Šarčević: Srbija će učestovati u PIRLS istraživanju u martu 2021.

Učenici četvrtih razreda osnovne škole, uzrasta 10 godina, po prvi put,  sledeće godine učestvovaće u međunarodnom istraživanju čitalačke pismenosti i razumevanju teksta – PIRLS. PIRLS je međunarodna studija koja meri i upoređuje trendove razvoja čitalačke pismenosti učenika četvrtih razreda (uzrasta 10 godina) i pruža zemljama učesnicama u istraživanju jedinstvenu priliku da prikupe međunarodno uporedive podatke o čitalačkim kompetencijama učenika u tom uzrastu. Takođe,  ovim testiranjem,  države učesnice prikupljaju podatke o nivou podsticanja čitanja u školi i kod kuće, kao i relevantne informacije o kvalitetu nastave u školama.

Konferencija povodom ovog istraživanja, na kojoj je učestvovalo  oko 190 istraživača i koordinatora iz preko 60 zemalja sveta, održana je danas u Beogradu. Skup je otvorio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Vrednost PIRLS 2021 istraživanja se ogleda ne samo u poređenju postignuća učenika iz različitih zemalja i utvrđivanju našeg ranga na listi svetskih obrazovnih sistema, već i u mogućnosti da utvrdimo karakteristike našeg obrazovnog sistema koje doprinose postignućima u oblasti čitalačke pismenosti, a koja je osnova svih drugih pismenosti – matematičke, prirodno-naučne, finansijske – rekao je ministar Šarčević. On je istakao da će Srbija će po prvi put učestovati u PIRLS istraživanju u martu 2021.godine. Učešće Republike Srbije u ovom međunarodnom istraživanju je od velike važnosti za obrazovno-vaspitni sistem, jer bez ovakvih evaluacija nisu moguće strateške pripreme budućih aktivnosti, koje će doprineti kvalitetu obrazovanja i dobrobiti pojedinca i društva, rekao je Šarčević.

Nacionalni kooordinator istraživanja i direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović naveo je da   veoma  važno to što su međunarodna istraživanja poverena Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao referentnoj državnoj ustanovi koja se bavi osiguranjem kvaliteta u obrazovanju i kojoj je rad na ovakvim istraživanjima zakonom poveren posao. Na taj način, ali i koristeći ranija iskustva Instituta za pedagoška istraživanja u okviru TIMSS istraživanja, možemo da osiguramo bolji kvalitet realizacije istraživanja, a samim tim i da se nadamo boljim krajnjim rezultatima u poređenju sa drugim obrazovnim sistemima ,  rekao je Ranđelović i istakao da se PIRLS sprovodi u petogodišnjim ciklusima, a prvi ciklus je realizovan 2001. Godine U okviru priprema za glavno testiranje, prema rečima Ranđelovića, tokom ovog meseca planirano je da se održi probno testiranje, ali samo u školama koje su izabrane primenom posebne tehnologije.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je domaćin međunarodnog sastanka Nacionalnih koordinatora istraživanja, četvrtog po redu, u ovom ciklusu od 2-6. marta 2020.  Glavna tema skupa je vrednovanje i bodovanje testova, kao i organizacija obuke za pregledače testova.

PIRLS (The Progress in International Reading Literacy Study) je istraživački projekat Međunarodnog udruženja za evaluaciju obrazovnih postignuća (IEA) koje sprovodi velike komparativne studije u obrazovanju od 1959. godine.

Od 1. jula javne nabavke elektronski

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u ponedeljak 2. marta da će se od 1. jula ove godine javne nabavke sprovoditi elektronski, što će omogućiti veću transparentnost, konkurentnost i smanjenje korupcije. Govoreći na Kopaonik biznis forumu, Mali je kazao da je to predviđeno novim Zakonom o javnim nabavkama koji je izglasan u parlamentu prošle godine. “Zakonom o javnim nabavkama, od 1. jula ove godine imaćemo portal javnih nabavki i sve će se sprovoditi elektronski. To će omogućiti veću transparentnost, konkurentnost i smanjenje korupcije”, rekao je Mali. 

On je ukazao i da je Zakonom o računovodstvu predviđeno da od 1. januara 2022. godine obavezno uvođenje elektronskih faktura, dodajući da se država uveliko priprema za to i poručio privrednicima na Kopaonik biznis forumu da poštuju taj rok. “Nema više pečata, papirologije, slanja, gubljenja, faksiranja”, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, to su dva važna zakona od 74 zakona koja su prošle godine izglasana u parlamentu iz nadležnosti Ministarstva finansija, a koji će olakšati i digitalizovati poslovanje privrede.

Udovičić sa delegacijom Svetske federacije školskog sporta

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić susreo se 2. marta sa predsednikom Međunarodne federacije za školski sport (ISF) Loranom Petrinkom i generalnim sekretarom Hrvojem Čustonjom, koji borave u Srbiji povodom Generalne skupštine na kojoj ce biti izabran novi potpredsednik.  Srbije, koji ove godine slavi značajan jubilej – 50 godina postojanja. Zahvalivši se na poseti predstavnicima Federacije i primljenom priznanju za značajan doprinos školskom sportu, Udovičić je naglasio da je jedan od ključnih ciljeva ministarstva upravo motivacija dece da uđu u sistem školskog sporta i da se kao takav još više razvija kroz brojna školska i međunarodna takmičenja.

 “Priznanje da je naš višegodišnji rad u oblasti školskog sporta uspešan stiglo je od Međunarodne federacije za školski sport, koja je prepoznala naš trud i zalaganje i omogućila nam da organizujemo i niz međunarodnih školskih takmičenja u proteklih nekoliko godina” “Prvi put u istoriji, Srbija je bila domaćin školskih međunarodnih takmičenja u raznim sportovima. Bili smo domaćini Svetskog školskog prvenstva u odbojci 2016. godine, dve godine kasnije Srbija je dobila domaćinstvo Svetskog školskog prvenstva u košarci 3×3, dok smo 2019. u Beogradu ugostili mlade fudbalere na Svetskom školskom prvenstvu u fudbalu”, rekao je Udovičić i dodao da su na sva tri prvenstva oborili smo rekorde u broju takmičara. “Potvrda da smo bili dobri domaćini i da smo dobri organizatori je dobijanje još jednog domaćinstva, Svetskog školskog prvenstva u rukometu 2020. godine. U planu su i druge sportske manifestacije namenjene mladim sportistima“, zaključio je Udovičić.

Visoki zvaničnici su razgovarali i o realizaciji prve Školarijade 2021, za decu koja pohađaju osnovnu školu, što je srpski idejni projekat. Iste godine u Srbiji će biti održano i Svetsko prvenstvo u Orijentiringu.

“Dokaz koncepta” konkurs za istraživače

Fond za inovacionu delatnost raspisao je novi javni poziv za program “Dokaz koncepta” kroz koji istraživači iz naučnoistraživačkih organizacija mogu da dobiju poslovnu i finansijsku podršku u iznosu do 2.400.000 dinara. Istraživači kojima je potrebna podrška da dokažu da će iz istraživanja nastati novi proizvod za kojim postoji potreba na tržištu mogu se prijaviti na novi javni poziv Fonda za inovacionu delatnost za Program – Dokaz koncepta. “Kroz “Dokaz koncepta” istraživači iz naučnoistraživačkih organizacija mogu da dobiju poslovnu i finansijsku podršku u iznosu do 2.400.000 dinara kako bi utvrdili tehničke karakteristike i tržišnu primenu novog proizvoda, procesa ili tehnologije koji razvijaju u svom istraživanju”, objašnjavaju u Fondu.

Svi zainteresovani istraživači mogu podneti prijavu do 28. aprila, putem portala Fonda za inovacionu delatnost. Mogu se prijaviti projekti iz svih oblasti nauke i tehnologije, uključujući i društveno-humanističke, i umetnost, a od strane naučnoistraživačkih organizacija, kao i svih drugih institucija i organizacija u Srbiji koje su akreditovane za naučnoistraživačku delatnost, uključujući i privatne.

Sredstva za realizaciju javnog poziva obezbeđena su iz budžeta Vlade Srbije, sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz “Projekat unapređenja konkurentnosti i zapošljavanja”(sporazum o zajmu Republike Srbije sa Svetskom bankom).

Đukić Dejanović: Za populacionu politiku iz budžeta 650 miliona dinara

Za predškolske ustanove, dečja igrališta, savetovališta za trudnice, reproduktivno zdravlje, škole roditeljstva, kuće i stanove za mlade bračne parove, kao i HPV vakcine, iz budžeta je izdvojeno 650 miliona dinara. Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović potpisala je u ponedeljak 2. marta ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za sufinansiranje mera populacione politike sa predstavnicima 88 lokalnih samouprava, čiji su projekti prihvaćeni na Javnom pozivu. “Danas je izuzetan dan, jer već četvrtu godinu za redom dodeljuju se subvencije za jedinicama lokalne samouprave za mere populacione politike. Imamo prve početne dobre rezultate i na to možemo svi biti ponosni. Tema populacione politike je bila samo za naučne krugove, do pre četiri godine. Od tada je Vlada Republike Srbije pokrenula niž mera, kako bi došli do što većeg broja naših sugrađana”, kazala je Đukić Dejanović.

Najviše sredstava, kako navodi, oko 292 miliona dinara, opredeljeno je za adaptaciju i sanaciju objekata predškolskih ustanova. Na taj način, objašnjava, stvoriće se uslovi za proširenje kapaciteta, kako bi se smanjile liste čekanja u vrtićima širom zemlje. “Početna mala radost je ta, što jedino u našoj zemlji u prošloj godini je rođeno 341 beba više, u poređenju sa deset zemalja iz regiona sa kojima pravimo analogne analize, došlo do povećanja broja novorođenih beba”, istakla je ministarka. Za nabavku medicinske opreme za opremanje odeljenja ginekologije i pedijatrije, kako navodi, opredeljeno je oko 79 miliona za 31 jedinicu lokalne samouprave, kao i 29 vozila za potrebe patronažnih službi, u iznosu od oko 77 miliona dinara. U 58 lokalnih samouprava, kako kaže, sufinansiraće se osnivanje ili osnaživanje savetovališta za trudnice, reproduktivno zdravlje, škole roditeljstva i savetovališta za mlade, u visini od skoro 80 miliona dinara, a oko 13 miliona dinara namenjeno je za izgradnju kuća i stanova za mlade bračne parove.

“Konkurencija je bila velika. Komisija je konstatovala veliku kreativnost i sve su nas oduševili projekti i ovim putem čestitam svim lokalnim samoupravama. Dokumentovani su prioriteti i to su one porodice koje nemaju decu, ili imaju samo jedno, kako bi se povećao broj članova, jer će se na taj način direktno uticati na populacionu politiku”, kaže ministarka.

Najbolji na bilbordima u Temerinu: Hor OŠ Slavko Rodić

Hor Osnovne škole „Slavko Rodić“ iz Bačkog Jarka u prošloj školskoj godini osvojio je prvo mesto na 29. Republičkoj smotri horova u Sremskim Karlovcima. Zbog čega su bili najbolji demonstrirali su nastupom i na završnoj svečanosti projekta Učim + Znam = Vredim koja je 30. novembra održana u Master centru Novosadskog sajma. Kako kaže dirigentkinja Nada Gvozdenović, nastavnica muzičke kuluture u toj školi, hor čine deca od prvog do osmog razreda. Na pobedničkom repertoaru bile su četiri numere: „Konji se vrani igraju” Konstantina Babića, renesansna pesma „Viva la muzika”, „Zeleni se jagodo” Zlatana Vaude i duhovna pesma „Dostojno i pravedno jest”. – S ovom grupom dece je divno raditi. Oni su požrtvovani i dali su svoj maksimum kako dolaskom na probe, tako i radom na probama – kaže Nada Gvozdenović. – U početku sam se bojala kako će sve funkcionisati jer je značajna generacijska razlika među horistima, međutim, oni su toliko dobro funkcionisali da smo se svi iznenadili.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Izložba: Profesor pretvara svakodnevne predmete u umetničko delo

Kako umetnost može postati hobi, a svakodnevni predmeti i živi svet umetničko delo? To prikazuje izložba profesora filozofije Damira Maleševa „Asamblaži“ koja je otvorena 3. marta u 19 časova u Kutku za kulturu (Sentandrejski put 106b). Svestrani profesor koji radi u Isidorinoj gimnaziji, Damir Malešev, pisac poezije i eseja, prevodilac stranih rok pesama, koji iza sebe ima objavljene dve zbirke poezije i dve knjige pesničkih prevoda (korejska poezija i antologija Bitlsa), umetnošću je počeo da se bavi pre otprilike 20 godina. Njegov trenutni fokus interesovanja u umetnosti su asamblaži (vajarska tehnika), a u okviru predstojeće izložbe, težeći da prikaže jednostavnost i jasnoću izraza, „uzor“ su mu Pikasova „Glava bika“ i opštepoznati Sneško Belić kao arhetipski asamblaži. Brojni predmeti iz svakodnevnog okruženja preimenovani su u novi svet ptica, insekata, ljudskih likova i figura, a biće prikazani i originalni šahovski setovi, kao i piktogrami sačinjeni od ćiriličnih slova. Izložba traje do 7. marta, a ulaz je besplatan.

Kutak za kulturu – prostor koji je na Klisi otvoren u oktobru prošle godine, u okviru projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ deo je ideje o decentralizaciji kulture, odnosno širenju kulture i sadržaja do najudaljenijih delova grada, aktiviranju lokalne zajednice i njihovom uključivanju u celokupnu kulturnu scenu Novog Sada.

Konkurs za nagradu “Pavle Janković Šole“

Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre pod pokroviteljstvom Radio-televizije Vojvodine raspisuje konkurs za dodelu nagrade “Pavle Janković Šole“ za 2020. godinu. Nagrada se dodeljuje za tekst monodrame za decu, u trajanju do 15 minuta (do 2.000 reči, odnosno 12.500 karaktera ili do sedam stranica standardno kucanog teksta). Nagrada se sastoji od diplome, novčanog iznosa od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, i izvođenja na 29. Festivalu monodrame za decu u okviru decembarskih Zmajdana.Snimak predstave biće emitovan na Radio-televiziji Vojvodine. Konkurs je otvoren do 8. maja 2020. godine.

Tekstove, potpisane šifrom, slati na adresu: Radio-televizija Vojvodine, Centar za kompetentnost i strateški razvoj (za konkurs “Monodrama za decu”), Ignjata Pavlasa 3, 21000 Novi Sad. Rešenje šifre potrebno je poslati u posebno zapečaćenoj koverti. Nagrada “Pavle Janković Šole“ biće dodeljena u okviru junskog programa 63. Zmajevih dečjih igara. Pravo učešća na konkursu imaju svi državljani Republike Srbije, osim zaposlenih u Radio-televiziji Vojvodine i Zmajevim dečjim igrama.

„Hemofarm” promoviše kreativan pristup reciklaži

 Pokrenimo talas održivih vrednosti, poruka je čitavom društvu koji je svojim sedmim „Izveštajem o održivom razvoju za 2018 godinu” uputila kompanija „Hemofarm” na manifestaciji u Vršcu.  U nizu kreativnih radionica učestvovali su njihovi zaposleni, poslovni partneri, žene i deca iz društveno osetljivih grupa okupljenih u programu „Obučeni za uspeh“ i osnovci iz vršačke škole „Ogla Petrov Radišić“. Pretvarajući kreativnim radom polovne automobilske gume u mobilijar, šarenu opremu i ukrase, svi oni su pokazali da i guma ne mora da postane nepotrebni otpad, već može da dobije novi život. Papir od prerađenih automobilskih guma i odevne kože poslužio je kompaniji „Hemofarm” da baš na njemu odštampa svoj novi „Izveštaj o održivom razvoju” i na taj način dodatno ukaže da su reciklaža, ponovna upotreba sirovina i cirkularna ekonomija mogući uvek kada postoji spremnost, volja i kreativnost.

Direktor „Hemofarma” dr Ronald Zeliger istakao je da za predstavljanje novog „Izveštaja o održivom razvoju” nije slučajno izabran baš proizvodni kompleks u Vršcu, jer je upravo tu pre 60 godina i počela i danas se kreira priča o uspehu ovog najvećeg domaćeg proizvođača lekova i regionalnog farmaceutskog lidera. – Veoma smo ponosni da predstavljamo ne samo farmaceutskog i poslovnog, već i lidera održivog razvoja – rekao je Zeliger i objasnio da to znači da „Hemofarm” delom dokazuje da su uz ekonomske rezultate, važni i svi drugi uspesi koji vode kvalitetnijem životnom okruženju i humanijem društvu.

Prošle godine su lekovi sa znakom „Hemofarma” bili dostupni na tri kontinenta u 34 države, oboren je novi rekord proizvodnjom 5,5 milijardi tableta, kapsula i drugih formi odnosno 245 miliona pakovanja gotovih proizvoda, uz istovremeno dodatno smanjenje zagađenja i upotrebe vode i struje. Tokom prošle godine skoro 200 miliona pakovanja za proizvode napravljeno je od recikliranog kartona, što znači da je „održivo pakovanje“ obezbeđeno za više od 80 odsto proizvoda. Na taj način ponovo je sačuvano više od 17.000 stabala. Istovremeno „Hemofarm” je nastavio da ulaže u svoje proizvodne kapacitete ali i u svoje zaposlene čiji broj je porastao za sedam odsto, pri čemu žene i dalje čine većinu od 53 odsto i u ukupnom broju zaposlenih i u rukovodstvu.

Da održivi razvoj nije samo ekologija, već i briga za boljitak čitave zajednice, istakla je Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija u „Hemofarmu”, naglašavajući da je upravo zato ova kompanija kroz rad svoje Fondacije samo u prošloj godini realizovala više od 90 pojedinačnih aktivnosti, koje su za cilj imale poboljšanje kvaliteta zdravlja i života ljudi. Edukativne i humanitarne akcije bile su usmerene na podizanje svesti građana o važnosti preventivnih pregleda, donorstva organa i transplantacije, ali i na sticanje novih znanja lekara, najboljih studenata i đaka.

Nagrada za izuzetnost koju od prošle godine dodeljuje Fondacija pokazuje za koje se vrednosti zalažu u „Hemofarmu, istakla je Sanda Savić izražavajući uverenje da će u periodu pred nama i broj onih koji kreiraju sadašnjost koja obezbeđuje budućnost i tako neguju održivi razvoj, biti sve veći.

Prof. Vujičić  9. marta proslaviće stoti rođendan

Prof. dr Danilo Vujičić 9. marta proslaviće stoti rođendan, ali i danas je vedrog duha, dobrog zdravlja, aktivno prati zbivanja u našoj zemlji i svetu i detaljno se seća svog uzbudljivog života. Rođen je 1920. godine u Crnoj Gori, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a želja za učenjem i radom doveli su ga nakon Drugog svetskog rata u Vrbas, a potom u Novi Sad. Radio je kao rukovodilac računovodstvenih, ekonomskih i investicionih poslova, objavio više brošura, knjiga i članaka iz oblasti privrede, bio je profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (FTN), a nakratko i dopisnik „Dnevnika” i „Borbe”. Kako kaže, tajna dugog života je u izbegavanju svađa, zbijanju šala i radu koji ga je ispunjavao. Tokom karijere nikada se nije posvađao s kolegama, uvek je bio spreman da pomogne i imao je na umu da svaki čovek ima dušu, potrebe i želje.

Danilo Vujičić potiče iz seljačke porodice, ali je još od detinjstva voleo da radi i da uči, te je već s 15 godina dobio prvi posao na izgradnji puta kroz Crnu Goru. – Bio sam dobar đak i nije mi se ostajalo na selu te sam sreću potražio na Primorju, u ugostiteljstvu i trgovini, što mi je kasnije otvorilo vrata da odem u Sarajevo, gde sam se zaposlio u velikom preduzeću „Jeftanović” – priseća se naš sagovornik. – Oduvek su me zanimale razne stvari. Nemački sam naučio zahvaljujući delovima poznatog priručnika „Nemački u 100 lekcija” koje je objavljivao list „Politika”. Uspeo sam toliko dobro da ovladam jezikom da sam se s Nemcima, kojih je nakon Drugog svetskog rata bilo mnogo u Bosni i Hercegovini, sporazumevao bez problema. U slobodno vreme pohađao sam brojne kurseve, među kojima je bio i knjigovodstveni, koji će, kako se kasnije ispostavilo, biti presudan u poslu kojim sam se bavio. Osim toga, išao sam na časove plesa i daktilografije, a ta veština mi je pomogla da tokom rata budem premešten u vojni štab jer sam znao brzo da kucam na pisaćoj mašini. Zahvaljujući njemu, bio sam zaštićen, imao bolju hranu i mesto za spavanje od mojih saboraca.

Kada se završio rat, 1946. godine Vujičić se iz Sarajeva preselio u Vrbas kod rođaka. Ubrzo je saznao da se u lokalnoj uljari traži knjigovođa i, na nagovor rodbine, prijavi se na to radno mesto. – Tokom rata sam naučio posebnu tehniku knjigovodstva koju su koristili Nemci, a koja je tek trebalo da bude uvedena u naša preduzeća. Zahvaljujući tom znanju, munjevito sam napredovao i ubrzo sam postavljen za privrednoračunskog direktora uljare – kaže Vujičić. – Kada je osnovano sindikalno KUD „Đura Jakšić”, predloženo je da budem njegov sekretar. Nedugo potom, u Vrbas je došla došla učiteljica iz Beograda Milena Alargić koja je bila aktivna članica KUD-a i glumila u našim predstavama. Jednom prilikom smo zajedno nastupili u predstavi glumeći ljubavni par. Iskoristio sam priliku da joj kroz šalu izjavim ljubavi pa sam koj kazao: „Ovo može da se pretvori u naviku”, a ona mi je otresito odgovorila: „Sigurna sam da neće!” Međutim, vraga! Predomislila se i ubrzo je usledilo venčanje i dobili smo ćerku Gordanu, koja je diplomirani pravnik.

Danilo Vujičić zaposlio se u Srezu Novi Sad (nekadašnja upravna i samoupravna jedinica) 1955. godine, gde je radio kao šef sreske uprave za investicije. Tu mu se ispunila želja da studira pa je u Novom Sadu upisao Višu komercijalnu školu, a u Subotici Ekonomski fakultet. – Nakon ukidanja srezova, karijeru sam nastavio u gigantu „Naftagasu”, gde sam radio kao direktor finansiranja investicija, ali sam nakratko prešao u preduzeće „Dunav–Tisa–Dunav” – ističe Vujičić. – Međutim, iznenada sam dobio poziv da se vratim u „Naftagas” jer su pokrenute velike investicije, kupovala se skupa oprema i bilo im je potrebno moje znanje i iskustvo. Radio sam na izgradnji Rafinerije„Novi Sad”, nabavci brojnih rezervoara za naftu i gas, na naftovodu Krk – Novi Sad – Pančevo, izgradnji železničke pruge koja je vodila u rafineriju…

Vujičić je titulu doktora društveno-ekonomskih nauka stekao pred odlazak u penziju 1981. godine, a tada je angažovan za nastavu ekonomije i organizacije na FTN-u.  Za svoj rad u preduzećima i fakultetu dobio je brojna priznanja, među kojima je odlikovanje Prezidijuma Jugoslavije, Povelja Saveza sindikata Srbije, Povelja klubova samoupravljača Jugoslavije, Prvomajska nagrada Sindikata Novog Sada, te brojne novčane nagrade, plakete i zahvalnice…    

Kao i u svim aspektima života, i u profesorskom poslu Danilo Vujičić se odlično snašao i stekao poštovanje i simpatije studenata. Jedan od njih je inženjer Branko Đukić. – Kao diplomac, išao sam na poslovno-informativne seminare koje je držao profesor Vujičić i odmah sam shvatio da se radi o velikom čoveku, od koga se može mnogo naučiti, a posebnu pomoć mi je pružio tokom izrade diplomskog rada – prisetio se Đukić. – Profesora Vujičića najbolje opisuje izreka „Rad je stvorio čoveka”. Međutim, on je bio hrabar, u životu je uvek grabio napred i sreća ga je uvek služila jer se znao snaći u svakoj situaciji, ne povredivši nikog.

Vučić i Šarčević obišli školu u Gornjem Milanovcu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar prosvete, nauke i  tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetili su 28. februara adaptiranu i renoviranu Osnovnu školu „Momčilo Nastasijević“ u Gornjem Milanovcu, u čiju je rekonstrukciju uloženo 256 miliona dinara. Sredstva za rekonstrukciju obezbedila je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Škola je kompletno rekonstrusana, zamenjeni su podovi, kao i stolarija u delu objekta, renovirani su toaleti, zamenjene elektro, vodovodne i grejne instalacije. Adaptirano je i potkrovlje koje ranije nije imalo nikakvu namenu. Sada polovinu prostora koristi škola, a drugu izdvojeno odeljenje Muzičke škole iz Čačka. Nastavu u školi pohađa 565 učenika raspoređenih u 24 odeljenja, a svi učenici sada nastavu pohađaju u jednoj smeni. Škola je osnovana 1964. godine, a naziv je dobila po srpskom pesniku, Momčilu Nastasijeviću. U delegaciji koja je posetila školu bili su i direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević i predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević.

Vremeplov: Sukob srpskih snaga i Albanaca na području Drenice

Na današnji dan 04. marta  1998. godine nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Ilegalna organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

Vremeplov: Knez Pavle se sastao sa Hitlerom

Jugoslovenski knez namesnik Pavle Karađorđević sastao se tajno na današnji dan 04. marta  1941. godine u Drugom svetskom ratu u Berhtesgadenu s vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, koji je zatražio da Beograd pristupi Trojnom paktu, pri čemu bi Nemačka i Italija garantovale “integritet i nezavisnost” Jugoslavije.

Vremeplov: Požaru u Hilandaru

Na današnji dan 04. marta  2004. godine u požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.

Vremeplov: Osnovano  OFD  Crvena zvezda

Članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije na današnji dan 04. marta  1945. osnovali su Omladinsko fiskulturno društvo Crvenu zvezdu. Među osnivačima su se nalazili Nebojša Popović, Mira Petrović, Svetozar Gligorić i Milovan Ćirić. Osnivači su dugo većali oko imena društva, a “kumovi” su bili Slobodan Ćosić (kasnije legedarni sekretar Fudbalskog kluba) i Zoran Žujović. Ćosić je predlagao ime Zvezda, a Žujović je spontano dodao: “Ako je Zvezda, neka bude crvena.” Društvu je dodeljen bivši stadion predratnog kluba “Jugoslavija” na Topčiderskom brdu. Na dan osnivačanja društva, odigrana je i prva utakmica, i to protiv tima Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Utakmica je završena rezultatom 3:2, a kuriozitet ovog fudbalskog susreta je to da su borci golove svoga tima (Prvog bataljona Druge brigade KNOJ) pozdravljali pucnjavom iz pušaka, te su izrešetali već oštećenu krovnu konstrukciju zapadne tribine. Utakmica je odigrana na stadionu “Avala” (bivša “Jugoslavija”).

Vremeplov: Umro Vlada Divljan

Na današnji dan 04. marta  2015. godine umro je Vladimir Divljan, rok muzičar i tekstopisac, član džez-rok grupa Merlin i Zvuk ulice i predvodnik VIS Idoli. U samostalnoj karijeri od 1985. godine uporedo sa pop-rok formom bavio se i filmskom muzikom.

Vremeplov: Umro  Lazar Stojanović

Filmski reditelj i publicista Lazar Stojanović preminuo je na današnji dan 04. marta  2017. godine. Bio je autor zabranjenog filma “Plastični Isus” (1971), u kome je podvrgao kritici totalitarizam 20. veka, fašizam i komunizam i zbog koga je osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu.

Vremeplov: Rođen Vivaldi

Na današnji dan 04. marta  1678. godine u Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni “Četiri godišnja doba”, oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

Vremeplov: Barjak iskićen zvezdama postala zvanična himna SAD

Barjak iskićen zvezdama (engl. The Star-Spangled Banner) na današnji dan 04. marta  1931. godine postao  je nacionalna himna Sjedinjenih Američkih Država. Nastala je 1814. godine, za vreme britansko-američkog rata 1812—1815. godine, ali je postala zvanična himna SAD tek 1931. godine. Autor pesme je advokat i pesnik Frensis Skot Ki (Francis Scott Key), koji je pesmom hteo da izrazi svoju radost što je nakon bombardovanja tvrđave Mekhenri od strane Britanaca američka zastava opstala na jarbolu tvrđave. Melodija je pozajmljena od jedne popularne engleske pesme iz 18. veka, To Anacreon in Heaven od Džona Steforda Smita (John Stafford Smith). Pesma je brzo postala patriotska himna, da bi 1931. godine bila proglašena za zvaničnu nacionalnu himnu Sjedinjenih Američkih Država, osim treće strofe koja zbog jakih antibritanskih tendencija nije ušla u zvaničnu verziju.

Vremeplov: Klinton zabranio finansiranje kloniranja ljudi

Na današnji dan 04. marta  1997. godine američki predsednik Bil Klinton zabranjuje finansiranje državnih ustanova koje se bave istraživanjem kloniranja ljudi.

Plagiranje pod okriljem države

Piše: Nebojša Veljković*

Prva velika naučna rasprava o pitanju plagiranja predstavljala je ulog za priznanje prvenstva za slavu otkrića diferencijalnog računa. Trka u javnoj naučnoj areni vodila se između Isaka Njutna i Gotfrida Vilhelma Lajbnica. Bilo je to pre trista godina. Iza Njutna je stalo Kraljevsko društvo, a iza Lajbnica Berlinska akademija. Nemci su imali male šanse, bitku je dobilo pismo članova odbora Kraljevskog društva koji su stali ispred svog predsednika i presudili da je Lajbnic samo preformulisao Njutnov metod. Slabašna Berlinska akademija nije imala zaštitu kao što je njena naučna suparnica imala u trupama i floti Britanske kraljevske mornarice. Ipak je Lajbnic ostvario posmrtnu pobedu, kasnije su otkriveni svi postupci Njutnove družine uključujući pomeranje datuma otkrića unazad. Matematički svet je usvojio Lajbnicove simbole za diferencijalni račun i oni su prisutni u udžbenicima do današnjih dana. Evropa je kroz osamnaesti i devetnaesti vek, kako su prirodne nauke napredovale, doživela slične rasprave. Ko je prvi dokazao da voda nije element već jedinjenje? Da li je to bio Henri Kevendiš, Džejms Vat ili Antoan Lavoazije? Odgovor se već odavno zna i pitanje o vodi je ovde postavljeno samo za završetak uvoda.

O vodi u prirodnom stanju u kvalitativnom i kvantitativnom smislu je sve poznato, od količina u prirodi koja je stalna do sličnog hemijskog sastava što zavisi od geohemijskog sastava tla kroz koje prolazi dok ne „stigne” do nas. Uporedo sa tehnološkim inovacijama u iznalaženju što preciznijih instrumentalnih tehnika i uređaja za detekciju sve prisutnijih toksičnih supstanci u vodama, stručnjaci su se trudili da razviju indeksne metode za ocenjivanje kvaliteta vode kojom bi obuhvatili kvalitet kao celinu. Jedna od njih je metoda „Water Quality Index” (indeks kvaliteta vode) razvijena još početkom sedamdesetih godina prošlog veka u SAD – grupa parametara kvaliteta površinske vode agregira se tako što se kvalitet rangira od 0 do 100.

Ova metoda je modifikovana određivanjem pet klasa i nazvana „Serbian Water Quality Index (SWQI)” i 2011. godine usvojena i uneta u regulativu o indikatorima životne sredine Republike Srbije. Tome je prethodilo višegodišnje istraživanje tako što su svi modifikovani elementi za izračunavanje sa definisanjem ranga klasa kvaliteta preuzeti iz doktorske disertacije autora ovog priloga, objavljen je dovoljan broj stručnih radova i izveštaja o kvalitetu vode reka u okviru redovnog posla u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Danas se metoda SWQI koristi u naučnom radu drugih autora. Tome doprinosi i internet prezentacija sa svim metodološki potrebnim podacima i aplikacijom koja omogućava da korisnik unese zahtevane vrednosti kvaliteta parametara i izračuna „Serbian Water Quality Index” prema rezultatima sopstvenog monitoringa. Ovakav način dostupnosti metode podrazumeva da se navodi izvor – Agencija za zaštitu životne sredine/ Ministarstvo životne sredine Republike Srbije.

Sada dolazimo do dela sa novim primerom plagiranja. Naime, Agencija za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore je za potrebe izveštavanja o kvalitetu svojih reka preuzela metodu SWQI. Sve formulacije kojima se daje opis metode su doslovno prepisane, samo je izostavljena jedna reč koja upućuje na poreklo – Serbian. Na sajtu naše Agencije za zaštitu životne sredine jasno se navodi izvor korišćenja originalne metode sa nazivom na engleskom dokumenta iz 1976. godine, tako da je čitaocu jasno šta je modifikovano i zašto sada metoda dobija ime zemlje porekla. U svemu tome ima jedna dobra strana, iz ugla autora modifikovane metode za procenu kvaliteta površinskih voda. Iz izveštaja Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore saznajemo da je kvalitet vode reke Pive „odličan” sa  WQI 96 indeksnih poena. Komparativno, jer je metoda identična, naša reka Temštica, desna pritoka Nišave, takođe je u kvalitetu „odličan” sa SWQI 97 indeksnih poena.

U duhu dobre saradnje, potrebno je da kolege iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore u svojim izveštajima ne pišu kako su „razvili indikator Water Quality Index”, već da napišu kako koriste taj indikator i navedu link Agencije za zaštitu životne sredine – „Serbian Water Quality Index”. 

Kao što malo prisvajanje vodi ka velikom, tako i priznanje o malom prisvajanju vodi ka odvikavanju od velikog.

*doktor nauka zaštite životne sredine

Prošle godine za 10,9 odsto manja maloletnička delikvencija

U južnobačkom okrugu u toku 2019. godine, nadležnim organima prijavljen je 691 maloletni učinilac krivičnih dela i prekršaja, što je za 10,9 odsto manje u odnosu na 2018. godinu, saopšteno je u ponedeljak 2. marta iz Višeg suda u Novom Sadu, nakon konferencije stručnjaka angažovanih u oblasti rada sa maloletnim delinkventima. Od ukupnog broja, 67 odsto maloletnika bilo je prijavljeno u vezi sa imovinskim krivičnim delima. Broj predloga za izricanje krivičnih sankcija povećan je za 12 odsto, a za 29 odsto je povećan broj ovih predloga prema mlađim maloletnicima. U 2019. godini je bilo 365 predmeta prema maloletnicima iz nadležnosti Prekršajnog suda u Novom Sadu, što je za 15 odsto manje nego prošle godine. Takođe je zabeleženo i opadanje težih prekršaja. Tokom konferencije istaknuto je da su neophodne hitne izmene i dopune Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, kao i formiranje ustanove za privremeni smeštaj maloletnika na nivou okruga kako bi se izbeglo njihovo pritvaranje. Takođe je potrebno i formiranje ustanove na nivou Republike za maloletnike kojima je neophodno lečenje i osposobljavanje. Konferenciju su otvorili direktora Centra za socijalni rad Grada Novog Sada Dobrila Cacija i sudija Nenad Simović zamenik predsednika Višeg suda u Novom Sadu. O rezultatima rada u 2019. godini su izlagali predstavnici Apelacionog suda u Novom Sadu, Višeg suda u Novom Sadu i Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, Prekršajnog suda u Novom Sadu, Policijske uprave Novi Sad i Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, ali i predstavnici Dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju, Svratišta za decu i mlade, Novosadskog humanitarnog centra i Centra VITA.