Šarčević: Državna matura – pitanje jednakosti

Ministar prosvete Milan Šarčević rekao je danas da je važno što je projekat državne mature pokrenut i da je projektovano vreme od pet godina, bez obzira na kritike da se radi prebrzo, “realno” dobro vreme, a šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da će državna matura učenicima olakšati život. Šarčević je na otvaranju radionice “Razmena međunarodnih iskustava” istakao da je matura “jedna velika poluga” “To je stajna tačka koja govori da sistem može da uđe u kvalitet onoga časa kada uvede eksterni model provere znanja i ishoda učenja. To je i ocena srednjoškolskog sistema, i od toga zavisi dalje ne samo to da ćemo mlade ljude izlagati i prijemnim i završnim ispitima, a raditi ih formalno”, rekao je Šarčević.

Kroz ovaj projekat Srbija pokušava da promeni strategiju obrazovanja, rekao je Šarčević i naveo da će ona će biti uklopljena sa svim postojećim pravcima razvoja kroz modele promene kurikuluma i kroz obuke. “Na delu je tesna saradnja između visokog i srednjeg obrazovanja, iako je to u početku delovalo kao nepremostiva tačka. Međutim i jedni i drugi su se dogovorili da interes stoji na strani mladih ljudi, maturanata i budućih brucoša”, istakao je Šarčević.

Sem Fabrici podsetio je da je na čelu projekta državne mature bila Evropska komisija i da je cilj da se Srbiji pomogne da postane deo šire obrazovne zajednice. “Jasno je da obrazovni sistemi u celoj Evropi moraju da evoluiraju, da prate složenost koja postoji u našem društvu. Moramo da pomognemo novim generacijama učenika da usvoje nove obrazovne veštine”, istakao je Fabrici On je naglasio da Delegacija EU radi zajedno sa Ministarstvom prosvete na tome da Srbija iz temelja promeni svoj obrazovni sistem. “U poslednje tri godine Srbija je uz našu pomoć razvila detaljan reformski proces. Projekat državne mature je vrlo važan trenutak za obrazovni sistem. On će učenicima olakšati život, to je pitanje jednakosti i omogućavanje ravnopravnih uslova”, zaključio je Fabrici.

Subotica: Promocija dualnog obrazovanja

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ u Subotici promociju Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja. Učenici, roditelji, predstavnici škola, kompanija, školskih uprava, regionalnih privrednih komora i ostali zainteresovani imali su priliku da saznaju više o rezultatima koji su postignuti u prethodnom periodu u dualnom obrazovanju.

Pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gabrijela Grujić naglasila je tom prilikom da Srbija ima dobar obrazovni sistem, a da se dualnim obrazovanjem daje dodatna vrednost obrazovanju. Filozofija obrazovanja je filozofija života svakog mladog čoveka koji živi u 21. veku. Moramo biti svesni da teorijska znanja nisu dovoljna da bismo se zaposlili u željenim zanimanjima, te da su kompetencije na delu, rekla je ona.

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban. On je govorio o podršci koju taj grad pruža dualnom obrazovanju i o važnosti dualnog obrazovanja za regionalni razvoj.

Cilj uvođenja dualnog obrazovanja nije obrazovati učenike za rad u inostranstvu nego je  da se mladi učine konkurentnijim na tržištu rada, istakao je Laban.

Pomoćnica Pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine Biljana Kašerić je kroz brojke predstavila dualno obrazovanje na teirtoriji AP Vojvodine sa posebnim osvrtom na grad Suboticu.

Na teritoriji Vojvodine, po modelu dualnog obrazovanja se školuje više od 1.800 učenika u 82 odeljenja, 15 lokalnih samouprava, 24 srednje stručne škole, osam područja rada, za 17 obrazovnih profila, navela je ona.

Prisutnima se obratila i v.d. pomoćnika direktora Regionalne privredne komore Severnobačkog okruga Biljana Štavljanin. Smatram da je dualno obrazovanje „vin vin“ situacija za sve učesnike, a pre svega za naše đake koji kroz učenje u školi stiču teorijska znanja, a učešćem u učenju kroz rad u kompanijama praktična znanja, rekla je ona.

U panel diskusiji učestvovali su predstavnici kompanija Simens i Kontitehh fluid (Contitech fluid) , a u ime Privredne komore Srbije govorila je Mirjana Kovačević. Predstavnici kompanija su naveli da je dobrobit dualnog obrazovanja velika za kompanije, kao i za učenike koji pored stručnih kompetencija, tokom boravka u kompaniji razvijaju i timski duh, svest o značaju bezbednosti i zdravlja na radu.

Direktor Tehničke škole Željko Rajčić je naveo da škola ima formiran Tim za dualno obrazovanje i da se oko 80% učenika odmah nakon završetka dualnog obrazovanja zapošljava.

O prednostima koje dualno obrazovanje donosi učenicima govorili su i učenici koji su završili dualne obrazovne profile ali i oni koji se školuju po ovom modelu. Posao sam dobio automatski, tačnije kompanija mi je dala ponudu za zaposlenje i nisam morao da prolazim kroz intervju i procese obuke, kao što prolaze novozaposleni, već sam nastavio da radim ono što sam započeo na učenju kroz rad. Zato dualno obrazovanje preporučujem i drugima, jer ne bi morali da traže posao nakon škole, već bi imali zagarantovan“, rekao je bivši učenik Tehničke škole koji je odmah po završetku školovanja dobio posao u kompaniji.

Na događaju su bili predstavljeni i Nacionalni okvir kvalifikacija i njegov značaj za razvoj dualnog obrazovanja, Publikacija posvećena dualnom obrazovanju. Predstavljeni su i Master plan implementacije Zakona o dualnom obrazovanju, Strategija komunikacije za podršku sprovođenju dualnog obrazovanja koju su nastali u okviru projekta Švajcarske agencije za razvoj i saradnju „Podrška u razvoju i uspostavljanju Nacionalnog modela dualnog obrazovanja“.

Pokrajinski sekretarijat: Konkursi za opremu

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje raspisao je tri konkursa za dodelu sredstava za nabavku opreme, realizaciju programa i prevoz učenika.Sva tri konkursa otvorena su do 17. marta. Za finansiranje i sufinansiranje nabavke opreme ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, učeničkog standarda i predškolskih ustanova na teritoriji Vojvodine namenjeno je ukupno 70 miliona dinara. Od toga je osnovnim školama namenjeno 44.800.000 dinara, srednjim 16.100.000, đačkim domovima 3.700.000, a predškolskim ustanovama 5.400.000 dinara. Pored opreme za obrazovanje, ovim konkursom obuhvaćena je i nabavka opreme za bezbednost, za fizičko vaspitanje, likovnu umetnost, muzičku kulturu, računarske, te opreme za smeštaj, to jest nameštaja i kuhinjske opreme.Uz škole i đačke domove, na ovaj konkurs mogu da se jave i jedinice lokalne samouprave kao osnivači predšolskih ustanova.

Konkurs, vredan 34.914.000 dinara, raspisan je za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja. Od tog novca za projekte podizanja kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja u cilju modernizacije, stručnog usavršavanja kadra, podrške inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju, podrška deci iz osetljivih grupa, sa smetnjama i invaliditetom ili darovitoj deci, kao i negovanju multikulturizma, namenjeno je 700.000 dinara. U ime predškolskih ustanova za ova sredstva mogu da konkurišu lokalne samouprave. Za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za podizanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja namenjeno je 14.679.000 dinara. Od toga za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i regionalne centre za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju za programe i projekte osnovnog obrazovanja namenjeno je 6.340.000 dinara,a za programe i projekte srednjeg obrazovanja 3.296.000 dinara. Udruženjima je za programe i projekte na nivou osnovnog obrazovanja namenjeno 2.648.000 dinara, a za programe i projekte na nivou srednjeg obrazovanja 2.395.000 dinara.

Na ovom konkursu mogu da učestvuju državne osnovne i srednje škole i regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, sa sedištem u Vojvodini, kao i udruženja koja su kao jedan od ciljeva udruživanja statutom predvidela aktivnosti u oblasti obrazovanja. Prioritet prilikom raspodele sredstava imaće programi, odnosno projekti koji se odnose na obuku za korišćenje interaktivnih tabli, odnosno programi i projekti za čiju realizaciju su potrebne interaktivne table.

Za finansiranje i sufinansiranje programskih aktivnosti i projekata za podizanje kvaliteta učeničkog standarda namenjeno je 2.375.000 dinara. Pravo učešća na Konkursu imaju domovi učenika srednjih škola, škole sa domom učenika, specijalne škole sa domom učenika, učenički centri, učenička odmarališta i učenički kulturni centri. Ovaj novac može se trošiti za organizovanje susreta domova učenika u Vojvodini, realizaciju programa i projekata iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kulture, umetnosti, sporta, realizaciju raznih manifestacija, uvođenje i održavanje standarda i za druge programske aktivnosti i projekte, u funkciji podizanja nivoa učeničkog standarda.

U okviru ovog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti jačanja jezičkih kompetencija učenika osnovnih i srednjih škola namenjeno je 700.000 dinara, i to 600.000 za osnovce i 100.000 dinara za srednjoškolski nivo. Za ovaj novac mogu da konkurišu škole-domaćini okružnih i međuokružnih takmičenja iz poznavanja jezika (mađarski, rumunski, slovački, rusinski i hrvatski jezik) i jezičke kulture za učenike osnovnih i srednjih škola, koji se obrazuju na maternjem jeziku.

Za finansiranje i sufinansiranje nabavke opreme za osnovne škole koje imaju status javno priznatih organizatora aktivnosti formalnog osnovnog obrazovanja odraslih namenjeno je 1.900.000 dinara, za finansiranje i sufinansiranje osnovnih i srednjih škola koje realizuju dvojezičnu nastavu namenjeno je 4.560.000 dinara . Za programe i projekte škola koje izdaju u zakup prostor, a zakupninu uplaćuju u budžet APV, namenjeno je 10 miliona dinara.

Za regresiranje prevoza srednjoškolaca ove godine Pokrajina je odvojila 183.000.000 dinara. Ovim novcem će se finansirati i sufinansirati prevoz srednjoškolaca koji međugradskim linijama svakodnevno putuju od mesta stanovanja do škole i nazad.Pravo da učestvuju na ovom konkursu imaju sve opštine i gradovi iz Vojvodine.

Najbolji na bilbordima u Temerinu: Milica i Tara

Milica Ćulum učenica je trećeg razreda Srednje škole „Lukijan Mušicki“ u Temerinu. U protekloj školskoj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i književnosti. – Srpski jezik mi najbolje ide, ali bih volela da napredujem i u matematici i informatici – kaže Milica. – Volela bih da budem programer po završetku školovanja.

Tara Đilas, pohađa osmi razred Osnovne škole „Petar Kočić“ u Temerinu. U prošloj školskoj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju Srpskog jezika i književnosti. – Planiram da po završetku osmog razreda upišem „Jovinu” gimnaziju u Novom Sadu – navodi Tara. – Iako sam najbolje uspehe ostvarila iz srpskog jezika, volela bih da nastavim školovanje na prirodno-matematičkom smeru.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Decenija Svratišta za decu i mlade

Svratište za decu i mlade u našem gradu obeležilo je deset godina postojanja, povodom čega je u njegovim prostorijama organizovana mala priredba dece koja svakodnevno tu borave u različitim sadržajima. Uz podršku nekadašnjeg korisnika Svratišta, Arifa (20), koji je sada volonter, deca su pripremila nekoliko koreografija i zajedno zaplesala pred gostima jer ples je jedna od aktivnosti koje u izboru sadržaja u Svratištu najviše vole. – Svratište je izuzetno važna institucija za grad jer znamo da je, nažalost, u našem gradu veliki broj dece prepušten uličnim situacijama – naglasio je koordinator Svratišta za decu i mlade Miloš Raič. – Naši korisnici su deca do 19 godina, koja su zbog svojih prilika prinuđena na to da prose i rade na ulici, edukativno i zdravstveno zanemarena upravo zbog tih situacija. Ovde imaju sva tri obroka i užinu, pri čemu sama pomažu u spremanju i serviranju, a između obroka radimo domaće zadatke i organizujemo kreativne i edukativne radionice.

S obzirom na činjenicu da se grad širi, iz godine u godinu im dolazi sve više dece. – Mnogo toga nam je potrebno i značila bi nam još veća podrška celokupnog sistema – kaže Raič. – Kad je reč o prethodnih deset godina, susrećemo se s različitim situacijama, ali ako pomognemo jednom detetu, znamo da smo uradili mnogo. Želeli bismo da, kao i beogradsko Svratište, imamo neki kafe-bar u kojem bi deca, pošto završe školske obaveze, mogla da rade i na taj način stiču radne navike, ostvare neku dnevnicu i kasnije mogu da se zaposle i u drugim lokalima. Deci izuzetno znači Svratište, što i sama potvrđuju. Tu imaju priliku da dobiju redovne obroke, ali mnogi u tim prostorijama borave po ceo dan upravo zbog svih zanimljivih sadržaja. U okviru priredbe deca, su ispričala šta Svratište znači za njih. – Dođem ovde da učim, jedem, okupam se, a najviše volim da se igram i učim ples – rekao je desetogodišnji Ervin. – Imam i devojku, ali s njom se ne igram. Od igara najviše volim fudbal, „Soni“ i kompjuter.

Akcija dobrovoljnog davanja krvi na Filozofskom fakultetu

– U toku prethodne godine 2.154 učesnika u akcijama dobrovoljnog davanja krvi, koje je realizovao Crveni krst Novog Sada, prvi put je dalo krv – rekao je sekretar te organizacije Dragan Lazić na akciji koja je organizovana na Filozofskom fakultetu. I među zainteresovanim studentima, profesorima i ostalim zaposlenima na tom fakultetu bilo je onih koji su prvi put dali krv, ali i onih koji dolaze iznova. Akcija dobrovoljnog davanja krvi na Filozofskom fakultetu je, kako smo saznali, tradicionalna, budući da već 32 godine imaju Aktiv dobrovoljnih davalaca krvi. Jedan od koordinatora ove akcije bio je prof. dr Vladimir Barović s Odseka za medijske studije, koji se zahvalio svim ljudima dobre volje koji su odlučili da budu deo najhumanije porodice dobrovoljnih davalaca krvi. – Puno nam je srce kada znamo da naši studenti, profesori i ostali zaposleni nekome pomažu iz godine u godinu, a mi verujemo da, kad god damo jednu jedinicu krvi, nekome spasavamo život – kazao je prof. dr Vladimir Barović. – Mi u proseku imamo 70-80 davanja krvi na akcijama. Trudimo se da od studenata napravimo i stručnjake i dobre ljude. Teško ih je animirati prvi put, dok ih ne ubedite da nije sve isplativo i da nešto morate da radite da biste pomogli drugima, ali mi iz godine u godinu imamo sjajan odziv.

Akciju su organizovali Crveni krst Novog Sada – Osnovna organizacija Crvenog krsta Filozofskog fakulteta i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, a kako smo saznali, akcije će biti realizovane u narednom periodu i na ostalim fakultetima.  Prorektor za nastavu Univerziteta u Novom Sadu (UNS) prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović rekla je da se prilikom svake akcije dobrovoljnog davanja krvi na UNS-u oseti velika koncentracija dobrote. – Naš univerzitet se zaista veoma ponosi takvim akcijama jer će svi naši studenti i mladi ljudi sigurno jednog dana postati kvalitetni stručnjaci, međutim, veoma važno je da pre svega postanu plemenite i humane ličnosti – rekla je prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović. – Veoma je važno da oni osete tu lepopotu darivanja dela sebe nekome koga ne poznaju i čar humanog gesta, kada nekome spasavaju ili produžavaju život. Zbog toga čitava akademska zajednica treba intenzivno da radi na tome da takvih akcija bude što više jer na taj način studentima podižemo svest o značaju širenja ideje humanosti i doprinosimo razvijanju kulture dobrovoljnog davanja krvi.

Novi stipendisti UNS: Za 74 najboljih po 17.000 dinara mesečno

U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu održana je svečanost na kojoj su ovogodišnjim stipendistima UNS-ovog Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika uručeni sertifikati o stipendiranju, a  institucijama izvan Univerziteta koje su podržale rad Fonda zahvalnice. – Već skoro tri decenije UNS i na ovaj način ulaže u svoje studente, koji su ovo dodatno ulaganje zaslužili svojim predanim radom jer želimo da inspirišemo ove mlade ljudi i pošaljemo poruku da je njihov rad primećen i vrednovan-rekla je prorektorka za nastavu UNS-a profesorka dr Sanja Podunavac-Kuzmanović.

Na osnovu realizovanog konkursa u školskoj 2019/2020. godini, dodeljene su ukupno 74 stipendije u oblasti prirodno-matematičkih, tehničkih, poljoprivrednih, tehnoloških, medicinskih, ekonomskih, pravnih i humanističkih nauka, kao i u oblasti umetnosti, sporta iinterdisciplinarnih studija. – Sredstva za stipendije Fonda u tekućoj školskoj godini obezbedili su svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, kao i institucije izvan Univerziteta, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, Grad Novi Sad, DDOR Novi Sad, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, NIS a.d. i Javno komunalno preduzeće „Informatika“ – rekao je predsednik Saveta Fonda prof. dr Radomir Malbaša. – Jedini dobar pravac razvoja društva je ulaganje u darovite, kako bi oni bili još bolji i uspešniji.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost profesor dr Zoran Milošević rekao je da je privilegija biti u društvu onih koji ispoljavaju veliku društvenu odgovornost, kao što to čine Grad Novi Sad i istaknuti predstavnici nauke i naučne zajednice, jer su svi zajedno u  projektu u kome se timskim radom može postići mnogo. – Danas je Srbija jedan tim, jedna porodica, koja na ovaj način izražava svoj vrednosni stav – dodao je Milošević. – Sagradićemo objekte, ali pre svega, ulažući u ljude, obezbedićemo ono što je istinska reprodukcija našeg društva. Ovi mladi ljudi će to uraditi sami i bez naše podrške, ali je vrlo važno da pošaljemo poruku da upravo sa njima naša budućnost počinje već sada.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zahvalio se Univerzitetu u Novom Sadu na prilici da Grad Novi Sad bude partner u stipendiranju darovitih studenata i mladih naučnika. – Nama je čast, ali i obaveza, da kao Grad pomažemo najbolje studente koji se školuju u našem gradu, i trudimo se da budemo dobar i jak partner Univerzitetu na svim poljima, a ne samo u ovoj oblasti – rekao je Miloš Vučević. – Poslednjih godina mnogo smo ulagali, rekonstruisali smo ceo Kampus, a bili smo partner sa Pokrajinskom vladom u izgradnji Naučno-tehnološkog parka, kao i za mnogo drugih projekata koje zajedno radimo. Ovo je jedan mali segment ukupne podrške, tako da Grad Novi Sad stipendira deset studenata. Težnja nam je da ubuduće povećavamo iznos ulaganja u stipendiste, da pomognemo mladima da imaju najbolje moguće obrazovanje i pored svih izazova sa kojima se susreću. Želimo da pokušamo da zadržimo najveći deo njih u Novom Sadu i Srbiji, da tu žive i rade i da budu zadovoljni. Za 28 godina postojanja Fonda stipendiju je dobilo 1.300 studenata, a ovogodišnja iznosi 17.000 mesečno i isplaćuje se svih 12 meseci.

Desetkama do podsticaja

Pre univerzitetske stipendije, koju je zaslužila najvišim mogućim prosekom na master studijama prava, Dragana Lajović iz Gacka,  visokim prosekom na osnovnim studiujama zaslužila je i stipendiju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a na poslednjoj godini i stipendijom Dositeja Ministarstva omladine i sporta. Pravo joj leži, pa joj učenje koje dovodi do visokog proseka ne pada teško, ali, kaže, svaki podsticaj, što stipendija sigurno jeste, doboro dođe i olakšava joj put do advokature koju planira za budućnost i to u Novom Sadu. – Od prošle godine dobijam stipendiju Ministarsva prosvete zahvaljujući proseku 10,00, a ove sam dobio i unierzitetsku, što mi mnogo znači – kaže student treće godine konstruktorskog smera Građevinskog fakulteta u Subotici Milan Bursać iz Tomislavaca, sela u Opštini Bačka Topola. – Ova primanja svakako će mi olakšati put ka master studijama, koje planiram, posle osnovnih.

Bačka Topola: Rekonstrukcija krova i novi klavir za Muzičku školu

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i potpredsednik Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice Mihalj Njilaš posetili su Školu za osnovno muzičko obrazovanje „Muzička škola“ u Bačkoj Topoli i prisustvovali svečanosti povodom završetka radova na rekonstrukciji krova škole, nabavke novog klavira i skorog početka radova na izgradnji letnje pozornice. U sanaciju krovne konstrukcije Muzičke škole u Bačkoj Topoli, Pokrajinska vlada je 2019. godine uložila 4,26 miliona dinara, a omogućena su i sredstva u iznosu od 1,74 miliona dinara za kupovinu novog polukoncertnog klavira, čime su uslovi za rad više od 300 učenika i nastavnika ove škole značajno poboljšani.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor istakao je da ga veoma raduje to što je sanacijom krova i nabavkom adekvatnih instrumenata omogućen još kvalitetniji rad u ovoj obrazovnoj ustanovi sa dugom i reprezentativnom tradicijom, te da je olakšano izvođenje koncerata i javnih časova, kao i letnjih kampova koje škola organizuje svake godine. ”Izuzetno je važno što su muzičkoj školi poboljšani uslovi rada, zbog ljudi koji ulažu veliku energiju u obrazovanje dece, zbog više od tri stotine dece koja pohađaju ovu školu i njihovih porodica, kao i zbog duge tradicije ove ustanove. Ovim je pružena pomoć i lokalnoj samoupravi, a siguran sam da ćemo to učiniti, u skladu sa svojim mogućnostima i u drugim lokalnim samoupravama”, rekao je predsednik Pastor.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice Mihalj Njilaš istakao je da su, pored navedenih investicija, Muzičkoj školi u Bačkoj Topoli, na osnovu urađene projektne dokumentacije, već odobrena sredstva u iznosu od 1,17 milona dinara za igradnju letnje pozornice u dvorištu škole, što će omogućiti još kvalitetniji rad. Direktorica „Muzičke škole“ Roža Dioši istakla je dobru saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, koji je uvek imao razumevanje za projekte i potrebe ove škole, a na korist njenih sadašnjih i budućih učenika, te negovanja muzičke kulture dece u ovom delu AP Vojvodine. Škola za osnovno muzičko obrazovanje „Muzička škola“ u Bačkoj Topoli osnovana je 1966. godine, a danas se nastava izvodi na devet odseka, na srpskom i mađarskom jeziku.

Erazmus plus povezuje mlade, Portugalci došli u Rumu

Srednja stručna škola “Branko Radičević” iz Rume uključena je u programe Erazmus plus, u okviru kojih su organizovane različite posete Portugalu. Ovog puta, Rumljani su bili domaćini gostima iz te zemlje.     https://www.youtube.com/watch?v=DLimcZgvgYo&feature=emb_logo

Dečji mozak razvijaju putovanja i nova iskustva, a ne igračke

Ako pripadate onoj grupi roditelja koja se trudi da zaustavi gomilanje igračaka u svom domu, imamo dobre vesti za vas. Stručnjaci savjetuju da putovanja i nova iskustva bolje utiču na dečji razvoj od skupih igračaka. Putovanja mogu ubrzati razvoj dečjeg mozga. Dečja psihološkinja Margot Sunderland tvrdi da odlazak na odmor predstavlja odličnu investiciju u razvoj dečjeg mozga.  “Kada odete na porodični odmor, vežbate dva genetički integrisana sistema koja se nalaze duboko u limbičkom delu mozga. Ovi delovi se retko ‘vežbaju’ kod kuće. Postoji ‘sistem igre’ i ‘sistem traženja’”, istaknula je psihološkilja za Healthy holistic living.

Prema rečima psihološkinje Sunderland, “sistem igre” u mozgu se vežba svaki put kada detetu zakopate noge u pesak, ubacite ga u bazen ili ga nosite na leđima. Dok se “sistem traženja” u mozgu vežba svaki put kad istražujete zajedno. Vežbanjem ova dva sistema se stimuliše rast frontalnog režnja. Taj deo mozga je zadužen za kognitivno funkcionisanje, rešavanje problema, emocionalnu ekspresiju, pamćenje, jezik i procenu. Što više budete vežbali njihove sposobnosti, deca će postajati jača. Kada odvedete decu na odmor, oni imaju mogućnost istraživati mesto u kojem se nalaze. To aktivira njihov sistem traženja. Vežbanjem ova dva sistema kroz porodični odmor doprinosite celokupnoj sreći i blagostanju deteta. Prilikom aktivacije tih sistema, u našem mozgu se oslobađaju neurohemijske tvari dopamin, oksitocin i opioidi. Ove materije podržavaju naše osećaje bliskosti u vezama. One, takođe, smanjuju stres i pomažu nam da se osećamo dobro i sigurno.

Studija koja je sprovedena 2017. godine je dokazala da se zbog vremena koje provedemo s porodicom osećamo voljeno. U toj studiji je učestvovalo 495 muškaraca i žena (od 18 do 93 godine). Oni su morali da popune upitnik i odgovore na pitanja na temu “Zbog čega se ljudi osećaju voljeno?”. Svako od 60 postavljenih pitanja je počinjalo s “Većina ljudi se oseća voljeno kad… “. Istraživači su došli do zaključka da se većina ljudi oseća voljeno kada je u interakciji s drugim ljudima, a ne kada dobiju poklon. “Naše istraživanje je otkrilo da ti mikro trenuci pozitivnosti, lepa reč, maženje s detetom ili osećaj razumevanja čine da se ljudi osećaju voljeno. Porodični odmori pružaju pregršt mogućnosti za interakcije pune ljubavi, jer je porodica lišena svakodnevnih obaveza i smetnji.”

Za sledeći rođendan ili praznik, umesto igračaka, razmislite o tome da detetu i sebi poklonite porodični odmor. Možete tražiti i od drugih ljudi (baka i dedova) da umesto kupovine igračaka, učestvuju u finansiranju porodičnog odmora. Uspomene tog posebnog vremena koje ćete provesti zajedno kao porodica će trajati mnogo duže od dečje igre bilo kojom igračkom.

Nadoknada časova radnim subotama i … 15 minuta dužim časovima

Zbog produženog školskog raspusta učenici osnovnih i srednjih škola časove će nadoknađivati na različite načine, negde će biti produženi za 15 minuta, negde će se održavati pretčasovi, a neke škole će raditi i subotom, kažu u školskim upravama. Prema upustvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svaka škola ima autonomiju u kreiranju plana nadoknade izgubljena četiri radna dana, za koliko je produžen zimski raspust usled virusa gripa. Rukovodilac Školske uprave Niš Dragan Gejo je rekao da su sve škole dobile upustvo koje je identično onom od prošle godine. “Učitelji i predmetni nastavnici će produzavati časove za 15 minuta i tako će se nadoknaditi izgubljena nastava”, kazao je Gejo.

U Kruševcu škole još smišljaju načine koji su najbolji kako bi se nadoknadila nastava. Rukovodilac te školske uprave Zoran Asković, smatra da je najbolje se napravi kombinacija nastavnih subota. Učenici su krenuli u školu u ponedeljak, međutim neke škole još nemaju jasan plan kako da nadoknade nastavu. U ŠU Požarevac ističu da su mnoge škole u jednosmenskom sistemu rada i da u njima mogu da održe jedan čas dodatno dnevno. Međutim, one koje su u dvosmenskom sistemu rada, uglavnom će imati pretčasove. “Radne subote u mnogima školama nisu mogucće, jer imaju bogat dodatni sadržaj u vidu takmičenja i zato je najbolje pretčas ili sedmi čas”, istakli su iz ove Školske uprave. Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zamolili su direktore škola za razumevanje prema učenicima završnih razreda, koji se pripremaju za upis na fakultete.   https://www.youtube.com/watch?v=mr8BeHvVNCc&feature=emb_logo

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u petak 28. februara 1997. godine pokrajinski Štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine donosi odluku o nastavku štrajka zbog otkaza koji su uručeni dvojici kolega iz Srednje saobraćajne škole „Pinki“ iz Novog Sada, a školama koje su počele da rade nalaže da preispitaju svoje odluke o prekidu štrajka. Izvesno je, ipak, da je štrajk manje-više gotov pošto su škole u Beogradu i Užoj Srbiji uglavno počele da rade, obustave više nije bilo, “štrajkovalo” se tako da su držani časovi od po 30 minuta. Nažalost ovaj način “štrajka” postaće uobičajen način štrajka u godinama koje su usledile, ali  i dan-danas, a rigidnim odredbama u zakonima: o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i  vaspitanju, predškolskom vaspitanju i obrazovanju, univerzitetskom obrazovanju, o učeničkom i studentskom standardu… prosvetarima svih boja i nivoa obrazovanja je de fakto i de jure suspendovano pravo na štrajk – mogu da “štrajkuju” tako da rade sa zakonom propisanim minimumom procesa rada.

Vremeplov: Rođen Aberdar

   Srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, rođen je na današnji dan  28. februara  1842. godine. Bio je jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila “Mlada Srbadija”. Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene braće. Dela: “Kratki pregled harmonije u svetu”, “Ide li svet na bolje ili na gore”, “Filozofija u Srba”, “Šta je i koliko u nas urađeno na lođici”, spev “Srpski patrijarh”, balada “Nevesta hajdukova”.

Vremeplov: Rođen de Montenj

Na današnji dan  28. februara 1533. godine rođen je francuski pisac i filozof Mišel de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: “Eseji”, “Dnevnik putovanja”.

Vremeplov: U Srbiji zakonom uvedena advokatura

U Srbiji je na današnji dan 28. februara 1862. godine zakonom uvedena advokatura, pošto je usvojen Zakon o javnim pravozastupnicima. Donošenjem Zakona pravna pomoć poverena je samo školovanim pravnicima, i bilo je neophodno da ih u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde. Ranije su stranke pred sudom zastupali pismeniji ljudi, mahom činovnici. Smatra se da je inicijator Zakona o javnim pravozastupnicima bio Ilija Garašanin, u vreme njegovog donošenja predsednik Saveta ministara (vlade) tadašnje Kneževine Srbije.

Vremeplov: Rođen Linus Pauling

  Američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. godine i Nobelove nagrade za mir 1962. godine  rođen je na današnji dan 28. februara 1901. godine. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da se uspostavi međunarodna kontrola nuklearnog oružja kao i zabrana proba.

Vremeplov: Protokol o Konvenciji o pravima dece

Na današnji dan 28. februara  2012. godine dvadeset zemalja, među kojima i Srbija, potpisalo je u Ženevi novi protokol o Konvenciji o pravima dece koji daje mogućnost deci da se obrate UN u slučaju nekog sudskog spora u njihovoj zemlji. Taj dokument jača protokole o zaštiti dece, o zabrani prodaje i prostituciji dece, dečje pornografije, kao i uključivanja dece u oružane konflikte.

Vremeplov: Umro de Lamartin

Na današnji dan 28. februara 1869. godine umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, jedan od najvećih liričara romantizma. Slavu mu je donela već prva knjiga “Pesničke meditacije” (1820), a potom i njegova najznačajnija zbirka “Pesničke i religiozne harmonije” sa čuvenom “Himnom noći” koju je preveo Njegoš. U proznom delu “Put na istok” sa simpatijama je opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu.

Nestorović: Koronavirus će sigurno stići u Srbiju

Koronavirus stići će i u Srbiju, smatra dečji pulmolog i alergolog dr Branislav Nestorović, ali napominje da se od ovog virusa razboli svaka šesta osoba, da je smrtnost niska, dok je kod gripa procenat obolelih mnogo veći. Nestorović za TV Prvu kaže i da se retko beleže primeri zaraženih među decom i ženama. “Žene obično ne oboljevaju i smrtnost je niska”, rekao je Nestorović. On je dodao da su na udaru najstariji građani sa ozbiljnim hroničnim oboljenjima. Nestorović napominje i da svaka teorija o tome kako se virus širi ne može da se sa sigurnošću potvrdi, posebno zbog “specifične situacije” u Italiji, prenosi B92. “Italijanska epidemija je čudna – teško je imati teoriju, a da ne bude teorija zavere”, rekao je on. Na pitanje da li će virus stići u Srbiju, Nestorović odgovara potvrdno. “Virus će sigurno stići”, smatra on, ali dodaje da “virus slabi prolaskom kroz ljude”.

Japanska vlada zatvara škole pred koronavirusom

Japanski premijer, Šinzo Abe, u četvrtak  je najavio da će vlada zatražiti da se zatvore sve osnovne, srednje i više škole počevši od 2. marta zaključno sa početkom prolećnog raspusta krajem marta. Rojters izveštava da je japanski premijer govorio na sastanku krizne grupe za borbu protiv koronavirusa.

Anti-Greta: Klimatski aktivisti “doprinose opštoj histeriji”

Jutjub influenserka i nova mlada nada konzervativaca Naomi Seibt poručila je da Greta Tunberg i ostali klimatski aktivisti “samo doprinose opštoj histeriji”. Nemačka tinejdžerka, koja je dobila nadimak Anti-Greta, poslala je putem svog Jutjub kanala poruku mladoj švedskoj aktivistkinji Greti Tunberg uoči godišnjeg okupljanja konzervativaca na Konzervativnoj konferenciji za političku akciju (CPAC) koja ce se održati u blizini Vašingtona. Naomi Seibt (19), koja za sebe kaže da je “klimatski skeptik” ili “klimatski realista” će govoriti na konferenciji na kojoj će učestvovati i Donald Tramp i potpredsednik Majk Pens, prenosi B92. Kako piše Gardijan, Seibt s nalazi na platnom spisku Instituta Hartlend, analitičkog centra koji je blisko povezan s Belom kućom i koji negira utvrđena naučna znanja o tome da ljudska aktivnost zagreva planetu, što može imati fatalne posledice u bliskoj budućnosti. Naučnici, smatra ova mlada konzervativka, preuveličavaju uticaj emisija staklene bašte na klimu planeta. Naslovi videa koje je objavila na svom Jutjub kanalu kao što su “Klimatske promene – samo prazna priča?”, “Žestoka bez feminizma?” i “Poruka medijima – kako se usuđujete?” govore same za sebe. “Imam vrlo dobre vesti za vas. Ne dolazi smak sveta zbog klimatskih promena. Zapravo, za 12 godina i dalje ćemo biti ovde, ležerno ćemo praviti fotke na svojim iPhone 18s”, kaže Seibt u jednom od videa, aludirajući na dramatično upozorenje koje je Tunbergova uputila da imamo još 12 godina da sprečimo klimatsku katastrofu. CPAC ce biti do sada najveća pozornica na kojoj ce ova Jutjub influenserka nastupiti. “Alarmiranje čovečanstva pričom o klimatskim promenama predstavlja groznu antiljudsku ideologiju”, rekla je.