Šta je to prestupna godina?

Prestupna godina je svaka ona koja je deljiva sa četiri, osim na prelazima u novi vek, kada su prestupne sve one godine koje su deljive sa 400. 

Otkud baš 29. februar svake četvrte godine?

Sujeverni bi vam rekli da je danas najbaksuzniji dan inače baksuznog meseca. Veruje se da su prestupni februar i uopšte godina sa 366 dana naročito malerozni i da se sve loše događa upravo u ovom periodu. Ipak, nauka nedvosmisleno kaže – 29. februar na svake četiri godine nam je i više nego neophodan, a evo i zbog čega.

Kalendarsku godinu uglavnom čini 365 dana, ali svake četiri godine ona “naraste za još jedan dan”. Taj, “dan ekstra”, već vekovima, uvek je 29. februar. Ova praksa danas je ustaljena svuda u svetu, ali je razlog njenog postojanja ipak mnogo manje poznat. Kao i u mnogo čemu drugom, za sve je “kriva” nepreciznost ljudskog merenja vremena i kalendara koji koristimo.

Višak sati rešen uvođenjem dodatnog dana

Svi mi živimo, a da toga često i nismo svesni, prema solarnom tj. tropskom kalendaru. Ovaj kalendar se oslanja na Sunčevo kretanje koje određuje dužinu godine, smene godišnjih doba, poljoprivredne aktivnosti i u prošlosti, kada su ljudi bili zavisni od zemlje i njenih plodova, bio je veoma bitan jer je njegovo poznavanje povećavalo šanse za prinos na poljima. Za merenje ove godine koristimo period između dve prolećne ravnodnevice. Ovaj put Sunce pređe za 365 dana, pet sati, 48 minuta i 45 sekundi. Ovo vreme se zaokružuje na 365 pada i 6 sati, iako je još grčki astronom Hiparkus pre 2.000 godina primetio da će ovo stvoriti problem.

E sad, kako u svakodnevnom životu vreme merimo prema kalendaru koji ima 365 dana, ovo znači da posle svake godine ostanemo sa “viškom” od šest sati. Ovo nekima može zvučati nebitno, ali šest po šest i za 750 godina zima bi nam dolazila usred juna, Novu godinu bismo slavili negde u julu, a grožđe jeli početkom januara, jer bi se meseci polako, ali nepovratno pomerali.

Zbog toga je uvedeno pravilo da se svake četvrte godine problem “viška sati” reši uvođenjem dodatnog dana (jer je 6 x 4 = 24). Prvi koji su počeli da usklađuju kalendarsku i sunčevu godinu bili su stari Egipćani. Ovo su od njih preuzeli Rimljani, a od uvođenja Gregorijanskog kalendara 1582. godine taj dan je uvek 29. februar.

Naši stari: Najbaksuzniji dan u baksuznoj godini

Narodno verovanje kaže da se ne samo na ovaj dan nego i u toku čitave prestupne godine ne valja ženiti i udavati, kupovati imanje, podizati kuću… Narodna verovanja vezana za prestupne godine uglavnom su loša, jer se veruje da su ove godine “baksuzne”. “Najnesrećniji dan” svakako je 29. februar kada ne bi trebalo započinjati nikakve ozbiljne poslove.  Mnogi poljoprivrednici i danas ozbiljno shvataju “loše znamenje” prestupnih godina, pa izbegavaju da tada bilo šta sade, jer se smatra da će biljke posađene tada, samo tada i rađati – tj. svake četvrte godine.

 Ako je verovati ovome, 2016. nikako nije vreme da uđete u bračne vode, jer se takva veza, stari kažu, neće srećno završiti. Ipak, ne brinite! Za sve zaljubljene koji ipak ne bi da čekaju “prostu” godinu da stanu na ludi kamen, Britanci su smislili “lek” – baksuzluk će biti uklonjen ako devojke budu te koje 29. februara zaprose svoje izabranike, a nikako obrnuto.

Fejsbuk: Dobili ste dan više, iskoristite ga do kraja!

Najpopularnija društvena mreža na svetu Fejbuk poslednjeg 29. februara (2016. godine, prim.ured.) je svoje korisnike pozdravio posebnom “čestitkom” uz poruku: “Dobili ste dan viška, iskoristite ga do kraja!”

Studenti predali potpise za usvajanje Rezolucije o ugroženosti Srba u Crnoj Gori

Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu predali su u četvrtak  27. februara 15.000 potpisa građana Skupštini Srbije za usvajanje Rezolucije o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. Potpise su sakupljali od 28. januara do 3. februara. Studenti i srednjoškolci rekli su novinarima ispred parlamenta da traže od vlasti u Srbiji, i od poslanika, da usvoje takvu rezoluciju i da se izjasne, kako kažu, o jasnoj diskriminaciji Srba koja postoji u Crnoj Gori. Predsednik Studentskog kluba Pravnog fakulteta Nemanja Vučković je rekao da vlast u Podgorici, na čelu sa Milom Đukanovićem, krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i druge međunarodne sporazume i akte. “Pozivamo vlast da pomogne srpskom narodu u Crnoj Gori i da se jasno izjasni ovom rezolucijom o ugroženosti njihovih prava”, rekao je Vučković.

Smatra da slučaj treba da se podigne na viši nivo, da se obaveste Savet Evrope i Savet bezbednosti UN. “Reakcija srpskih vlasti mora da bude mirna i tiha”, napominje Vučković. Učenik Zemunske gimnazije Vojin Radovanović istakao je da želi da pruži svu podršku srpskom narodu u Crnoj Gori i dodao da se Srbija “budi”. “Nećemo nikada da damo svetinje, zbog naše istorije, tradicije i pre svega zbog naše budućnosti”, poručio je Radovanović.

Vlada Srbije: Usvojena Strategija pametne specijalizacije

Vlada Republike Srbije na sednici održanoj  u četvrtak 27. februara usvojila je Strategiju pametne specijalizacije u Republici Srbiji od 2020. do 2027. godine. Strategija koju je danas usvojila Vlada Srbije predstavlja važan instrument za poboljšanje inovacionog i istraživačkog ekosistema u Republici Srbiji, kao i za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Prioritetne oblasti, identifikovane kroz proces izrade ovog dokumenta, a u kojima naša zemlja ostvaruje konkurentne prednosti i u koje je potrebno dalje investirati su: informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti. “Jedan od planova ove Strategije je da i obrazovanje bude usmereno na industrije koje donose kvalitetno plaćena visokokvalifikovana radna mesta koja doprinose većem i bržem rastu kompanija. Reč je o jednoj sveobuhvatnoj temi koja umrežava fakultete, rektorate, naučno-tehnološke parkove, kroz saradnju nauke i privrede, u cilju kreiranja visoko stručnih kadrova i razvoja društva zasnovanog na znanju”, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

IT industrija je najbrže rastuća privredna grana u našoj zemlji koja nudi potencijal razvoja sopstvenih sofisticiranih softverskih rešenja i usluga, zahvaljujući rastućem broju tehnoloških start apa, preduzetničkom duhu i porastu interesovanja mladih za IT nauke. Kada je u pitanju poljoprivreda, ističe se da promena navika savremenih potrošača uslovljava potražnju za visokokvalitetnim i raznovrsnim proizvodima. Da bi naši prehrambeni proizvodi ušli na napredna tržišta, proizvođači moraju da se okrenu visokotehnološkoj i održivoj proizvodnji, ali i proizvodima dodate vrednosti, poput organskih, funkcionalnih proizvoda, hrane za potrošače sa specifičnim potrebama i drugih gotovih prehrambenih proizvoda.

U oblasti mašina i proizvodnih procesa budućnosti domaća privreda može da ponudi komponente za automobilsku, železničku i avio-industriju, uređaje za sagorevanje na eko-frendli i održivim gorivima, pametne komponente i alate, dok razvoj kreativne industrije može da se očekuje u oblasti audiovizuelne produkcije, industrije video igara i pametne i aktivne ambalaže u kojima je identifikovan značajan potencijal koji treba iskoristiti. Strategija pametne specijalizacije nastala je u skladu sa najboljom evropskom praksom planiranja, što znači da je zasnovana na opsežnim analizama, koje su imale za cilj da utvrde činjenično stanje i osvetle probleme koje je potrebno rešiti, konkretnim merama koje su danas predstavljene.

Nacionalna strategija pametne specijalizacije pripremana je tokom poslednje tri godine, prema metodologiji najboljih praksi zemalja članica EU. Nakon identifikacije prioritetnih oblasti, niza radionica sa gotovo 300 učesnika iz javnog, naučno-istraživačkog, privrednog i civilnog sektora, izrađen je nacrt strategije sa sveobuhvatnim paketom mera za svaku identifikovanu oblast. “Srbija je prepoznata kao jedan od najboljih primera dobre prakse u ovom smislu od strane međunarodne zajednice, a naša zemlja je od strane UN-a odabrana kao jedna od 5 pilot zemalja za izradu politike u oblasti nauke, tehnologije i inovacija radi dostizanja ciljeva održivog razvoja”, istakao je prof. Viktor Nedović, koordinator izrade Strategije pametne specijalizacije.

Kao ključne mere navode se međusektorska saradnja, modernizacija obrazovnog sistema, povećanje inovacionih kapaciteta domaćih kompanija, saradnje naučno-istraživačkog i poslovnog sektora, kao i konkretni programi za saradnju privrede i nauke u oblastima specijalizacije koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizuje u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, kroz Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku, kao i u saradnji sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvom kulture i informisanja, Ministarstvom spoljnih poslova.

Najbolji na bilbordima u Temerinu: Hor OŠ Slavko Rodić

Hor Osnovne škole „Slavko Rodić“ iz Bačkog Jarka u prošloj školskoj godini osvojio je prvo mesto na 29. Republičkoj smotri horova u Sremskim Karlovcima. Zbog čega su bili najbolji demonstrirali su nastupom i na završnoj svečanosti projekta Učim + Znam = Vredim koja je 30. novembra održana u Master centru Novosadskog sajma. Kako kaže dirigentkinja Nada Gvozdenović, nastavnica muzičke kuluture u toj školi, hor čine deca od prvog do osmog razreda. Na pobedničkom repertoaru bile su četiri numere: „Konji se vrani igraju” Konstantina Babića, renesansna pesma „Viva la muzika”, „Zeleni se jagodo” Zlatana Vaude i duhovna pesma „Dostojno i pravedno jest”. – S ovom grupom dece je divno raditi. Oni su požrtvovani i dali su svoj maksimum kako dolaskom na probe, tako i radom na probama – kaže Nada Gvozdenović. – U početku sam se bojala kako će sve funkcionisati jer je značajna generacijska razlika među horistima, međutim, oni su toliko dobro funkcionisali da smo se svi iznenadili.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Učenici gimnazije “Isidora Sekulić” u poseti vršnjacima iz Nemačke

Novoj razmeni učenika, pridružila se i gimnazija “Isidora Sekulić”. Učenici te gimnazije, razmenjivali su znanja i ideje o programiranju i robotici, sa učenicima nemačke gimnazije “Leopoldinum”. Ta razmena omogućila je učenicima da provedu nekoliko dana u inostranstvu, učeći jezik i usavršavajući znanja iz programiranja.  https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=Wy42SBj_KIQ&feature=emb_logo

Bečejska opština stipendira 73 studenata

Nedavno su po već ustaljenom običaju svim stipendistima bečejske opštine svečano uručeni ugovori o stipendiranju. Prvobitno je raspisan konkurs za dodelu 60 stipendija uspešnim studentima koji se školuju za deficitarna zanimanja na osnovu liste koju je dostavila bečejska ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje. Konkursna komisija je ustanovila da kriterijume ispunjava 73 učesnika konkursa i predložila je predsedniku opštine da se pomoć u školovanju svima dodeli. Kako mesečna stipendija iznosi 8.000 dinara i uplaćuje se deset meseci tokom univerzitetske godine, to znači da će svaki stipendista dobiti ukupno 80.000 dinara. Lokalna samouprava je planirala za ovu aktivnost 4,8 miliona dinara, a proširenjem spiska stipendista na sve koji ispunjavaju uslove, moraće da se izdvoji milion dinara više.

Ovo nije trošak, već investicija za budućnost, rekao je prilikom uručenja ugovora predsednik opštine Bečej Dragan Tošić. Kako je dodao, drago mu je da vidi ovoliki broj uspešnih studenata, a bio bi još srećniji da je ova sala dupke puna. Našli bismo sredstva da finansiramo trud vrednih devojaka i momaka. Naša velika želja je da se većina vas vrati i stečeno znanje stavi u službu matične sredine. Već imamo takve slučajeve, a nadamo se da će ih iz godine u godinu biti sve više, poručio je Tošić. Iako iznos stipendije nije veliki, biće od koristi. Mnogima je to prvi prihod u životu do kojeg su stigli zahvaljujući svom trudu, rekla je predsednica Komisije za dodelu stipendija Edit Silađi i poručila stipendistima da istraju na svom putu. 

Fondacija “Đoković” uredila školu i vrtić u Inđiji

Fondacija Novak Đoković otvorila je u sredu  vrtić u mestu Ljukovo, nadomak Inđije i time obezbedila oko 60 novih mesta za decu uzrasta od tri do šest godina. Trinaesta “Školica života” otvorena je u saradnji sa opštinom Inđija, a u rekonstrukciju i opremanje objekta u Osnovnoj školi “Petar Kočić” predškolske ustanove “Boško Buha” uloženo je 10,2 miliona dinara, saopštila je Fondacija. Otvaranje Školice života obuhvata adaptaciju dela osnovne škole koja je nekada bila dom jednog učitelja iz Ljukova, zatim opremanje neophodnim nameštajem, didaktičkim sredstvima i potrošnim materijalom, kao i izgradnju igrališta. Fondacija Novak Đoković od 2013. godine sprovodi projekat “Školice života – zajedno za detinjstvo”, a pored školice u Ljukovu, do sada su otvoreni i objekti u Ljigu, Raškoj, Kniću, Kraljevu, Merošini, Vladičinom Hanu, Šidu, Lučanima, Pećincima, Vladimircima, Odžacima i Mačvanskom Prnjavoru. 

UNS: Dan dobrodošlice za akademce iz 15 zemalja

Za strane studente, koji borave na Univerzitetu u Novom Sadu na razmeni u okviru Erazmus plus programa mobilnosti u letnjem semestru školske 2019/2020. godine održan je Dan dobrodošlice. Bila je to prilika da se akademci iz inostranih zemalja upoznaju međusobno, kao i sa svojim domaćinima koji o njima brinu u okviru Univerziteta. Uz reči pozdrava, dodatne sugestije šta, gde i kako, studentima su prikazani i kratki filmovi o Univerzitetu, Novom Sadu i Srbiji. Na tekućem letnjem semestru je njih 53, a došli su iz: Španije, Poljske, Nemačke, Turske, Francuske, Austrije, Češke, Litvanije, Grčke, Hrvatske, Italije, Portugalije, Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije.

Gabrejele Raka je iz italijanskog grada Torina, gde studira srpski i rumunski jezik. To što studiram kod kuće me je i opredelilo da dođem ovde. U Srbiji i Novom Sadu sam da bih tokom jednog semesetra studirao srpski i rumunski. Ovde sam prvi put, a preko programa mobilnosti Erazmus bio sam u Banjaluci. I ovde mi se sve jako dopada, grad je lep, a na Filozofskom fakultetu su svi spremni da mi pomognu u svakom pogledu. Očekujem da ću ovo vreme iskoristiti da poboljšam znanje srpskog. I veoma sam zadovoljandosadašnjim boravkom u Novom Sadu, rekao nam je Gabrijele. Među studentima je i jedna Brazilka. Žulijana Olivera da Silva je na studijama obnovljivih izvora energije u Portugaliji, a preko programa mobilnosti se opredelila za to da znanje tokom jednog semestra stiče na Fakultetu tehničkih nauka.

Sada studiram u Novom Sadu i za mene je ovde sve vrlo inspirativno. Ima puno stavari koje ovde mogu da naučim, ljudi su prjateljski nastrojeni, zrače toplinom i srdačnošću. Mogu da kažem da ovde zaista uživam, i da živim i da studiram, rekla je Žulijana da Silva, istakavši i da se dobro snašla kada je u pitanju smeštaj – prvo je bila u hostelu, a sada živi u iznajmljenom stanu s kolegama, ovdašnjim studentima.

Anželo Migel je iz Kale Porta, malog mesta sa severa Portugalije, a kako je objasnio, radoznalost ga je dovela u Novi Sad, na Fakultet tehničkih nauka. Na master je studijama računarskog inženjeringa i kontrole. Odlučio sam da dođem jer sam želeo neko novo, drugačije iskustvo. Ovo je moj prvi boravak posredstvom Erzamus programa. Mogu da kažem da sam već zavoleo Novi Sad. To je poseban grad i većina ljudi je ovde spremna da vam pomogne. Biću ovde ukupno pet meseci, znači sve do jula, sa zadovoljstvom je nam je ispričao Migel.

U ime svih, dobrodošlicu stranim studentima, uspešno učenje i prijatan život u Novom Sadu poželeo je prodekan za međunarodnu saradnju UNS prof. dr Dejan Madić. Kao je istakao, pored sticanja znanja, vreme provedeno ovde za akademce iz mnogih zemalja Evrope prlika je da se upozaju i s našom kulturom i životom, a sve s ciljem uzajamnog oplemnjivanja. Drago nama je kada strani studenti izaberu baš nas, u obilju evropskih univerziteta, što je kompliment našem univerzitetu. Tokom dva semestra u okviru Erazmus programa imamo preko 100 studenta iz velikih evropskih zemalja, najviše iz Španije, Poljske i Nemačke. To je uvek i velika prilika da pokažemo naš Novi Sad, koji je bio prestonica mladih i koji će 2021. biti Evropska prestonica kulture, rekao je za Dnevnik prof. Madić.

Kao prorektor za međunarodnu saradnju, dodao je, obišao je u poslednje vreme puno unuverziteta i može da kaže da ovako lep kampus retko koji univerzitet ima. Kada uopšte govorimo o internacionalaizaciji Univerziteta u Novom Sadu, u prijemu stranih studenata prednjači Medicinski fakultet sa preko 500 studenata iz inostranstva koji su tu u sklopu komercijlne mobilnosti, a zatim slede na ostalim fakultetima oni koji dolaze po Erazmus plus programu. Ovim možemo biti zadovoljni, ali, naravno, stremimo i boljem. Nalazimo se u jednoj maloj zemlji, i pored Hajlderberg, Kembriya ili Sorbone, i mi ipak privlačimo studente iz tih najvećih zemalja. To je veliki kompliment, ne samo lepoti našeg kampusa i mestu gde se nalazi, već i kvalitetu obrazovnog nivoa. Zna se da smo dobro rangirani na Šangajskoj i Lajdenskoj i nekim drugim listama, a studenti koji se opredeljuju da negde u inostranstvu studiraju, traže kvalitet.

Grupacija “Novo ime” raspisala konkurs za mlade talente

Grupacija “Novo ime”, raspisala je konkurs za mlade talente, na kojem, ukoliko spadate u tu kategoriju, možete pokazati kreativnost i ostvariti svoje snove.         https://www.youtube.com/watch?v=lYKLdYhSV5U&feature=emb_logo

Učenici skupljali novac za drugare u Gračanici

Da je i u teškim životnim uslovima moguće sačuvati humanost i empatiju svedoči priča iz Gračanice. Tamošnji učenici organizovali su akciju “doručak sa gimnazijalcima“ kako bi prikupili novac za svoje drugare čiji roditelji ne mogu da priušte matursku ekskurziju. https://www.youtube.com/watch?v=nheNgV2bkiE&feature=emb_logo

Vremeplov: Rođen Stefan Mitrov Ljubiša

Na današnji dan 29. februara  1824. godine  u Budvi je rođen crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, predsednik Dalmatinskog sabora od 1870, delegat u bečkom  parlamentu. Kao političar borio se protiv italijanskog uticaja u Dalmaciji. Književnim radom počeo se baviti 1845, kada je objavio etnografski spis o Paštrovićima, a nakon objavljivanja prve pripovetke 1868. postao je jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača (“Kanjoš Macedonović”, “Pričanje Vuka Dojčevića”).

Vremeplov: Vlada Čehoslovačke donela novi ustav

Nova socijaldemokratska vlada Čehoslovačke donela je na današnji dan 29. februara 1920. godine  novi ustav i time zamenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana čehoslovačka država nastala raspadom Austro-Ugarske posle prvog svetskog rata.

Vremeplov: Referendum u BiH za nezavisnu državu

Na današnji dan 29. februara  1992. godine u Bosni i Hercegovini je održan referendum na kojem se većina stanovništva izjasnila za nezavisnu državu, što je značilo odvajanje od tadašnje SFR Jugoslavije. Bosanski Srbi su bojkotovali ovaj referendum, a napetost u kojoj je održan kulminirala je kada je ispred crkve u centru Sarajeva ubijen Srbin Nikola Gardović na svadbi svoga sina. U roku od nekoliko sati grad je blokiran barikadama koje su čuvali naoružani civili Srbi i Muslimani.

Vremeplov: Rođen Rosini

Italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini rođen je na današnji dan 29. februara 1792. godine. Muzički obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora među kojima su Belini i Verdi. Napisao je 39 opera od kojih su najčuvenije “Seviljski berberin”, “Viljem Tel” i “Otelo”.

Vremeplov: Startovao računar Raspberry Pi

Na današnji dan 29. februara  2012. godine startovao je Raspberry Pi, računar koji je uneo revoluciju u hardver. Računar veličite kreditne kartice. Sve u jednom.

Vremeplov: Svetski dan civilne zaštite

Svetski dan civilne zaštite svečano se obeležava na današnji dan 1. marta u celom svetu od 1990. godine Odlukom generalne skupštine Međunarodne organizacije civilne zaštite, sa ciljem da se ukaže na vitalan značaj i ulogu službi civilne zaštite u slučaju svih tipova nesreće i katastrofa i suočavanja sa njima.

Vremeplov: Rođen Stanislav Vinaver

Na današnji dan 01. marta 1891. godine rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama “Mjeća”, “Varoš zlih volšebnika”, “Čuvari sveta”, “Evropska noć”, “Pantologija novije srpske pelengirike”, “Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike”, proza “Priče koje su izgubile ravnotežu”, “Godine poniženja i borbe, život u nemačkim ‘oflazima’”, “Ratni drugovi”, “Šabac i njegove tradicije”, eseji “Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija”, “Živi okviri”, “Jezik naš nasušni”, “Nadgramatika”, “Zanosi i prkosi Laze Kostića”, “Momčilo Nastasijević”, “Gromobran svemira”, “Nemačka u vrenju”.

Vremeplov: Umro Toma Rosandić

Srpski  vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član  Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan 01. marta 1958. godine. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se konji vrani” ispred zdanja doma Skupštine Srbije (tada Jugoslavije) u Beogradu kao i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu. 

Vremeplov: Umro Gabrijele Danuncio

  Italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta umro je na današnji dan 01. marta 1938. Najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama “Rajska poema” i “Alkiona”. U politici, bio je izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma. Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom “Oda narodu srpskom”. Ostala dela: romani “Slast”, “Uljez”, “Oganj”, drame “Mrtvi grad”, “Frančeska da Rimini”, “Joriova kći”, “Đokonda”.

Vremeplov: Vasko da Gama se iskrcao u Mozambik

Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na današnji dan 01. marta 1498. godina na obale sadašnje afričke države Mozambik.

Vremeplov: Rođen Šopen

Na današnji dan 01. marta 1810. godine  rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan “pesnik klavira”, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

Vremeplov: Kralj Karlos III proterao jezuite

Španski kralj Karlos III proterao je na  današnji dan 01. Marta 1767. godine iz svoje zemlje jezuitski red. Motivi su najverovatnije bili lukrativne prirode. Sličnu odluku donelo je je više evropskih vlada u tom periodu.

Vremeplov: Rođen Oskar Kokoška

Na  današnji dan 01. marta 1886. godine rođen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame “Ubica, mada žena” i “Trnov žbun u plamenu”, pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

Vremeplov: Rimokatolici pobili oko 1.200 hugenota

Francuski rimokatolici su, na današnji dan 01. marta 1562. s blagoslovom Vatikana, najbrutalnije pobili oko 1.200 hugenota (francuski protestanti kalvinisti), izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.

Vremeplov: Privremeno predstavništvo Kraljevine SHS

            Na  današnji dan 01. marta 1919. godine u Beogradu se sastalo Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog rata.

Javni izvršitelj iz Leskovca osuđen na pet godina zatvora

            Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije Višeg suda u Nišu osudilo je na pet godina zatvora javnog izvršitelja Predraga Kostića (58) iz Leskovca na osnovu sporazuma o priznanju krivice koji je zaključio sa tužilaštvom. Kostić je priznao izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju, a presudom mu je izrečena i mera zabrane obavljanja delatnosti od pet godina. Naloženo je i da vrati, odnosno u budžet Republike uplati nezakonito stečenu imovinske korist, rekla je za Tanjug portparol suda Ana Gajić.

            Kostić je od sredine 2015. do 12. maja 2019. godine, kada je otkriven, protivzakonito skinuo sa namenskog računa 27 milona dinara i taj iznos uplatio jednom privrednom društvu u Leskovcu. Vlasnik tog privrednog društva je njegov sin. Time je Kostić sebi i svom sinu pribavio protivzakonitu imovinsku korist u pomenutom iznosu, a ovom zloupotrebom i protivpravnom “transakcijom” oštetio vise od stotinu izvršnih poverilaca.

Centar za bezbednost dece na internetu primio 14.000 poziva

Nacionalni kontakt centru za bezbednost dece na internetu primio je do sada više od 14.000 poziva, onlajn upita i prijava, rečeno je danas na obeležavanju treće godišnjice rada centra. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je na svečanosti da je centar organizovao i 385 predavanja za skoro 4.500 učenika i 5.000 roditelja, saopštilo je to ministarstvo. Navela je, takođe, da je najveći broj prijava onlajn ugrožavanja dece u oblasti visokotehnološkog kriminala i tiče se napada predatora i zloupotrebe ličnih podataka, zbog čega je posebno apelovala na decu, za koju su tom prilikom bila održana predavanja o onlajn zaštiti, da ne prihvataju komunikaciju sa nepoznatim osobama putem interneta i da ne dele svoje lične podatke i fotografije.

Naša deca su, na žalost, na prvom mestu u Evropi prema procentu onih koji idu na sastanke sa osobama koje su upoznali na društvenim mrežama, i inače prednjače po korišćenju interneta i posebno društvenih mreža.” Većina dece u Srbiji, njih 86 odsto, koristi internet svakodnevno, a više od 30 odsto prijavljuje onlajn uznemiravanje. Zbog toga je neophodno da ih zaštitimo od potencijalnih opasnosti kojih je u digitalnom okruženju sve više, uključujući i vršnjačko nasilje, takozvane igre izazova i stvaranje zavisnosti od interneta, poručila je Matić. “Ključna su prevencija i edukacija i to ne samo najmlađih korisnika, već i njihovih roditelja, staratelja i nastavnika, i u tom smislu Nacionalni kontakt centar će nastaviti da razvija svoje edukativne aktivnosti i saradnju sa drugim institucijama i nevladinim sektorom, bez kojih ne bismo uspeli da podignemo svest o potrebi za jačanjem digitalne bezbednosti i pismenosti najmlađih”.

Na svečanom otvaranju programa u Ustanovi kulture “Parobrod” u Beogradu govorila je i državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović, koja je najavila usvajanje Nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, kao i novi Zakon o pravima dece.

Direktorka Unicefa u Srbiji Ređina de Dominićis istakla je značaj zaštite dece od digitalnog nasilja na globalnom planu i izrazila podršku aktivnostima Vlade Srbije i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija u ovoj oblasti. U okviru programa za učenike OŠ “Mihailo Petrović Alas” u Beogradu održana je prezentacija Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kao i predavanje Tatjane Đurašković, potpukovnice policije i šefice Odseka za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u MUP-u. Aktivnosti i programe na planu zaštite dece na internetu predstavili su i partneri Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Šer fondacija, Unitas Fond, organizacija Save the children i Crveni krst Srbije.

Nacionalni kontakt centra za bezbednost dece na internetu osnovan je 27. februara 2017. godine pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, na osnovu Uredbe za bezbednost i zaštitu dece prilikom korišćenja informaciono komunikacionih tehnologija koju je Vlada Srbija usvojila na predlog tog ministarstva. Centar pruža savete i informacije o onlajn zaštiti najmlađih i prima prijave ugrožavanja bezbednosti dece i mladih na internetu, putem besplatnog poziva na broj telefona 19833, digitalne platforme “Pametno i bezbedno” i društvenih mreža, kao i putem prezentacija koje organizuje u školama u Srbiji.

Južna Koreja: Ministarstvo odlaže početak nastave za četiri sedmice

Pažnja u Aziji okreće se prema Južnoj Koreji, koja dnevno beleži i po 500 novih slučajeva zaraze koronavirusom, više od bilo koje druge zemlje na svetu, prenosi portal SeeBiz.

Južna Koreja jutro petak  je dočekala sa više od 2.000 zaraženih, ali i sa najvećom stopom rasta epidemije COVID-19 u nekoj zemlji, s obzirom da je pre samo nekoliko dana imala manje od 100 slučajeva.

Pokrenuta je online javna peticija za smenu južnokorejskog predsednika Muna Džaeina, koja je u prva dva dana skupila više od milion potpisa. Javnost kritikuje Muna zbog nedostatka kontrole za dolaske iz Kine, ignorisanja mera bezbednosti, kao i davanja naglaska na ekonomske aktivnosti u tom periodu. SeeBiz prenosi i da oko 70.000 kineskih studenata studira na korejskim univerzitetima na kojima je bilo predviđeno da prolećni semestar pocne sledeće sedmice. Više od polovine tek treba da stigne u Južnu Koreju, i otkazuju putovanja, dok oni koji su proveli praznike u Koreji u velikom broju napuštaju zemlju i vraćaju se u Kinu.

Ministarstvo obrazovanja predlaže univerzitetima da odlože početak nastave za četiri sedmice.

Korejske osnovne i srednje škole, takođe, prilagođavaju svoje rasporede.

Mobilni telefoni odlaze u istoriju?

Profesorka Stern univerziteta u Njujorku Ejmi Veb predviđa da bi mobilni telefoni mogli uskoro da nestanu i navodi da to ne bi bio prvi put da dođe do radikalne promene kada je moderna tehnologija u pitanju, prenosi portal Bankar.me. Predviđa da će se pojaviti novi uređaji koji će preuzeti funkciju mobilnih telefona. “Danas raste prodaja bežičnih blutut slušalica preko kojih se lako upravlja mobilnim. Sve je više naprava kojima može da se upravlja glasovnim komandama. Mislim da uskoro više nećemo imati jedan aparat sa jednim ekranom, kao što je mobilni telefon, već seriju aparata koji se povezuju sa mobilnim”, kaže Veb. Procenjuje da je moguće da će se u narednih 10 godina tehnološki uređaji povezati sa “pametnim” naočarima ili narukvicom i navodi da će leto 2020. biti “početak doba pametnih naočara”. Ona kaže da danas kod mobilnih telefona više nema velikih inovacija, a i prodaja opada, prenose onlajn mediji. “Setimo se da smo pre oko 20 godina imali ekspanziju digitalnih kamera i pojavu prenosnih računara. Ko bi tada rekao da ćemo samo 10 godina kasnije imati oba ta aparata u jednom – mobilnom telefonu”, rekla je Veb.