Novi Sad: Forum posvećen onlajn učenju stranih jezika

Učenje jezika preko internet platformi, glavna je tema foruma koji će danas  – u utorak, 25. februara, biti održan u novosadskom hotelu Prezident. Onlajn učenje stranih jezika sve je zastupljeniji vid edukacije svuda u svetu pa i u Srbiji, a za njega su posebno zainteresovane kompanije i institucije koje žele da dodatno obrazuju svoje zaposlene, ali i pojedinci koji zbog obaveza ili udaljenosti ne mogu da prisustvuju klasičnoj nastavi. O značaju i iskustvima sa učenjem na daljinu na ovom skupu govoriće menadžeri velikih internacionalnih kompanija i IT stručnjaci. Onlajn učenje jezika poslednjih nekoliko godina doživelo je pravi procvat širom sveta zahvaljujući stalnim strukturnim i tehnološkim unapređenjima predavanja i danas omogućava visok kvalitet nastave i pristup znanju pod uslovima koji su nezamislivi za konvencionalni način učenja.

Ovaj vid edukacije omogućava ogromne uštede u vremenu i troškovima putovanja, otvara mogućnost da se nastavi prisustvuje iz bilo kog dela sveta, od kuće, sa radnog mesta, iz hotela… što obezbeđuje i pojedincima i kompanijama veliku fleksibilnost. Onlajn učenje jezika danas omogućava jednaku interaktivnost učenika i predavača kao i na klasičnom predavanju. Svaki čas se može snimiti i ponovo pustiti radi utvrđivanja gradiva. Eliminišu se geografska ograničenja zbog čega je polaznicima omogućen i pristup širem krugu predavača, raznovrsnijih predavanja i učešće u radu internacionalnih grupa.

Učenje stranih jezika onlajn izuzetno je popularno u Evropi, a velike internacionalne škole poput Berlica (Berlitz) oformile su “virtuelne učionice” koje omogućavaju efikasno savladavanje gradiva. Učenje stranih jezika u “virtuelnim učionicama“ najrasprostranjenije je u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Holandiji i Poljskoj. U digitalne platforme za učenje jezika uključen je i veliki broj nastavnika iz Srbije koji pomažu polaznicima sa svih kontinenata da savladaju neki od svetskih jezika. Organizator foruma je vodeći svetski lanac škola stranih jezika Berlic uz podršku Nemačko-srpske privredne komore i Srpske asocijacije menadžera.

Centar za razvoj pedagoških nauka u Jagodini

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je u sredu 19. februara Fakultet pedagoških nauka u Jagodini i razgovarao sa rukovodstvom te ustanove o osnivanju Centra za razvoj pedagoških nauka, koji bi trebalo da bude smešten u okviru kompleksa tog fakulteta. Centar bi bio namenjen obuci nastavnika za ulogu mentora, nastavnog i vaspitačkog kadra, kao i studenata za nove modele učenja.

Ministar je rekao da se nalazi u kvalitetnoj ustanovi koja  u Srbiji prednjači kada su u pitanju pedagoške nauke. Napravićemo čitavu mrežu ovakvih centara sa različitim oblastima izučavanja. Srbija će dobiti oko 20 centara ovog tipa. U Jagodini će biti osnovan centar iz oblasti nastave i pedagoških nauka, zahvaljujući pre svega, dobrom radu Fakulteta pedagoških nauka, kazao je on. Prema njegovim rečima, modeli učenja se stalno menjaju i celoživotno učenje postaje dinamična stvar u svim oblastima, pa i u prosveti. Šarčević je podsetio da već postoje tri centra koji odlično rade i to u Petnici, Tršiću i Viminacijumu.

Dekan Fakulteta pedagoških nauka Violeta Jovanović istakla je da je ovo istorijski trenutak i za fakultet i za Jagodinu i na neki način kruna višedecenijskih napora fakulteta. Visoki standardi su prepoznati. Daćemo sve od sebe da realizujemo ovaj projekat i da ovaj centar počne što pre da radi, kazala je ona.

Gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović rekao je da je poznato da je početkom 20. veka Učiteljska škola u Jagodini bila rasadnik profesora. I evo pruža nam se prilika da početkom 21. veka Jagodina postane jedan od centara pedagoških nauka. Rad novog centra podrazumeva i obnovu stare zgrade Učiteljskog  fakulteta koja je izgrađena 1880. godine, objasnio je on.

Šumadijska akademija u  Kniću

Ministar Šarčević sa saradnicima obišao je u sredu i opštinu Knić i razgovarao sa rukovodstvom o nastavku realizacije formiranja Šumadijske akademije – Centra za celoživotno učenje kadrova za rad u privredi. Ministar je predočio da ti centri pored osnovne namene mogu da koriste i učenici i nastavnici za đački turizam. Ovakvi centri treba da budu na dobrobit naše dece i roditelja, kao i regije gde se otvaraju“, naveo je Šarčević.

Predsednik Opštine Knić Miroslav Nikolić istakao je da je otvaranje ovakvog centra veoma značajno za čitavu opštinu i čitav region. Novi centar nalaziće se u zgradi Srednje škole u Kniću.

Ministarstvo prosvete (ne) krši autonomiju istraživača (II)

Hajka dela zaposlenih sa četiri naučna instituta Univerziteta u Beogradu koji optužuju resorno ministarstvo da im guši ustavom zagarantovanu autonomiju „isključivo je politički obojena”, tvrdi prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete zadužen za nauku. On ističe da postavljanjem direktora koje su izglasali većinski vladini članovi u upravnim odborima instituta nije narušena nezavisnost tih naučnih institucija jer ih je država osnovala, tako da mu nije nelogično što ona i odlučuje o njihovom rukovodstvu. – Ali Ministarstvo prosvete ne želi da bira direktore u vrlo uskom krugu ljudi na institutu. Vladini članovi UO su akademici, dekani i fakultetski profesori. S druge strane, naučnici koji pokreću inicijative za ocenu zakonitosti i koji su govorili za vaš list, optužujući nas da im gušimo autonomiju, unose čistu politiku u ovu priču. Pogledajte šta su Vladan Čokić, s Instituta za medicinska istraživanja, i Gazela Pudar Draško, s Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u poslednje vreme govorili u medijima o promeni vlasti i smeni direktora državne televizije. Njihova priča je politička, a ne naučna – izričit je sekretar Popović. On ističe da je autonomija rada institutima garantovana članom 72 Ustava Republike Srbije, kojim se jemči „autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova”. Ali, on dodaje da pobunjeni naučnici prećutkuju sledeću rečenicu, da „univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom”.

– Od tih istraživača na javnoj raspravi nismo dobili nikakvu primedbu na zakon usvojen 2019. godine i jedino mogu da zaključim da njihove sadašnje zamerke imaju političke pobude. Apsolutno je neopravdana njihova inicijativa, ne vidim nikakvo kršenje člana 72 Ustava. Priča o disproporciji u postavljanju članova UO koji postavljaju direktore instituta u korist vlade ne pije vodu jer je pre Zakona o nauci iz 2001. pomenute direktore imenovala direktno država. Ti naučnici sve vreme dobijaju platu i rade na istraživačkim projektima, imaju autonomiju naučnog rada u svakom smislu. Ona je samo povećana osnivanjem Fonda za nauku i davanjem mogućnosti da konkurišu za učešće na projektima s međunarodnim vrednovanjem. Institute u kojima istražuju je osnovala država da rade određene poslove za nju, nisu osnovani da rade za sebe, i to piše u svakom osnivačkom aktu. A postavljanje direktora mimo odluke naučnog veća nije novo. I Borislav Grubor, direktor „Vinče”, pre sedam-osam godina postavljen je odlukom UO, kontra volji istraživača. Slično je bilo i na još nekim institutima. Nije tačno da je postojala ranija praksa konsultacija s istraživačima o konstituisanju UO – naglašava Popović.

Više od trećine studenata u EU završi društvene nauke

Procenjuje se da u visokoškolskim ustanovama Evropske unije (EU) godišnje diplomira oko 4.8 miliona studenata, prema podacima EUROSTAT-a za 2017. godinu. Od ukupnog broja, studentkinje u zemljama EU su u većini i čine 54 odsto. Podaci pokazuju da su, iako su žene blago zastupljenije na osnovnim i master studijama, na doktorskim muškarci u blagoj većini. I na visokoškolskim ustanovama u Srbiji, žene su zastupljenije sa oko 56 odsto u odnosu na muški pol.

Nešto više od trećine od ukupnog broja diplomaca je iz oblasti društvenih nauka (novinarstvo, biznis, pravo…). Po zastupljenosti, društvene discipline slede studije inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva sa 15 odsto, zdravstvene zaštite sa 14 odsto, umetnička usmerenja sa 11 odsto, zatim prirodne nauke sa 11 i obrazovanje sa 9 odsto.

U poređenju sa prosekom EU, neke članice imaju značajno veći ili manji udeo u broju diploma visokog obrazovanja u sledećim oblastima:

Društvene nauke U odnosu na prosek EU od 34 odsto, Finska i Španija odudaraju sa 26 odsto, dok su društvene nauke najviše zainteresovale studente u Luksemburgu sa 56 i Bugarskoj sa 46 odsto. Podaci Srbiju svrstavaju tačno uz prosek zemalja EU.

Inženjerske nauke, građevinarstvo… Udeo diplomaca u ovim disciplinama je ispod 10 odsto u Luksemburgu, Holandiji, na Malti, u Velikoj Britaniji, Irskoj i na Kipru, u poređenju sa Nemačkom, Portugalom i Austrijom od oko 20 odsto. Udeo diplomaca u Srbiji je oko 17 odsto.

Zdravstvena zaštita Na Kipru, u Nemačkoj, Luksemburgu, Austriji i Mađarskoj procenat studenata koji završili studije u oblasti zdravstva je 8 odsto, a najveći udeo beleže Belgija, Švedska, Finska i Danska sa oko 20 odsto. U Srbiji je to slučaj u 9 odsto.

Umetnost U Švedskoj, Bugarskoj, Poljskoj, Češkoj, Letoniji, Slovačkoj, Austriji i na Kipru manje od 8 odsto od ukupnog broja studenata je diplomiralo u visokoškolskim ustanovama umetničkog usmerenja, dok je više od 14 odsto u Italiji i Velikoj Britaniji. U Srbiji je udeo studenata na umetničkim fakultetima oko 10 odsto.

Prirodne nauke Na Kipru, u Belgiji i Litvaniji udeo studenata koji su studirali i diplomirali u nekoj prirodnoj naučnoj disciplini, kao što su matematika i statistika, je ispod 7 odsto, dok je udeo najveći u Britaniji, Irskoj, Nemačkoj i Estoniji, iznad 14 odsto. Studenti u Srbiji su nešto manje zainteresovani za ove oblasti u odnosu na prosek EU sa nešto više od 9.4 odsto.

Obrazovanje Proporcionalno u oblasti obrazovanja, najmanje studenata je diplomiralo u Italiji, Letoniji i Portugalu, ispod 5 odsto, a najviše na Kipru sa 23 odsto, u Španiji i Mađarskoj sa 17 odsto u obe zemlje. Srbija se sa nešto više od 8 odsto nalazi ispod proseka EU.Više informacija možete pronaći na sajtu Evropskog zavoda za statistiku (EUROSTAT). https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title=File:Distribution_of_tertiary_education_graduates_by_broad_field_of_education,_2017_(%25)_ET19.png

Najbolji na bilbordima u Opštini Bački Petrovac: Ema Galamboš

Ema Galamboš je učenica osmog razreda Osnovne škole „Jozef Marčok Dragutin” u Gložanu. U prošloj godini osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog kao nematernjeg jezika. Međutim, to nije njeno jedino postignuće. – Učestvovala sam i na takmičenjima iz slovačkog jezika, matematike i hemije – kaže Ema. – Volela bih da upišem grafički dizajn i da se time bavim u budućnosti.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu. U tim sredinama je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Otvoren dobrotvorni bazar knjiga

Dobrotvorni bazar knjiga, koji se već nekoliko sezona zaredom održava u Novosadskom pozorištu/Újvidéki Színház, je otvoren u nedelju. Posetioci su tog dana pred predstavu Hasanaginica, koja je počela u 19 časova, mogli da kupe knjige, ili da doprinesu akciji tako što će bazar obogatiti svojom starom literaturom. Nakon toga će humanitarnom sajmu moći da se priključe svakog dana od 25. do 29. februara, u periodu od 10 do 19 časova. Raznolika literatura – od beletristike, stručnih knjiga, izdanja namenjenih deci, te publikacija na srpskom, mađarskom, engleskom i drugim jezicima, naći će se na “tezgama” Novosadskog pozorišta, a zainteresovani će moći da ih kupe po ceni od 100 i 200 dinara.

Ove godine će novac od prodatih knjiga biti uručen Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti u Srbiji (NORBS). U pitanju je dobrovoljna, humanitarna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, koja se bavi pitanjima osoba sa retkim bolestima, a vode je upravo osobe sa retkim bolestima i članovi njihovih porodica. Na Međunarodni dan retkih bolesti – 29. februara, kada će ujedno biti zaključen ovogodišnji Bazar knjiga, biće upriličena predstava Ana-impresije, čiju režiju potpisuje Ištvan Kereši; reč je o nonverbalnom scenskom delu, baziranom na pokretu, a kao osnovni materijal korišćen je Dnevnik Ane Frank. Sav prihod od ulaznica, koje će koštati 200 dinara, takođe će biti uručen NORBS-u.

Subotički informatičari na stazama Nikole Tesle

            Ove godine prvu nagradu na konkursu „Stazama Nikole Tesle” Saveza inženjera i tehničara Srbije osvojila je grupa informatičara koju čine dr Stevan Ostrogonac, Tibor Rac, Robert Hajnal i Borko Rastović. Nagrađeni su za ideju naprednijeg sistema za automatsko generisanje preporuka koji obuhvata korišćenje različitih tipova podataka kojima raspolažu sajtovi za elektronsko poslovanje. Tema ne govori mnogo onima koji nisu u svetu informatike, ali ako se pojednostavljeno kaže – omogućava korisnicima da lakše pronađu oglas, sadržaj koji traže, a na osnovu njihovih i prethodnih interesovanja ljudi za koje sistem proceni da su im slični – postaje jasnija. „Sistem za automatsko preporučivanje sadržaja je intuitivna stvar. To je algoritam koji vam servira sadržaj na sajtu u skladu sa onim što taj sistem pretpostavlja da je vaše interesovanje, a na osnovu onoga što ste ranije gledali, na osnovu ključnih reči unetih u pretrage. Mi smo napravili poboljšanja postojećeg algoritma. Zato nagrada nije vezana samo za ideju već za čitav kontekst i sistem koji je razrađen pre nego što smo došli do naučne dimenzije ovog projekta”, kaže za „Politiku” dr Stevan Ostrogonac.

Nagrađena grupa informatičara zaposlena je u privatnoj kompaniji u Subotici, a rad na stvaranju novog sistema dovoljno osetljivog da prepozna potrebe korisnika otpočeo je, naravno, kao deo komercijalnih potreba firme. Korisnici kompjutera prepoznaće u ovom opisu da su to one reklame, to jest sadržaji koji ih „prate” neko vreme nakon što su pretraživali određeni pojam. U isto vreme, ovaj fini instrument pomaže korisnicima da lakše dođu do onog što traže, i na tome je pre dve godine počeo da radi Tibor Rac, zadužen za rad sa klijentima. Međutim, kaže Borko Rastović, menadžment kompanije im daje odrešene ruke da nastave sa istraživačkim radom i tada im se u timu pridružuje i Stevan Ostrogonac koji je pre toga radio na Fakultetu tehničkih nauka.„Mi smo radili analize tekstova oglasa, strukturiranih podataka koje prikupljaju osobe zadužene za to, kao i interakcije korisnika sa sadržajima. Poboljšanje tog sistema podrazumeva i značajne tehničke probleme, jer se radi o velikim skupovima podataka, pa iako je teorijski ovakav algoritam mogao da se definiše i pre 50 godina, za realizaciju su bili potrebni današnji računari”, nastavlja Ostrogonac.

Inovativni deo njihovog rešenja odnosi se na obradu teksta u slobodnoj formi, a to je upravo oblast u kojoj informatičari nisu još dovoljno uradili kada je u pitanju srpski jezik. „Ovo je sada iskorak ka mašinskom učenju i ka nauci o podacima”, kaže Rastović. „Za analizu teksta na srpskom ne postoje dobri alati koji su slobodni za upotrebu i potrebno ih je obezbediti, jer je to važan faktor u očuvanju našeg jezika i kulture”, kaže Ostrogonac koji se i na FTN-u bavio govornim i jezičnim tehnologijama. Sagovornici „Politike” ističu da za sve svetske jezike ovakvi alati već postoje i oni se baziraju, pre svega, na velikim bazama tekstualnih podataka. Takva baza za srpski jezik ne postoji. „Nemamo adekvatne jezičke resurse. Iako oni postoje u Srbiji, zatvoreni su, nedostupni informatičarima. Ključna stvar u daljem razvoju jezičkih alata je da se podaci otvore, da se otvore anotirane baze tekstova i drugi resursi koji mogu biti korisni za istraživanje. Kada bismo imali nekakvu združenu bazu podataka, kada bi svaki sajt dao podatke na nivou Srbije, to bi bio neverovatno koristan i moćan alat za razvoj jezičkih aplikacija i tehnologija”, kaže Ostrogonac.

Stvaranjem ovih alata dobili bismo i za srpski jezik program za lektorisanje teksta, na nivou kvaliteta na kom su takvi alati za engleski i druge svetske jezike, odnosno mogli bismo formulisati jezički model koji osigurava pravopisnu i gramatičku ispravnost poruke. „To bi moglo da pomogne i u komunikaciji na društvenim mrežama, gde je način izražavanja prilično degradiran”, kaže Ostrogonac.

Povodom Dana državnosti odlikovan petnaestogodišnjak

Mladi Nišlija Veljko Đurić, rođen 2005. godine, učenik prvog razreda Gimnazije „Svetozar Marković”, najmlađi je dobitnik odlikovanja koja je ovog februara, na Sretenje i povodom Dana državnosti pojedincima i institucijama uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Veljko je od predsednika Vučića dobio zlatnu medalju za zasluge koja će mu, rekao je za Politiku biti najveći podstrek da nastavi putevima nauke: – Ponosim se nagradom, ovom medaljom, ali i činjenicom da sam bio najmlađi među dobitnicima priznanja i odlikovanja. Zaista je bila velika čast da sedim pored ostalih dobitnika koji su bez ikakvih sumnji veoma mnogo učili za našu državu i naš narod. Za mene je ovo kruna mog dosadašnjeg rada, ali i velika obaveza da nastavim da se obrazujem i što više usavršavam kako bih bio od velike, a nadam se i posebne koristi našoj Srbiji – rekao nam je Veljko Đurić  na prijemu koji je u njegovu čast upriličio gradonačelnik Niša Darko Bulatović.

Mladi petnaestogodišnjak iz Niša Veljko Đurić je izuzetan talenat u nauci, u pravom smislu reči veliki kolekcionar nagrada i priznanja – do sada se okitio Vukovom nagradom, pobednik je Internacionalne olimpijade iz ekologije, dvostruki je prvak Srbije u takmičenjima iz istorije, šampion i vicešampion u književnosti, osvajač srebrne i bronzane medalje na državnim takmičenjima iz matematike, najmlađi i jedan od najuspešnijih učesnika Foruma mladih naučnika, poznati volonter i humanista…

Prijem  u niškoj Gradskoj kući organizovan je i za drugog dobitnika vrednog priznanja za Dan državnosti, za nišku Narodnu biblioteku „Stevan Sremac”, ustanovu koja postoji vek i po, i u čije ime je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića direktorica Sonja Šuković dobila Sretenjski orden drugog reda.

Na Univerzijadu u Beograd stiže i rektor sa Sorbone

Svečano otvaranje petih Evropskih univerzitetskih igara, čiji je Beograd domaćin, biće 12. jula, najavila je rektorka Ivanka Popović i dodala da je obezbeđeno sigurno učešće domaćih akademskih timova. U Beograd će, kako kaže, doći ugledne zvanice iz svetskog akademskog života, među kojima i rektor pariske Sorbone. – Uskoro očekujemo radove u Studentskom gradu i drago mi je što će zbog Univerzijade tamo biti sređen deo smeštaja, kao i menza koja će dobiti dobru klimatizaciju – naglasila je rektorka i dodala da će klima-uređaji konačno stići i u Svečanu salu Rektorata UB.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u utorak 25. februara 1997. godine i pored brojnih  pritisaka jedan broj škola ostaje u štrajku – deo u obustavi, deo sa časovima od 30 minuta. Štrajkački odbori škola u Subotici juče nisu postigli jedinstven stav oko nastave štrajka, pa je nastava i dalje obustavljena u svim srednjim i devet osnovnih škola. U šest osnovnih škola časovi su skraćeni na 30 minuta, a sedam će ih raditi normalno. U skladu sa odlukama i preporukama IO SPRV, ŠO SPRV(N) opštine Sombor donosi odluku da se u sredu 26. februara počne sa radom nakon punih šest nedelja obustave. U gradu u kom je obustava počela još 15. januara, tog dana su u šest ško.la učenici vraćeni kućama, u pet škola štrajk je nastavljen sa časovima od pola sata, a u 10 škola nastava je kako-tako normalizovana.

Dešava se i peta izdaja „državnog“ sindikata. Dok je pregovarački tim na sastanku sa novim demokratskim vlastima grada Beograda (u zgradi Starog dvora primio nas je Milan Božić (SPO), upravo izabrani novi potpredsednik Skupštine Beograda, prim. HZMK), deo tima sastavljen isključivo od članova „državnog“ sindikata odlazi u Vladu Srbije i verifikuje sramni Banovićev sporazum, koji su ranije odbacili organi i ovog sindikata,  potpisivanjem „praznog papira“ na kome je dinamika isplate neisplaćenih zarada i to sa starom cenom rada čitaj; prazna obećanja Vlade Srbije. „Državni sindikat“ objavljuje dopis o prekidu štrajka sa potpisom Dušana Vatovića, sekretara Jagoša Bulatovića. Dakle desilo se upravo ono što je na jednim ranijim pregovorima i namerio premijer Mirko Marjanović – „vas (nezavisne pregovarače) ću izbaciti iz pregovora, a vi (samostalci) će te potpisati“. Tada je prvi „vrata zaglavio“ Jagoš Bulatović, ali su sledeće sedmice ipak dovele do ovakog epiloga. Međutim, ipak više ništa, na sindikalnoj sceni, nije ostalo kao ranije.

Vremeplov: Umro Pavle Julinac

  Pavle Julinac, srpski istoričar i prevodilac, autor prve objavljene istorije Srba na srpskom jeziku umro je na  današnji dan 25. februara 1785. godine. Poreklom je bio iz plemićke graničarske porodice, najverovatnije iz Segedina. Završio je licej u Požunu (danas Bratislava). Od 1753. godine boravio je u Rusiji, gde je započeo karijeru vojnika i diplomate. od 1762. radi pri ruskom poslanstvu u Budimu pa u Beču, a od 1783. nalazi se na mestu ruskog generalonog konzula u Napulju. “Kratkoje vedenije v istoriju proishoždenija slaveno-serbskago naroda” objavio je u Veneciji 1765. pod uticajem njegovog požunskog profesora Jana Tomke-Saskog. Preveo je sa francuskog i u Beču 1776. objavio Marmontelovog “Velizarija”, roman opšte popularan širom tadašnje Evrope.

Vremeplov: Umro Kristofer Ren

             Engleski  arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680. do 1682. godine umro je na današnji dan  25. februara  1723. godine. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Posle požara koji je opustošio London 1666, uključujući 53 crkve, projektovao je niz zdanja, među kojima i monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

Vremeplov: Ubijen Stanoje Glavaš

Na današnji dan 25. februara  1815.  godine ubijen je srpski vojvoda Stanoje Glavaš, jedan od čelnika Prvog srpskog ustanka. Pravo ime bilo mu je Stanoje Stamatović. Ubijen je prema nalogu Sulejman paše, posle propasti Hadži-Prodanove bune. Na zboru u Orašcu, na Stretenje 1804. odbio je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov predlog za vožda je izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju na Deligradu, u oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim bitkama opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je napisao i istorijsku dramu “Stanoje Glavaš”.

 Vremeplov: Rođen Renoar

Francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka rođen je na današnji dan 25. februara  1841. godine.  Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica, životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, pretežno aktove jedre forme.

Vremeplov: Rođen Karl Maj

Na današnji dan 25. februara 1842. godine rođen je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: “Vinetu”, “Blago u srebrnom jezeru”, “Sin lovca na medvede”, “Od Bagdada do stambola”, “U balkanskim gudurama”.

Vremeplov: Umro fon Rojter

    Osnivač britanske novinske agencije Rojter – Paul Julijus fon Rojter umro je na današnji dan  25. februara 1899. godine. Po rođenju bio je nemački Jevrejin, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.

Vremeplov: Posmrtni ostaci Stankovića preneti iz Budimpešte

Na današnji dan 25. februara  1949. godine posmrtni ostaci Kornelija Stankovića svečano su sahranjeni u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, nakon što su preneti iz  Budimpešte, gde je Stanković umro 1865. Stanković je osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je 1831. u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju.

U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog (“Srpski marš”, danas poznat kao “Slovenski”) i Nikolaja Rimskog-Korsakova (“Fantazija na srpske teme”). Dela: “Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda”, šest svezaka “Srpskih narodnih pesama”, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

Vremeplov: Rođen Enriko Karuzo

Italijanski  operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opera rođen je na današnji dan 25. februara 1873. godine. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče. Dela: “Uspomene”, “Metodi pevanja”.

UB: Inspektorka vratila plagijatora na Pravni fakultet

Na sednici Senata Univerziteta u Beogradu (UB) održanoj 19. februara je izmenjen pravilnik kojim se utvrđuju neakademsko ponašanje i njegove posledice, tako što je pojašnjeno da će nastavniku i saradniku odlukom univerzitetskog odbora da je plagirao naučni rad ne samo biti oduzeto akademsko zvanje nego i prestati ugovor o radu. Kako je objasnio prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta, time je predupređena neprijatna situacija koja se u utorak dogodila ovoj akademskoj ustanovi, gde je inspektorka rada, suprotno odlukama donetim u okviru akademske zajednice, obustavila izvršenje otkaza ugovora o radu prof. dr Aleksandru Jakšiću, koji je plagirao udžbenik. Ona je, kaže Mirković, naložila fakultetu da Jakšića vrati na posao. – Doktoru Jakšiću, za koga se među profesorima Pravnog fakulteta odavno zna da je plagijator, što su utvrdili i nadležni univerzitetski organi, omogućeno je da nastavi da predaje i ispituje studente. Inspektorka rada, kako je i navela u rešenju, trebalo je da „ispituje samo formalnu stranu otkaza”, a upustila se u meritorno rešavanje o tome da li je i kada dr Jakšić svojim plagijatom naneo štetu Pravnom fakultetu – istakao je dekan Mirković i dodao da je šteta ogromna i da će postupak biti nastavljen u radnopravnom sporu.

Francuskoj tinejdžerki prete smrću zbog vređanja islama

Pet godina posle krvavog napada na redakciju „Šarli ebdoa”, u kojem je ubijeno 12 novinara zbog karikatura proroka Muhameda, u Francuskoj se ponovo rasplamsala rasprava o tome gde se završava sloboda govora, a počinje govor mržnje. Počelo je kao nepristojna tinejdžerska provokacija protiv islama na „Instagramu”, da bi usledile ozbiljne pretnje smrću i silovanjem, zbog čega jednu šesnaestogodišnju devojku i njenu porodicu nedeljama čuva policija.

U prvom pojavljivanju u javnosti otkako je iz bezbednosnih razloga prinuđena da bude u kućnoj izolaciji, Mila Oriols se na francuskoj televiziji TMC u popularnoj emisiji „Dnevno” izvinila zbog vulgarnih reči kojima je možda povredila vernike koji upražnjavaju religiju u miru, ali je i branila svoje pravo na svetogrđe: „Apsolutno ne žalim zbog onoga što sam rekla jer tako mislim.”

U Francuskoj ne postoje propisi koji zabranjuju blasfemiju. Ali, šta je to Mila rekla što je razljutilo radikalne islamiste, pa joj preko društvenih mreža upućuju ozbiljne pretnje? Ova devojka prodornih plavih očiju i kratke kose ofarbane u ljubičasto 18. januara je na svom instagram profilu pustila snimak na kojem se vidi kako se šminka. Kako je prepričavala u emisiji „Dnevno”, pratioce na društvenoj mreži je obavestila da je lezbijka i da „crnci i Arapi nisu njen tip”. Ali, ubrzo je usledilo „onlajn” nepristojno udvaranje: „Baš si lepa, zgodna si, koliko imaš godina…”

Cela ta rasprava preko „Instagrama” završena je tako što je Mila direktno u kameru telefona izjavila: „Kuran je religija mržnje i u njemu nema ničega osim mržnje. Islam je sr…e, tvoja religija je sr…e…” Ovaj provokativan, blasfemičan snimak postao je viralan i kao požar se proširio na društvenim mrežama. Vrlo brzo su usledile ozbiljne pretnje smrću – da će biti spaljena, a pre toga silovana za ono što je rekla o islamu, zbog čega su prosvetne vlasti ovoj učenici preporučile da ne ide u školu do daljeg, dok se situacija ne smiri.

Policija je odmah otvorila dve istrage, prvu da utvrdi da li je Mila kriva zbog govora mržnje, a drugu da utvrdi ko joj je to preko interneta pretio. U međuvremenu se odustalo od podizanje optužnice, jer je utvrđeno da je ova devojka izražavala lično mišljenje i u svom nastupu nije vređala pojedince.

Desničarka Marin le Pen je odmah uzela u zaštitu Milu. Liderka Nacionalnog okupljanja je na „Tviteru” napisala: „Ova mlada devojka je hrabrija od celokupne političke klase na vlasti u poslednjih 30 godina.” Lider opozicione Republikanske partije u Senatu Bruno Retajo takođe je ustao u odbranu ove učenice od, kako je rekao, „političkog islama koji gazi naše vrednosti”. Bivša kandidatkinja socijalista na predsedničkim izborima Segolen Rojal u svojoj izjavi je pokušala da brani slobodu govora, ali i da istovremeno uputi kritiku tinejdžerki. Rojalova je poručila da je Mila, ipak, trebalo da pokaže više poštovanja, znanja i dobrih manira, dodajući da njen istup ne bi trebalo da bude uzor za slobodu govora.

Povodom celog slučaja koji je podelio zemlju, tako da su na društvenim mrežama formirane dve grupe, jedni koji se solidarišu sa Milom i drugi koji smatraju da je preterala, oglasila se i francuska ministarka pravde Nikol Belubet, koja je poručila da su u demokratiji neprihvatljive pretnje smrću, ali i dodala da su Milini stavovi prema islamu kršenje slobode savesti.

Po strani nisu ostali ni predstavnici islamskih organizacija u Francuskoj. Abdalah Zekri, član Saveta islamskih vernika (CFCM), rekao je da se „žanje ono što se poseje”, sa jasnim stavom da je Mila svojom istupom izazvala pretnje. Predsednik CFCM-a Muhamed Musai izrazio je zabrinutost zbog komentara francuske tinejdžerke, dodavši da ipak ne opravdava pretnje smrću.

Ceo slučaj za Denisa Lakorna, istraživača na pariskom Univerzitetu Po i autora knjige „Granice tolerancije”, otvara pitanje toga gde su danas u Francuskoj granice između slobode govora i tolerancije. „Ne zabrinjava to da li se bogohuljenje može nazvati zločinom, jer je pravo na blasfemiju dopušteno, već rizik od samocenzure”, ističe ovaj istraživač za TV Frans 24. U prilog takvoj oceni Denis Lakorn kaže da se danas više niko ne usuđuje da na pozorišnu scenu postavi dramu korifeja prosvetiteljstva Voltera „Fanatizam ili Muhamed” zato što se ona smatra uvredljivom po vernike.

Makron brani Milu

„U ovoj raspravi izgubili smo iz vida to da je Mila adolescent. Dugujemo joj zaštitu u školi, u njenom svakodnevnom životu, u kretanju”, rekao je francuski predsednik Emanul Makron u razgovoru za lokalni list iz Grenobla „Dofen libere” povodom rasprave koja je podelila naciju. Makron je rekao da blasfemija u Francuskoj nije zločin. Francuski predsednik je poručio da je zakon jasan: „Imamo pravo bogohuliti, kritikovati religije. Republikanski poredak nije moralni poredak. Ono što je zabranjeno zakonom je izazivanje mržnje i napad na nečije dostojanstvo.”

“Prosvjeta” Beč: Da i srpski bude ravnopravan jezik u Austriji

Srpsko kulturno prosvjetno društvo “Prosvjeta” iz Beča zatražilo je, povodom  21. februara – Međunarodnog Dana maternjeg jezika, da Austrija konačno prestane da koristi  nametnutu političku konstrukciju “bks” (bošnjačkokroatosrpski) i prizna kao ravnopravni, sa svim ostalima, srpski jezik. “Prosvjeta” podseća da je korišćenje svog maternjeg jezika za sve ljude osnovno ljudsko pravo i tekovina slobode i demokratije. “Na žalost u Austriji srpski jezik još nije zvanično priznat, već se koristi nametnuta izmišljena politička konstrukcija ‘bks’, iako je posle nemačkog upravo srpski jezik sa najviše govornika u ovoj zemlji”, kritikuje ova organizacija. To, kako se ističe u saopštenju, nije dobro ni za građane Austrije srpskog maternjeg jezika, ni građane Srbije i sve Srbe koji žive i rade u Austriji, ni za ostale građane Austrije, jer šteti ugledu Austrije, koja se inače smatra uspešnom u domenu zaštite ljudskih prava.

Kao odgovorna organizacija, “Prosvjeta” u Austriji već godinama, na mnogo načina, pa i kroz projekat “Škola srpskog jezika”, pokušava da pozitivno utiče na to da se ova situacija popravi, na korist svih, a naročito brojne dece i mladih koji u Austriji odrastaju u uslovima dvojezičnosti. “Uz poštovanje za sve jezike, u želji da se i srpskom jeziku obezbedi jednaki status i jednaka prava kao i ostalima, pozivamo sve građane i odgovorne institucije u Austriji, ali i Srbiji, kao matici, da pomognu da srpski jezik i građani koji ga koriste budu ravnopravni sa svima ostalima”, naglašava “Prosvjeta”.