Vesti – 02.03.2020.

Protest profesora za novi RTS

“Protest profesora za novi RTS”, u organizaciji profesora koji su zahtevali promenu uređivačke politike Radio televizije Srbije (RTS) i ostavke njenog rukovodstva održan je u subotu uveče u Beogradu. Protest je počeo na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, a završen je ispred RTS-a pred čijim je zaključanim vratima ostavljen Zakon o javnim medijskim servisima.  Na početku skupa govorili su naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović i profesorka Irina Subotić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić i novinarka Gordana Suša.

Okupljeni profesori kažu da drže čas na ulici, žele da poruče da je potrebno da javni medijski servis “poštuje građane, a ne da prenose pristrasno i neobjektivno vesti”. Oni su poručili da je vreme za pobunu. Posle njihovog obraćanja učesnici protesta uputili su se ka RTS gde je su građani koji protestuju ovoj medijskoj kući “poklonili” Zakon o javnim medijskim servisima. Naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović rekao je da je protest organizovan kao vid borbe protiv medijskog mraka, a poručio je da je novinarima RTS-a ostavljen Zakon o javnim medijskim servisima “u nadi da će ga pročitati, kada već do sada nisu”. On je podsetio da je zajedno sa članovima akademske zajednice već tražio da RTS radi profesionalno i da njegovo rukovodstvo podnese ostavke, ali da su se oni “oglušili o te zahteve”. “Vreme za opštu gradjansku mirnu pobunu. Ne trebaju nam motke već tražimo da se zakon poštuje”, rekao je Prvanović i pozvao zaposlene u RTS da se suprotstave rukvodstvu te medijske kuće, koje “ne radi profesionalno već protiv naroda”.

Profesor Vladan Čokić je rekao da je RTS “stub režima i služi u partijske svrhe” i da se gradjani u protestu bore “protiv unutrašnje okupacije”, a profesorka Irina Subotić je rekla da program RTS-a mora da bude za sve a ne za jednu “klasu” i ocenila da se “program RTS-a diktira sa jednog moćnog mesta”.

Protestu Profesori za novi RTS priključili su se i učesnici protesta u organizaciji Gradjanskog otpora, započetog na platou ispred Filozofskog fakulteta, koji su takodje otišli do zgrade RTS-a noseći veliki transparent “U bojkot 2020”.

Za koju decu?

Piše: Ranko Pivljanin*

Za onu decu čiji su očevi krvarili po čukama u besmislenim ratovima, dok su neki birali nameštaj za poklonjene stanove? Ima neki klip koji se jedno vreme vrteo po društvenim mrežama u kome se dete dernja iz sveg glasa vičući „Oću, Vuuuučića“, a sirota majka ga odgovara „A zašto sine, on ispira mozak deci, ljudima. Ne može Vučić.“ E, pa može, na užas pomenute i hiljade drugih majki, i to u predizbornom sloganu Srpske napredne stranke koji glasi: Za našu decu – Aleksandar Vučić! Ovaj slogan, osim što je neka vrsta kolektivnog izvoda iz matične knjige rođenih u kojem je Vučić i na ovaj način sertifikovan kao otac nacije ima još mnogo dimenzija izvan političke poruke koja bi, jelte, trebalo da na emotivan i efektan način motiviše birače. Ako i zanemarimo zakonski diskutabilno ubacivanje dece u političku igru i marketing, ostaje daleko problematičnija moralna strana cele priče u kojoj slogan odzvanja kao licemerna lozinka i smejanje u lice i roditeljima i njihovoj deci.

Dakle, za koju decu i šta – Aleksandar Vučić? Je li za onu čiji su roditelji pretvoreni u parije trećerazrednih vlasnika međunarodnog kapitala i robovskim radom im obezbeđuju minimum egzistencije? Je li za onu decu čiji očevi, radeći na crno i bez socijalnog osiguranja, padaju kao snoplje sa gradilišta alavih investitora ostavljajući ih i siročadima i sirotinjom? Za decu čije roditelje trpaju u autobuse i vodaju okolo po mitinzima i političkim promocijama da tamo mašu i aplaudiraju a da se kod kuće stide pred tom istom decom?

Za onu decu čiji su očevi krvarili po čukama u besmislenim ratovima, dok su neki birali nameštaj za poklonjene stanove?

Za onu decu koja to odavno nisu ali i dalje žive od penzija svojih baba i dedova od kojih su im uzeli hiljade evra a vratili nekoliko stotina i hiljada dinara?

Za decu koja se sa roditeljima pozdravljaju na aerodromima držeći u džepu kartu u jednom pravcu?

Je li za njihovu decu koja će se roditi u tuđini a dede i babe će ih milovati preko skajpa?

Za decu koji diplomu fakulteta treba da transferišu za člansku kartu partije ne bi li dobili posao?

Je li za onu decu koju deca „uspelih“ očeva (nekažnjeno) gaze džipovima po ulicama naših gradova?

Je li za onih 400 000 dece za koje su tri obroka dnevno i adekvatna zdravstvena zaštita mislena imenica?

Je li za onu decu koja satima u naručju roditelja čekaju po čekaonicama zdravstvenih ustanova?

Je li za decu koju lečimo putem humanitarnih akcija i SMS poruka?

Je li i za decu koje njihove majke ne smeju da začnu, jer će ostati bez posla?

Je li za decu kojoj smo kao obrazovni program poturili najopskurnije rijaliti sadržaje i kojima se za idole poturaju manipulanti prasećeg imena koji se šepure pored skupih automobila i hvale enormnim „jutjuberskim“ zaradama?

Je li za decu kojima je na raspolaganju više kladionica nego vrtića i obdaništa?

Je li za onu decu koja su roditeljima oteta na rođenju a sad im ih „revalorizuju“ kroz odštetu od deset hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti?

Za koju decu, dakle?  Ako ste mislili na vašu, onda pardon! Samo, šta će vam onda slogan? Dovoljni ste im vi!

*novinar i satiričar, Nova.rs

Đorđević: Mladi odlaze zbog boljih plata, cilj je da ih zadržimo

Vlada Srbije usvojila je Strategiju za zaustavljanje ekonomskih migracija. Zoran Đorđević, ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navodi za RTS da je cilj Strategije da mladi ostanu da žive u Srbiji, da se vrate oni koji su otišli iz zemlje, ali i da se u Srbiju privuku stranci koji bi ovde živeli i radili. Zoran Đorđević je  u petak 28. februra gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da mladi odlaze iz Srbije zbog bolje plaćenog posla, boljih uslova rada, sigurnosti posla i mogućnosti da se neko usavršava i napreduje u svom poslu. Dodaje da je cilj Strategije da ta negativna ekonomska migracija bude zaustavljena –  da mladi ostanu da žive u Srbiji, da se vrate oni koji su otišli iz zemlje, ali i da se u Srbiju privuku stranci koji bi ovde živeli i radili.

Kako navodi Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. nije namenjena da u ovom trenutku da nekome argumente da ostane u Srbije već, kako kaže, sadrži sve ono što država treba da uradi, načine na koje treba da deluje kako bi ta negativna ekonomska migracija bila zaustavljena. “Strategija je dokument koji je predvideo jedan opšti i šest posebnih ciljeva koji mi kao država treba da postignemo. Opšti cilj je stvaranje privrednog i društvenog ambijenata koji će da uspori eknomske migracije, zatim da omogući bolju saradnju sa dijasporom i privlačenje stranaca različitih profila koji bi želeli da rade ovde u Srbiji”, objašnjava Đorđević. Dodaje da izgradnja i jačanje innstitucionih kapaciteta, unapređenje uslova života rada, promena i usklađivanje sistema obrazovanja, unapređenje saradnje sa dijasporom stvaranje uslova za praćenje ekonomskih migracija i stvaranje uslova za efikasnije upravljanje unutrašnjim migracijama, predstavljaju posebne ciljeve. Ocenjuje da to neće moći ni lako ni brzo da se sprovede, ali je naveo da Srbija mora da ima hrabrosti i vere da to može da se uradi.

 „Čitajmo glasno“: Školski bibliotekari obeležili Nacionalni dan knjige

            Školski bibliotekari širom Srbije obeležili su 28. februara Nacionalni dan knjige  akcijom „Čitajmo glasno“. Aktivnost je pre tri godine pokrenulo Društvo školskih bibliotekara kojom promovišu knjigu, kulturu čitanja, čitalačku pismenost i podstiču učenike na čitanje. Cilj ove zajedničke akcije jeste podsticanje čitanja, povezivanje školske biblioteke i škole sa lokalnom zajednicom, povezivanje sa ustanovama i udruženjima koja se bave afirmisanjem kulture i umetnosti, kao i promocija rada i saradnje školskih bibliotekara.

            Društvo školskih bibliotekara Srbije je strukovno udruženje  osnovano 2006. godine u Beogradu radi podizanja kvaliteta školskog bibliotekarstva u osnovnim, srednjim i školama učenika sa posebnim potrebama, podsticanja stručnog unapređenja bibliotečke delatnosti i profesionalnog statusa školskih bibliotekara.

Nova specijalizovana školska odeljenja za kreativne industrije

Od sledeće školske godine u pojedinim gimnazijama biće otvorena specijalizovana odeljenja za kreativne industrije, kao i za istoriju i geografiju. Za početak je planirano da specijalizovana odeljenja iz istorije i geografije budu otvorena u desetak gimnazija, dok odeljenja za kreativne idustrije – scenska i audio-vizuelna umetnost budu u tri gimnazije. Marija Krneta iz Ministarstva prosvete kaže da je nastavni plan za “kreativne industrije” urađen, da je dobio saglasnost Nacionalnog prosvetnog saveta i da se sada radi na izradi programa. Nije mogla da precizira koje gimnazije će imati ta specijalizovana odeljenja. Najverovatnije će to biti u školama u velikim centrima koji imaju fakultete dramskih imetnosti, velika pozorišta.

Za nova specijalizovana odeljenja prijemni će biti organizovan krajem aprila, a Krneta kaže da će se Ministarstvo prosvete potruditi da mesec dana ranije na svom sajtu objave probne testove, kako bi učenici mogli da vide kog tipa će biti zadaci.

Za kreativne industrije polagaće se test opšte kulture koji će se bazirati na znanju učenika iz srpskog jezika, muzičkog i likovnog. “U početku je bila ideja da imamo scenski nastup. Međutim, odlučili smo da prve godine bude test opšte kulture koji se bazira na standardima postignuća iz srpskog jezika i književnosti, likovnog i muzičkog”, kaže Krneta. Dodaje da bi kasnije prijemni bio iz dva dela, đaci bi polagali pismeni test i imali scenski nastup, gde bi mogli da biraju između dramskog teksta i da snime kratak filma u trajanju od pet minuta. Prethodnih godina u gimnazijama su uvedena specijalizovana matematička, filološka odeljenja, zatim odeljenja za decu nadarenu iz fizike, informatike i računarstva, biologije i hemije.

U maju prvo testiranje državne mature

Državna matura, koja će zameniti prijemni na fakultetima, biće uvedena 2022. godine, a prvo pilot testiranje u nekoliko škola đaci će imati u maju ove godine. Drugo testiranje zakazano je za maj naredne godine u svim školama, 2022. u martu “generalna proba” državne mature, a u junu iste godine prvo sprovođenje državne mature.

Pilot testiranjem biće obuhvaćeni učenici druge godine, koji će polagati državnu maturu. Planirano je da gimnazijalci polažu opštu maturu, učenici srednjih stručnih škola stručnu maturu, a umetničkih škola, umetničku maturu. Đaci će na opštoj maturi polagati testove iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti sa liste opšteobrazovnih predmeta – strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika. Fakulteti će da odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i na osnovu toga koji fakultet žele da upišu đaci će da biraju koji predmet će da polažu kao izborni, rečeno je danas na radionici “Razmena međunarodnih iskustava”, gde su učestvovali predstavnici zemalja regiona koje odavno imaju uvedenu državnu maturu.

Đaci koji idu u srednju stručnu školu, polažu stručnu maturu – srpski, matematiku i stručni predmet. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu.

Ministar prosvete Mladen Šarčević, na otvaranju skupa, rekao je da je državna matura eksterni model provere znanja i da je to procena srednješkolskog sistrema. “Ostvarena je sada tesna saradnja između visokog i srednjeg obrazovanja, iako je to ranije bila nepremostiva prepreka. Bila je priča da državna matura ne odgovara ni jednim, ni drugim. I jedni i drugi su se dogovorili da je to u interesu mladih ljudi – maturanata, budućih brucoša”, naglasio je ministar.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da Evropska unija kroz projekat državne mature želi da pomogne Srbiji da bude deo zajednice. Napominje da je za Uniju obrazovanje osnovna ljudska vrednost. “Obrazovni siistemi u celoj Evropi moraju da evoluiraju i da se pronađe način kako da pomognemo novoj generaciji”, naveo je Fabrici. Svoja iskustva prenele su i zemlje koje su odavno uvele državnu maturu – Hrvatska, Slovenija, Poljska, Češka. Direktor državnog ispitnog centra u Sloveniji Darko Zupanc kaže za Tanjug da je državna matura u Sloveniji uvedena pre 25 godina, da je na početku bilo otpora, ali se devedesetih godina to lakše prevazilazilo. Kandidati više ne moraju da polažu prijemne za fakultete, već polažu samo državnu maturu. U Sloveniji postoje opšta i stručna matura. Na opštoj maturi polaže se pet predmeta i to tri su obavezna i dva su izborna. U obavezne predmete spadaju maternji jezika, matematika i prvi strani jezik. Izborno ima više od 30 predmeta. Stručna ima četiri predmeta.

Akcelerator za konkurentnost i inovacije zapadnog Balkana

Svetski ekonomski forum (WEF) i Regionalni savet za saradnju (RCC) organizovali su 21.02.2020. prvi sastanak Akceleratora za konkurentnost i inovacije Zapadnog Balkana u glavnom gradu Albanije u Tirani.  Akcelerator za konkurentnost i inovacije zapadnog Balkana je javno-privatna platforma za saradnju lidera koja ima za cilj da pomogne regionu da poboljša svoju konkurentnost i osigura dugoročniji rast. Namera je da se identifikuju i ubrzaju odabrane inicijative koje mogu doprineti povećanju širenja inovativnih tehnologija i novih poslovnih modela i usmeriti ekosisteme inovacija prema održivijim tehnološko-ekonomskim platformama.

Akcelerator za zapadni Balkan je deo globalne mreže sličnih inicijativa koja olakšava razmenu uvida i iskustava, a u okviru globalne inicijative Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Pokrenut je u partnerstvu sa Regionalnim savetom za saradnju (RCC). Ideja je inicirana u Davosu 2018. a premijeri regiona su 2019. u Davosu izrazili nameru da se jedan akcelerator pokrene i u našem regionu.

Na sastanku je osnovana Liderska grupa ove inicijative čiji je član postao ministar Mladen Šarčević. Liderska grupa je razmatrala i dogovarala prioritete u okviru kojih će se raditi naredne godine, kao i aktivnosti u skladu sa Akcionim planom.  Delegaciju Republike Srbije su uz ministra Šarčevića činili državni sekretar Vladimir Popović i pomoćnik ministra Viktor Nedović.

Veb strana Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom

Univerzitetski centar za studente sa hendikepom pokrenuo je veb stranu kako bi se poboljšala dostupnost informacija i sadržaja koji se odnose na njegov rad. Sajt je pristupačan slepim i slabovidim osobama koje koriste govorni program, kao i osobama sa disleksijom. Univerzitetski centar za studente sa hendikepom je organizaciona jedinica Univerziteta u Beogradu i bavi se unapređenjem položaja studenata sa hendikepom i njihovim aktivnim uključivanjem u sistem visokog obrazovanja. Sajtu možete pristupiti na linku http://ucsh.rect.bg.ac.rs/ .

Udovičić i Fabrici otvorili radove na sali OŠ “Anton Skala“

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i ambasador Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici u četvrtak 27. februara su zvanično otvorili radove na izgradnji fiskulturne sale sa pratećim sadržajima u beogradskoj Osnovnoj školi „Anton Skala“. Događaju se realizuje u okviru projekta IPA 2015 “Izgradnja, obnova i sanacija sportskih objekata na teritoriji Republike Srbije“. “Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam danas ovde sa našim dragim prijateljima i dugogodišnjim saradnicima iz Evropske unije, da na ovaj način ozvaničim početak radova na izgradnji sportske sale. Naša deca, ucenici ove škole, dobiće savremeno opremljenu fiskulturnu salu sa svim pratećim sadržajima i salama za psihomotorne aktivnosti i fizioterapiju. Ceo objekat je projektovan u skladu sa funkcionalnim potrebama ucenika ove škole“, istakao je Udovičić tokom bracanja prisutnima. “Cilj svih nas je da našu decu usmerimo na pravi put, motivišemo pravim vrednostima i okrenemo sportskom nacinu života. Siguran sam da će iz ove škole izaci neki novi šampioni i da ćemo biti ponosni na njih, kao što smo danas ponosni na Nemanju, bivšeg učenika ove škole, koji je osvojio niz nagrada na Specijalnoj olimpijadi. Radujemo se njegovim uspesima kao i uspesima njegovih drugova, jer oni su istinski heroji koji nas motivišu da radimo još više i bolje. Želim još jedanput da se zahvalim našim prijateljima iz Evropske unije što podržavaju našu težnju i želju da Srbija ostane zemlja sporta i šampiona“, rekao je na kraju Udovičić.

Ambasador Fabrici je istakao da je srećan što Evropska unija u saradnji sa partnerima u Srbiji realizuje ovaj projekat i na taj način pokazuje da joj je stalo da srpska deca ima najbolje uslove.”Velika mi je čast što sam ovde, potrudiću se da sa ministrom Udovičićem obićem većinu gradilišta, a najbolji uvid u ardove imaće baš u ovoj školi jer stanujem u komšiliku. Verujem da će deca već od kraja leta imati potpuno novu salu”, rekao je Fabrici. Vrednost radova na izgradnji fiskulturne sale sa pratecim sadržajima u školi “Anton Skala“ je više od 537.000 evra i realizuje se u okviru pomenutog projekta koji obuhvata izgradnju i rekonstrukciju 24 sportska objekta u 22 grada i opštine na teritoriji cele Srbije, ukupne vrednosti 4,23 miliona evra.

Učenici skupljali novac za drugare u Gračanici

Da je i u teškim životnim uslovima moguće sačuvati humanost i empatiju svedoči priča iz Gračanice. Tamošnji učenici organizovali su akciju “doručak sa gimnazijalcima“ kako bi prikupili novac za svoje drugare čiji roditelji ne mogu da priušte matursku ekskurziju. https://www.youtube.com/watch?v=nheNgV2bkiE&feature=emb_logo

Vremeplov: Osnivački kongres Kominterne

U Moskvi je na današnji dan 02. marta 1919. godine počeo osnivački kongres Treće komunističke internacionale, poznate kao Kominterna, koji je naložio osnivanje u svim zemljama novih komunističkih partija, koje će biti sekcije Kominterne.

Vremeplov: Aneksiona kriza

            Na  današnji dan 02. marta 1909. godine intervencijom evropskih sila Austro-Ugarska je zaustavljena u nameri da zarati protiv Srbije tokom krize izazvane austrijskom aneksijom Bosne i Hercegovine, u istoriografiji poznate kao Aneksiona kriza.

Vremeplov: Umro Igor Delijanić

Istaknuti meteorolog, profesor i dugogodišnji direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije Igor Delijanić umro je na današnji dan 02. marta 2007. godine. Završio je studije meteorologije na Univerzitetu u Beogradu 1952. Bio je načelnik Klimatološkog odeljenja i rukovodilac jednog od najznačajnijih projekata izrade Atlasa klime Jugoslavije (tada SFRJ). Zaslužan je za modernizaciju Hidrometeorološke službe Srbije.

Vremeplov: Umro Cadik Danon

Bivši vrhovni rabin Jugoslavije Cadik Danon, dugogodišnji diplomata SFRJ umro je na današnji dan 02. marta 2005  . Obavljao je dužnosti otpravnika poslova ambasade Jugoslavije u Stokholmu i šefa Odseka za nordijske zemlje u Ministarstvu inostranih poslova. Nakon penzionisanja 1970. nalazio se na funkciji vrhovnog rabina Jugoslavije. 

Vremeplov: Rođen Janoš Aranj

Na današnji dan 02. marta 1817 godine rođen je mađarski pisac Janoš Aranj, najveći mađarski epski pesnik, uz Šandora Petefija, najznačajniji predstavnik “narodnjačkog” pravca koji je dominirao mađarskom literaturom 19. veka. Prevodio je Vilijama Šekspira i Aristofana i pisao studije o estetici, metrici i istoriji umetnosti. Ostala dela: trilogija “Toldi”, “Toldijeva ljubav”, “Toldijevo veče” (epski spev o mađarskom narodnom junaku Miklošu Toldiju), balade “Božji sud”,”Agneza”, “Komešanje”, “Kralj Lajoš V”.

Vremeplov: Umro car Nikolaj I

 Ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov umro je na današnji dan 02. marta 1855. godine. Vladao je od 1825. do smrti. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista (pobuna petrogradskih pukova-pod uticajem modernih intelektualnih stremljenja), a 1831. ustanak u Poljskoj. Bio je izrazito reakcionarno orjentisan, tokom njegove vladavine sumnjičeni su mnogi ruski pisci, poput Puškina, Ljermontova, Belinskog, Ševčenka. U dogovoru s Austrijom, ugušio je 1849. revoluciju u Mađarskoj. Rusiju je, uglavnom na račun Turske, proširio, pripojivši Jermeniju, Zakavkazje, istočne obale Crnog mora i ušće Dunava, ali je izgubio Krimski rat. Taj rat vođen od 1853. protiv Turske, kojoj su se pridružile Francuska, Britanija i Sardinija (Pijemont), okončan je godinu dana posle njegove smrti Pariskim mirom. Rusija je izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, kao i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama (Vlaška i Moldavija).

Vremeplov: Rođen  papa Pije XII

  Italijanski rimokatolički sveštenik Euđenio Pačeli, od 1939. do smrti 1958. papa Pije XII rođen je na današnji dan 02. marta 1876. Pred kraj II svetskog rata i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg pripadnika poraženih formacija putem takozvanih “pacovskih kanala” – mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.

Vremeplov: Rođen papa Lav XIII

Na  današnji dan 02. marta 1810 rođen je italijanski sveštenik Vinčenco Đoakino Peči, koji je kao papa Lav XIII tokom pontifikata od 1878. do smrti 1903. svesrdno podupirao Katoličku akciju, specifičan duhovno intelektualni pokret. Katolička akcija je ubrzo prerasla u političku snagu značajne težine i ostavila je veliki trag u idejama političke desnice. Upamćen je i po nastojanju da rimokatolička crkva otvorenije prilazi novim naučnim dostignućima.

Vremeplov: Rođen jedini papa Holanđanin

Holandski sveštenik Adrijan Florison, koji je kao papa Adrijan VI u januaru 1522. postao jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji rođen je na današnji dan 02. marta1459. Umro je u septembru 1523. nakon pontifikata od nepune dve godine. Nije uspeo da ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv Turaka.

Vremeplov: Umro Dejvid Lorens

Na   današnji dan 02. marta 1930 godine umro je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani “Beli paun”, “Sinovi i ljubavnici”, “Ljubavnik ledi Četerli”, “Zaljubljene žene”, “Duga”, priče “Pruski oficir”, “Engleska, moja Engleska”, “Žena koja je odjahala”, eseji “Psihoanaliza i nesvesno”, “Pokreti u evropskoj istoriji”, “Studije o klasičnoj američkoj književnosti”, “Pornografija i opscenost”, “Apokalipsa”, pesme “Ljubavne i druge pesme”, “Amores”, “Kornjače”, “Ptice, zveri i cveće”.

Vremeplov: Rođen  Gorbačov

  Sovjetski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik Sovjetskog Saveza rođen je na  današnji dan 02. marta1931. Posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo je promene poznate kao “glasnost” i “perestrojka”. Okončao je razdoblje “Hladnog rata” i odrekao se čvrste kontrole nad članicama Varšavskog pakta, što je dovelo do pada režima u istočnoevropskim zemljama. Proces koji je započeo nije uspeo da kontroliše, zbog čega se 1991. raspao Sovjetski Savez, što ni on politički nije uspeo da preživi, čemu je odlučujuće doprineo njegov bivši politički štićenik Boris Jeljcin, koji je postao prvi predsednik Rusije.

Vremeplov: Rođen Bedžih Smetana

Na   današnji dan 02. marta 1824. godine rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma. Inspirisao se narodnim legendama,istorijom i folklorom. Dela: opere “Prodana nevesta”, “Dalibor”,”Libuša”, “Poljubac”, ciklus simfonijskih poema “Moja domovina”, gudački kvartet “Iz moga života”, klavirske i kamerne kompozicije. 

Inđijac osumnjičen da je maloletnici slao pornografski sadržaj

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Inđiji uhapsili su u petak  B. P. (51), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Sumnja se da je putem mobilnog telefona maloletnici slao fotografije neprimerene sadržine. B. P.  je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi.

Studenti preko leta bez doma zbog Univerzijade

Iseljenje studenata iz doma Studentski grad najavljeno za 20. jun biće iskorišćeno za uređenje smeštajnih kapaciteta doma i stvaranja boljih uslova za život studenata, saopštio je Studentski centar Beograd. Kako se navodi, uređenje doma deo je priprema za predstojeće Evropske univerzitetske igre 2020 (EUG 2020) koje će biti održane u Beogradu. “Osnovni uslov za konkurisanje grada za mesto domaćina EUG 2020 je posedovanje kapaciteta za smeštaj učesnika u studentskim kampusima, koji pripadaju univerzitetskom gradu. U skladu sa tim, preduzete su mere koje će istovremeno omogućiti održavanje Univerzijade i bolje uslove za život studenata”, navodi se u saopštenju.

Povratak u sobe svim studentima biće omogućen već od 1. avgusta. “Korisnici domova zadržaće svoja mesta, a u tom periodu biće oslobođeni i plaćanja stanarine. Vreme tokom kojeg studenti neće boraviti u sobama biće iskorišćeno za već planirano uređenje smeštajnih kapaciteta. Sve sobe biće opremljene klima uređajima, bežičnim internetom, novim nameštajem i renoviranim kupatilima”, stoji u saopštenju. Deo studenata nezadovoljan je ovakvom odlukom, kao i pomeranjem ispitnih rokova. “Studentkinje i studenti koji žive u studentskom domu Studentski grad od 20. juna do 1. avgusta 2020. godine primorani su da se isele iz svojih soba kako bi ih ustupili učesnicima Univerzijade koja bi trebalo da se održi u Beogradu tokom letnjih meseci. Uprkos lažnim obećanjima uprave domova da će svim stanarima biti obezbeđen alternativni smeštaj, izvesno je da će se studenti iz Studentskog grada na mesec i po dana tokom leta naći na ulici”, piše portal Mašina. Navode da je pomeranje ispitnih rokova izazvalo negodovanje i onih studenata Beogradskog univerziteta koje pitanje iseljavanja ne pogađa neposredno.

Stručnjaci: Registar pedofila ne bi trebalo da bude javan

Veliku pažnju javnosti privukao je nedavni slučaj u kojem je ranije osuđivani silovatelj ponovo uhapšen zbog sumnje da je oteo devojčicu, za kojim se tragalo 10 dana. Dok je počinilac nakon hapšenja poslat na psihijatrijsko veštačenje, postavlja se pitanje – da li podaci o onima koji su osuđivani za takva dela treba da budu svima dostupni? “Marijin zakon” dobio je ime po Mariji Jovanović – osmogodišnjoj devojčici iz Starih Ledinaca kraj Novog Sada, koju je 2010. ubio počinilac već osuđivan za napastvovanje dece.

Tri godine kasnije usvojen je ovaj zakon koji predviđa strože kazne, a 2015. je počela da se vodi evidencija o pedofilima – zvanično se zove Registar o licima osuđenim za krivična dela protiv polne slobode izvršena prema maloletnim licima. U njega je, prema podacima Ministarstva pravde, upisano 319 osoba. Na podatke sadržane u Registru, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka, što znači da podaci nisu javni. Državni i drugi organi, kao i preduzetnici koji rade sa maloletnicima dužni su da zatraže podatak da li je neko ko treba treba da se zaposli upisan u ovaj Registar.  “Evidencija pedofila postoji, ona nije javna i tako treba i da ostane”, ocenila je specijalni pedagog Nataša Andonovski iz udruženja “Uporište”. Ona tvrdi da su razlozi brojni, a glavni je, prema njenim rečima, to što kao društvo nismo dovoljno evoluirali da bismo se uzdržali od napada na osobe koje su osuđivane za pedofiliju.

Uvođenje registra ništa nije promenilo

“Takođe, nisu svi izvršioci ovih krivičnih dela povratnici, nekome će to biti prvi i poslednji put da ga počini. Treba li da bude obeležen zauvek”, pita se Andonovski. Ističe da ni strožija kaznena politika, ni javnost registra neće sprečiti potencijalne pedofile i silovatelje da počine krivično delo, te da se ništa značajno nije promenilo od kako je uveden Registar. “Veća opasnost preti od potencijalnih pedofila, koji još nisu izvršili ni jedno krivično delo, nego od onih koji su već osuđivani za isto. Da li je vaš prvi komšija pedofil, to ne znate, možda ne zna ni on, dok se ne desi situacija koja će biti ‘okidač’ za zadovoljenje njegovih nagona”, tvrdi Andonovski.

Informacije koje se nalaze u registru

Evidencija sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu, podatke o zaposlenju, podatke važne za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog. Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati. Registar je dostupan sudu, javnom tužiocu i policiji, a uz obrazloženje, podaci se dostavljaju i državnom organu, preduzeću ili organizaciji. Podaci iz evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Sa druge strane, psihijatar za decu i adolescente i  psihoanalitičar Oliver Vidojević kaže da je potrebno napraviti ravnotežu između bezbedosti dece i ljudskih prava pojedinca koji je kažnjavan i registrovan. “Takav registar ima smisla u preventivnom aspektu za  opštu populaciju, ali i deluje averzivno na učinioce u smislu sprečavanja ponovnih zločina sličnog tipa kod istih  osuđenih”, smatra Vidojević.

Ovakvi registri su javni u SAD, Belgiji, Poljskoj, ali i u – Severnoj Makedoniji. Naše komšije su još 2012. godine uvele takvu vrstu javne evidencije. Tadašnje Ministarstvo rada i socijalne politike je pod sloganom “Stop za pedofiliju” obznanilo podatke o takvoj vrsti prestupnika.

Šabić: Registar ne treba da bude javan

O osetljivosti ove teme svedoči i to što troje sudija nije htelo da za Nova.rs govori o sudskoj praksi kada je reč o pedofilima i da se izjasni o tome da li registar takvih osuđenika treba da bude javan, objasnivši da to nije njihova specijalnost. Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da “u ovoj fazi ne želi da komentariše to da li evidencija pedofila treba da bude javna”. Iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u odgovoru za Nova.rs kažu da bi izmene načina obrade podataka koji se nalaze u registru podrazumevale i izmene “Marijinog zakona”, a one bi trebalo da budu donete uz konsultaciju sa Poverenikom i usklađene sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Kažu i da o eventualnim novim propisima ne mogu da se izjašnjavaju pre nego što vide konkretna normativna rešenja.

Sa druge strane, bivši poverenik Rodoljub Šabić u izjavi za Nova.rs kaže da ne vidi razlog da Registar pedofila bude javan i da je dovoljno da podatke imaju svi nadležni organi i oni koji bi eventualno trebalo da zaposle takvu osobu. “U sadašnjoj atmosferi mislim da bi odluka da Registar postane javan samo predstavljala rizik i bila bi podložna zloupotrebama”, smatra Šabić.

Sve što treba da znate o Registru pedofila

Kako za Nova.rs navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, širok je dijapazon krivičnih dela zbog kojih se osuđeni beleže u ovom Registru – od obljube maloletnika, silovanja, podvođenja, prostitucije do zloupotrebe na internetu. Počinioci moraju da se svakog meseca javljaju policiji i specijalnoj Povereničkoj kancelariji koja obavlja kontrolu i nadzor. Sud ne može ublažiti kaznu, niti se počinilac može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju. Zabranjeno im je da idu na mesta gde se okupljaju maloletnici (vrtići, škole…) i moraju da posećuju profesionalna savetovališta.

Takođe, poverenika moraju da obaveštavaju o promeni prebivališta ili zaposlenja. Ako putuju u inostranstvo, o tome moraju da obaveste poverenika i policiju i da ostave adresu na kojoj će boraviti, kao i kontakt osobe kod koje će biti.

Za počionice krivičnih dela iz “Marijinog zakona” važe i prestanak i zabrana sticanja javne funkcije, prestanak i zabrana posla koji se odnosi na rad sa maloletnicima. Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.

About the Author

admin