Za reformu obrazovanja 27,4 miliona evra od Evropske unije

Evropska komisija iz IPA fondova već tri godine podržava reformu obrazovnog sistema u Srbiji, a u utorak 25. februara je održan treći sastanak međuministarskog saveta koji koordinira i vodi implementaciju važeće Strategije razvoja obrazovanja. Vrednost Ugovora o reformi sektora obrazovanja u Srbiji je 27,4 miliona evra, a njegov cilj je da pomogne Vladi Srbije da sprovede obrazovnu reformu u skladu sa Nacionalnom strategijom obrazovanja do 2020. Cilj reformi u obrazovanju je da se nacionalni sistem postepeno uskladi sa standardima, politikama i praksom Evropske unije.

Ministar prosvete Mladen Šarčević naveo je na današnjem međuministarskom savetu da je Evropska komisija konstatovala da je uspešno sproveden najveći deo planiranih i dogovorenih aktivnostite za 2017. i 2018. godinu i da su, u skladu sa odredbama ugovora, uplatili dogovorena sredstva. “Nadamo se i očekujemo da će sličan uspeh biti zvanično potvrđen tokom ove godine i kada je reč o našim dostignućima u 2019. godini”, rekao je ministar. On je naveo da podrška EU ne bi bila dovoljna bez kvalitetnog plana i jasnog cilja, ne samo za razvoj i unapređenje obrazovnog sistema u Srbiji već i za mnogo širi društveni i ekonomski razvoj koji treba da vodi ka opštem razvoju države. “Zato smo na odgovoran i promišljen način započeli rad na izradi nove strategije razvoja obrazovanja za narednu deceniju, opet uz stručnu podršku EU i uz uključivanje svih zainteresovanih strana i uz dijalog na svim nivoima, u skladu sa najboljim praksama evropskih zemalja”, naveo je Šarčević. On je naglasio da su ovih dana počele javne konsultacije koje se odvijaju fazno po svim nivoima obrazovanja i da očekuje da će Srbija na jesen imati novu Strategiju obrazovanja. “Kada je reč o obrazovanju započinjemo sa jednim novim ciklusom i lično verujem da će u takvoj situaciji podrška svih naših partnera, a posebno EU možda kroz jedan novi SBS za obrazovanje, od sada moći da bude iskorišćena u još mnogo većoj meri”, naglasio je on.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici podsetio je da je budžetska podrška Srbiji počela je 2017. godine i da ona pokazuje posvećenost EU našoj zemlji. Podseća da je tranša od 7,4 miliona evra odobrena u decembru prošle godine za rezultate iz prethodne godine i očekuje pozitivan izveštaj i za 2019. godinu. “Dobro je urađena modernizacija nastavnih planova na svim nivoima, povezan je Nacionalni okvir kvalifikacija sa evropskim, a ostvareni su napori u oblasti strrukovnog obrazovanja i osposobljavanja i poboljšanja veština”, navero je Fabrici. Napominje da ima još mnogo toga da se uradi, da treba uložiti dodatne napore u pogledu potreba dece sa inavaliditetom, razvoja informacionog sistema. Ističe da je prošle godine Srbija postala programska zemlja i važan akter u programima 2020. “Svi zajedno treba da se nadamo uspešnoj godini”, zaključio je on.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, istakla je da su Vlada i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sproveli postavljene ciljeve i naglasila važnost Međuministarskog saveta. Kada sektorsku budžetsku podršku imate kao mehanizam koji vam je dostupan, a takva podrška se ne daje svim kandidatima, to govori o ozbiljnosti institucija i načina na koji se predpristupni fondovi koriste u Srbiji, navela je Joksimović.  Međuministarski savet je telo uspostavljeno radi praćenja efikasnosti i efektivnosti sprovođenja mera definisanih u Strategiji razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine, planiranja izgradnje institucionalnih i administrativnih kapaciteta i predlaganje polaznih osnova za izradu nove strategije razvoja obrazovanja za period posle 2020. godine. Sednici su prisustvovali i predstavnici domaćih i međunarodnih tela i organizacija koje su aktivne u oblasti obrazovanja.

NIS ulaže 114,5 miliona dinara u bezbednost i digitalizaciju u školama

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar unutrašnjih poslova Srbije Stefanović DR Nebojša i generalni direktor kompanije NIS Kiril Tjurdenjev potpisali su 25. februara u Beogradu Memorandum o saradnji. Na svečanosti u Palati Srbija razmenjeni su i sporazumi o saradnji kompanije NIS i lokalnih samouprava, partnera programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“. Kroz ovaj program NIS će uložiti 114,5 miliona dinara u osnovne i srednje škole u 12 gradova i opština u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Kanjiži, Novom Bečeju, Srbobranu i Žitištu. Sredstva su namenjena za opremanje obrazovnih ustanova u navedenim gradovima savremenim bezbednosno-informacionim sistemima i digitalizaciju nastavnog programa. Na ovaj način NIS želi da doprinese bezbednosti dece u školama, kao i da učenicima obezbedi bolje uslove za sticanje novih znanja i veština.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da je ulaganje u obrazovanje dokaz da je kompanija NIS okrenuta deci. Želim da se zahvalim za sve što je ova kompanija uradila i što će tek uraditi, i mogu slobodno da kažem da smo postali partneri. Posebno je važno što NIS uvek pita šta je potrebno i neophodno, kako bi što bolje odgovorili na potrebe zajednice. Ova akcija ima veliki značaj za bezbednost dece, koja nam je prioritet. Što je bolji i stabilniji sistem, veća je mogućnost da sprečimo loše situacije i da učinimo naše škole što bezbednijim, zaključio je Šarčević.

Ministar unutrašnjih poslova Stefanović DR Nebojša zahvalio je NIS-u što pruža doprinos težnjama Republike Srbije da podigne kvalitet života građana naše zemlje. Važno je da kompanije budu društveno odgovorne i da pokažu da, sem sticanja profita u Republici Srbiji, umeju i da ulože u lokalne sredine i doprinesu kvalitetnijem životu meštana. Zadatak Vlade  Srbije nije samo da ljudi imaju ono osnovno, već da kako država ekonomski jača, ljudi to svakog dana i lično osete, da njihova deca imaju bolje škole, da imaju bolje bolnice, puteve, ali i veću bezbednost, rekao je DR Nebojša. 

Generalni direktor NIS Kiril Tjurdenjev rekao je da je od 2009. godine kroz program „Zajednici zajedno“ realizovano gotovo hiljadu projekata i uloženo više od milijarde dinara.

Potrebe zajednice sagledavamo u realnosti današnjice, ali uvek sa pogledom u budućnost. U partnerstvu sa Vladom Srbije i lokalnim samoupravama određujemo i prioritete. Prošle godine je to bilo zdravlje dece o kojem ćemo, naravno, i dalje brinuti. U ovoj godini, naš fokus ostaje na mladima. U saradnji sa ministarstvima prosvete i unutrašnjih poslova, podržavamo digitalizaciju u obrazovanju i unapređenje bezbednosnih sistema u školama, rekao je Tjurdenjev.

Skupu su prisustvovali i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić  i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. Današnja svečanost ujedno označava i početak ovogodišnjeg konkursa u okviru programa „Zajednici zajedno“. O izboru projekata koji će biti podržani odlučivaće Komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, lokalne zajednice i kompanije NIS. Svi uslovi i propozicije javnog konkursa „Zajednici zajedno“ koji traje do 17. marta 2020. godine objavljeni su na sajtu www.nis.eu/zajednici-zajedno, a rezultati konkursa biće objavljeni do 22. aprila 2020. godine. Kao jedan od vodećih socijalnih investitora u Srbiji, NIS pod sloganom „Budućnost na delu“ već godinama ulaže značajna sredstva u razvoj zajednice, posebno podršku mladima. Od 2009. godine u društveno odgovorne projekte kompanija je investirala više od 3,7 milijardi dinara.

Obeležen Dan Univerziteta odbrane

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, u pratnji zamenika načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-majora Petra Cvetkovića, prisustvovao je u utorak 25. februara  svečanosti povodom Dana Univerziteta odbrane i Dana Inspektorata odbrane, održanoj u Domu Garde na Topčideru. Svrha Univerziteta odbrane i čitavog sistema vojnog obrazovanja, ukazuje ministar Vulin, nije u tome da obrazuje i stvara profesionalce od kojih bi mogli postati plaćenici koji bi činili ono šta im se i gde im se naredi, ne pitajući za svrhu, već je suština u tome da obrazuje i sačuva patriote, ljude koji iznad svega vole svoju zemlju i svoj narod, ljude koji jasno razlikuju šta je dobro i šta je zlo.

Prema rečima rektora Univerziteta odbrane general-potpukovnika Gorana Radovanovića, u periodu između dva praznika sve aktivnosti te samostalne visokoškolske ustanove usmeravane su ka stvaranju profesionalnog, akademski obrazovanog i visoko motivisanog kadra, osposobljenog za izvršavanje svih zadataka i misija Vojske Srbije. “Ponosni smo na svoje vrednosti i ostvarene rezultate, koji nas obavezuju da uložimo još veći napor na planu vojnog obrazovanja. Dalja reforma je naš zadatak, jer Univerzitet odbrane iznad svega mora biti orijentisan na budućnost” istakao je general Radovanović, dodajući da se institucija kojom rukovodi trudi da razvija kreativnost, samostalnost, sposobnost odlučivanja, spremnost na rizik i osposobljenost za rešavanje svih zadataka koje nameću savremeni izazovi bezbednosti. Univerzitet odbrane, osnovan 24. februara 2011. godine, je samostalna visokoškolska ustanova koja obavlja delatnost visokog obrazovanja kroz akademske studije prvog, drugog i trećeg stepena iz više naučnih oblasti u okviru obrazovno-naučnih polja društveno-humanističkih, tehničko-tehnoloških i medicinskih nauka.

Najbolji na bilbordima u Opštini Temerin: Reka Varga

Reka Varga učenica je petog razreda Osnovne škole „Kokai Imre“ u Temerinu. U prošloj školskoj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz matematike „Kengur bez granica”. – Volim matematiku, ali i engleski jezik – navodi Reka. – Još mi je rano da razmišljam o budućnosti, imam dosta vremena da se odlučim.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Izložba studenata u Svilari: Umetnost odgovara na tehnološke promene

Čovek i mašina. Umetnost i tehnologija. Živo i neživo. To su teme autorskih radova studenata sa Akademije umetnosti u Novom Sadu koji čine izložbu QUO VADIS HOMO? čije otvaranje je organiyovano, 26. februara u 19. časova u kulturnoj stanici Svilara. U pitanju je više od trideset radova u formatima poput tekstualnih video igara, stripova, gif animacija, ilustracija, arhitektonskih projekata, video projekcija i skulptura. Izložbom se otvara prva regionalna konferencija o platformskoj ekonomiji pod nazivom The Reshaping Work Conference East and Southeast European (ESE) Edition, a upravo bi kroz izložbu radova studenata trebalo da se problematizuju teme o kojima će se diskutovati tokom prve akademske konferencije o platformskoj ekonomiji u ovom delu Evrope.

Izložba je proizašla iz saradnje Akademije umetnosti u Novom Sadu, Centra za istraživanje javnih politika koji organizuje konferenciju o platformskoj ekonomiji i kulturne stanice Svilara. Značaj organizovanja izložbe ovog formata i teme prepoznala je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji koja je finansijski podržala njenu realizaciju. Reshaping Work je neprofitna inicijativa sa sedištem u Amsterdamu, pokrenuta 2016. godine sa ciljem da na jednom mestu okupi različite aktere kako bi zajednički razgovarali o budućnosti rada koje donose intenzivne tehnološke promene i pronašli načine kako da budućnost rada oblikuju u novim okolnostima. Inicijativa je u međuvremenu prerasla u niz regionalno organizovanih događaja širom Evrope (Barselona, Amsterdam, Stokholm, Novi Sad a u pripremi su Madrid, Cirih i Berlin).

Iz hraniteljske porodice do odličnih rezultata u obrazovanju

Korisnici sistema socijalne zaštite koji su ostvarili odlične rezultate u oblasti obrazovanja govorili su  na konferenciji u Klubu poslanika u Beogradu, povodom obeležavanja Međunarodnog dana socijalne pravde, 20. februara. “Odgajila nas je baka. Zahvaljujući njoj i pomoći države Republike Srbije i Centru hraniteljstva uspeli da se iškolujemo i da sva trojica postanemo dobri, pošteni i obrazovani ljudi”, rekao je student Visoke medicinske škole, sa prosekom iznad 9,0 Živojin Kojić, koji je veoma rano ostao bez roditelja sa dva brata. On je istakao da roditelje niko i ništa ne može da zameni, ali je poručio onima koji se sada nalaze u hraniteljskim porodicama, da ne odustaju i da se bore.

Studentkinja Više medicinske škole u Zemunu Ljubina Kojić, koja je na hraniteljstvu 14 godina, od svoje osme godine, rekla je da je prolazila kroz težak period, ali da joj puna podrška hranitelja, socijalnih službenika i nadležnog resora pomogla da odraste u nezavisnu i obrazovanu odraslu osobu. “Nisam sigurna da bih dostigla ovaj nivo da nije bilo pomoći”, rekla je Kojićeva, a nadovezao se njen vršnjak koji takođe dolazi iz hraniteljske porodice, student Visoke tehničke škole Stefan Jakić. “Moja priča krenula je normalno kao svake porodice u Srbiji, ali je to sve prekinula saobraćajna nesreća mojih roditelja. Zahvaljujući nadležnima i Republici Srbiji danas sam srećan ovde. Verujem da svako može da uspe, bez obzira na okolnosti, samo ne sme da odustaje”, kazao je Jakić.

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je na konferenciji da Republika Srbija razmišlja o socijalnoj pravednosti i da teži ka zemlji jednakih mogućnosti. “Tri mlada čoveka su nam izneli svoje sudbine i pokazali da mi danas imamo sasvim drugačiji odnos, iako je naša zemlja prošla kroz brojne poteškoće. Pored toga što im je Srbija pružila pomoć, i u nekom trenutku bila otac i majka, to je jedno načelo kojem nastojimo svi”, rekao je Đorđević. On je podsetio da su urađene izmene Zakona i Pravilnika, sve kako bi jednoga dana postali odgovorni kao skandinavske zemlje. “U sledećoj izmeni Zakona želimo da radimo i stvari koje će biti lek za iskorenjivanje siromaštva. Analize koje smo radili, verujemo da mogu da se primene u Srbiji”, istakao je Đorđević.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde, ukazujući da su društveni razvoj i socijalna pravda preduslovi za ostvarivanje mira i bezbednosti unutar i između država.

Žitište: Ruski student, a srpski folkloraš

Mnogo mladih ljudi iz Banata sada je u inostranstvu, iz različitih razloga, a većina njih trudi se da iskoristi priliku da svoju otaybinu prikaže u lepom svetlu. Jedan od njih je i Dragan Kosović, mladić iz Žitišta, koji je u Moskvi na studijama. On je i član Kulturno-umetničkog društva „Tamo daleko”, koje je nedavno imalo čast da nastupi u Kremlju, na obeležavanju 60 godina univerziteta gde studira. – U Moskvi sam od avgusta 2018. godine, kada sam započeo studije međunarodnih odnosa na „Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda“. Odmah po dolasku, saznao sam da postoji Kulturno-umetničko društvo „Tamo daleko”, koje neguje tradiciju srpskog naroda. Naravno, kako sam već igrao folklor u Žitištu, rešio sam da to nastavim i u Moskvi. Članovi KUD-a bili su studenti iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i oni koji su rođeni u Moskvi, a kojima su roditelji ili jedan od njih Srbi. Čak je bilo i nekoliko Rusa, koji su jednostavno voleli našu muziku i običaje – priča Dragan.

Naš sagovornik je već posle godinu dana boravka u Moskvi izabran za predsednika „zemljačestva”, odnosno organizacije studenata Srbije na svom univerzitetu. Tada je rešio da, zajedno sa koreografom ansambla Štefanom Amoksimoaie iz Temišvara, pokuša da organizuje nastup KUD-a u Kremlju povodom 60. rođendana univerziteta. – Namera je bila da dostojno predstavimo svoj rad i kulturu Srba. Kada je reditelj koncerta pogledao naše kolo, bio je oduševljen i rekao je da nas želi na koncertu. Od tada su počele ozbiljne pripreme, kako bismo na što bolji i lepši način predstavili našu državu. Kada smo izašli na binu počele su ovacije publike, što je nama dalo još veću energiju i želju da se pokažemo u što je moguće boljem svetlu. Publika je aplaudirala sve dok je trajala melodija srpskog kola. Po završetku, usledio je glasan aplauz praćen ovacijama – ponosno priča Dragan.

Ovaj mladić je uveren da je naum ostvaren i da je nastup bio na najvišem nivou, čime je i Srbija predstavljena na dostojan način. – Svi su bili prezadovoljni, a čestitke su nam dolazile sa svih strana, kako od ostalih učesnika, tako i od studenata, važnih zvanica i svih prisutnih ljudi – napominje Dragan. On hvali i svoje domaćine i naglašava da je život u Moskvi veoma sadržajan i da je to grad u kome svako može pronaći nešto za sebe. A on lično je presrećan kada ima priliku da zemlju iz koje dolazi predstavi u najlepšem svetlu.

Kapitalno otkriće naših naučnika

Naši naučnici, okupljeni oko ERC BIRTH projekta, kojim rukovodi prof. dr Sofija Stefanović na Institutu Biosens u Novom Sadu, došli su do značajnog otkrića koje ukazuje da se sa neolitom pojavljuje nova hrana za bebe koja je mogla imati važan uticaj na skraćenje dužine dojenja, a samim tim i na prvi porast ljudske populacije. Indirektne dokaze o inovacijama u ishrani beba pronašli su analizom neolitskih kašika sa našeg lokaliteta Starčevo. Naime, iako se na hiljade ovakvih kašika pojavljuje širom neolitskog sveta, arheolozi su ih do sada uglavnom interpretirali kao alatke budući da su na njima vidljivi tragovi upotrebe. Nasuprot toj pretpostavci, naši naučnici su smatrali da bi tragovi na kašikama mogli biti posledica uobičajenog ponašanja beba koje su u praistoriji, kao što to rade i današnje bebe, grickale kašike tokom procesa hranjenja.

Kako bi testirali ovu pretpostavku, saradnik na BIRTH projektu, stomatolog prof. dr Bojan Petrović sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, rukovodio je eksperimentalnom studijom kojom je proizvedeno 3000 otisaka mlečnih zuba na materijalu od kosti, od kojih su i kašike bile proizvedene. Poređenje metričkih i morfoloških karakteristika eksperimentalno dobijenih tragova i tragova na kašikama, pokazalo je da se radi o tragovima ljudskih zuba nakon čega su naši naučnici rezultate ovog značajnog otkrića objavili u časopisu PLOS ONE u članku ‘Bone spoons for prehistoric babies: detection of human teeth marks on the Neolithic artefacts from the site Grad-Starčevo (Serbia)’, DOI: 10.1371/journal.pone.0225713. Brojnost ovih kašika u neolitu Evrope, sada kada je otkrivena njihova funkcija, govori u prilog tome da je neolit doneo značajne inovacije u dohrani i da je verovatno, nova vrsta hrane dostupna od neolita, poput žitarica i mleka pripitomljenih životinja, mogla biti među namirnicama korišćenim za proizvodnju potpuno nove vrste kašice za praistorijske bebe.

Otkriće naših naučnika privuklo je i značajnu pažnju šire međunarodne javnosti, o čemu svedoči i to što je nedavno u  prestižnom časopisu “Forbes“ objavljen članak koji govori o praistorijskim kašikama iz Srbije i o značaju otkrića naših naučnika. Celokupan članak koji je objavljen u časopisu “Forbes“ možete pogledati na ovom linku:  https://www.forbes.com/sites/kristinakillgrove/2019/12/24/prehistoric-parents-let-their-babies-teethe-on-these-bone-spoons/#3d13dbb97cbe Link do 3D modela neolitske kašike sa našeg lokaliteta Starčevo, koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, u ranoneolitskoj zbirci čiji je kustos Andrej Starović, jedan od autora objavljenog rada:       https://figshare.com/articles/Bone_spoons_for_prehistoric_babies_Detection_of_human_teeth_marks_on_the_Neolithic_artefacts_from_the_site_Grad-Star_evo_Serbia_/11410275

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u četvrtak 27. februara 1997. godine sve škole su i u Somboru, nakon 6 punih nedelja, redovno radile.  Tako je i završen Veliki štrajk, tamo gde je i počeo  15. januara – u Somboru.

Tačka na „i“ stavljena je, bar za sad. Gorak ukus, međutim ostao je svima. Kod prosvetnih radnika prevagnuo je osećaj odgovornosti prema deci, prema časti i dostojanstvu profesije. Umorni od iscrpljujućih (i neuspešnih, kako se na kraju pokazalo) pregovora, ii sami su počeli da „pucaju po šavovima“. Bez obzira koliko to u ovom trenutku njima zvučalo bolno, gotovo ništa nisu postigli. Ovaj socijalni bunt prosvetara imao je, generalno gledano, dva osnovna cilja: da se hitno poboljša mizerni materijalni položaj zaposlenih u školama i da se (što je još bitnije) pokrene sistemsko rešavanje položaja, ove, teškoćama bremenite i godinama zapostavljane branše. Međutim, samo su im povećana primanja, i to za onoliko za kolikoje Vlada odredila, mada tek treba da se vidi hoće li država ispoštovati ono što je prosveti obećala. O nastavi, ogoljenoj do srži,  preopterećenim nastavnim planovima i programima rada, opremljenosti škola i sličnom brinuće, valjda, neke nove generacije.

Posebna priča u svemu ovome su učenici i roditelji, u procepu između onih koji decu vaspitaju i uče i onih koji naređuju, sluđeni i zbunjeni, u nedoumici čiju reč da poštuju, kom carstvu da se privole… A koliko ljudi – toliko ćudi. Odgovori, oni najobjektivniji i najpošteniji, ostali su, ipak, u svesti i savesti svakog od nas ponaosob. Sada, na kraju svega, jedno je izvesno: bez nastavnika nema nastave. A u interesu je svih, na kraju krajeva da ti nastavnici budu to što jesu i treba da jesu: časni, odgovorni i zadovoljni ljudi.

Elem, ponuđenim povećanjem koeficijenta realno je povišena osnovica za obračun plata prosvetara sa 220 na 286 dinara. Međutim Vlada je tada, uz pomoć „nove“ metodologije (u prosek su uzeti svi radnici i oni koji su imali kakvu takvu platu i oni koji je uopšte i nisu primili, prim. HZMK), prihvatila da osnovicu veže za 43 odsto prosečne plate, kako su kompromisno tražili prosvetari, pa je vrednost osnovice utvrđena na 278 dinara, ili osam dinara manje nego sa povećanjem koeficijenta za 30 odsto. Država je, kako stvari  stoje, opet nadmudrila (čitaj – prevarila) prosvetu.

Vremeplov: Osnovan Beogradski univerzitet

Reorganizacijom Velike škole osnovan je, na današnji dan  27. februara 1905. godine,  Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

Vremeplov: Prestale da izlaze “Novine serbske”

  U Beču su na današnji dan  27. februara  1822. godine  prestale da izlaze “Novine serbske”. List su 1. avgusta 1813. godine. pokrenuli i uređivali Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, studenti medicine u Beču, obojica rodom iz Srema. Davidoviću je novinarstvo i uopšte rad na polju nacionalne kulture postalo trajno opredeljenje. On je tvorac prvih novina i u obnovljenoj Kneževini Srbiji i autor je prvog srpskog ustava – Sretenjskog 1835. godine. Frušić je postao lekar i nije se više bavio novinarstvom. Njihove novine štampane su tadašnjim građanskim pravopisom.

Vremeplov: Rođen Konstantin Veliki

Na današnji dan  27. februara 272.  godine rođen je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je dozvolio slobodno ispovedanje Hrišćanstva. Konstantin je rođen na tlu sadašnje Srbije u Naisusu (Niš). Carem su ga 306. proglasili rimski legioni u Britaniji, posle čega je u nizu sukoba savladao suparnike i sam zavladao zapadnim delom Rimskog carstva. Od 312. vladao je zajedno sa carem Istočnog Rimskog carstva Valerijem Likinijem, a posle pobede nad njim 324. sam celim Carstvom do smrti. S Likinijem je 313. izdao Milanski edikt o slobodi veroispovesti hrišćana. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. pomogao je Crkvi da suzbije arijanizam. Osnivač je Konstantinopolja (Carigrad), nove prestonice carstva. Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve.

Vremeplov: Rođen Franc Mering

Na današnji dan 27. februara 1846. godine rođen je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara levog krila nemačke socijaldemokratije i “Saveza Spartaka” i Komunističke partije Nemačke. Dela: “Biografija Karla Marksa”, “Istorija nemačke socijalne demokratije”, studija “Legenda o Lesingu”.

Vremeplov: Osnovana Britanska Laburistička partija

Britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom osnovana je na današnji dan 27. februara 1900. godine.

Vremeplov: Rođen Stajnbek

Na današnji dan 27. februara  1902. godine rođen je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka, skitnica i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni nekonformističke mlade generacije. Dela: romani “Plodovi gneva”, “Zima našeg nezadovoljstva”, “Istočno od raja”, “Kvart Tortilja”, “O miševima i ljudima”, “U neizvesnoj bici”, drama “Mesec je zašao”, putopis “Putovanja s Čarlijem”, eseji “Kratka vladavina Pipina IV”.

Vremeplov: Nacisti zapalili Rajhstag

Nacisti su na današnji dan 27. februara 1933. godine zapalili zgradu Rajhstaga (skupština) u Berlinu, optuživši za to komuniste, što je iskorišćeno kao opravdanje za hapšenje oko 1.500 komunističkih prvaka. Na procesu u Lajpcigu jedan od optuženih – Georgi Dimitrov, razobličio je planove nacista, pa se suđenje pretvorilo u njihov fijasko.

Vremeplov: Rođen Irvin Šo

 Američki pisac Irvin Šo, čija se proza odlikuje snažnom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom rođen je na današnji dan 27. februara 1913. godine. Borio se u Drugom svetskom ratu kao vojnik u Evropi i Africi. Dela: romani “Mladi lavovi”, “Lusi Kraun”, “Dve sedmice u drugom gradu”, “Glasovi letnjeg dana”, “Prosjak i lopov”, “Bogataš i siromah”, “Hleb na vodama”, “Veče u Vizantiji”, “Vrh brda”, zbirke pripovedaka “Mornar sa Bremena”, “Dobrodošli u grad”, “Mešovito društvo”, “Ljubav u mračnoj ulici”, “Pet decenija”, “Bog je bio ovde, ali je otišao ranije”, “Šaputanja u Bedlamu”, drame “Sahraniti mrtve”, “Opsada”, “Ljubazni ljudi”, “Povlačenje u zadovoljstvo”, “Sinovi i vojnici”, “Ubica”, putopis “U društvu delfina”.

Vremeplov: Umro Pavlov

Na današnji dan 27. februara 1936. godine umro je ruski lekar Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Završio je bogosloviju, zatim medicinu. Pavlovljevi veliki teorijski i praktični uspesi – teorija uslovnog refleksa, proučavanje rada žlezda, proveravanje dejstva lekova na rad srca, proučavanje funkcija kore velikog mozga – učinili su njegove laboratorije svetskim centrom fiziologije. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju kao i medicinu uopšte. Bio je otvoreni i uporni kritičar boljševika, ali ga je sovjetski režim tolerisao, i do smrti mu je pružao potrebne uslove za naučni rad.

Vremeplov: Rođena Elizabet Tejlor

 Holivudska legenda Elizabet Tejlor, britansko američka glumica, jedna od najvećih filmskih zvezda uopšte rođena je na  današnji dan 27. februara 1932. godine Posebno je upamćena po ulogama u klasicima kao što su “Kleopatra”, “Mačka na usijanom limenom krovu” i “Ko se boji Virdžinije Vulf?”. Na vrhuncu slave nalazila se tokom 50-ih i 60-ih, kada je četiri puta za redom, bila je nominovana za Oskara, koji je dobila 1961. a drugi put šest godina kasnije.

Vremeplov: Umrla Mira Alečković

            U Beogradu je, na današnji dan  27. februara 2008. godine,  umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

Kako na Islandu suzbijaju narkomaniju kod mladih

Uključiti mlade u organizovane aktivnosti, duplirati vreme koje provode sa roditeljima, osnažiti vezu mama i tata sa školom – neki su od načina koji mogu da urode plodom. Procenat mladih zavisnika od droge, ali i cigareta i alkohola, u porastu je u celom svetu, pa se stalno traže novi načini borbe protiv ove pošasti. Primer Islanda bi mogao da posluži kao odličan primer za “kopiranje”, jer je ova zemlja uspela da značajno smanji broj narkomana i pušača u redovima tinejdžera.

Kada su pravili uporednu analizu, došli su do neverovatnih podataka. Procenat dece uzrasta 15 i 16 godina 1998. godine bio je 42 odsto, a 2016. samo pet odsto. Smanjio se i broj mladih koji su pušili marihuanu, sa 17 na sedam odsto, a broj pušača je pao sa 23 na svega tri odsto. Za sve je zaslužan američki profesor psihologije Harvi Milkman, koji je početkom devedesetih godina radio istraživanja, na osnovu kojih je došao do zaključka da zavisnici koriste drogu da bi pokušali da se izbore sa različitim oblicima stresa. Američki Nacionalni institut za bolesti zavisnosti od droga ga je uključio u program sistemskog rešavanja problema svih oblika zavisnosti.

Krenulo se od istraživanja, u kojem su ispitanici bili mladi. Rečeno im je da će učestvovati u programu edukacije kako bi mogli da nauče ono što ih interesuje (muzika, ples, pisanje, slikanje…). Ideja je bila da se različitim vrstama aktivnosti kod njih stvore pozitivne promene u mozgu, kao zdrava alternativa stimulisanim koje podstiču zavisnost. Paralelno sa tim programom, ispitanici su išli na treninge na kojima je akcenat bio na unapređenju načina razmišljanja o sebi i svom životu. Kada je izneo zaključke do kojih je došao na osnovu studije, profesor Milkman je pozvan u Island, kao konsultant u centru za lečenje zavisnosti adolescenata.

U program lečenja su se uključili i istraživači sa Univerziteta na Islandu, koji su sproveli dodatne studije i zajedno došli do zaključka čija je suština sledeća: važno je da deca tri-četiri puta nedeljno učestvuju u organizovanim aktivnostima, nužno je da se produži vreme koje provode sa roditeljima, potrebno je da se promeni odnos nastavnika prema njima kako bi uvideli da se o njima vodi računa u školi i trebalo bi da im se zabrane izlasci u kasnim večernjim satima.

Kreiran je nacionalni plan pod nazivom “Omladina na Islandu”, koji je podrazumevao sledeće:

* Upravljanje programima borbe protiv zavisnosti je ušlo u nadležnost lokalne samouprave, a ne države.

* Zabranjena je kupovina cigareta mlađima od 18 godina, a za alkohol je zabrana važila za mlađe od 20 godina.

* Zakonom je zabranjen boravak dece od 13 do 16 godina napolju, zimi do 22.00, a leti posle ponoći.

* Veza između roditelja i škole je zakonski osnažena kreiranjem organizacija roditelja u svakoj školi.

* Država je povećala finansiranje različitih vrsta rekreativnih aktivnosti za mlade.

* Krenuli su edukativni programi za roditelje, sa ciljem osnaživanja njihovog autoriteta kod dece.

Nacionalni plan je dao željene rezultate, pa se tako smanjio procenat zavisnika, a pritom se dupliralo vreme koje su roditelji počeli da provode sa decom, kao i broj mladih uključenih u organizovane aktivnosti.

Ima dva fakulteta, a prosi za hranu: Na kraju i uhapšen

Zagrebačka policija uhapsila je Ivicu Galića, koji je prosjačio jer ne može da nađe posao, potvrđeno je iz policije. Ovo je Galiću (37) već četvrto privođenje u samo nekoliko dana, a kako tvrdi, uprkos tome što ima diplome iz ekonomije i informatike, do posla nikako ne može da dođe, prenosi hrvatski portal “Index”. Otkad je izgubio stalni posao u kompaniji “Ericsson”, radio je nekoliko poslova na crno, ali nakon toga nikako nije uspeo da pronađe posao. “Kucao sam na razna vrata, pokušavao pronaći posao, ali sve je to bilo neuspešno. Uvek sam gledao da moje školovanje bude što uspešnije i što bolje, i eto gde me je to, na kraju krajeva, dovelo”- priča Galić. Galić (37) u Tkalčićevu ulicu u Zagrebu dolazi tačno u deset sati. “Molim pomoć, potrebno mi je 10 hiljada kuna da popravim svoj svemirski brod i odem kući, a u međuvremenu moram da prehranim sebe i svoju devojku (a što ona puno jede – boli glava – napisao je Galić na transparentu kojim je pokušavao dobiti koju kunu od prolaznika. Galić je i novčano kažnjen zbog kršenja javnog reda i mira.

Izdavaču knjiga koje ismevaju vladajuću elitu u Kini 10 godina zatvora

Kineske vlasti osudile su švedskog izdavača kineskog porekla Guej Minhaja na 10 godina zatvora zbog širenja “poverljivih informacija”. Guej (55) je u Hongkongu objavljivao knjige u kojima se ismeva elita komunističkog režima. Bio je pritvoren u Kini između 2015. i 2017, a zatim ponovo “nestao” u februaru 2018. godine. Sud u Ningbou, na istoku Kine, izrekao je kaznu u ponedeljak, proglasivši Gueja krivim za “ilegalno širenje poverljivih informacija u inostranstvu”. Detalji vezano za prirodu ovih informacija nisu navedeni. Guej je “priznao krivicu, prihvatio presudu i neće uložiti žalbu”, navodi se u saopštenju suda. Sud je naveo da je izdavač 2018. godine ponovo zatražio kinesko državljanstvo. Kina ne priznaje dvojno državljanstvo i nije poznato da li se Guej odrekao švedskog pasoša. Guej Minhaj radio je u Hongkongu za izdavačku kuću “Mighty Current” koja je objavila senzacionalističke knjige o privatnom životu kineskih lidera, zabranjene u kontinentalnoj Kini.