Ukinuti „bezbednosnu operaciju” mala matura

Piše: Prof. dr Branko M. Rakić*

Na kraju svake školske godine u Srbiji se odvija velika bezbednosna drama. Angažuju se ozbiljne policijske snage i Bezbednosno-informativna agencija. Nadležno ministarstvo i još nekoliko državnih institucija, odgovarajuće ustanove širom Srbije, kao i svi elektronski i pisani mediji u stanju su potpune mobilizacije. Državom kruže blindirana vozila s rotacionim svetlima. Ako stvari, kako se dešavalo, krenu po zlu, slede hapšenja. Padaju ministarske funkcije. Čoveku se čini da je samo pitanje trenutka kada će se u to dramatično dešavanje uključiti i vojska, kada će, možda, biti podignuta i avijacija. Ta velika bezbednosna drama zove se polaganje male mature, tzv. ispita zrelosti za decu od 13 do 14 godina.

Ali, nažalost, mnogo veća drama od opisane dešava se svake godine u dušama osmaka. Meseci i meseci protiču u mučnim pripremama, strepnji, strahu od neuspeha. Ulog je veliki. Od tog ispita trebalo bi da zavisi koje dete će moći da se upiše u koju srednju školu, a to, opet, određuje dalji život i karijeru. Ono što je iz perspektive deteta još gore je činjenica da postoji rizik da bude „luzer”, u sopstvenim očima i u očima okruženja. Pritisak ambicioznih roditelja je nesnosan. Ali treba ih razumeti, ni njima nije lako.

Da li i zašto sve ovo mora da se dešava? Kažu da je mala matura uvedena zbog neujednačenosti u kvalitetu škola, kriterijumima, nivou znanja i ocenama s kojima deca izlaze iz osmoletki. Da li su deca kriva za to? Nisu. Ne kreiraju ona sistem. Ne prave ona škole, niti ih kontrolišu. Pa da li treba preko dečije grbače da se ispravljaju posledice sistemske manjkavosti koju odrasli, nadležni za organizaciju školskog sistema, nisu uspeli da izbegnu ili otklone? Ne bi trebalo, naravno. Ali upravo se to dešava.

Korist od male mature je prilična ograničena. Ona se valjda sastoji u tome što se pomalo isprave rezultati pomenute neujednačenosti, ako uopšte jednokratna provera „znanja”, sa svim pratećim ograničavajućim svojstvima takve provere, može da bude pouzdan pokazatelj znanja. A i ta takva korist je prisutna samo u većim gradovima. U manjim mestima, s nekoliko osnovnih i srednjih škola, manje-više se unapred zna u koju školu će koje dete da ide i tu mala matura nema većeg značaja. Za razliku od koristi, ograničenja i štetni efekti male mature su brojni.

Na prvom mestu je stres i njegov štetan uticaj na kvalitet života đaka, a i njihovih porodica. Neko će reći: „Nema veze, ništa im neće faliti da se malo pomuče.” Pa nije baš tako. Najpre, muka nije mala. A deca koja polažu malu maturu jesu. I mala i, u tom uzrastu, veoma ranjiva. I ta muka se sasvim sigurno odražava i na zdravlje dece. Da li mi odrasli imamo pravo da im to činimo samo zato što mi nismo sposobni da napravimo dobar i ujednačen školski sistem? Nepošteno je to i ružno, zar ne? I to prema onima koje valjda najviše volimo i o kojima bi trebalo najviše da brinemo.

Takođe, treba imati u vidu i to da su u tom uzrastu neka deca zrelija, neka manje zrela. Te razlike u zrelosti mogu u značajnoj meri da utiču na to da dete koje zapravo ima veliki potencijal, ali kamufliran nedovoljnom zrelošću, pokaže manje dobar rezultat od deteta čiji je potencijal zapravo manji, ali koje je brže sazrelo od svog vršnjaka. Kada se tome doda pubertet, čija je donja vremenska granica znatno pomerena naniže u odnosu na ranije generacije, onda postaje još jasnije da na maloj maturi u znatnoj meri merimo nešto drugo, a ne ono što mislimo da merimo. I da zbog toga postoji rizik da potencijalnog Teslu, koji je još bebast i/ili koga drmaju hormoni, pošaljemo u srednju kožarsku i sa 14 godina ga bespovratno usmerimo u struku za koju nije rođen.

Manjkavost inherentna svakom vidu testiranja, a posebno jednokratnog testiranja, sastoji se i u tome što na rezultate na testu utiču i faktori poput treme, trenutnog manjka koncentracije, zbunjenosti i slično. Konačno, mala matura podstiče rivalitet među decom. Neko će reći da je dobro da se deca uče konkurenciji jer je i život utakmica. Možda jeste, ali ta utakmica svakako život ne čini lepšim, čak ni onome ko je u njoj uspešan. Već naprotiv. A razvijati kod dece doživljaj školskog drugara kao konkurenta, pa čak i protivnika, povlači dalekosežne štetne posledice. Mnoge kasnije ružne osobine i pojave, poput nelojalnosti, zavisti, podvajanja, podmetanja, klevetanja, korupcije i slično, deo svog osnova imaju u tom odnosu rivaliteta i nezdrave ambicioznosti izgrađenih u detinjstvu.

Dakle, malu maturu treba ukinuti. Generacije i generacije, uključujući i moju, živele su bez nje. I ništa nam nije falilo, odnosno, ako nam i jeste falilo, to malom maturom nije otklonjeno. A takođe, treba pod hitno poraditi na tome da se otklone one anomalije u obrazovnom sistemu za koje se tvrdi da su bile razlog za uvođenje male mature. Da se otklone anomalije, a ne da se kompenzuju kontraanomalijom, što mala matura sasvim izvesno jeste. Jer teška anomalija sasvim sigurno postoji tamo gde državne bezbednosne snage moraju da štite đački test od preplašenih roditelja, koji su spremni da se izlože riziku odlaska u zatvor da bi olakšali muku svom detetu i pomogli mu da bude uspešnije na ispitu koji život znači.

*redovni profesor Pravnog fakulteta i univerzitetski ombudsman Univerziteta u Beogradu

Japanska inspiracija u Karlovačkoj gimnaziji

U Spomen-biblioteci Karlovačke gimnazije, danas 3. marta u 12:40 sati, maturanti Karlovačke gimnazije će, primenjujući japanski stil prezentacije, govoriti o različitim ulogama čoveka u savremenom svetu. Karlovačka gimnazija po drugi put organizuje događaj koji je zvanično podržala organizacija Peča kuča iz Tokija. Inače, prva Peča kuča noć bila je održana u Tokiju 2003, a osmislili su je arhitekti, Astrid Klajn i Mark Ditam. Posle toga su se ovakvi događaji organizovali u 137 zemalja i 1.200 gradova sveta. Reč je o specifičnom formatu prezentacije: izlaganje o određenoj temi organizovano je u 20 slajdova koji se smenjuju na svakih 20 sekundi.

U okviru ovogodišnje teme maturanti će govoriti o ekologiji, ljubavi, pismenosti, fotografiji, socijalnim mrežama, demagogiji, ali i o tvorcima japanskih mangi budući da se već dve godine u Karlovačkoj gimnaziji japanski jezik izučava kao prvi strani jezik. Ulaz je slobodan, a u pauzi će gosti imati prilike da degustiraju i japanski čaj.

Duga tradicija razmene učenika zrenjaninske gimnazije

Zrenjaninska gimnazija ima dugu tradiciju u razmeni učenika.  U nju su stizali učenici iz raznih delova Evrope, a trenutno ovde uče jedna učenica iz Turske, kao i jedna iz Italije. https://www.youtube.com/watch?v=OdWpM_mINYs&feature=emb_logo

Filozofski UNS-a:  Otvoren Centar za sticanje Kembridž znanja engleskog

Centar za polaganje ispita za sticanje Kembridžovih sertifikata otvoren je na Filozofskom fakultetu, i obuhvata sve nivoe poznavanja engleskog jezika. Po rečima zamenice Pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučno – istraživačku delatnost prof. Dušice Rakić, izuzetno je zadovoljstvo što će studenti, đaci i građani Novog Sada, ali i čitave Srbije na toj akreditovanoj ustanovi moći da se edukuju, steknu znanje englkeskog jezika i dobiju akreditovanu sertifikovanu diplomu. – Zahvaljujući dugogodišnjoj uspostavljenoj saradnji između Filozofskog fakulteta i institucije “Cambridge Assessment English”, naš fakultet je dobio licencu za otvaranje jednog takvog ovlašćenog Centra – kazala je Rakić, dodavši da je tako fakultet postao sastavni deo Univerziteta u Kembridžu i kao takav, jedini nudi tu mogućnost našim sugrađanima. – Shvativši da negujemo iste vrednosti, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje prepoznao je saveznika u instituciji Cambridge Assessment English, te smo pre nekog vremena započeli saradnju kako bismo procenili i unapredili znanje engleskog jezika u obrazovno-vaspitnim institucijama na teritoriji AP Vojvodine. Put inovacija nije lak, ali smo radi i voljni da ostanemo istrajni do kraja. – izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš.

Kako je rekao predstavnik Cambridge Assessment za region Aleksandar Ilić, institucija ima niz međunarodnih ispita iz oblasti poznavanja engleskog jezika, a njihovom samom pripremom se dolazi do znanja koje je potpuno, odnosno razvija se stvarna upotreba engleskog jezika. – Smatramo da tim potezom doprinosimo pre svega približavanju tih ispita našim građanima svih uzrasta i podizanja nivoa znanja engkleskog u regionu – rekao je Ilić. – Od 2012. godine fakultet sarađuje sa Britanskim savetom po pitanju organizacije ispita, a sada je očigledno da možemo na nivou i prema međunarodnim standardima Univerziteta Kembridž započeti sa ispitivanjem, odnosno sertifikacijom studenata koji polaganjem imaju međunarodno priznatu diplomu. Filozofski fakultet je jedini u Srbiji koji ima takav centar.

Prodekan za međunarodnu saradnju i nauku Filozofskog fakulteta prof. Zoran Paunović istakao je da je jedan od značajnijih razloga zbog kojih su smatrali da je odličan potez uvođenje Centra za ispite za Kembridž sertifikat, sve češća međunarodna razmena studenata u poslednjih nekoliko godina. Studenti koji odlaze da provedu po semestar ili dva u svetu, po pravilu treba da imaju položen ispit iz znanja engleskog jezika, stoga je to jedan od praktičnih razloga zbog kog su poželeli da postanu takav Centar. – Ima, naravno, čitav niz drugih razloga, a jedan je principijalan, mi smo ustanova koja širi i promoviše znanje i kod ovih sertifikata možda i nije najznačajnije to što diploma garantuje određeno znanje, već taj put do njega je ono što je možda u svemu najvažnije, jer stići do sertifikata nije nimalo jednostavno – poručio je Paunović. –

Međunarodni standardi vrlo su visoki, stoga ćemo verovati da je svaka ta diploma zasluženo stečena. Put i procedura do ovog trenutka nisu bili nimalo laki i jednostavni i to dodatno pokazuje koliko su ispiti ozbiljni, koliko je institucija koja ih vodi ozbiljna i jesmo ponosni što smo prošli sve te zahtevne kriterijume i stigli do ovog trenutka otvaranja. Kako kaže, svi će moći da pohađaju pripreme za ispite i da ih polažu, jer će Centar biti potpuno otvoren za građanstvo. Očekivanja su da najviše zainteresovanih budu upravo studenati Univerziteta.

Cene korigovane da svima budu dostupne

Kako je rekao prodekan za međunarodnu saradnju i nauku Filozofskog fakulteta prof. Zoran Paunović, ispit je jedan, ali se odvija iz nekoliko delova koji podrazumevaju proveru nekoliko jezičkih veština. Sertifikati postoje na različitim nivoima, u zavisnosti od nivoa znanja jezika, ali svaki ispit je takav da je izuzetno sveobuhvatan i pokazuje sposobnost razumevanja i jezičke produkcije, kao i sve ostale jezičke sposobnosti koje podrazumevaju istinsko znanje jezika. Cene su formirane na osnovu repera postojećih drugih centara i nastojali su da budu vrlo konkurentni, te su cene u odnosu na druge centre povoljne.

Somborski srednjoškolci osvojili dve od pet nagrada

Srednja ekonomska škola i Gimnazija „Veljko Petrović“ dve su od pet pobedničkih škola na ovogodišnjem konkursu „Pokreni-promeni“ koji je organizovala „Popularna demokratija”. Nakon učešća na radionici „Popularne demokratije” učenici su imali zadatak da osmisle akciju koja menja nešto u njihovoj neposrednoj okolini. Pet najboljih predloga akcija nagrađeno je sa po 130.000 dinara za realizaciju ideje. Žiri koji su činili koordinatori projekta sa Fakulteta političkih nauka i predstavnici Vestminsterske fondacije za demokratiju, odlučio je da pored dve nagrade koje su svojim idejama osvojili ovdašnji srednjoškolci, one odu i u Vladičin Han, Zaječar i Požarevac.

Učenici Srednje ekonomske škole, zajedno sa nastavnicama Valerijom Forgić i Jasminom Borić, osmislili su akciju koja će podići svest građana o ekološkom zagađenju i kako ga sprečiti. Takođe, deo sredstava oni bi potrošili na dodatnu aktivnost – „Kuke dobrote” – vešalice na koje bi građani mogli da ostave hranu, odeću i ostale stvari koje su neophodne ljudima koji to sebi ne mogu da obezbede.

Somborski gimnazijalci, uz podršku svog nastavnika Zorana Mladenovića, smislili su da naprave edukativne panoe koji bi prikazivali seobe na prostoru Bačke kroz različite istorijske epohe, naseljavanje različitih naroda do današnjih dana. „Značaj ove inicijative je i u tome što u Somboru postoji prihvatni centar za migrante i veliki broj njih se svakodnevno susreće u gradu, smatramo da je potrebno podići svest građana o njima”, napisali su nagrađeni učenici u svom predlogu. „Popularna demokratija” je projekat koji promoviše vrednosti demokratije i političkog aktivizma, a osnovni cilj mu je da motiviše mlade da se društveno angažuju i sami donose odluke koje će oblikovati njihovu budućnost.

Da nije nikakva slučajnost što su nagradu osvojil i somborski gimnazijalci svedoči i njihova nedavno završena akcija, koju inače provode već pet godina u kontinuitetu. Naime, učenici završnih razreda, dakle maturanti Gimnazije „Veljko Petrović” uručili su Odeljenju pedijatrije Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić” u Somboru medicinsku opremu i igračke za decu. U humanoj akciji je učestvovalo dvadesetak srednjoškolaca koji su prikupili 88.000 dinara prodajom vlastoručno pravljenih čestitki, a od prikupljenih sredstava su kupili oksimetar za bebe i malu decu, kao i profesionalni inhalator.

Uspešno organizovan četvrti međunarodni turnir “Future stars 2020”

Najmasovnije takmičenje u hokeju na ledu, za decu uzrasta do osam i deset godina održano je tokom vikenda u Ledenoj dvorani “Spensa”. Učestvovalo je 16 klubova iz zemlje i regiona, a turnir “Future stars” okupio je više od 250 dečaka i devojčica koji treniraju taj zanimljiv sport. Turnir je prvi put održan 2005, a već četiri godine uspešno se realizuje u našem gradu. Ove godine organziovali su ga Savez hokeja i klizanja na ledu Vovodine, Klub novosadskih hokejaških zvezda i Hokej klub “Stars”. U revijalnom delu programa, održano je takmičenje u veštinama koje nosi naziv “Aleksandar Hićil” po nedavno preminulom sportskom radniku i bivšem sekretaru Hokej saveza Vojvodine. Interesovanje dece bilo je veliko, a novosadska publika imala je priliku da uživa u atraktivnim potezima na ledu najmlađih takmičara i takmičarki na ledu.

Novi Sad: Prijave za “Trku za dečji osmeh”  u toku

Tradicionalna atletska, humanitarna “Trka za dečji osmeh”, sedma po redu, u organizaciji Visoke poslovne škole strukovnih studija, održaće se u nedelju, 8. marta u Kameničkom parku u 11 časova. Kao i svake godine, održaće se Glavna trka od 10 km, Trka za sve od 4 km, Štafetna trka od 2 km i Trka za decu: za predškolce na 100, za osnovce do 4. razreda na 400 i osnovce do 8. razreda na 800 metara. Trka je i ove godine humanitarnog karaktera, a novac prikupljen od kotizacija ići će za Sigurnu kuću Novi Sad i Svratište za decu u Novom Sadu. 

Prijave za decu, predškolce i osnovce, moguće su putem mejla novosadska.trka@gmail.com , a kotizacije za trku su 300 dinara po detetu. Za trke od 4 i 10 km iznosi 800 dinara po učesniku, a za štafetnu trku je 1000 dinara po osobi, a prijave se obavljaju isključivo putem sajta. Prijave za trke su otvorene do četvrtka u 22 časa, a na dan trke prijavljivanje neće biti moguće. “Pozivamo sve ljude dobre volje da pokažu humanu stranu, dođu porodično ili sa prijateljima na trku u Kamenički park da se takmiče i druže” – rekla je profesorka Milijana Roganović iz Visoke poslovne škole strukovniih studija.

Pravo učešća imaju svi zainteresovani, koji se osećaju psihofizički sposobnim za ovakav vid aktivnosti, dok deca moraju biti u pratnji roditelja, trenera ili nastavnika. “Trka za dečji osmeh” održava se sedmu godinu zaredom, u organizaciji Visokе poslovne škole strukovnih studija i AK Apatin, otvaranje prijavnog centra predviđeno je u nedelju u 9 časova, dečje trke startuju u 10 sati, a glavna počinje u 11 časova. Sve učesnike čekaju medalje i diplome.

Vršnjaci s različitih područja u istom projektu

Povodom projekta „Kreativna industrija i biznis”, koji je počeo 1. februara, u Svečanoj sali Tehničke škole „Pavle Savić” u sredu su se okupili direktori škola, kao i koordinatori projekta. To je prvi međunarodni projekat u kojem učestvuje ova Tehnička škola, ali i škole iz dve susedne zemlje, Srednja stručna škola „Spasoje Raspopović” iz Podgorice i Mješovita srednja hemijska škola iz Tuzle. Cilj projekta je izrada brendiranih proizvoda Zapadnog Balkana, u čijem stvaranju će učestvovati učenici srednjih stručnih škola, kao i stvaranje dobrih odnosa i bolje radne atmosfere. – Smatram da je važno da naša deca putuju, upoznaju različite narode, kulture, običaje i tradiciju, i na taj način usavrše jezik i znanje koje nose iz škole – kazala je koordinatorka projekta mr Jasna Čordaš. – Na taj način im pružamo priliku da steknu jedno veliko iskustvo koje će im koristiti u radu i karijeri u budućnosti.

Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) sa sedištem u Tirani finansirala je taj projekat, kao i druge školske projekte, a sve u cilju održavanja dobrih odnosa između susednih država i povezivanja mladih ljudi. – Trenutno definišemo i „brusimo” ciljeve – rekao je direktor Mešovite hemijske škole u Tuzli Arif Švraka. – Sledeći korak će biti realizovan u Tuzli, nakon čega se selimo u Podgoricu, a ceo projekat završavamo u Novom Sadu. Kroz razgovor smo shvatili da, iako smo tri različite škole iz tri različite države, imamo iste probleme i želje, a ovim projektom nam je omogućeno da ostvarimo naš zajednički cilj, a to je da autohtone proizvode s našeg područja, uz veliku pomoć naših učenika, brendiramo.

Učenici prvog i trećeg razreda Srednje stručne škole „Spasoje Raspopović” iz Podgorice učestvovaće u projektu, a njihova profesorka Dragana Boričić kazala je da smatra da đaci danas imaju mnogo veštine i znanja, kao i da se nada da će posle tog projekta vršnjaci s različitog područja imati mnogo bolju komunikaciju. Projekat „Kreativna industrija i biznis” trajaće do 1. oktobra ove godine, a obuhvatiće razne aktivnosti u Novom Sadu, Tuzli i Podgorici, nakon čega će biti održana izložba proizvoda kreiranih tim procesom. Mladi koji učestvuju u projektu imaće priliku da vode dijalog na teme koje se tiču politike, kulture, obrazovanja, kreativnosti i ekonomije.

Inđija: Jelena Đoković u Ljukovu otvorila 13. Školicu života

Fondacija Novak Đoković otvorila je trinaestu „Školicu života“ u mestu Ljukovo nadomak Inđije, i time obezbedila oko 60 novih mesta za mališane iz ove okoline uzrasta od tri do šest godina. Školica je otvorena u saradnji s opštinom Inđija, a u rekonstrukciju i opremanje objekta u osnovnoj školi „Petar Kočić“ predškolske ustanove „Boško Buha“, uloženo je 10,2 miliona dinara. Otvaranje Školice života obuhvata adaptaciju dela osnovne škole koja je nekada bila dom jednog učitelja iz Ljukova, zatim njegovo opremanje svim neophodnim nameštajem, didaktičkim sredstvima i potrošnim materijalom, kao i izgradnju igrališta kako bi deca mogla da uživaju u svakodnevnom boravku.

Jelena Đoković, globalna direktorka Fondacije Novak Đoković, je svečano otvorila novu Školicu života, a drugare u vrtiću je obradovala novim igračkama. Otvaranje trinaeste Školice života za nas ima određenu simboliku. Ove godine obeležavamo trinaest godina rada i sa ponosom sumiramo sve što je naša Fondacija uradila kako bi mališanima obezbedili lepše detinjstvo, uslove da uče i da se raduju. Uverena sam da smo velikom broju njih omogućili i bolju budućnost. Od 96 dece koje živi u Ljukovu, samo jedna četvrtina ima pristup predškolskom obrazovanju. Zato novu Školicu života otvorimo baš u ovom mestu. Koristim ovu priliku da se zahvalimo predstavnicima opštine i predškolske ustanove što su nam pružili maksimalnu podršku i omogućili da izgradimo jedan novi kutak i ulepšamo detinjstvo velikom broju mališana, rekla je Jelena Đoković, i dodala da se pružanjem prilike deci da idu u vrtić u mestu gde žive, podstiču i mladi roditelji da ostanu da žive na selu.

“Zaista sam srećan što danas imamo priliku da našoj deci predamo na korišćenje prostor koji zadovoljava sve najsavremenije i najstrože uslove za boravak mališana predškolskog uzrasta. Ovim pokazujemo odgovornost prema našoj budućnosti, prema deci koja će jednog dana voditi ovaj grad i državu. I zato smo mi danas ovde i zato je naš zadatak da damo sve od sebe da im omogućimo ono što zaslužuju, a zaslužuju samo najbolje. Zahvalio bih se Fondaciji Novak Đoković koja je prepoznala značaj ovog objekta u Ljukovu i sa kojom smo ostvarili odličnu saradnju. Kako je Novak najbolji teniser sveta tako je i opština Inđija najbolja opština u Srbiji, tako da je naša saradnja potpuno logičan proces i nadam se da ćemo zajednički ostvariti veliki broj projekata u interesu pre svega naše dece, izjavio je Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija.

Direktorka PU ” Boško Buha” Jelena Kresoja zahvalila se Fondaciji Novak Đoković na mogućnosti da se deci koja do sada nisu uključena u institucionalno vaspitanje i obrazovanje, omogući da rastu i razvijaju se u inspirativnom okruženju i uče od svojih vršnjaka. Na našu radost Fondacija je propoznala potrebe ovog mesta, koje iz godine u godinu ima veći broj dece, preuredila i opremila prostor i učinila ga dostupnim za svako dete u selu. Ovim projektom obuhvatili smo 20oro dece uzrasta od 3 do 5,5 godina i još 25oro dece koji pohađaju pripremni predškolski program. Izuzetno smo  zahvalni Fondaciji na pruženoj prilici da budemo deo ovog projekta, jer smatramo da i deca u maloj sredini, kao što je naša, zaslužuju da odrastaju u istim uslovima kao i njihovi vršnjaci u Inđiji i drugim mestima naše opštine, dodala je  Jelena Kresoja.

Deo donacije je uložen u monitoring i stručno usavršavanje i obuku vaspitača i stručnih saradnika PU „Boško Buha“, koje sprovodi CIP Centar za interaktivnu pedagogiju. Na taj način svim budućim generacijama iz ove okoline, pored podsticajnog okruženja za učenje, Fondacija pruža i najkvalitetniji predškolski program. S obzirom na to da su prvih pet godina ključne za razvoj, a propuštene prilike se ne mogu nadoknaditi, CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju kroz projekat “Školice života – zajedno za detinjstvo”, podržava nastojanje Fondacije da kvalitetni programi budu dostupni što većem broju dece u ranom detinjstvu. Stručna podrška CIP Centra usmerena je na  kreiranje politika za decu i porodice na lokalnom nivou, unapređivanje vaspitno obrazovne prakse predškolskih ustanova i osnaživanje kompetencija vaspitača. Uspostavljanje kvalitetnih četvoročasovnih programa otvara mogućnost da se deca uzrasta 3 do 5,5 godina u selu Ljukovu druže, igraju, rastu i uče zajedno sa svojim vršnjacima, rekla je Olga Lakićević, koordinatorka projekta, CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju.

Rekonstrukcija i opremanje objekta u selu Ljukovo omogućeno je zahvaljujući podršci naše poznate dizajnerke Roksande Ilinčić, Rotari klubu Internacional Amsterdam i Henkel Srbija brend Ceresit, kao i sredstvima prikupljenim tokom kampanje „Sezona darivanja“ 2018. godine, i doprinosu opštine Inđija. Fondacija Novak Đoković od 2013. godine sprovodi projekat „Školice života – zajedno za detinjstvo“, a pored Školice u Ljukovu, do sada su otvoreni i objekti u Ljigu, Raškoj, Kniću, Kraljevu, Merošini, Vladičinom Hanu, Šidu, Lučanima, Pećincima, Vladimircima, Odžacima i Mačvanskom Prnjavoru.

Novi Sad podržava Fond za stipendiranje darovitih studenata

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao je svečanosti Fonda za stipendiranje darovitih studenata Univerziteta u Novom Sadu u okviru koje su zaključeni ugovori sa novom generacijom stipendista Fonda. Na svečanosti održanoj 24. februara su uručeni i sertifikati ovogodišnjoj generaciji stipendista, kao i zahvalnice institucijama izvan Univerziteta koje su podržale rad Fonda i izdvojile sredstva za stipendije najboljim studentima u školskoj 2019/2020. godini, među kojima je i Grad Novi Sad. Dodeljene su ukupno 74 stipendije, a od osnivanja u maju 1992. godine do danas, Fond je obezbedio oko 1300 stipendija mladima. Tom prilikom, uručena je Zahvalnica Gradu Novom Sadu, a prisutnima se obratio gradonačelnik Vučević.

– Hvala Univerzitetu u Novom Sadu na prilici da Grad Novi Sad bude partner u stipendiranju darovitih studenata i mladih naučnika. Nama je čast, ali i obaveza, da kao Grad pomažemo najbolje studente koji se školuju u našem gradu, i trudimo se da budemo dobar i jak partner Univerzitetu na svim poljima, a ne samo u ovoj oblasti. Poslednjih godina mnogo smo ulagali, rekonstruisali smo ceo Kampus, a bili smo partner sa Pokrajinskom vladom u izgradnji Naučno-tehnološkog parka, kao i za mnogo drugih projekata koje zajedno radimo. Ovo je jedan mali segment ukupne podrške, tako da Grad Novi Sad stipendira deset studenata iznosom po 17.000 dinara mesečno, a potrudićemo se da taj proces nastavimo. Težnja nam je da ubuduće povećavamo iznos ulaganja u stipendiste, da pomognemo mladima da imaju najbolje moguće obrazovanje i pored svih izazova sa kojima se susreću. Želimo da pokušamo da zadržimo najveći deo njih u Novom Sadu i Srbiji, da tu žive i rade i da budu zadovoljni – rekao je gradonačelnik Vučević.

Odlukom o finansijskoj podršci Fondu za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu za školsku 2019/2020. godinu, Grad Novi Sad je obezbedio stipendiranje deset studenata u neto iznosu od 17 000 dinara mesečno po studentu, u  periodu od 1. oktobra 2019. do 30. septembra 2020. godine. Ukupna sredstva koja su planirana za stipendije na osnovu Ugovora o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Grada Novog Sada u 2020. godini iznose 2.300.000 dinara.

Prisutnima su se obratili i predsednik Saveta Fonda za stipendiranje prof. dr Radomir Malbaša i prorektorka za nastavu prof. dr Sanja Podunavac-Kuzmanović. Oni su uručili zahvalnice institucijama izvan Univerziteta koje su podržale rad Fonda u školskoj 2019/2020. godini, a to su pored Grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, NIS, DDOR, JKP „Informatika“ i Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Bečejska opština stipendira 73 studenata

Nedavno su po već ustaljenom običaju svim stipendistima bečejske opštine svečano uručeni ugovori o stipendiranju. Prvobitno je raspisan konkurs za dodelu 60 stipendija uspešnim studentima koji se školuju za deficitarna zanimanja na osnovu liste koju je dostavila bečejska ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje. Konkursna komisija je ustanovila da kriterijume ispunjava 73 učesnika konkursa i predložila je predsedniku opštine da se pomoć u školovanju svima dodeli. Kako mesečna stipendija iznosi 8.000 dinara i uplaćuje se deset meseci tokom univerzitetske godine, to znači da će svaki stipendista dobiti ukupno 80.000 dinara. Lokalna samouprava je planirala za ovu aktivnost 4,8 miliona dinara, a proširenjem spiska stipendista na sve koji ispunjavaju uslove, moraće da se izdvoji milion dinara više.

Ovo nije trošak, već investicija za budućnost, rekao je prilikom uručenja ugovora predsednik opštine Bečej Dragan Tošić. Kako je dodao, drago mu je da vidi ovoliki broj uspešnih studenata, a bio bi još srećniji da je ova sala dupke puna. Našli bismo sredstva da finansiramo trud vrednih devojaka i momaka. Naša velika želja je da se većina vas vrati i stečeno znanje stavi u službu matične sredine. Već imamo takve slučajeve, a nadamo se da će ih iz godine u godinu biti sve više, poručio je Tošić. Iako iznos stipendije nije veliki, biće od koristi. Mnogima je to prvi prihod u životu do kojeg su stigli zahvaljujući svom trudu, rekla je predsednica Komisije za dodelu stipendija Edit Silađi i poručila stipendistima da istraju na svom putu. 

Vremeplov: Veliki štrajk

Otkazi dvojici kolega iz Saobraćajne škole „Pinki“ su povučeni. Među poslednjima u Srbiji, osnovne i srednje škole Novog Sada na  današnji dan u ponedeljak 03.03.1997. donose odluku o prekidu štrajka i početku nastave od 05.03.1997. godine. Jedan broj škola u Pančevu i Beogradu istrajava u štrajku još nekoliko dana.

Vremeplov: Umro Gutenberg

Na današnji dan  03. februara  1468. godine  umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije – omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Od prve knjiga odštampana njegovom tehnologijom Biblije iz 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.

Vremeplov: Rođen Mendelson

Nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu rođen je na današnji dan 03. februara  1809. godine. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za “San letnje noći”, kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana “Škotska”, Četvrta nazvana “Italijanska”), uvertire (“Hebridi” ili “Fingalova pećina”), klavirske kompozicije (“Pesme bez reči”), oratorijumi (“Paulus”, “Elijas”), “Koncert za violinu i orkestar u e-molu”, solo pesme, kamerna muzika.

Vremeplov: Umro akademik Klerić

  Na današnji dan  03. februara  1910. godine umro je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.

Vremeplov: Tolstoj postao član Srpske kraljevske akademije

Ruski pisac Lav Tolstoj postao je na  današnji dan 03. februara  1910. godine član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Obešen Veljko Čubrilović

Na  današnji dan 03. februara 1915. godine u  Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. godine na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Vremeplov: Umro Vudro Vilso

            Američki  državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921. godine, umro je na današnji dan  03. februara  1924. Prethodno je bio  univerzitetski profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom planu od “14 tačaka” i učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice Ujedinjenih nacija.

Vremeplov: Održana prva sednica Društva naroda

Na današnji dan 03. februara 1919. godine u  Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

 Vremeplov: Grčka stekla nezavisnost

Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj na današnji dan 03. februara  1830. godine je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453. godine.

Bačka Palanka: Dva dečaka (11) pokušala da siluju 14-godišnju devojčicu

Kako Radio-televizija Vojvodine nezvanično saznaje, dvojica jedanaestogodišnjaka koja su u nedelju uveče pokušala da siluju četrnaestogodišnju devojčicu, od ranije su poznata lokalnoj policiji zbog sitnih krađa. Tom prilikom lakše su povređene devojčica i njena sestra koja je pokušala da je odbrani od napasnika. Dečaci su iz socijalno ugožene kategorije stanovništva, lošijeg materijalnog stanja iz romskog naselja ‘’Čerga’’. Kako je vest o silovanju u pokušaju odjeknula kao bomba, u Bačkoj Palanci tokom dana primećene su pojačane policijske patrole. Viši javni tužilac u Novom Sadu je događaj kvalifikovao kao silovanje u pokušaju.

Zaštitnik građana u kontroli zbog zlostavljane devojčice

Zaštitnik građana pokrenuo je u nedelju  na sopstvenu inicijativu postupke kontrole kruševačkog Centra za socijalni rad, tamošnje ustanove zdravstvene zaštite i osnovne škole u Kruševcu koju pohađa devojčica koju je, kako se sumnja, više puta silovao stric, a ona potom rodila mrtvo dete. Nakon utvrđenih činjenica Zaštitnik građana će obavestiti javnost o svojim saznanjima i daljim postupcima prema nadležnim organima, saopšteno je iz njegovog kabineta.Zaštitnik je, kako se navodi, iz medija saznao za ovaj slučaj zanemarivanja i nasilja nad 13-godišnjom devojčicom iz Kruševca.

Pre dva dana uhapšen je Saša U. (41) iz okoline Kruševca zbog sumnje da je silovao svoju bratanicu. Prema pisanju medija, on je priznao je da je spavao s njom, ali tvrdi da nije otac deteta koje je rođeno mrtvo. Devojčica je u bolnici i lekari se zbog sepse bore za njen život, preneli su lokalni mediji, koji dodaju da je ovaj događaj otkriven kada je 13-godišnjakinja dopremljena na ginekološko odeljenje kruševačke bolnice zbog bolova i obilnog krvarenja.

Snimak ne dokazuje krađu testova za malu maturu, veštačiće se rukopisi porodice optuženog štampara

Na suđenju mašinisti roto štampe Igoru Stamenkoviću, optuženom za krađu testa male mature za 2019. godinu u petak 28. februara je u Višem sudu u Beogradu pregledan video snimak iz štamparije, na kojem se vidi da je Stamenković uzeo prazan beli papir sa gomile papira, koju je (gomilu papira) nakon toga drugi radnik bacio u otpad. Stamenković je ranije u svojoj odbrani tvrdio da je iz štamparije uzeo samo prazan papir sa gomile, kako bi ga upotrebio umesto toalet papira, a snimak je to potvrdio, nakon čega je odbrana danas zatražila da se postupak protiv njega obustavi. Međutim, tužilac je nakon pauze zatražio da se izvrši novo grafološko veštačenje rešenog testa koji je objavljen na sajtu jednog medija, odnosno da se izveštače i uporede rukopisi optuženog i svih članova njegove porodice. Ovom predlogu se, kao zakasnelom, protivio Stamenkovićev branilac Dimitrije Ilić, ali ga je sud usvojio i naložio da se veštačenje obavi. Takođe, u nastavku suđenja treba da bude ispitan svedok koji je pretresao kompjuter sa snimkom iz štamparije, jer na snimku nedostaje 20 minuta. On mora da objasni zašto fali ta minutaža. Sledeće suđenje zakazano je za 26. mart.

Stamenković se optužnicom tereti za krivično delo povreda tajnosti podataka u sticaju da krivičnim delom oduzimanje tuđe stvari. On je na početku suđenja u oktobru prošle godine negirao da je ukrao test iz matematike za malu maturu u junu prošle godine, tvrdeći da je iz štamparije uzeo samo prazan papir kako bi ga upotrebio umesto toalet papira. Optužen je da je iskoristio nepažnju svojih kolega u štampariji u kojoj su štampani testovi za završni ispit učenika osmog razreda i tom prilikom je ukrao test iz matematike. Sumnja se da je to uradio kako bi test odneo sinu, koji je bio maturant jedne osnovne škole u Beogradu i kako bi mu pomogao da lakše položi završni ispit. Takođe, sumnja se da je preko sina rešeni test iz matematike došao do njegovih drugova i njihovih roditelja, nakon čega su ga oni putem društvene mreže Instagram delili drugim roditeljima i učenicima u više osnovnih škola. S obzirom na to da su testovi iz matematike bili “provaljeni” došlo je do odlaganja polaganja testa iz matematike za dva dana.

Dete se utopilo kod Lezbosa, 47 migranata spaseno

Jedno dete se utopilo, a 47 migranata je spaseno nakon što se njihov čamac prevrnuo nedaleko od grčkog ostrva Lezbos, saopštila je juče grčka obalska straža. Rojters navodi da je najmanje 1.000 migranata stiglo do grčkih ostrva u istočnom delu Egejskog mora od nedelje ujutro. Migranti su krenuli ka granicama Turske sa Bugarskom i Grčkom i prema grčkim ostrvima nakon što je Ankara u petak saopštila da će otvoriti granice prema Evropskoj uniji, a nakon što su u Siriji u napadu vladinih snaga poginula 33 turska vojnika.

Naučnici zabeležili najjaču eksploziju u svemiru nakon Velikog praska

Naučnici su zabeležili naznake dosad najjače eksplozije u svemiru, pet puta snažnije od bilo koje ranije uočene, piše BBC. Veruju da je ogromno oslobađanje energije nastalo iz supermasivne crne rupe, od Zemlje udaljene oko 390 miliona svetlosnih godina te da je ova pojava za sobom ostavila džinovsku udubljenje u galaksiji “Ophiuchus”. Astronomi već dugo proučavaju ovaj veliki skup galaksija jer su primetili da ima neuobičajeno zakrivljenu ivicu. Veruju da je razlog tome velika grupa hiljada odvojenih galaksija među kojima konfluiraju vrući gasovi i tamna materija. Sada smatraju da bi razlog tome mogla biti velika šupljina unutar gasova koji se nalaze u tom galaktičkom skupu, a nastala je kao posledica emisija iz središnje crne rupe. Isprva su sumnjali u ovakvo objašnjenje jer je udubina vrlo velika. Naime, u nju bi se moglo smestiti 15 Mlečnih puteva (naših galaksija) zaredom. Ali njihovu su teoriju potvrdili podaci pribavljeni teleskopima “Murchison Widefield Array” (MWA) u Australiji i “Giant Metrewave Radio Telescope” (GMRT) u Indiji. “Na neki način, ta je eksplozija slična načinu na koji je erupcija vulkana Mount St. Helens godine 1980. otrgnula vrh planine”, kazala je Simona Đaćintući iz Pomorske istraživačke laboratorije u Vašingtonu i glavna autorka studije. Rezultati istraživanja pod nazivom “Discovery of a Giant Radio Fossil in the Ophiuchus Galaxy Cluster” objavljeni su u naučnom časopisu “The Astrophysical Journal”.