Novi skandal ministra školskog: Vređao novinare i gurnuo mikrofon

“Pa dobili bi odgovor da ste normalni, a niste” – poručio je ministar prosvete Mladen Šarčević novinarima Južnih vesti i N1 koji su insistirali da im odgovori na pitanja o smeni dekana tri niška fakulteta koju je prošle godine najavio, nakon rešenja Agencije za borbu protiv korupcije. Sada ministar negira ranije izjave, umesto odgovora vređao je novinare i gurnuo mikrofon. Ministar Šarčević je u Nišu govorio o novoj strategiji obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine, za predškolsko i osnovno obrazovanje. Pre početka skupa u holu niškog Univerziteta odgovarao je na brojna pitanja, ali ne i na ona koja su mu postavljali novinari N1 i Južnih vesti.

Novinar N1: Ministre, prošle godine ste nam obećali informacije u vezi sa dekanima vezano za korupciju, nismo dobili…

Šarčević: Pa niste dobili, ja sam to više puta rekao. Mora da znate da smo mi mukom teškom, izmenama i dopunama zakona o Visokom, uspeli da ugradimo taj mehanizam. To smo u prosveti uradili pre 3 godine, znači to je jako teško bilo.

Novinarka JV: To znamo, ali ne znamo koje je rešenje?

Šarčević: Ja vam kažem i onda sam vam rekao. Mi kad smo doneli zakon od tog časa to važi. Znači gde god da se desi slučaj, sad trenutno ispitujem slučaj Veterinarskog u Beogradu.

Novinari su ministra podsetili da je još juna prošle godine obećao da će za nedelju dana biti poznato da li će Petar Mitković ostati dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, Milovan Bratić na čelu Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Suzana Kostić dekanica Fakulteta umetnosti. Tada je rekao da zakon ne može retroaktivno da se primenjuje, da je dekane trebalo da smene saveti, ali i da bi dekanica Kostić mogla da ostane bez funkcije zbog kršenja etičkog kodeksa. Međutim, iz Ministarstva prosvete do danas nisu odgovorili na pitanja šta je zvanična odluka, a o tome nije želeo da govori ni ministar

Novinarka JV: Vi ste nam obećali rešenje u junu prošle godine.

Šarčević: Nisam vam ja obećao.

Novinarka JV: Jeste, Vi lično, u junu da će za nedelju dana biti doneto rešenje.

Šarčević: Ljudi, ajde da vam ja nešto kažem, ako sam proverio u međuvremenu, sa više, i nemojte da budete navalantni, jer nećete dobiti odgovor nikad više.

Novinarka JV: Vi ste obećali i rekli da će za nedelju dana taj problem biti rešen.

Šarčević: Ajde, završena konferencija, doviđenja.

Nakon toga ministar je nastavio da “deli lekcije” novinarima, koji su krenuli ka njemu kako bi snimili o čemu govori, ali i dalje nije pričao o spornim dekanima, već je počeo da ih vređa.

Šarčević: Naučite da budete civilizovani, prekidate ljudima lepu zamisao. Je l ste vi vaspitani?

Novinarka JV: Ja pokušavam da dobijem odgovor zajedno sa kolegom, a vi…

Šarčević: Pa dobili bi odgovor da ste normalni, a niste. Zašto mi gurate to (mikrofon) u oči?

Novinarka JV: Da li ćete da odgovorite na pitanje ili ne?

Šarčević: Ajde sklonite to da ne budem ja siledžija, kad ste vi. Sramota bre ljudi, gde ste naučili to?

Na kraju je gurnuo mikrofon novinaru N1 i poručio mu “da snima sebe”. Građani su zato ponovo ostali uskraćeni za informaciju o tome zašto na tri niška fakulteta ostaju dekani čiju je smenu najavio, u skladu sa zakonom.

Podsetimo, prošlog juna je Ministarstvo prosvete održalo sastanak sa rektorom niškog Univerziteta o temi spornih dekana, u problem su uključene i druge institucije, ali jedino što je poznato jeste da su oni i dalje na funkcijama iako Zakon propisuje smenu.

Državni rizničar sa MMF-om: Rеforma plata od maja

Ministar finansija Siniša Mali sastao sе u ponedeljak 24. februara sa dеlеgacijom Mеđunarodnog monеtarnog fonda (MMF), koju prеdvodi Jan Kеs Martеjn, sa kojom jе razgovarao o rеalizaciji rеformskih ciljеva u okviru aktuеlnog aranžmana “Instrumеnt za koordinaciju politika“. Na počеtku sastanka, sagovornici su sе saglasili da jе 2019. godina u еkonomskom smislu bila vеoma uspеšna, s obzirom na to da jе privrеdni rast, prеma Rеpubličkom zavodu za statistiku, iznosio 4,2%, da jе javni dug pod kontrolom i na nivou ispod 50%, da jе budžеt čеtvrtu godinu zarеdom u suficitu, tе da jе Srbija imala rеkordan priliv stranih dirеktnih invеsticija od 3,8 milijardi еvra.

Kada jе rеč o zapošljavanju u javnom sеktoru, na sastanku jе rеčеno da sе o toj tеmi trеnutno razgovara sa Svеtskom bankom, koja prеdstavnicima Vladе i nadlеžnim ministarstava pruža podršku, tе da ćе sе na tomе raditi i daljе.

Na sastanku jе jеdna od tеma bila i rеforma plata u javnom sеktoru i usvajanjе Urеdbе o koеficijеntima, a rеčеno jе da sе trеnutno ažuriraju podaci koji imaju za cilj da modеlе koji su korišćеni za usaglašavanjе i dеfinisanjе koеficijеnta učinе prеciznijim i sa jasnijim еfеktima. Novi prеdlog matricе sе očеkujе u maju.

Novosadski đaci,  od juče, nadoknađuju propušteno gradivo

Posle sedam radnih dana vanrednog raspusta zbog epidemije gripa, đaci su se vratili u klupe. Propušteni časovi moraju biti nadoknađeni, a prema preporukama Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje sve škole u pokrajini u narednih osam dana bi trebalo da dostave svoje predloge. Zamenik Pokrajinskog sekretara za obrazovanje Milan Kovačević kaže da će taj sekretarijat davati saglasnost na predlog plana nadoknade propuštenog obrazovno – vaspitnog rada uzimajući u obtir da se časovi ne nadoknađuju subotom, da se ne skraćuje prolećni raspust u aprilu, niti produžava školska godina. “U zavisnosti od specifičnosti škola, pri tom mislim prvenstveno o srednjim stručnim školama, može doći do odstupanja plana nadokane. Takođe, radi se i o kalendaru opštinskih, odnosno okružnih takmičenja koji mora da se ispoštuje. Tada se mogu očekivati posebni zahtevi direktora za nadoknadu propuštenih časova.”

Predsednica Aktiva direktora osnovnih škola u Novom Sadu Jasmina Pastonjicki objašnjava da je predlog da nadoknada počne već od sutra tako što će se svake sedmice odrađivati jedan propušteni čas produžavanjem nastave za 15 minuta. Ovim planom nadoknade novosadskim osnovcima će smena biti produžena za oko 10 minuta, jer će, kako kaže Pastonjicki, veliki odmor biti skraćen za 5 minuta. Dodaje da je posle prolećnog raspusta moguće i sažimanje gradiva. Ona napominje da se planom nadoknade propuštenih časova vodilo računa o tome da učenici ne budu opterećeni dodatnim časovima i da se, kako napominje, malim maturantima ne ometaju pripreme za polaganje završnog ispita. https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=yRjp0GJt1lo&feature=emb_logo

Šarčević: Sledeće godine u 263 osnovne škole jednosmenski rad

U Nišu je u ponedeljak 24. februara predstavljen okvir za izradu “Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2027”, za oblast predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević kaže da strategija predviđa da od sledeće godine u 263 osnovne škole bude uveden jednosmenski rad. Govoreći o ostalim novinama koje donosi Strategija, Šarčević je rekao novinarima da će biti uvedeno mnogo novih stvari, kao što su učenje ka ishodima, međupredmetne veze i interdsiciplinarni modeli koji, kako kaže, dovode do projektne nastave.

Odlažu se ekskurzije u Italiju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je u ponedeljak  dopis direktorima srednjih škola na teritoriji Republike Srbije da se sva planirana studijska putovanja i ekskurzije u Italiju odlože. Resorno ministarstvo naložilo je da se studijska putovanja i ekskurzije u Italiju odlože do stabilizacije zdravstvene situacije u toj zemlji.

Problemi sa elektronskim dnevnicima

Piše: Anđelka Ninković*

Pročitala sam članak o elektronskom dnevniku, objavljen 26. 12. 2019. u kome u Ministarstvu prosvete objašnjavaju da se teškoće u radu sa elektronskim dnevnikom dešavaju zbog mešanja hakera („Elektronski dnevnik dostupan, iako hakeri otežavaju njegovo korišćenje”). U stručnim izrazima kao „hardverska infrastruktura, rekonfigurisanje sistema, mrežni saobraćaj” i drugih pokušava se baći opravdanje zašto zaključne ocene na polugodištu nisu bile dostupne roditeljima na uvid.

Predlažem ministru da pita nastavnike (ako se usude da mu kažu istinu) koji svakodnevno rade sa elektronskim dnevnicima. Da li je normalno da svi nastavnici, pored elektronskog dnevnika  imaju sveske u koje unose časove, zapisnike, planove, učenike, ocene, izostanke… Poučeni iskustvom da im sve što upišu u e-dnevnik često bude izbrisano, paralelno snimaju upisano u svoje mobilne. Veza na internetu bude slaba, pa od svoje kuće koriste lični internet. U jednoj velikoj gradskoj školi imaju samo dva dostupna kompjutera, pa mnogi od kuće upisuju podatke sa svog ličnog kompjutera. Zašto bi plaćali da pomognu Ministarstvu prosvete?

Primedbe su i da su programi napravljeni negde na strani, pa samo kalup postavljen za naše škole, i to neadekvatan, jer ne možete mnogo toga što radite da unesete. Kako objasniti da, kad hoćete da prijavite grešku koju treba ispraviti, s druge strane veze na vaše „halo”, čujete „prosim?” Sekretari čuvaju matične knjige kao oči u glavi, jer su jedine stvarne veze sa učenicima. Ko zna šta će biti za koju godinu. Takvo je stanje u gradskim školama, a kako je na terenu, mogu da zamislim.

Nisam protiv elektronskog poslovanja u školama. Mnogo dobrog može da se primeni u digitalnoj nastavi. Možda su u ministarstvu hteli da idemo u korak sa zemljama u okruženju, da budemo bliže Evropi. Zašto moramo da preuzimamo strane modele? Zar nismo imali naše, godinama korišćene elektronske dnevnike, na zadovoljstvo nastavnika i roditelja?

*prosvetni radnik u penziji, Novi Sad

Podrška Savetu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta

Na  sednici Nastavno-naučnog veća Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu  održanoj u ponedeljak 24. februara iskazano je apsolutno poverenje članovima Saveta Fakulteta, navedeno je danas u saopštenju Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 35 prisutnih članova veća, 32 člana dala su punu podršku svim članovima Saveta, troje je bilo uzdržano, a niko nije bio protiv, precizira se u saopštenju.

Akademska nejednakost je uvod u druge nejednakosti

Piše: Prof. dr Aleksandar Nikolić*

U horske povike na privatno školstvo i privatne fakultete, bez ikakve dublje analize stvarnog stanja u našem visokom školstvu uključuju se i oni koji ne samo da nisu završili Harvard i Kembridž, već često nisu završili nijedan od domaćih fakulteta. Drugi, još ozbiljniji problem vidim u tome što sa državnih fakulteta i univerziteta – posebno onih na kojima su isplivali krupni incidenti i afere – s povišenom energijom napadaju privatno školstvo, umesto da najpre počiste u sopstvenoj kući.

Čitavog života radio sam u državnom školstvu, i dobro znam koliko se tamo nagomilalo problema. Ali, čelnicima državnih univerziteta i fakulteta lakše je da upru prstom u privatno školstvo, gde, izgleda mi, nikakva argumentacija nije potrebna. I vrapci na grani znaju koje je razmere poprimila afera na kragujevačkom Pravnom fakultetu, gde su, posle pune decenije, tek izrečene prvostepene presude. Državna revizorska institucija pronašla je velike propuste u raspolaganju državnim novcem na Filološkom i Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Na Fakultetu organizacionih nauka (FON) i na Pravnom poništeni su doktorati. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu profesori sa katedre za istoriju prisutniji su u sudnici nego na naučnim skupovima. Uoči Nove godine, mediji su izvestili o vrlo neprijatnom (i masovnom) sporenju onih koji treba da zamene učiteljicu života. Na Fakultetu za sport i fizičku kulturu u prestonici takođe je bilo krupnih ogrešenja o zakon i akademsku čestitost, na Univerzitetu u Nišu takođe.

Sve ove ustanove su u državnom vlasništvu, ali je njihovim čelnicima i nastavnicima lakše da kažu: „Ukinite privatne fakultete!”, ili „Za sve je kriv ’Megatrend’!” Usput, osporavani doktorat na ’Megatrendu’ odbranjen je upravo po proceduri koju je primenio Univerzitet u Beogradu (gde je konstatovan plagijat sa FON-a).

Uoči same Nove godine, na sednici Rektorskog kolegijuma Konferencije univerziteta Srbije (koja okuplja predstavnike svih akreditovanih učilišta), dodatno je legalizovano ovo podvajanje visokih škola po osnovu vlasništva nad zgradama i infrastrukturom. Na predlog predstavnika jednog privatnog univerziteta da se sporazumu o saradnji visokoškolskih ustanova za obrazovanje u polju umetnosti pridruže i akreditovani umetnički fakulteti u privatnom vlasništvu, rektori državnih univerziteta, uključujući i rektora najvećeg, prestoničkog učilišta, reagovali su ćutanjem. Predlog su podržali rektori dvaju privatnih univerziteta, ali to nije bilo dovoljno. Predsedavajuća, beogradska rektorka zbrzala je kraj sastanka ignorisanjem suštinske osnove ovog zahteva.

Rektorski savet se tako oglušio o upozorenje na akademsku nejednakost koja je uvod u druge nejednakosti. Naši umetnički fakulteti hvale se saradnjom sa srodnim institucijama u inostranstvu (neke od njih su takođe privatne), a odbijaju saradnju sa akreditovanim domaćim umetničkim fakultetima koji deluju u okrilju privatnih univerziteta.

Zgrade su privatne, ali su deca naša! Svaki mlad čovek koji se obrazuje mora se tretirati kao dragocenost ovog društva, bez obzira na vlasništvo nad infrastrukturom. Valjda je dovoljno da fakultet ima urednu akreditaciju.

*univerzitetski nastavnik u penziji

Najbolje na bilbordima u Temerinu: Katarina i Anastasija

Katarina Milanković i Anastasija Bulić u prošloj školskoj godini pohađale su Osnovnu školu „Petar Kočić“ u Temerinu. Katarina Milanković je osvojila drugo mesto na Republičkom takmičenju iz istorije. Svoje školovanje nastavila je u Gimnaziji „Svetozar Marković Toza” u Novom Sadu. – Volim i srpski jezik, ali istoriju najviše – kaže Katarina. – Volela bih da upišem koledž, recimo Kembridž, ali se još nisam odlučila  čime ću se baviti u budućnosti, posle završetka studija.

Anastasija Bulić u prošloj školskoj godini osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz ruskog jezika. Svoj afinitet prema jezicima iskazala je i nastavkom školovanja u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, jezički smer. Za uspeh na republičkom takmičenju, kako nam otkriva, zaslužno je porodično stablo. – Majka mi je iz Ukrajine pa sam učila ruski od malih nogu – navodi Anastasija. – Još mi je rano da razmišljam o budućnosti, ali sigurna sam da će mi se tokom daljeg školovanja odgovori na to pitanje sami iskristalisati.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Muzička i Baletska škola konačno dobijaju zgradu u Novom Sadu

Muzička škola “Isidor Bajić” u Novom Sadu, posle 111 godina i Baletska škola u Novom Sadu, posle 72 godine, dobile su novu zgradu u tom gradu i u njoj će biti smeštene obe škole, ali i dve koncertne dvorane. “Muzička škola posle 111 godina je na korak od svog vekovnog sna, da se useli u novu školu. Bila sam u nekoliko stotina muzičkih škola u Evropi, ovo će sigurno biti jedna od najvećih i najmodernijih, onakva kakvu Isidor Bajić zaslužuje. Sve ono što je Isidor Bajić počeo da radi, mi ćemo nastaviti, ali na jedna moderan način”, rekla je direktorka kole “Isidor Bajić” Radmila Rakun Martinović.

Ceo kompleks, u kojem će biti smeštene muzička škola, baletska škola i koncertna dvorana finansiran je iz budžeta Grada Novog Sada. Učenici bi, prema najavama, trebalo da krenu na časove u drugom polugodištu sledeće godine, odnosno u januaru 2021. “Baletska škola posle 72 godine dobija zgradu, tokom ovih 70 godina selili smo se na razne lokacije. Koncertna dvoranu koju ćemo ovde imati biće ne samo za učenike dve škole, nego i građane Novog Sada, jer grad ima samo dve scene koje se mogu koristiti za veće događaje. Ovo je fantastičan umetnički centar koji će doprinositi ne samo razvoju ukupnog muzičkog obrazovanja naše omladine, već i svih građana”, rekla je direktorka Baletske škole u Novom Sadu Sanja Vučurević. Ona kaže da je vizija da baletska škola u Novom Sadu postane prva državna baletska akademija u Srbiji, tako da će učenici posle srednje škole imati gde da nastave školovanje.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kaže da će zgrada biti opremljena po najvišim standardima. “Verujem da ćemo na početku drugog polugodišta sledeće školske godine, ako ne bude opstrukcije u pogledu tendera i ovo što vole izvođači nepredviđenih radova, verujem da ćemo videti đake u januaru 2021”, rekao je Vučević. Naveo je i da će velika koncertna dvorana imati oko 450 mesta, mala oko 250, a još jedna dvorana Muzičke škole oko 180 mesta. “Do sada smo investirali dve milijarde i dve stotine miliona dinara iz budžeta grada i za ovu godinu smo izdvojili 490 miliona dinara za nastavak, a dogovorili smo i da rebalansom budžeta obezbedimo, ako bude političke stabilnosti, još 350 miliona dinara i time bismo isfinansirali celu školu”, rekao je Vučević.

Lebane: Gimnazijskom pozorištu specijalna plaketa “Tanja Petrović”

Portal za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org ovogodišnji je dobitnik Nagrade za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima Fondacije “Tanja Petrović”, koja će biti uručena u četvrtak, 27. februara, u 13 sati, u Jugoslovenskoj kinoteci. Portal za kulturu SEEcult.org već 18 godina doprinosi razvoju otvorene kulturne i umetničke scene u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, promovisanju multikulturalne i međunarodne saradnje u regionu i šire. Od svog osnivanja do danas, SEEcult.org realizovao je i niz projekata koji se tiču savremene vizuelne umetnosti, kulturne politike, edukacije i kritičkog sagledavanja savremenog stvaralaštva.

Fondacija “Tanja Petrović” ove godine specijalnu Plaketu za entuzijazam u kulturi dodeljuje gimnazijskom pozorištu iz Lebana “Teatru Gimnazijalac” koje je, tokom deset godina postojanja, nagrađivano tri puta na gimnazijskim pozorišnim takmičenjima, da bi prošle godine, protestima osvajalo slobodu za svoju zabranjenu predstavu “Mrtvo more za početnike”, nastalu po motivima knjige “Seks za početnike” Jasminke Petrović i pripovetke Radoja Domanovića “Mrtvo more”. Fondacija je osnovana u znak sećanja na prerano preminulu Tanju Petrović koja je, kao autor, novinar i urednik, svoj profesionalni život posvetila promovisanju kulture i umetnosti u medijima, radeći u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i kao gradski sekretar za kulturu.

Lečenje dece iz Niša u inostranstvu ubuduće o trošku grada

Lečenje dece u inostranstvu, koja ne mogu da budu izlečena u Srbiji, ubuduće će finansirati Grad Niš, najavljeno je na Gradskom veću, a prema rečima Suzane Jovanović iz Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu, tek treba da se utvrdi koliko će dece biti lečeno, kao i koliko tačno novca će biti izdvojeno za to. Jovanović je navela da je na sednici Gradskog veća donet pravni osnov za to, kao i da će ubuduće sve ići preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prenosi portal Južnevesti. „Reč je finansijskoj podršci za lečenje retkih bolesti i povreda i dijagnostikovanje za decu do 18 godina, za one bolesti za koje ne postoji mogućnost lečenja u Srbiji. Svake godine odlučivaće se prema mogućnostima grada. Ovo je pravni osnov, a biće pomoći već ove godine”, kazala je Jovanović, javlja Tanjug. Na sednici Veća najavljeno je i da će Grad Niš od sledeće godine nagrađivati i prvorođenog dečaka i prvorođenu devojčicu sa po 100.000 dinara. Do ove godine praksa je bila da se nagradi prvorođena beba i to sa 50.000 dinara.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u sredu 26. februara 1997. godine sve škole i u Somboru nakon 6 punih nedelja  počinju da rade, pošto  što su izdržale nečuvene pritiske u ponedeljak i utorak. Naime, načelnik okruga Mile Đapić je pozvao decu u ponedeljak u škole i poslao autobuse „Severtransa“  po njih, a Štrajkački odbor je tvrdio da nastave neće biti, bar  taj Odbor ne prekine štrajk. Autobusi su se u grad vratili prazni, a učenici su pošli u školu tek u sredu –  kad je sindikat pozvao i decu i kolege da se ponovo vrate u svoje škole. Bila je to poslednja pobeda prosvetnih radnika.

Tako je i završen Veliki štrajk, tamo gde je i počeo – 15. januara u Somboru,  ali ne i  Godina štrajka –  kako problemi nisu bili rešeni, protesti će se nastaviti i u toku tog drugog polugodišta te škol. 1996/97. godine, šta više nastavna godina će biti okončana “zakonskim” štrajkom,  a protesti će se nastaviti  i 1. septembra sa početkom nove 1997/98. školske godine.

Vremeplov: Umro Stefan Nemanja

Na današnji dan  26. februara  1199. godine u Hilandaru je umro Stefan Nemanja (monaško ime bilo mu je Simeon), osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Pre nego što se 1196. zamonašio, vladao je Srbijom kao veliki župan. Vlast je  preuzeo 1166. kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti pokušao je da se odupre suprematiji Vizantije, protiv čije je vojske ratovao u savezu sa Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti vizantijskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom napao je i Srbiji priključio zetsko primorje (staru srpsku Kraljevinu Duklju), Trebinje, Zahumlje, oblast oko Južne i Velike Morave kao i prostor Kosova i Metohije (bez Prizrena). Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Srbiju, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za zajedničku borbu protiv Vizantije. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Vizantija je napala Srbiju 1190. ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. Pošto je presto ustupio srednjem sinu, docnije prvom kralju iz dinastije Nemanjića – Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem Vukanu, zamonašio se usvojoj zadužbini manastiru Studenica. Sa najmlađim sinom Rastkom, čije je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj Gori manastir Hilandar, koji je ubrzo postao najznačajniji srpski duhovni i književni centar. Podigao je i crkve i manastire Đurđeve Stupove, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.

Vremeplov: Rođen prota Mateja

Na današnji dan 26. februara  1777. godine rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Vremeplov: Umro deda Avram

Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. godine kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji umro je na današnji dan 26. februara 2001.  godine. Avramović, srpski ekonomski stručnjak, bio je dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. Bio  je i savetnik NBJ –  od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Bio je centralna ličnost Saveza za promene.

Vremeplov: Umrla Mira Alečković

Na današnji dan 26. februara  2008. godine umrla je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo”, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti. 

Vremeplov: Ukinuta smrtna kazna u Srbiji

Skupština Srbije usvojila je 26. februara 2002 godine izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna. 

Vremeplov: Umro lingvista Belić

Srpski lingvista Aleksandar Belić umro je na današnji dan 26. februara 1960. godine. Bio je profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. 

Vremeplov: Rođen Viktor Igo

   Francuski pisac Viktor Igo, član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i rodonačelnik francuskog realizma rođen je na današnji dan 26. februara 1802. Bio je veoma angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona III 1851. je proteran i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni članak “Za Srbiju”. Pisao je pesme, drame, romane, eseje, pamflete. Dela: romani “Jadnici”, “Bogorodičina crkva u Parizu”, “Rabotnici na moru”, drame “Ernani”, “Lukrecija Bordžija”, “Rij Blaz”, političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III “Kazne”, pamflet “Napoleon Mali”.

Vremeplov: Javno predstavljen radar

 Škotski fizičar Robert Votson Vat prvi put je na današnji dan 26. februara 1935.  javno demonstrirao uređaj nazvan radar (otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa).

Vremeplov: Proglašena Druga republika

Na današnji dan  26. februara 1848  u  Francuskoj je proglašena Druga republika, dva dana posle abdikacije kralja Luja Filipa.

Vremeplov: Turska priznala aneksiju BiH

Na  današnji dan 26. februara 1909. godine   Osmansko carstvo je priznalo austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

Vremeplov: Umro Karl Jaspers

  Nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije umro je na današnji dan  26. februara 1969. godine. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije, dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem empirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija), težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: “Opšta psihopatologija”, “Psihologija pogleda na svet”, “Filozofija”, “Um i egzistencija”, “O istini”, “O izvoru i cilju istorije”, “Filozofska vera”.

Vremeplov: Nemci bombardovali Veneciju

Na današnji dan 26. februara 1918. godine nemački avioni su u Prvom svetskom ratu bombardovali italijanski grad Veneciju.

Kažnjena antivakserka: Zbog vređanja pedijatra mora da plati 1.000 €

Viši sud u Zrenjaninu odbio je žalbu advokata psihijatra i antivakcinašice Jovane Stojković na prethodnu presudu Osnovnog suda u tom gradu i ona će sada morati da plati novčanu kaznu od 75.000 dinara zbog uvreda koje je uputila doktoru iz Zrenjanina Tomislavu Stevanoviću. Jovana Stojković, protiv koje se inače vodi posupak za oduzimanje doktorske licence pred Sudom časti, osuđena je pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu decembra 2018. godine zbog vređanja zrenjaninskog lekara Tomislava Stevanovića koji je protiv Stojkovićeve i njoj sličnih pokrenuo peticiju zbog šarlatanstva u medicini. Međutim, njen advokat uložio je žalbu koju je sud ocenio kao neosnovanu, nakon čega je potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu doneta 24. decembra, kojom se Stojkovićeva obavezuje da isplati 75.000 dinara u roku od 60 dana od pravosnažnosti presude.

Doktor Tomislav Stevanović nakon odbijanja žalbe objasnio je za “Blic” da će protiv nje pokrenuti i parnični postupak. – Čekali smo godinu dana odluku Višeg suda, trebalo je mnogo ranije da se sve završi, ali sada je konačno odbijena njena žalba i moraće da plati 75.000 dinara kaznu, plus sudske troškove, što je sve zajedno oko 117.00 dinara. Posle toga, advokat će ići na parnični postupak gde ćemo tražiti odštetu koja bi prema njegovim procenama mogla iznostiti 300.000 i to će biti završetak jednog procesa koji traje protiv nje – kazao je zrenjaninski doktor Stevanović. Dodao je još da se Stojkovićeva sinoć “obratila naciji” kao što to obično čini preko društvenih mreža, prilikom čega je pomenula da će morati da plati oko 1.000 evra, ali kako kaže, nestrpljiv je da vidi da li će Stojković novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, kao što je to ranije najavio njen suprug preko svog Tviter naloga. – Isto je učinila i aktivistkinja Dveri koja nije htela da plati kaznu pošto nije vakcinisala svoje dete, te je završila u zatvoru na mesec dana – dodao je doktor. To je inače poznati manir antivakcinaša, kojim pokušavaju da od sebe naprave žrtvu.

Psihijatar Jovana Stojković je predsednica Udruženja građana za neobaveznu vakcinaciju “NoVa”. Protiv nje se trenutno vodi i postupak pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, pošto je pet lekara prijavilo za narušavanje etike i antivakcinalne aktivnosti.

U tužbi protiv doktorke Stojković, osim doktora Stevanovića, učestvuju i doktori anesteziologije Bojan Grujin i Vladimir Arsenić iz Zrenjanina, doktor Aleksandar Ivković, radiolog iz Niša i doktorka Radmila Umićević, ginekolog iz Rume.

Antivakcinaši pravili nerede pred ročište

Prvo ročište u tom procesu je odloženo zbog skandala koji su napravile osobe koje su došle da podrže Stojkovićevu, prilikom čega su napadnuti naši ugledni lekari doktor Zoran Radovanović i doktor Tomislav Stevanović.

Matematičarka Ketrin Džonson preminula u 102. godini

NASA je 24. februara saopštila da je u 102. godini preminula Ketrin Džonson, afro-američka matematičarka koja je radila na ranim svemirskim misijama NASA i čiji je lik predstavljen u filmu “Skrivene figure” o crnim vazduhoplovnim pionirkama. Svemirska agencija je na svom Tviter nalogu napisala da slavi 101 godinu života i nasleđe koje je za sobom ostavila Džonson rušeći rasne i društvene barijere.