Vesti – 24.02.2020.

Ministarstvo prosvete (ne) krši autonomiju istraživača

Postavljanjem direktora koje su izglasali većinski vladini članovi u UO instituta nije narušena nezavisnost tih naučnih institucija jer ih je država osnovala i nije nelogično da odlučuje i o njihovom rukovodstvu, kaže državni sekretar prof. dr Vladimir Popović

Podsetimo, deo naučnika u institutima za nuklearne nauke „Vinča”, za medicinska istraživanja, za filozofiju i društvenu teoriju i za multidisciplinarna istraživanja pobunio se što su tamošnji UO za direktore izabrali kandidate kojima naučno veće tih institucija nije poklonilo poverenje. Oni navode da je takav ishod izbora direktora omogućen novim Zakonom o nauci i istraživanjima, koji je zadržao stari član 60, prema kom vlada postavlja četiri, a instituti tri člana UO. Popović na to kaže da će naučno veće uvek dati podršku svom unutrašnjem kandidatu, a ne onom koji je doveden spolja.

Šarčević: Naučna zajednica je mogla, a nije rekla šta joj smeta

Mladen Šarčević, ministar prosvete, upozorava da se ne mešaju pojmovi kada je u pitanju rad naučnih instituta i da je on čuo da postoji autonomija visokog obrazovanja, ali da nije čuo da postoji „autonomija nauke na način koji odgovara tamo nekome”. – O kakvom gušenju autonomije govore, pa nije to visoko obrazovanje. Ima i privatnih instituta i oni sami postavljaju svoje upravne odbore. Ti koji se bune mogu da rade privatno. Ali zna se ko ih je osnovao. Što mislite da može ta grupa naučnika s instituta čiji je osnivač država da se okupi i kaže da oni postavljaju svoj UO, a onda bi trebalo da dobiju novac od države. Nađite mi zemlju u svetu gde je tako pa ćemo da pričamo – izričit je ministar Šarčević.

Na opasku da su na državnim institutima od 2001. do 2010. jednak broj članova birali vlada i naučnici, ministar je odgovorio da je zakon u kome je uvedena disproporcija tri naspram četiri člana u korist vlade bio na javnoj raspravi na kojoj je naučna zajednica mogla da kaže šta joj smeta, a nije.

Jezička kultura stavljena u ćošak: Važno usavršavanje i van škole

Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje. Da bi se očuvali jezički standardi, važno je usavršavanje i van škole. Škola je samo jedan od oblika sticanja jezičkih i pravopisnih znanja. Učenici Osnovne škole “Đorđe Natošević“, smatraju da je jedan od koraka napredovanja čitanje knjiga. Prema rečima nastavnika u osnovnim školama, najčešći propusti su: negacija u glagolima, kao i korišćenje prisvojnih prideva.

Na časovima srpskog jezika, svakodnevno je akcenat na pravopisu, ali i razgovoru o kulturi čitanja. “Potenciramo na pravopisu i mnogo časova je uloženo u pravopis, međutim, da li današnje društvene mreže ili mediji kojima su deca zaokupljena…”, kaže Bojana Reljić, nastavnica srpskog jezika i književnosti u OŠ “Đorđe Natošević“.

“Mislim da pismenost treba da počne iz porodice, od roditelja, deca kao mala imaju svoje uzore, iako deca vide mamu, tatu, baku, deku da čitaju i oni će čitati”, ističe Srđan Ćosić, nastavnik srpskog jezika i književnosti u OŠ “Sonja Marinković”.

Sa druge strane, profesori na fakultetima ističu da je jezička kultura kod nas skrajnuta i stavljena u ćošak. Deca se ne ugledaju na svoje nastavnike, već na društvene mreže, te se tako dešavaju neoprostive greške. Rezultati testa iz pravopisa na Prvoj godini fakulteta, nisu bili ohrabrujući. “Ono što je vrlo interesantno, studenti se čak ni ne sramote kad nešto ne znaju pravopisno. U gradu se mogu naći silne greške, Fruška gora i Fruška i gora pisalo je velikim slovom. Jako se puno skraćuje, govori se telegrafski, piše se telegrafski”, kaže Gordana Dragin profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Savet stručnjaka u toj oblasti je da se ljudi trude da unaprede jezičku kulturu i da se taj proces nastavi i nakon završenog školovanja.

Manjinama za projekte u obrazovanju 30 miliona dinara

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave raspisalo je javni konkurs za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine za finansiranje programa i projekata iz oblasti obrazovanja, izjavio je ministar Branko Ružić. Prema njegovim rečima, iz Fonda za manjine 30 miliona dinara namenjeno je za nove projekte i programe. “U prethodne tri godine finansirali smo više od 200 projekata iz oblasti službene upotrebe jezika i pisma, kulture i na taj način unapredili položaj svih pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji upravo u tim oblastima”, rekao je Ružić za Tanjug. Ministar je istakao da nacionalne manjine predstavljaju dragocenost naše zemlje i činjenica da je preko pola miliona građana upisano u posebni birački spisak za izbore za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, govori u prilog tezi da Srbija ima zaista visoke standarde kada je reč o zaštiti i očuvanju prava nacionalnih manjina. “Ove godine poseban akcenat će biti na obrazovanju, što je dogovoreno u koordinaciji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina”, rekao je Ružić.

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog društva upisane u odgovarajući registar, a čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite i unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina, te zadužbine, fondacije i konferencije univerziteta, odnosno akademija strukovnih studija. Konkurs će biti otvoren do 18. marta.

“Uveren sam da ćemo u oblasti obrazovanja napraviti još više iskoraka u pogledu zaštite prava nacionalnih manjina u Srbiji”, rekao je Ružić. Ružić je dodao da je cilj da se svake godine finansiraju kvalitetni programi i projekti, koji će unaprediti položaj pripadnika nacionalnih manjima.

Sredstva se dodeljuju godišnje, u jednoj od četiri zakonom utvrđene oblasti: kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina. Konkretnu oblast za datu godinu utvrduje Savet za nacionalne manjine na predlog, tj. u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Savet za nacionalne manjine usvojio je predlog da prioritetna oblast za finansiranje programa i projekata iz Fonda u ovoj godini bude obrazovanje.

Dualno obrazovanje donosi nove mogućnosti za zapošljavanje

Zakon o dualnom obrazovanju počeo je da se primenjuje od ove školske godine. Poslodavci u našoj zemlji do 10. februara imali su rok da se izjasni da li žele da se uključe u program dualnog sistema obrazovanja što će značiti Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kada se govori o definisanju potreba privrede za budućim kadrom i formiranju novih obrazovnih profila.

Učenici u staropazovačkoj Tehničkoj školi od ove školske godine mogu se obrazovati na novom smeru – mehaničar motornih vozila koji i zvanično funkcioniše po ovom modelu. U praksi, to znači da učenici tokom prve godine stiču praktična znanja u školskoj radionici, u drugoj provode dva, a u trećoj tri dana praktične nastave u kompanijama. Staropazovačka Tehnička škola jedina je u Sremu koja školuje mehaničare motornih vozila, a opština Stara Pazova je pionir kada se govori o ovom modelu obrazovanja, ističu u Regionalnoj privrednoj komori Sremskog upravnog okruga čime je doprinela spremnost domaćih i stranih kompanija da se uključe u povezivanje obrazovanja i privrede. Školovanje po dualnom modelu u obrazovnim profilima odvija se od školske 2014/2015. godine u više od 75 srednjih stručnih škola u Srbiji.

Direktor Regionalne privredne komore Sremskog upravnog okruga Predrag Mujkić je na ovu temu razgovarao sa dopisnikom RTV-a u Staroj Pazovi i istakao da je od izuzetne važnosti kada se govori o ovom modelu obrazovanja odgovoriti na zahteve privrede. “U Staroj Pazovi su se doskora po modelu sistema dualnog obrazovanja školovali trgovci, dok je u poslednje vreme sve veća potreba za školovanim mehaničarima motornih vozila. S obzirom da je Stara Pazova privredno razvijena sredina, obrazovna politika u ovom kraju usmerena je bila na potrebe privrede, te je od ove školske godine u Tehničkoj školi formiran obrazovni profil koji će za dve do tri godine dati prave rezultate.”

Mujkić navodi da su promene u privredi daleko brže nego što to školskstvo u našoj zemlji može da isprati: “Navešću samo jedan primer koji nam pokazuje koliko je važno obrazovanje po dualnom sistemu. U Sremu ima oko 1.000 ekonomskih tehničara bez posla i shodno potrebama privrede oni će morati da se prekvalifikuju ne bi li našli zaposlenje u kompanijama koje traže takozvane gotove stručne radnike. Za potrebe privrede godišnje može da se prekvalifikuje oko 300 radnika što znači da bi jedan ekonomista na posao mogao da čeka i do dve godine. Zato je važno da obrazovne profile usmerimo ka potrebama privrede,”zaključuje Mujkić i ističe da je akreditacija preduslov za kompanije koje žele da budu deo deo ovog sistema: “Iako je postupak akreditacije koji mora dobiti svaka kompanija obiman, sama procedura je jednostavna po privrednike. Na teritoriji Srema ima kompanija koje žele da se uključe u sistem dualnog obrazovanja, ali ne ispunjavaju uslove što opet obavezuje našu komoru da im pomognemo u otklanjanju prepreka ka dobijanju akreditacije. Zanimljivo je da mala preduzeća u opštini Stara Pazova sve više žele da se uključe u dualno obrazovanje”, istakao je Mujkić i dodao da kompanije moraju imati instruktora koji će raditi sa učenicima koji se školuju po sistemu dualnog obrazovanja, a ono na šta mogu da računaju jesu petodnevne obuke za instrukture u kompanijama koji žele da budu deo ovog sistema. “Cilj nam je da kompanije zadrže posvećene učenike nakon školovanja i uvrste ih u redove svojih zaposlenih. Od izuzetne važnosti je osposobiti učenika da posle stečenih znanja u školovanju bez problema nađe posao u struci. S druge strane, kompanija dobija radnika spremnog za rad.”

Mujkić je istakao da bi ovaj model obrazovanja trebalo promovisati među učenicima viših razreda osnovne škole i njihovim roditeljima koji imaju ključnu ulogu u odabiru zanimanja deteta nakon osnovnoškolskog obrazovanja: “Tri godine nam je trebalo da u Sremskoj Mitrovici oživimo obrazovni profil mesar, a upravo trogodišnji profili su danas traženi i dobro plaćeni. To je samo jedan od primera koji nam pokazuje da na vreme treba ispitati interesovanja deteta, jer ne mogu svi biti lekari, profesori i pravnici. Pored toga, srednjoškolcima je tokom praktičnog rada obezbeđena i naknada što svakako utiče na materijalnu situaciju učenika.”,kaže Mujkić i navodi da Regionalna privredna komora Sremskog upravnog okruga treba da bude glas privrede što i čine, pa tako u Sremu ima sedam obrazovnih profila koji funkcnišu po sistemu dualnog obrazovanja, a za dve godine samo u Staroj Pazovi biće više od 30 školovanih mehaničara motornih vozila u kompanijama. Mujkić je istakao da u Sremu, posle Novog Sada, ima najveći broj akreditovanih kompanija koj su se uključile u sistem dualnog obrazovanja, kao i to da trećina preduzetnika u Sremu posluje u opštini Stara Pazova.

Najbolji na bilbordima u Bačkom Petrovcu: Alisa Opavski

Alisa Opavski u prošloj školskoj godini pohađala je Osnovnu školu „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu. Osvojila je drugo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog kao nematernjeg jezika. – Volim jezike i najlakše i najlepše mi to ide – kaže Alisa. – Što se budućnosti tiče, to ćemo još videti. Ali pre sebe vidim u društvenim nego u u prirodnim naukama.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Kako do džeparca tokom zimskog raspusta?

Od početka godine samo u jednu omladinsku zadrugu učlanilo se 3.700 mladih ljudi. Sve više je onih koji, dok se školuju, žele i da rade. Raspust je bio dobra prilika. Nakon  što je položila sve ispite u ovom roku, odlučila da slobodno vreme do novog semestra iskoristi da zaradi za more. “Tražim posao ali bi to bilo povremeno zato što još uvek studiram, upravo mi se završio ispitni rok pa bih tražila neki posao zato što sam odslušala sve pa onda imam vremena”, priča Marija Popović.

Znaju i poslodavci da je za vreme raspusta više mladih zainteresovano za posao, ali ponekad i oni ostanu iznenađeni odzivom. “Mi smo, naravno, poslodavca pitali da li postoji neki limit i ograničenje do kog broja možemo da pošaljemo. Poslodavac je tvrdio da ne postoji limit i da možemo da pošaljemo. Mi smo poslali više od 200 ljudi tako da u jednom trenutku nisu mogli svi omladinci u te poslate autobuse koji ih vode na destinaciju koja je dislocirana iz grada. Međutim, vrlo brzo smo se organizovali tako da su došli drugi autobusi koji su ostatak omladinaca povezli”, navodi Breda Milić, direktorka Omladinske zadruge “Bulevar”. I Nikolina i Marina planirale su da rade tokom raspusta, ali su ostale skoro dve godine. “Došla sam da se učlanim da bih našla posao u administraciji, ali oni su mi odmah ponudili posao upravo kod njih tako da sam prvo radila na šalteru neki period, pa sam posle toga i napredovala tako da sam sada vrlo zadovoljna trenutnom pozicijom i saradnjom i to lepo funkcioniše”, kaže Nikolina Grujić.

Marina Simović navodi da radi dosta ljudi sa fakulteta i napominje da joj je drago što su mnogi mladi ljudi odlučili da izgrade sebe na neki način. “Ja sam postala mnogo drugačija osoba od kada sam počela da radim u Meku, postala sam odgovornija, počela sam da organizujem bolje svoje vreme, jer kada imate dosta obaveza bolje se usklađujete i nekako morate da organizujete svoj dan i svoje slobodno vreme”, dodaje Marina. O tome da se vremena menjaju i da je sve više onih koji i dok se školuju žele da rade govori podatak da se u samo jednu omladinsku zadrugu od početka godine učlanilo 3.700 mladih, skoro 100 svakog dana.

Raznovrstan program vannastavnih aktivnosti u OŠ “V. Vlahović”

Ova školska godina za mnoge osnovce donela je jednu značajnu novinu – pohađanje nastave u samo jednoj smeni. Pilot projekat sprovodi se u 204 škole u Srbiji, među kojima su i tri novosadske. Jedna od njih je i Osnovna škola “Veljko Vlahović” u “Šangaju”. Đaci te škole od ove školske godine učestvuju u brojnim vannastavnim aktivnostima zabavnog karaktera, poput sporta, umetnosti, kreativnog domaćinstva, ali i onima koje razvijaju preduzetničke sposobnosti. Pilot projekat zamišljen je tako da se učenici nakon časova redovne nastave uključuju u vannastavne aktivnosti na osnovu anketnih listića koje su popunili, kako bi se na taj način opredelili za one aktivnosti koje im se čine najinteresantnijim.

“Svi programi i aktivnosti su pažljivo birani, ispitali smo prethodno naša interesovanja i potrebe naših učenika, i u skladu s tim napravili smo jednu ponudu od ukupno 13 različitih modula, ili programa. Takođe smo vodili računa i o tome da te aktivnosti podržavaju sve ono što nam je donela reforma obrazovno-vaspitnog sistema”, objašnjava Ljubica Grubač, direktorka OŠ “Veljko Vlahović”.

Podršku u realizaciji projekta pružili su Grad Novi Sad i Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu, koji su obezbedili sredstva za ručak svim učenicima koji učestvuju u vannastavnim aktivnostima.

Kolekcionar čuva dela Vuka Karadžića

Originalna dela Vuka Stefanovića Karadžića, tvorca srpskog pisma, nalaze se u privatnoj kolekciji Nebojše Jovanovića iz Novog Sada. Njegova kolekcija je od neprocenjive vrednosti i značaja za očuvanje naše kulture i tradicije.       https://www.youtube.com/watch?v=Pba6j5MLCo0&feature=emb_logo

Neuspeo tender odložio izgradnju 10 dečijih igrališta i teretana na otvorenom u Novom Sadu

Uprava za građevinsko zemljište i investicije (UGZI) posle dvomesečne tenderske procedure nije uspela da dobije ispravnu ponudu za gradnju 10 novih dečijih igrališta i teretana na otvorenom, saznaje 021.rs.

Tender koji je raspisan 2. decembra produžavan je nekoliko puta zbog promene konkursne dokumentacije i prigovora ponuđača “Sport expo gradnja” iz Beograda. Kada je prigovor odbijen, usledilo je otvaranje ponuda, ali jedini ponuđač “GC Simkon” iz Kragujevaca ne samo da nije dostavio ispravna dokumenta, nego nije naveo ni cenu koju traži za radove. Prema proceni UGZI-ja vrednost gradnje 10 igrališta i teretana je 37.916.666,67 dinara. Mada prvobitno u dokumentaciji nije bilo navedeno gde će se nalaziti igrališta, UGZI je dodao lokacije nakon primedbe jednog od potencijalnih ponuđača.

Zanimljivo je i da je po prigovoru ponuđača dva puta menjana dokumentacija, kako zbog lokacija, tako i zbog definisanja toga da oprema bude u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti dečijih igrališta iz 2019. godine. Očekuje se da UGZI u narednom periodu ponovi ovaj tender.

Tri fakulteta UB traže povećanje školarine

U predlogu koji će Univerzitet u Beogradu poslati Vladi Srbije na odobrenje, na svim nivoima studija u narednoj akademskoj godini predviđen je upis gotovo istovetnog broja studenata kao lane, naglašeno je na  sednici Senata UB održanoj u sredu 19. februara. Na osnovnim akademskim studijama predložen je upis 15.014 studenata, od čega bi 9.597 trebalo da bude na budžetu, pojasnio je prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB. Na strukovnim studijama planirana je podela 180 novih indeksa, od čega je 40 budžetskih, na master akademskim studijama planiran je upis 9.467 akademaca, od čega bi se 4.102 obrazovalo o trošku države. Za doktorske studije planirana su 1.902 mesta, od čega 692 budžetska, a za specijalističke 75 isključivo samofinansirajućih mesta. On je napomenuo da postoji zakonska obaveza fakulteta da posle šest godina od akreditovanja podnesu novi zahtev za akreditaciju i da to neki fakulteti nisu učinili. – Njima smo poslali imejl da ih podsetimo da ne kasne jer UB neće upisivati studente na neakreditovane studijske programe. Univerzitet s katedrama radi na privlačenju studenata na sve fakultete, a naročito one za koje je smanjeno interesovanje brucoša. Najverovatnije prvog vikenda posle 1. maja organizovaćemo dane otvorenih vrata i predstaviti sve fakultete i naučne institute u okviru UB – naglasio je prorektor Bulat.

Povećanje školarine predviđeno je na tri od 31 fakulteta. Posle deset godina predloženo je uvećanje cene studija na Fakultetu bezbednosti sa 106.900 na 118.200 dinara, dok bi školarina na Fakultetu za fizičku hemiju trebalo da bude uvećana sa 69.000 na 75.000 dinara. Matematički fakultet planira uvećanje cene studija samo na jednom smeru – informatici, gde je izvesno da će akademci studiranje umesto dosadašnju 141.000 dinara po godini plaćati 160.000 dinara.

Profesor dr Ivanka Popović, rektor UB, zamolila je dekane da pogledaju i iniciraju dopune tek urađenog radnog predloga novog Pravilnika o davanju saglasnosti za rad nastavnika i saradnika UB u drugoj visokoškolskoj ustanovi. Kako je pojasnila, sem toga što je Mladen Šarčević, ministar prosvete, najavio uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u prosveti pomoću kog će se pratiti gde je sve koji profesor zaposlen, valjalo bi i da UB vodi evidenciju o tome, i to oslanjajući se na novi pravilnik. U njemu će, između ostalog, prvi put biti jasno precizirane obaveze koje prema matičnom fakultetu u Srbiji imaju naši profesori angažovani u akademskim institucijama u inostranstvu. Popovićeva je naglasila da će ovim pravilnikom biti definisani pozicija i status istraživača na 11 naučnih univerzitetskih instituta.

U finansijskom izveštaju UB, iznetom na Senatu, naglašeno je da su budžetski prilivi slični kao i u prethodne dve godine, dok su sopstveni prihodi najvećeg univerziteta u Srbiji smanjeni za oko deset odsto, prvenstveno zbog manje upisanih studenata i naplate njihovih školarina.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u ponedeljak 24. februara 1997. godine i pored brojnih  pritisaka jedan broj škola ostaje u štrajku – deo u obustavi, deo sa časovima od 30 minuta.  Javnost je podeljena, kao i podrška roditelja i medija.

Prosvetari Zrenjanina su se pre tog  vikenda dogovorili da smire strasti i da ubuduće, do okončanja štrajka, budu civilizovani u ponašanju. Ko je u štrajku neće uznemiravati one koji su odlučili da rade. Jedino je ostalo nerešeno kako ispuniti praznine u školama u kojima jedni rade, a drugi ne rade. Događa se da se u srednjoj školi održavaju časovi fizičkog i matematike, a drugi časovi preskaču jer su nastavnici u štrajku. Predsednik IO SO Zrenjanin, Voja Bačvanski očekuje da se do tog ponedeljka štrajk okonča.

Pred mnogim novosadskim školama u nedelju su se mogli zateći zbunjeni učenici, koji iščitavaju naredbe direktora škola po kojima se u ponedeljak počinje s nastavom. U isto vreme Štrajkački odbor prosvetnih radnika Vojvodine i dalje ostaje pri tome da zahtevi prosvetnih radnika nisu ispunjeni i da se štrajk nastavlja. Zbunjeni učenici odgovaraju kako će se danas naći pred školama, ali nisu sigurni da  li će biti nastave. “Oštro osuđujemo načelnike okruga i načelnike okruga nadležne za prosvetu, te direktore škola, koji po njihovim usmenim nalozima vrše pritiske na zaposlene koji štrajkuju: sazivanjem sednica nastavničkog veća, iako za to u vreme štrajka nisu ovlašćeni. To su činili čak i subotom i nedeljom, te prisiljavali prosvetne radnike da se pismeno izjasne da će početi da rade. Pretili su pojedincima i otkazima, te lažno informisali javnost da njihove škole počinju nastavu dana, uprkos tome što su nastavnici i dalje u štrajku”, rekao je Dragan Karlavaris, predsednik ŠO prosvetnih radnika Vojvodine.

Načelnici okruga, pa tako i načelnik Zapadnobačkog okruga Mile Đapić , dobili su jasna i precizna uputstva šta treba da čine. Naredba je u petak preneta direktorima škola, kojima nije preostalo drugo nego da postupe po naređenju. Obavestili su svoje đake i radnike da u ponedeljak počinje nastava. Da to neće moći baš tako pokazalo se, naravno, već u ponedeljak.

U međuvremenu, Izvršni odbor SPRV za opštinu Sombor, doneo je odluku da se štrajk nastavlja do srede 26. februara, ostavljajući Vladi još jednu (vremensku) mogućnost da se izjasni o zajedničkim zahtevima pregovaračkog tima prosvetnih radnika. U pojedinim školama u taj ponedeljak se nije znalo ko pije, a ko plaća, ko radi, a ko štrajkuje. U šest škola učenici su vraćeni kućama, u pet škola štrajk je nastavljen u zakonskim okvirima, a u 10 škola nastava je kako-tako normalizovana. Najveća pometnja bila je u onim školama koje su podvedene pod kategoriju delimičnog rada. A pod ovu kategoriju podvođene su čak i one škole u kojima je na posao došlo dvoje-troje ljudi, pa direktori jednostavno nisu znali šta sa njima da organizuju. Pribegavalo se i grupnoj nastavi, blok-časovima jednog istog predmeta, a pred đacima su se pojavili čak i penzionisani radnici.

Vremeplov: Rođen Kapetan Miša

Na današnji dan  24. februara  1803. godine rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević. Za “kapetana dunavskog” 1833. postavio ga je knjaz Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Od tog vremena on je poznat kao “Kapetan Miša”. Posedovao je čak 74 broda, solane u Vlaškoj i Mađarskoj kao i velika imanja u rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, u kojoj se sada nalazi rektorat Univerziteta u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje, poklonio je 1863. “svom otečestvu”.

Vremeplov: Umro Siniša Stanković

Srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije umro je na današnji dan  24. februara  1974. godine  . Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Od 1944. do 1952. bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.

Vremeplov: Rođen Sima Lozanić

Na današnji dan  24. februara  1847. godine rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905.

Vremeplov: Ukaz o primeni gregorijanskog kalendara

Papa Grgur XIII izdao je na današnji dan 24. februara 1582. godine bulu o primeni gregorijanskog kalendara. Reforma julijanskog kalendara i uvođenje gregorijanskog, sprovedena je iz praktičnih razloga, julijanski kalendar je astronomski neprecizan, dok je kod gregorijanskog odstupanje neuporedivo manje.

Vremeplov: Rođen Vilhelm Grim

  Nemački pisac Vilhelm Grim, sakupljač i obrađivač narodnih bajki, koje je, kao i većinu drugih dela, objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom rođen je na današnji dan 24. februara 1786. godine. Izdavao je i nemačke srednjovekovne književne spomenike i proučavao mitologiju.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Ivanović

  Srpski  slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike rođen je na današnji dan  24. februara 1882. godine. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: “Stari Pariz” i “Iz naših krajeva” i tri albuma crteža olovkom: “Iz Južne Srbije”, “Predeli Šumadije i Južne Srbije” i “Jugoslovenski predeli”.

Vremeplov: Rođen Matija Korvin

Na današnji dan  24. februara  1443. godine rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i umro 1490). Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju – finansije, vojsku, pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je od latinskog “Corvus” – gavran, pošto se predstava gavrana nalazila na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih biblioteka svoga doba.

Vremeplov: Objavljen program nacističke partije Nemačke

Prvi politički program Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke, koju je 1919. u Minhenu osnovao (preuzeo) Adolf Hitler, objavljen je u 25 tačaka na  današnji dan 24. februara  1920.  godine. Program koji je sačinio Hitler kasnije je razrađen u njegovoj knjizi “Majn kampf”. Već u njoj je jasno nagoveštena njegova politička vizija (rasizam, posebno prema Jevrejima).

Vremeplov: Objavljen Manifest komunističke partije

Na današnji dan  24. februara  1848. godine u  Londonu je na nemačkom jeziku objavljen “Manifest komunističke partije”, koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja “Saveza komunista” održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks (Marx) i Fridrih Engels (Friedrich).

Više od polovine srednjoškolaca konzumira alkohol

Svaki četvrti srednjoškolac u Srbiji priznao je da se opio u poslednjih mesec dana. To pokazuju istraživanja o odnosu mladih prema alkoholu, a subotička deca se ne razlikuju u mnogome od ostatka zemlje. Kraj osnovne i početak srednje škole je period kada mladi, kako pokazuju istraživanja, otvaraju vrata alkoholu da uđe u njihov život. U kojoj meri? “Ne znam, ja ne pijem”, kazao je jedan srednjoškolac. “To zavisi od osobe do osobe. Najčešće se pije na nekim proslavama, rođendanima i tako to. Dosta mojih prijatelja pije, ali ne u nekom preteranom smislu. Solidno”, ocenio je drugi srednjoškolac. “Pa, mogao bih reći previše”, dodaje njihov vršnjak ispred jedne od subotičkih srednjih škola.

Prošlogodišnje istraživanje Zavoda za javno zdravlje u Subotici pokazuje da više od polovine srednjoškolaca ponekada pije. Devojčice čak i više nego dečaci. Najčešće vikendom. Najčešće tri pića po prilici. I to žestoka. “Mi imamo podatak da već u toj populaciji, posebno među dečacima, imamo jedan mali procenat njih koji već imaju, kako mi to kažemo, rizičan obrazac upotrebe alkohola. To podrazumeva da četiri ili više dana tokom nedelje piju alkohol. I to je naša ciljna grupa kojom se moramo posebno baviti – i mi, i škola i roditelji”, ističe načelnica centra za promociju zdravlja ZZJZ Subotica dr Nada Kosić Bibić.

“Alkoholizam kod mladih, i ne samo kod mladih, završava se iza rešetaka. Rešetaka odeljenja psihijatrije u Bolnici. Skoro polovina njihovih pacijenata ima problem sa alkoholizmom, a u toj grupi svaki deseti je mlad čovek. Iako biste sada očekivali da vam kažem da je broj mladih koji konzumiraju alkohol i završavaju na ovom odeljenju u porastu – zapravo je obrnuto. Tako da nije nešto što je vanredno, alarmirajući broj, ali, naravno, to je statistika. Ja uvek kažem da je statistika jedna stvar, a život je druga stvar. Sigurno da, kada je u pitanju mlad čovek, mlad organizam, višestruko štetno dejstvo ima alkohol, nego na neke zrelije biološke godine”, smatra načelnik psihijatrije Opšte bolnice u Subotici dr Zoltan Šagi.

Ako se istraživanje odnosa mladih i alkohola u Subotici uporedi sa ostatkom Srbije, nema neke velike razlike. Niti su bolji niti gori.

Deca sve kasnije nauče da govore

Deca sve kasnije nauče da govore, a logopedi upozoravaju da su krivci za to nove tehnologije koje utiču čak i na to da mališani, kada progovore, često pričaju na mešavini srpskog i engleskog jezika. Preterana upotreba mobilnih telefona, tableta, televizije deci od malih nogu usađuju životne navike koje rezultiraju time da deca u četvrtoj godini znaju da kažu samo po nekoliko reči.  “Mama” i “tata” su reči koje deca često prvo izgovore. I dok je nekada bilo normalno da se ove reči čuju oko prvog rođendana, danas se to dešava neretko tek oko četvrtog. Roditelji se teško suočavaju sa poteškoćama u govoru svoje dece, podsvesno smatrajući to svojim ličnim porazom, te dugo vremenu poriču da problem postoji.

Korišćenjem tableta i mobilnih telefona, mališani ostvaruju samo pasivnu komunikaciju, koja uopšte ne razvija govor. Iskustva pedijatara u domovima zdravlja širom Srbije svedoče da deca ne samo da ne progovaraju na vreme, nego poslednjih godina imaju sve više malih pacijenata sa govornim manama. “Nekad je bilo retkost da se sretne dete sa komunikativnim problemima, danas svako od nas u bliskom odkruženju ima nekog ko se s tim bori. Potpuno je svejedno da li je televizor, tablet, računar ili telefon, oni su napravljeni tako da je dete tu pasivan konzument zadovoljstva, ne daje nikavu akciju, a prima nekakvo zadovoljstvo. Prenaglašene su sve senzorne stimulacije, jarke boje, intenzivni zvuci. Dete uvlače u virtuelno i ono iz toga crpi zadovoljstvo, dok se vreme podmuklo produžava, od 10 minuta lako se dođe do par sati dnevno pred ekranom. Dete posle ne vidi zadovoljstvo u realnom svetu gde boje nisu jarke, a zvuci toliko melodični” priča Irena Avramović, diplomirani defektolog-logoped i Marte Meo praktičar.

Logopedske ordinacije tako su prepune dvogodišnjaka i trogodišnjaka koji još nisu progovorili ni reč. Neki zbog prečestog gledanja raznih dečjih programa i crtaća, progovore i na izmišljenoj mešavini engleskog i srpskog jezika. Kasnije tokom školovanja takva deca često imaju problema sa čitanjem i pisanjem.

Komunikacija se kod bebe razvija već sa nekoliko meseci, neverbalni kontakti sa roditeljima su prvi znaci koje logopedi mogu da prate. Oko prvog rođendana počinju prve reči sa značenjem, mogu biti onomatopeje, ne moraju biti pravilno artikulisane, dete može da kaže “av av”, ali ako je jasno da misli na psa, to je već reč sa značenjem. S druge strane, dete može da pravilno izgovara “mama”, ali ako joj se ne obraća ili je ne zove, onda je to problem.

Kada kod logopeda: Roditelji se ne javljaju iz straha

Sa dve godine već bi trebalo da ima vokabular od 250 do 500 reči. Tada počinje i gramatički razvoj, prvo udvajanje reči, koje opet ne moraju biti pravilno artikulisane, ali moraju biti reči sa značenjem. To je važna prekretnica u odrastanju. Zbog toga pre nego što ovlada realnim svetom ne treba ga uvlačiti u virtuelni. Sadržaji preko ekrana moraju se dozirati i pravilno koristiti, odnosno u svrhu zajedničke igre. “Posle dve i po godine zabrinuli smo se jer je naš sin tada jedva progovarao nekoliko reči. Do tada smo slušali “komšijske” utehe kako je “onaj tamo” progovorio sa pet i sada je advokat. Obratili smo se pedijatru, pa logopedu. Dobili smo savete kako da promenimo komunikaciju, da je prilagodimo, uprostimo. Krenuli smo gotovo sve iz početka i borba je počela. Za svaku novu reč. Ne mogu vam opisati radost kada dete nauči novu reč. Nakon godinu dana, već smo zapravo razgovarali o svemu s njim” naglašava M. N., majka iz Novog Sada.

“Često se dešava da deca sa dve godine ne progovore, onda se roditelji pitaju šta je, a ti znaci su se videli već u prvoj godini. Roditelji se ne javljaju iz straha. Prva stvar na koju pomisle je autizam, a uopšte ne mora biti to, može biti blagi zastoj koji sa jednostvanim savetima može da dovede do rešenja problema. Roditelje ne treba plašiti. Ali ako se čeka i odlaže, taj problem se umnožava. Znate kako kažu “sve je u redu, samo ne priča”… Ne može biti sve u redu ako “samo” ne priča. Dete tada trpi veliku frustraciju, intelektualno se razvija, a ne može da govori” ističe Avramović.

About the Author

admin