Svi đaci u klupama u ponedeljak 24. februara

Neće biti dodatnog produženja zimskog raspusta, jer je aktivnost virusa gripa u opadanju, tako da će se đaci u centralnoj Srbiji i Vojvodini u školske klupe vratiti u ponedeljak, 24. februara. Ministar prosvete Mladen Šarčević smatra da nadoknada časova neće biti problem, da đaci u centralnoj Srbiji treba da nadoknade četiri, a u Vojvodini pet radnih dana. Njegova preporuka direktorima škola je da se što manje koriste radne subote zbog predstojećih takmičenja koji se organizuju vikendom. “To može da se nadoknadi predčasovima, posle časova, ali i da se produži čas na 60 minuta. Znaju direktori škola to dobro”, kaže ministar.

Za đake u Vojvodini drugo polugodište počelo je 15. janura, ali je zbog gripa prekinuta nastava pet radnih dana. U centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, đaci sa zimskog raspusta trebalo je da se vrate 18. februara, ali im je raspust produžen četiri radna dana, te će drugo polugodište početi 24. februara.

Elektronska prijava za vrtić u još 122 opštine?

Elektronska prijava za upis dece u vrtiće uvedena je, pored Beograda, u 17 gradova i opština, i plan je da se tokom ove godine ta usluga omogući u još 122 opštine u Srbiji. Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kažu da se preko usluge eVrtić do sada prijavilo oko 48.000 dece za upis u predškolske ustanove. Državni sekretar Zoran Kasalović ističe za Tanjug da će sada većem broju roditelja biti olakšana prijava za upis dece u vrtiće i da oni više neće morati da čekaju u redovima na šalterima. Kako kaže, do pre 20 meseci elektronska prijava je bila dostupna u samo četiri lokalne samouprave, dok u ovom trenutku sve opštine u Beogradu pružaju tu uslugu. “Trenutno se sprovode aktivnosti kako bi ova usluga postala dostupna u svim gradovima i opštinama u Srbiji, i plan je da se dođe do 139 lokalnih samouprava”, rekao je Kasalović.

Elektronsku prijavu za upis dece u predškolske ustanove, roditelji mogu obaviti preko portala eUprava, a podnošenje prijave vrši se popunjavanjem elektronskog obrasca. Kasalović dodaje da roditelji ne moraju da donose izvod iz matične knjige rođenih, uverenja o prebivalištu i uverenja o zaposlenju. “Važno je naglasiti da mnoge lokalne samouprave ovu elektronsku uslugu aktiviraju na portalu samo u vreme trajanja konkursa za prijavu dece i to što ih možda u ovom trenutku nema na portalu ne znači da one nemaju tu uslugu”, kaže Kasalović. Prema njegovim rečima, konkurs počinje od aprila i traje do kraja maja, ali svaka lokalna samouprava samostalno određuje početak, trajanje i završetak konkursa za upis mališana u vrtiće. “Lokalne samouprave prepoznaju značaj uvođenja ovakvih servisa i uviđaju sve benefite kolje eUsluge donose građanima”, istakao je Kasalović. Lokalne samouprave imaju podršku Vlade, Ministarstva i Kancelarije za IT koja nudi besplatnu platformu, obuke za zaposlene u predškolskim ustanovama, kao i tehničku podršku. Iz Ministarstva poručuju da su do sada obuke prošli zaposleni iz 100 lokalnih samouprava.

Dan maternjeg jezika obeležen i na Filozofskom fakultetu

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu juče je u svečanoj sali obeležen  Dan maternjeg jezika. Ovaj datum se obeležava od 2000. godine, nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija priznala Rezolucijom, a UNESKO 1999. godine proglasio 21. februar Danom maternjeg jezika. Maternji jezik deo je kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti, ali i tolerancije i razumevanja. Republika Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima. Na osnovu ove Povelje, manjinskim jezicima u Srbiji ne preti opasnost od izumiranja, U Srbiji je registrovano više od 30 nacionalnih manjina (etničkih grupa), a zakoni u oblasti obrazovanja posebnu pažnju pridaju osiguravanju kvaliteta obrazovanja dece pripadnika manjinskih grupa. Cilj ovog praznika jeste da ukaže na jezičku raznolikost i na potrebu za očuvanjem svakog jezika. Pored toga, ovim obeležavanjem se ukazuje i na širenje svesti o jezičkim i kulturološkim tradicijama širom sveta i tako podstiče na razumevanje, toleranciju i komunikaciju.

Svi navedeni ciljevi se poklapaju sa vizijom i misijom Filozofskog fakulteta. Filozofski fakultet u Novom Sadu je jedna od retkih ustanova gde se može studirati na maternjim jezicima čak pet nacionalnih zajednica. Studijski programi jezika i književnosti na mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i srpskom, odvijaju se na osnovnim, masterskim i doktorskim studijama. U okviru programa proslave predstaviće se predstavnici fakulteta sa pomenutih studijskih programa i to: Odsek za srpski jezik i lingvistiku – Razvoj srpskog jezičkog standarda (prof. dr Isidora Bjelaković i prof. dr Marina Kurešević); Odsek za hungarologiju – Mađarska poezija u originalu i u prevodu, u izvođenju studenata Odseka; Odsek za slovakistiku – Slovačka poezija, u izvođenju studenata Odseka; Odsek za rumunistiku – Rumunska poezija, u izvođenju studenata Odseka; Odsek za rusinistiku – Pesma na rusinskom jeziku, u izvođenju studenanta Odseka; prezentacija na temu Rusinski u svetu.

Srbija sa Kazahstanom u projektima u oblasti omladine i sporta

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić sastao se u četvrtak  sa novoimenovanim ambasadorom Kazahstana u Srbiji Gabitom Sizdikbekovim i otvoreno razgovarao o mogućnostima unapređenja odnosa, zajedničkih aktivnosti i projekata u oblastima omladine i sporta. Kako se navodi u saopštenju ministarstva omladine i sporta, Srbija i Kazahstan, koji ima više od 500 omladinskih organizacija, od 2018. godine imaju potpisan Memorandum o saradnji u oblasti omladine, što je dobra osnova za još dinamičniji i sveobuhvatniji razvoj aktivnosti.

Konstatovano je i da će nedavno otvaranje Ambasade Kazahstana u Beogradu pružiti značajne mogućnosti za bržu i konkretniju realizaciju daljih zajedničkih koraka i umnogome doprineti produbljivanju dugogodišnjih prijateljskih odnosa dveju zemalja i naroda. Takođe, razmotreno je i potpisivanje Memoranduma o razumevanju u oblasti sporta, što bi zaokružilo odličnu postojeću saradnju na tom polju. Kazahstanski sportski uspesi se ogledaju isključivo u pojedinačnim sportovima, kao što je boks, pa je Sizdibekov istakao da bi saradnja sa našim trenerima iz kolektivnih sportova bila od posebnog značaja za razvoj tamošnjeg sporta i da su srpski stručnjaci veoma cenjeni u Kazahstanu.

Srbija 48. na listi zemalja pogodnih za odrastanje dece

Nijedna zemlja na svetu ne može svojoj deci da obezbedi i zdravo odrastanje i okruženje pogodno za njihovu budućnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). U izveštaju se navodi da klimatske promene i loš marketing koji podstiče konzumaciju nezdrave hrane i maloletničko opijanje predstavljaju poseban rizik za decu, prenosi BBC. SZO je zajedno sa UNICEF-om i naučnim časopisom Lanset (Lancet) sastavio listu od 180 zemalja na osnovu odlika koje imaju, a koje deci omogućavaju dobar razvoj i svetlu budućnost.  Neki od kriterijuma koji su se uzimali u obzir prilikom izrade popisa su zdravlje, obrazovanje, način ishrane i smrtnost dece, a zemlje su poređane i na osnovu količine ugljen dioksida koji emituju, odnosno na osnovu svog doprinosa klimatskim promenama.

Stručnjaci su zaključili da deca, ako se nastavi neodgovorno ponašanje prema planeti, neće imati budućnost. “Svako dete na svetu danas se suočava sa egzistencijalnom pretnjom zbog klimatskih promena i komercijalnih pritisaka. Države moraju da promene svoj pristup prema zdravlju dece i mladih kako bi zaštitile svet koji će njima ostaviti”, izjavila je Helen Klark iz Lanseta. Stručnjaci upozoravaju i da će se do 2100. godine temperatura na svetskom nivou povećati za četiri stepena, što će drastično uticati na zdravlje dece – podići će se nivo okeana, toplotni talas će postati svakodnevnica, ljudi će se loše hraniti, a proširiće se i infektivne bolesti.

Prvo mesto na listi zemalja najboljih za razvoj i život dece zauzela je Norveška, drugo Južna Koreja, dok je na trećem mestu Holandija. Na drugoj listi, koja u obzir uzima količinu emitovanja ugljen dioksida po stanovniku, one su se, međutim, našle na 156. (Norveška), 160. (Holandija) i 166. (Južna Koreja).

U regionu najbolje mesto zauzela je Slovenija koja je na listi zemalja najboljih za razvoj i život dece na 25. mestu i označena je, prema klasifikaciji Svetske banke, kao zemlja s visokim primanjima. Ali, kada je u pitanju emisija ugljen dioksida u atmosferu, ona je na 145. mestu jer emituje 159 odsto više ugljen dioksida po glavi stanovnika nego što bi, prema globalnom proseku, trebala da emituje do 2030. godine. Na drugom mestu je Hrvatska, koja se na “pozitivnoj listi” našla na 28. mestu, ali je zato na popisu onih koje dobro utiču na životnu sredinu čak na 114. mestu, jer emituje 51 odsto više ugljen dioksida od globalnog cilja koji je postavljen za 2030, prenosi portal Index.

Ipak, iako je u drugoj polovini liste kad je u pitanju zagađenje, najbolje je rangirana u odnosu na sve zemlje regiona. Crna Gora je zauzela 34. mesto među državama koje su dobre za svoje mlade, a među zemljama iz regiona je druga na negativnoj listi – nalazi se na 115. mestu, odmah iza Hrvatske, emitujući 54 odsto više ugljen dioksida od globalnog desetogodišnjeg cilja. Za razliku od Slovenije i Hrvatske, Crna Gora je smeštena u kategoriju zemalja sa srednje visokim primanjima. Na 38. mestu pozitivne liste našla se Bosna i Hercegovina, koja je prema visini plata smeštena u istu grupu kao i Crna Gora, ali je od zemalja iz regiona najgore plasirana na “crnoj listi”, gde je zauzela 146. mesto, jer emituje čak 181 odsto više ugljen dioksida od planiranog proseka.

Srbija je na listi zemalja dobrih za razvoj i život dece na 48. mestu i smeštena je među zemlje sa srednje visokim primanjima, dok se na listi zagađivača našla na 126. mestu, jer emituje 89 odsto više ugljen dioksida po glavi stanovnika nego što bi trebalo. Kako se navodi, zemlje koje su najmanje zagađene su Burundi, Čad i Somalija, koje su zauzele prva tri mesta na “crnoj listi”, jer emituju svega 0,05 odsto više ugljen dioksida u odnosu na postavljeni cilj za 2030. godinu.

Za plagijat otkaz i … oduzimanje akademskog zvanja

Senat Univerziteta u Beogradu na sednici  održanoj  19. februara usvojio je izmenu Pravilnika o utvrđivanju neakademskog ponašanja i izradi pisanih radova, po kome profesori za koje se utvrdi da su plagirao naučni rad, će ostati bez zvanja univerzitetskog predavača i prestaće im ugovor o radu. Rektorka Ivanka Popović rekla je danas na sednici Senata da su stručslužbe napravile izmenjenu i dopunjenu verziju Pravilnika u delu koji se odnosi na postupak oduzimanja zvanja u slučaju da Senat javno osudi predavača za plagiranje “Nema kompetentnijeg tela od Univerziteta koje može proceniti rad zaposlenih na Univerzitetu”, rekla je Popović.

Dekan Pravnog fakulteta Zoran Mirković, koji je inicirao predlog prestanka radnog odnosa u slučaju u6tvrđenog plagiranja objasnio je danas na sednici Senata, da se nakon ovih izmena u budućnosti neće dešavati ono što se dogodilo na tom fakultetu. “Inspektorka rada, suprotno odlukama donetim u okviru akademske zajednice, svojim rešenjem je obustavila izvršenje odluke o otkazu ugovora o radu profesoru Aleksandru Jakšiću koji je plagirao udžbenik i naložila Pravnom fakultetu da ga vrati na posao.”, rekao je on.

Za profesora Jakšića se odavno zna, navodi Mirković, da je plagijator, što su nadležni univerzitetski organi u propisnom postupku i utvrdili,ali mu je omogućeno da nastavi da predaje i ispituje studente, rekao je on i dodao da je na vreme urađena izmena Pravilnika ne bi se dolazilo u ovakve situacija koje štete ugledu akademske zajednice.

Dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović takođe smatra da je ova izmena pravilnika jako važna. Kako kaže nije prvi put da se razgovara o takvim problemima i da se već dešavalo da sve ono što se raščisti na akademskoj raspravi, kasnije bude poništeno. “Iznenađen sam onim što se desilo na Pravnom fakultetu i znam da ovo nije jedini slučaj. Bavimo se svim drugim, a najmanje onim za šta smo izabrani i zato je važna “, naveo je Mitrović. Odredbama danas usvojen pravilnika predviđeno je da sankcionisani predavač ima pravo žalbe u roku od osam dana, a pre odlučivanja o žalbi, Senat može da zatraži od fakulteta dodatno pojašnjenje u roku od 45 dana.

Festival ljubavi i izložba dečjih radova u SZ Beljanski

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u subotu, 22. februara u 11 časova biće otvorena izložba dečjih radova pod nazivom “Milica Zorić: vezilja snova”. Radovi su nastali kao rezultat istoimenog programa održanog prethodne godine kojim je nastavljena dugogodišnja saradnja muzeja i Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo“ Novi Sad, obuhvativši više od dve stotine polaznika novosadskih vrtića.

 Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je u okviru serije edukativnih programa prilagođenih deci predškolskog uzrasta prošle jeseni pripremila program pod nazivom Milica Zorić: vezilja snova. Kroz program koji je počeo vanmuzejskom interaktivnom radionicom Kustos u vrtiću, deci su predstavljene tapiserije iz kolekcije Pavla Beljanskog i drugih muzeja, prikazane na izložbi “Tapiserije Milice Zorić: sinteza nasleđa i modernizma“ (12. septembar – 27. oktobar 2019). Nakon razgledanja postavke mali učesnici su mogli da se oprobaju u praktičnom delu radionice, praveći skice u različitim likovnim tehnikama, a kasnije i izradi tapiserija po uzoru na dela Milice Zorić.

Kao i prethodnih godina, završna izložba prikazaće rezultate ovih istaživanja, a publika će moći da pogleda radove svih učesnika, iz sedam vrtića Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo“, Novi Sad: Veseli patuljci, Viljenjak, Kockica, Palčica, Veseljko, Čika Jova, Zvončica. Program je realizovan zahvaljujući saradnji višeg kustosa Spomen-zbirke – Milice Orlović Čobanov i stručnih saradnika za likovno vaspitanje Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo“ Novi Sad – Jelene Tišme, Dragana Jajića, Viktorie Čikoš i Bojana Stankova, ali i kao rezultat uspešne komunikacije sa vaspitačima i decom. Ulaz je slobodan.

Ruma: Novo dečije igralište u Vognju

Mesna zajednica Voganj dobila je novo dečije igralište, koje je urađeno na predlog meštana ovog rumskog sela u okviru participativnog budžetiranja.  Uređeni park u centru ispred crkve obišao je danas predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić, koji je tom prilikom istakao da se Opština trudi da ulaže u seoska naselja, a da kroz participativno budžetiranje osluškuje potrebe građana. Radove na uređenju igrališta finansirala je Opština Ruma iz sopstvenih sredstava u iznosu od skoro dva miliona dinara

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u subotu 22. februara 1997. godine u Novom Sadu sastali su se IO SPRV  i ŠO SPRV.  Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno osipa. Dilema je da li okončati štrajk i kako, s obzirom na je Vlada zauzela tvrd stav da ne može  dati više od onoga prihvaćenog  u „Sporazumu Marjanović-Banović“ i da  pritiska „državni sindikat“ da taj Sporazum prihvati, te da će „oni to uraditi, ali da to ne izgleda da su nas prodali“.  Traži se minimum koji bi bio prihvatljiv da se štrajk okonča (30% veća cena rada, plus 30% veći koeficijenti). Deo IO iracionalno istrajava na odluci o štrajku iako se u nastavu vraćaju i škole iz samostalnog, ali i iz nezavisnih sindikata. Dešavaju se i prvi otkazi zbog učešća u štrajku, pa ŠO traži da se ti direktori sankcionišu. Osovina Sombor-Novi Sad-Vršac-Zrenjanin se drži, ali je pitanje koliko će dugo još izdržati. Predlaže se štrajk bar još nedelju dana.

Potpisnici takozvanog Sporazuma nisu  bili ovlašćeni da sa Vladom pregovaraju u ime prosvetnih radnika, koje takav „sporazum“ ne obavezuje. Škole treba da nastave obustavu rada, sve dok ovlašćeni pregovarački tim, koji je dve nedelјe pregovarao s Vladom, ne postigne prihvatlјiv dogovor i ne proglasi obustavu završenom. Prosvetni radnici Vojvodine podržavaju pregovarački tim i zahtevaju da istraju u njihovim zahtevima.

Vremeplov: Rođen Svetozar Miletić

Na današnji dan 22. februara 1826 rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je “Spasova noć”, a najpoznatija “Već se srpska zastava svuda vije javno”. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu “Slavjanka”, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista “Zastava”, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Vremeplov: Rođen Šopenhauer

  Nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist rođen je na današnji dan 22. februara 1788. godine. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: “O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga”, “Svet kao volja i predstava”, “Parerga i paralipomena”.

Vremeplov: Umro Amerigo Vespuči

Na današnji dan  22. februara  1512. godine  umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

Vremeplov: Revolucija u Parizu – kralj  abdicirao

U Parizu je na  današnji dan 22. februara  1848. godine izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, opšte pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine, a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.

Vremeplov: Rođen Aleks Dragnić

Na  današnji dan 22. februara 1912. godine rođen je Aleks Dragnić američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, stručnjak za negdašnju Jugoslaviju. Višedecenijski profesor univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige “Titova obećana zemlja” posle službovanja u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge, preteči Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.

Vremeplov: Rođen Danilo Kiš

   Srpski pisac Danilo Kiš, član SANU rođen je na današnji dan  22. februara  1935. godine. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta “Atelje 212” i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani “Psalam 44”, “Mansarda”, “Bašta, pepeo”, “Peščanik”, “Grobnica za Borisa Davidoviča”, pripovetke “Rani jadi”, “Enciklopedija mrtvih”, drama “Elektra 70”, polemički spis “Čas anatomije”.

Vremeplov: Rođen Dragoš Kalajić

            Na današnji dan  22. februara 1943. godine rođen je Dragoš Kalajić, srpski slikar, publicista i literata. Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bio je svestrana ličnost, bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i politički mislilac. U domenu likovnog, najvećim delom bio je hiperrealista. Uređivao je časopis “Delo”, magazin “Duga” i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdavaštvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina, Špenglera, De Ružmona, Julijana Apostate, Berđajeva, Šestova, Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: “Mapa (anti)utopija”, “Smak sveta”, “Američko zlo”, “Izdana Evropa”, “Poslednji Evropljani”, tv serijal “Ogledalo 20. veka”.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u nedelju 23. februara 1997. godine sastao se  i Štrajkački odbor  SPRV(nezavisnog) opštine Sombor  – odbor najupornijih štrajkača i škola najduže u obustavi (još od 15. januara). Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni – škole u Bačkom Bregu i Kolutu su počele da rade, a nemaju ni podršku od strane roditelja. Deo ŠO istrajava na odluci o štrajku iako se u nastavu vraćaju i škole iz samostalnog, ali i iz nezavisnih sindikata, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta) . Javnost je podeljena, kao i podrška roditelja i medija. Predlaže se  da se štrajk nastavi i posle „dana D“ (ponedeljak, 24.02.1997.) i da „odluka (kakva god da bude, prim. HZMK) bude naša“. U skladu sa tim ŠO će u utorak 25. februara doneti konačnu odluku da li i  kad početi  sa radom nakon punih šest nedelja obustave rada.

Načelnik Južnobačkog okruga Obrad Milošević održao je sastanak sa svim direktorim osnovnih i srednjih škola ovog okruga, na kome je i konstatovano da su, „nakon Sporazuma Vlade Srbije i Sindikata stvoreni uslovi za normalno odvijanje nastave“. Načelnik i direktori su se „dogovorili“ da prosvetni radnici „moraju sve učiniti, zajedno s direktorima i školskim odborima, da nastava krene već u ponedeljak, jer više nema osnova za dalju obustavu rada i nastavnog procesa“. U saopštenju se još kaže: „Direktori su dužni da pripreme sve neophodne uslove kako bi se s nastavom krenulo. Nastavnici koji nisu spremni da izvode nastavu moraju da snose sve zakonske konsekvence nedogovornog pristupa radu s decom u školama“.

U Sindikatu prosvetnih radnik Vojvodine (nezavisni) ističu da su sve škole i dalje u štrajku, osim škola u kojima su direktori Goran Latinović, pokrajinski ministar za obrazovanje i Ljiljana Božović, supruga Radomana Božovića. Direktori, kažu u SPRV, namerno unose pometnju i lažne informacije s ciljem da uguše štrajk.

Ultimatum republičke Vlade upućen prosvetnim radnicima da pod pretnjom otkazom od 24. februara počnu nastavu, niški prosvetari odbacili su na jučerašnjoj Skupštini Granskog sindikata osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja Niša. „Republička Vlada ne može nam propisivati radnu obavezu, jer nije ispunila svoju. Mi možemo Vladi propisati radnu obavezu kako bi ona konačno počela da radi svoj posao, a onda ćemo se i mi vratiti u učionice. Ako direktori škola traže od vas da se pismeno izjašnjavate da li ste za nastavak štrajka potpišite Tomislava Banovića i Mirka Marjanovića. Oni su potpisali sporazum u kome vi niste učestvovali i ne može vas obavezivati“, rekao je na jučerašnjem protestnom okupljanju niških prosvetara, održanom kao i svakog dana u podne u centru Niša. Miodrag Radović, predsednik Granskog sindikata srednjih škola. Štrajk se u većini niških škola nastavlja do ispunjenja zahteva.

Saopštenje Republičkog odbora Sindikata radnika obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti, koje je provladinim medijima dostavljeno pre nego što je zvanično izdato, jasno je samo u dve stvari: proglašen je prekid štrajka, a rukovodstvo državnog sindikata obavezalo se Vladi da u buduće ni pod razno neće pružiti ruku drugim sindikatima. Sve ostalo, pa čak i koeficijenti plate na koje prosvetari mogu da računaju, nije sasvim izvesno. Naime, saopštenjem je raspušten pregovarački tim u kome su učestvovali i predstavnici drugih sindikata, dok se obavezivanjem na „buduću saradnju sa ostalim sindikatima na osnovu Zakona o radnim odnosima“ državni sindikat zapravo obavezao da će se postaviti kao većinski sindikat koji će eventualno konsultovati druge, ali ih, neće više uključivati u pregovaračke timove. Konačno, Republički odbor ne precizira rok za početak pregovora o konačnoj ceni rada za ovu godinu, a posebno se ističe da sindikat neće štititi one prosvetne radnike koji posle 25. februara nastave štrajk. Time je rok za pomilovanje štrajkača produžen deset dana u odnosu na vikend-sporazum, ali je ostala obaveza državnog sindikata da počini ono što je mr Dragan Zlatković, predsednik neposlušnog (Beo)gradskog odbora samostalnog sindikata, opisao kao „najveću izdaju interesa članova u istoriji sindikalnog pokreta“.

Vremeplov: Umro  Gaus

Na današnji dan 23. februara 1855. godine umro je nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor opservatorije u Getingenu. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi i višoj geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je njegovim imenom – Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je “gaus” (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu jedinica koristi oznaka “tesla” (skraćeno T). Dela: “Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas”, “Theoria motus corporum coelestium”.

Vremeplov: Uhapšen Zola

Francuski pisac Emil Zola uhapšen je na današnji dan 23. februara 1898. godine zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom “Optužujem”, u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv Alfreda Drajfusa, oficira (kapetan) optuženog za izdaju.

Vremeplov: Rođen Matija Korvin

Na današnji dan  23. februara  1443. godine rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i umro 1490). Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju – finansije, vojsku, pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je od latinskog “Corvus” – gavran, pošto se predstava gavrana nalazila na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih biblioteka svoga doba.

Vremeplov: Rođen Karl Jaspers

  Nemački filozof Karl Teodor Jaspers rođen je na  današnji dan 23. februara  1883. godine. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: “Opšta psihopatologija”, “Psihologija pogleda na svet”, “Filozofija”, “Um i egzistencija”, “O istini”, “O izvoru i cilju istorije”, “Filozofska vera”.

Vremeplov: Verski rat francuskih katolika i protestanata

Na  današnji dan 23. februara 1574. godine  izbio je verski rat francuskih katolika i protestanata (hugenota) – peti po redu. Hugenotski ratovi vođeni su od 1562. do 1598. g. a verski sukobi potresali su Francusku sve do 18. veka.

Vremeplov: Umro Džon Kits

  Engleski pisac Džon Kits, jedan od najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik umro je na današnji dan  23. februara  1821. godine Bio je nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev “Endimion”, pesme “Oda slavuju”, “Oda grčkoj urni”, “Oda jeseni” smatraju se vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova “Pisma” su važan prilog razvitku teorije estetike.

Vremeplov: Rođen Georg Hendl

            Na današnji dan  23. februara 1685. godine rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere “Rinaldo”, “Julije Cezar”, “Aleksandar”, “Kserks”, oratorijumi “Mesija”, “Izrael u Egiptu”, “Juda Makabejac”, Samson”, “Saul”, orkestarske svite “Muzika na vodi”, “Muzika za vatromet”.

Deca zavisna od video-igrica, dečaci se brže “navuku”

Godišnje se na Institutu za mentalne bolesti u Beogradu zbog video-igrica hospitalizuje od 20 do 30 dece, a u 90 odsto slučajeva reč je o dečacima, piše Blic. Problem zavisnosti od video-igrica javlja se već od malih nogu, kaže za taj list dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalne bolesti u Beogradu i šef dnevne bolnice u kojoj, između ostalog, leže i oni nesposobni da samostalno kontrolišu svoje porive kada su u pitanju video igre. “Deca već sa dve, tri godine odlično barataju mobilnim telefonima, kompjuterima. Kreće se od toga da najpre samo gledaju, a potom sa sedam, osam godina ili čak ranije uključuju se u interaktivne video-igrice koje podrazumevaju više igrača i popularne su od dečjeg uzrasta do osoba srednjih godina”, upozorava Mladenović.

Prema njeghovim rečima, interaktivne igrice su po definiciji bliže dečacima u tim godinama. Kaže da su oba pola pod jako velikim rizikom, ali smatra da su dečaci nezreliji i brže se navuku na video-igre. “Sve više će ovaj problem biti prisutan u društvu. Od ove godine na Institutu smo pokrenuli specijalizovani program za lečenje zavisnosti od video igara i interneta, i to je jedinstveni program za lečenje starijih od 18 godina”, kaže Mladenović i dodaje da se boji da će za nekoliko godina oni postati dominantna populacija na Klinici. “Roditelji se ne bave dovoljno decom. Neretko smatraju da je dete sigurnije kod kuće nego na ulici, što je opravdano, ali se s druge strane stvara idealna predispozicija za ove vrste zavisnosti”, zaključio je dr Mladenović.

Devojčica (4) umrla od gripa: Majka nije vakcinisala dete, slušala antivaksere s Fejsbuka  i … odbila da ga leči  propisanim lekom!

Četvorogodišnje dete iz Kolorada umrlo je ove nedelje od gripa nakon što je njegova majka slušala savete iz jedne antivakserske Fejsbuk grupe, u kojoj su joj savetovali da ne leči dete Tamifluom, javlja NBC njuz. Naime, Fejbuk grupe koje šire antivaksersku propagandu postale su izvor lažnih informacija za mnoge ljude koji traže savete o lečenju, uključujući i za grip koji se trenutno širi SAD-om. Jedna od takvih grupa je i Sprečite obaveznu vakcinaciju (Stop Mandatory Vaccination), koja ima više od 139.000 članova.

Majka preminulog deteta u toj je grupi tražila savete kako lečiti grip. Njeno dete je imalo temperaturu i napade, ali još mu nije bio dijagnostikovan grip. Majka je tada napisala i da je drugo dvoje od njenih četvoro dece u tom trenutku imalo grip pa da im je doktor prepisao Tamiflu, ali ona nije želela da ga da deci.Inače, Tamiflu je najčešće propisivan lek za lečenje gripa koji ublažava simptome i ubrzava oporavak. Ali, antivaksere zabrinjavaju njegove nuspojave. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti, ove godine grip u većoj meri od proseka pogađa decu, a do sada je zabeleženo čak 68 slučajeva smrti dece.

Ispod objave majke čije je četvorogodišnje dete posle umrlo bilo je 45 komentara. Nijedan od njih nije uključivao savet da potraži medicinsku pomoć. Dete je u međuvremenu završilo u bolnici i umrlo nakon četiri dana. Majka je pisala da je dete lečila “prirodnim putem”, odnosno uljem peperminta, vitaminom C i lavandom. Kako to nije pomoglo, pitala je u grupi što još može davati deci. Odgovorili su joj da decu doji i daje im borovnice i timijan. Majka je odgovorila: “Sjajno, probaću s tim.”

Objava je u međuvremenu izbrisana iz grupe “Sprečite obaveznu vakcinaciju,” ali iz starijih objava vidljivo je da spomenuta majka nije vakcinisala decu protiv gripa. Iz Odeljenja za javno zdravlje i okolinu u Koloradu potvrdili su da je dete umrlo od gripa, ali nisu imali informacije o tome da li je vakcinisano protiv te bolesti. Iz Fejsbuka su o slučaju rekli da je reč o tragediji i da su njihove misli s porodicom. – Ne želimo lažne informacije o vakcinama na Fejsbuku i zato mnogo radimo na tome da ih sprečimo na platformi, uključujući i u privatnim grupama – poručili su iz Fejsbuka.Fejsbuk, Pinterest i Jutjub su prošle godine u martu objavili da će ograničiti doseg antivakserskih objava i da neće dopustiti pojedincima i grupama da šire antivakserske informacije, postavljaju oglase i skupljaju sredstva. Ali, Fejsbuk nije u potpunosti ukinuo takve grupe.A upravo su one leglo dezinformacija o vakcinisanju, kako je rekla Kolina Koltai, istraživač sa Univerziteta u Ostinu koja se bavi proučavanjem antivakserskog pokreta na društvenim mrežama.- Ove grupe postale su raj ili izvor informacija za roditelje koji žele da se povežu sa drugima i pitaju za pomoć – rekla je Koltai. Njihova glavna svrha je razmena informacija, vrlo često lažnih, a to može da ima ozbiljne negativne posledice.- Upravo na to upozoravamo – rekla je Koltai.