Ko to kaže, ko to laže … da politika ne može u škole: Naprednjaci recitovali poeziju osnovcima u Vršcu

Aktivisti Srpske napredne stranke gostovali su 28. februara u Osnovnoj školi “Vuk Stefanović Karadžić” u Vršcu, gde su recitovali deci poeziju, objavila je Nova S. U školskoj  sali okupljeni su učenici petih razreda, koje je na početku manifestacije pozdravio Staša Milovanović, poverenik Mesnog odbora “2. Oktobar” Gradskog odbora Srpske napredne stranke Vršac, objavio je portal Nova S.  “Mesni odbor ‘2 Oktobar’ Gradskog odbora Srpske napredne stranke Vršac se u ime Mesne zajednice ‘2 Oktobar’ u toku protekle nedelje predstavio učenicima i nastavnicima Osnovne škole “Vuk Stefanović Karadžić’ u Vršcu i to pesmama pesnika iz pomenute Mesne zajednice”, objavio je portal www.rsaconline.com , uz fotografije sa samog dešavanja. Kako je navedeno, ideja aktivista je bila da se na ovaj način obeleži svetski Dan maternjeg jezika, koji je zbog produženog raspusta odložen za nedelju dana.

Identičan tekst objavljen je i na portalu evrsac.com, ali je, ubrzo posle razgovora novinara Nove i gradonačelnice Vršca Dragane Mitrović, tekst skinut. Nakon što je zamoljena da odgovori na pitanje da li je škola ovom prekršila zakon o zloupotrebi dece u političke svrhe, Mitrovićeva je rekla da se nalazi na sastanku i da će se javiti po njegovom završetku. Poziv do zaključenja teksta nije uzvraćen.

Politički analitičar Boban Stojanović za Nova.rs je rekao da je SNS zloupotrebila decu u političke svrhe. “Reč je o dvostrukoj zloupotrebi. Ne samo dece, što je apsolutno zabranjeno, već i zloupotreba obrazovnih institucija. Škole ni na koji način ne mogu biti ustupljene političkim subjektima”, kaže Stojanović i dodaje da ovo nije prvi put da stranke koriste decu u kampanjama ne samo SNS, već i drugi.

Raša Nedeljkov Programski direktor CRTA kaže da to što je neko aktivista ili član stranke ga ne sprečava da promoviše kulturu. “Uslov da zakon bude prekršen je da aktivisti jasno stave do znanja da su članovi stranke, dele promotivne materijale ili nose stranačka obeležja. Ako su nedvosmisleno povezali događaj sa političkom strankom onda postoji osnovana sumnja da je prekršen član 113 Zakona o osnovama obarazovanja i vaspitanja koji zabranjuje stranačko delovanje u školama”, kaže Nedeljkov.

Tadašnji direktora OŠ “Vuk Karadžić” Srđan Jovanović potvrdio je da je manifestacija održana, ali “da on ne legitimiše ljude i da ne zna ko su članovi, a ko ne”. Jovanović se pozvao na član zakona po kom direktori škola “treba da sarađuju sa lokalnim samoupravama” i njenim institucijama, a da je dopis za organizovanje tribine stigao iz Mesne zajednice, koju ne smatra stranačkom institucijom. “Pesnici nisu autorizovani, pesnik može da bude bilo ko. Ja svakako nisam ni bio tamo. Dao sam im dva mikrofona i to je to”, izjavio je Jovanović, napominjući da je on tada već bio direktor u ostavci.

SAIGE – Projekat ubrzanja inovacija i podsticanja preduzetništva u Srbiji

Skupština Republike Srbije donela je 24. februara Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Svetske banke).

Međunarodna banka za obnovu i razvoj (Svetska banka) i Republika Srbija ugovorile su zajam u iznosu 43 miliona evra za finansiranje Projekta akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva.

Cilj projekta SAIGE (Serbia Accelerating Innovation and Entrepreneurship Project – SAIGE) je kao prvo, da poboljša relevantnost i izvrsnost naučnih istraživanja, a kao drugo, da unapredi inovativno preduzetništvo i pristup izvorima finansiranja za rast kompanija, tako da doprinose rastu i konkurentnosti srpske ekonomije.

Implementacija projekta će se realizovati kroz tri komponente, oslanjajući se na do sada ostvarene reforme u oblasti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Komponente obuhvataju: reformu istraživačkog sektora kroz finansiranje programa Fonda za nauku sa fokusom na promovisanje veza između privrednog i akademskog sektora, razvoj i unapređenje saradnje sa EU, jačanje Fonda za nauku u cilju obezbeđenja njegove održivosti, jačanje veština istraživača za pristup međunarodnim mogućnostima finansiranja, podizanje kapaciteta naučnoistraživačkih instituta i jačanja saradnje sa srpskom dijasporom; zatim akceleraciju poslovanja kroz podršku Fondu za inovacionu delatnost što obuhvata razvoj program akceleracije preduzeća, omogućavanje tehničke pomoći za inovativno preduzetničko mentorstvo za odabrane kompanije i program biznis anđela, a  kako  bi  se  omogućio  dalji  razvoj  inovativnih  privrednih društava  u ranoj fazi razvoja kao i onih u fazi rasta; i koordinaciju, monitoring i izgradnja kapaciteta kako bi se osigurali i ostvarili efekti implementacije ovog projekta.

Aktivnosti na Projektu sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku.

Za dogradnju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 60 miliona dinara

Pokrajinska vlada  juče jе  donеla rеšеnjе da sе Mеdicinskom fakultеtu u Novom Sadu iz tеkućе budžеtskе rеzеrvе usmеri 60 miliona dinara za sufinansiranjе dogradnjе postojеćеg objеkta fakultеta. Tokom marta ovе godinе, počеćе prva faza izgradnjе novog objеkta Mеdicinskog fakultеta koji ćе sa postojеćim objеktom biti povеzan zatvorеnim hodnikom. Objеkat ćе sе graditi fazno, a radovе ćе finansirati Fakultеt iz sopstvеnih srеdstava, kao i osnivač. U 2020. godini planirano jе da sе završе grubi građеvinski i spoljni zanatski radovi, kao i da sе zgrada stavi pod krov.

Na sеdnici jе donеto rеšеnjе kojim sе Školi za osnovno i srеdnjе obrazovanjе sa domom “Vuk Karadžić” u Somboru dajе saglasnost za izvođеnjе radova na sanaciji krovnе konstrukcijе i za invеsticiono održavanjе krovnog pokrivača. Radovi ćе koštati ukupno 10,3 miliona dinara, a zajеdnički ćе ih finansirati Grad Sombor i Pokrajinski sеkrеtarijat za obrazovanjе, propisе, upravu i nacionalnе manjinе – nacionalnе zajеdnicе.

Đilas: Ulagati u decu i lekare, a ne u fudbalske stadione

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas rekao je u utorak  da država treba da ulaže u decu, lekare, škole i obrazovanje, a ne u kupovinu oružja i izgradnju pruga i fudbalskih stadiona. On je u saopštenju predložio da se za lečenje dece u unostranstvu izdvoji deo novca od 130 miliona evra namenjenih za prugu Baja-Subotica-Segedin koja, smatra Đilas, Srbiji nije potrebna, navodi se u saopštenju te stranke.

Kikinda: Festival vojvođanske tambure okupio 140 učenika MŠ

U Kikindi je organizovan 17. Festival vojvođanske tambure koji je ove godine okupio 140 učenika muzičkih škola iz desetak gradova u Pokrajini. Nadmetanje je organizovala Osnovna muzička škola ”Slobodan Malbaški” u Kikindi, a predstavili su se solisti, kao i članovi kamernih ansambala i orkestara. Tambura, simbol vojvođanske muzike, čuva se kroz festivale poput onog koji neguju muzičke škole u Vojvodini, a koji su ove godine organizovali u Osnovnoj muzičkoj školi ”Slobodan Malbaški” u Kikindi. Tako je 17. put održan Festival vojvođanske tambure na kom je nastupilo 140 učenika iz 10 gradova Vojvodine. Na festivalima koji promovišu tradicionalne instrumente sa ovih prostora, najvažnije je da se ozbiljnim radom i pristupom deci usadi ljubav prema muzici.

”Mi radimo onaj deo posla da mlađi nauče da sviraju tamburu od malih nogu i to kako treba. To je zadatak svih muzičkih škola. Da ih naučimo teoriju, solfeđo i da im pokažemo pravilnu tehniku sviranja tambure”, kaže Vladimir Krstonošić, nastavnik tambure.

Pored nadmetanja, festivali imaju i onu lepšu stranu, a to je očuvanje tambure od zaborava, tradicija koju neguju muzičke škole. ”Ova dugogodišnja manifestacija je ujedno i očuvanje naše tradicije, tradicionalnog zvuka tambure kao i muzičke kulture uopšte”, dodaje Margita Detari, direktorka Osnovne muzičke škole ”Slobodan Malbaški” u Kikindi. Na Festivalu su se predstavili solisti, kao i članovi kamernih ansambala i velikih orkestara.

Promocija knjige “Teodor plemeniti Branovački Senćanin“

Promocija knjige “Teodor plemeniti Branovački Senćanin“, autora Petra Terzića, održana je u Srpskom kulturnom centru u Senti. … Teodor Branovački bio je učitelj našeg velikog pisca Stevana Sremca, ali i svestrana ličnost, renesansni čovek sa brojnim interesovanjima. https://www.youtube.com/watch?v=GtMEqDRn1Jw&feature=emb_logo

O značaju donatorstva u 19. i 20. veku

Dvojica poznatih srpskih dobrotvora, Sava Tekelija i Sava Vuković, bili su tema nadahnutog predavanja novosadskog profesora književnosti, Nikole Grdinića. Grdinić je upravo u peštanskom “Tekelijanumu” istakao značaj donatorstva u 18. i 19. veku, a kojem se u savremenom svetu sve više gubi trag.   https://www.youtube.com/watch?v=x935auprid4&feature=emb_logo

Najuspešniji đaci Beočina: Dajana, Milica, Nataša i Elena

Osnovna škola „Jovan Grčić Milenko“ u Beočinu već dugi niz godina je rasadnik talenata u pevanju, pa je tako bilo i u prošloj školskoj godini. Četiri učenice ove škole vratile su se sa prestižnim nagradama s državnih takmičenja.

Elena Gvero učenica je trećeg razreda. I prošle godine i godinu dana ranije osvajala je nagrade u pevanju tradicionalnih pesama, ali i nastupala na muzičkim i pevačkim smotrama u Beogradu i Novom Sadu. – Volim da pevam i radim to iz srca, jer pesmu tako doživljavam. Dajem najbolje od sebe – kaže Elena. – Najviše volim ruske pesme. Kad porastem želela bih da budem član orkestra, da sviram i da pevam.

Milica Veljković, učenica je petog razreda, i prethodne tri godine niže uspehe na pevačkim takmičenjima u tradicionalnom pevanju. – Ako je pesma laka onda se spremam dva dana, a ako je teža, onda i četiri dana – ističe Milica. – Želim da postanem poznata kad porastem i kao pijanistkinja i kao pevačica.

Nataša Piljagić, učenica je šestog razreda i pobedila je na pevačkom takmičenju koje je održano u Beočinu. – Volim da slušam i stranu i izvornu narodnu muziku – kaže Nataša. – Volim umetnost, pa sebe vidim na sceni da li kao pevačicu, plesačicu ili glumicu.

Maturantkinja OŠ „Jovan Grčić Milenko” Dajana Jelenić osvojila je prvo mesto u pevanju izvorne narodne pesme. – Na tamičenju sam pevala pesmu „Mesečina” i sa njom pobedila – navodi Dajana. – Volela bih da upišem Medicinsku školu, ali i da nastavim da se bavim sportom i nižem uspehe u odbojci, koju treniram.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu. Predstavljeno je više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Da li su srpski intelektualci bili na visini zadatka?

Autor: Miroljub Jevtić*

Više je nego jasno da Srbi imaju ogromnih problema. Pitanje granica, položaj Srba u susednim državama. Loša slika koja o nama kruži svetom… I sve to, posle na prvi pogled  velikih pobeda: obnove države u 19. veku, pobede u Prvom svetskom ratu…

Šta onda nije bilo u redu? Odgovor je višeslojan. Ali je jedno sigurno da za sve nedaće koje nas muče nije mogao da bude odgovoran narod. On je činio sve što je mogao i dao je ogromne žrtve na poziv otadžbine. A za njega je otadžbina bila intelektualna i politička elita koja ga je vodila.

Elita je činila sve što je bilo u njenoj moći da srpski narod izvede u srećnu budućnost. Ali izazovi koji su, pred srpskom nacijom, bili i onda i danas su ogromni. Našim željama suprotstavio se moćni svet. Boriti se protiv njega bilo je teško često i nemoguće. U toj situaciji leži veliki deo odgovora zašto nam se sve ovo dešava. Za takve stvari srpska elita nije moga biti  niti je i danas kriva.

Ali da li je nešto zavisilo i od nje? Da li je bilo nešto na šta su srpski intelektualci mogli uticati bez obzira na pritiske sa strane? Bilo je i te kako. Tu pre svega mislimo na mogućnost da se promišlja stvarnost i da se na osnovu znanja vidi šta Srbi moraju da rade. U tom smislu su skoro svi srpski poslenici na polju društvenih nauka, ali i oni iz prirodnih koji su se bavili društvenim pitanjima debelo omašili.

Oni su morali da pođu od okolnosti koja je rodila autonomnu Srbiju 1830. i koja je vodila do nezavisnosti 1878. godine kada su priznate dve srpske države Srbija i Crna Gora. Obe su vaskrsle u borbi sa islamskom okupacijom. Dakle bila je to verska okupacija ne nacionalna! Nosioci te borbe bili su pravoslavni, pazite pravoslavni, pre nego Srbi!

Prema tome pravoslavlje je vodilo narod u srpske ustanke. Ta je činjenica zanemarena ovim „srpski”. Pravoslavlje se negde izgubilo i postalo manje važno. Pogotovu zbog toga što su naši intelektualci školovani na Zapadu videli da se tamo rađa sekularna država-nacija, koja vrlo često, ne samo da je bila indiferentna prema religiji, nego je bila surovo protiv nje. Setimo se samo Volterovog stava da je „hrišćanstvo divlja zver koja siše krv svojih istomišljenika”.

Vođeni time i srpski intelektualci su ideju emancipacije Srba vezali za stvaranje nacije oko zajedničkog jezika. Francuzima npr. je to bilo jednostavno da učine jer su svi bili rimokatolici, ali Srbi su podeljeni na tri konfesije: pravoslavnu, rimokatoličku i islamsku. Zato su zdušno krenuli u stvaranje nacije koja bi prevazišla verske razlike. I to je počelo da daje rezultate. Setimo se kako su rimokatolici dočekivali Vuka noseći ga, figurativno rečeno, na ramenima, oduševljeni njegovom borbom za narodni jezik. Posebno je značajan slučaj Dubrovnika gde je sva uticajna inteligencija sebe smatrala Srbima. Spomenimo samo Peru Budmanija koji je govorio, što bolje što slabije, čak 17 jezika. Što se muslimana tiče tu su stvari išle daleko teže ali je bilo značajnih poslenika na kulturnom polju koji su se osećali kao Srbi. Setimo se npr. prerano preminulog pesnika Avde Karabegovića.

Srbijanski intelektualci koji su prednjačili u tome nadali su se da će to dati rezultate. Oni nisu bili u stanju da vide da je religija daleko jača nego što oni misle i da ima presudan uticaj na političko opredeljenje svojih sledbenika a samim tim i na njihovo nacionalno konstituisanje. Sve se to jasno videlo u trenutku kada rimokatolička crkva, koja je u to vreme vodila računa da ima što više vernika, bez obira koje su nacije, shvata da se i nacionalno mora uključiti u borbu za širenje katolicizma. Njen izbor nije bio težak. Delovati u Srbiji i Crnoj Gori bilo je nemoguće zato se ona opredeljuje za akciju u Austrougarskoj. Ona kao svoju favorizovanu naciju bira Hrvate. Na prvom hrvatskom katoličkom kongresu 1900. godine istupa se sa stavom da svi štokavci rimokatoličke vere moraju biti Hrvati. I tu se vidi odlučujuća snaga rimokatolicizma. Ogromna većina tih vrhunskih intelektualaca Srba katoličke vere postepeno i polako se kroatizuje. Danas su njihovi potomci vatreni Hrvati i ako su im čukundede bile isto toliko vatreni Srbi. Islam je takođe odigrao svoje. Bio je dovoljno snažan da zbriše Srbe muslimanske veroispovesti.

Srpski intelektualci toga nisu bili svesni. Njima nije bilo jasno da je vera jača od nacije i da se Srbija može graditi samo od pravoslavnih. Grešili su u tome skoro svi. Čak i sveti vladika Nikolaj Velimirović. Razmere zablude vide se iz njegovih sledećih reči: „Pravoslavni i katolici su se našli na zajedničkom radu… ideje i borbe za naciju… oni su shvatili da su braća i zgranjavali se pomišlju da religija može bar za trenutak da ih razdeli… Nacija će se ujediniti sa ili bez odobrenja crkava”. Nošeni tim tragičnim zabludama intelektualci su se borili za Jugoslaviju koja je postala uzrok srpskog stradanja.

*profesor univerziteta, osnivač naučne discipline Politikologija religije

Horsko pevanje u Palanci, Silbašu, Tovariševu, Paragama krenulo u pretprošlom veku

Nekako na prelazu godina u Bačkoj Palanci publika ima priliku da prisustvuje brojnim koncertima koje im poklanjaju horovi, orkestri, učenici i profesori ovdašnje Škole za osnovno muzičko obrazovanje „Stevan Hristić”. Hor „Sveti Jovan Krstitelj„, poznat na širim prostorima, dobitik brojnih priznanja i pohvala, priredio je u pravoslavnom hramu u Staroj Palanci Božićni koncert, a mešoviti hor Kulturnog kluba „Zvono” održao je koncert u Narodnoj biblioteci „Veljko Petrović„. Održani su i humanitarni koncerti kao i koncerti tolerancije, Kluba klasične gitare „Akord”, a za početak februara najavljen je koncert Vojvođanskog narodnog orkestra „Gajde”.            

Druge godine novog milenijuma ovde se pojavio interesantan tekst Jovana Jerkova, poznatog muzičkog pedagoga, a reč je o naslovu „Horsko pevaštvo u jugozapadnoj Bačkoj”, a posebno je ova tema obrađena i za Bačku Palanku, Tovariševo, Silbaš, Parage…- Horsko pevanje ima duboko ukorenjenu tradiciju u kulturi srpskog i drugih naroda koji su živeli i žive na ovim prostorima Bačke – zapisao je, pored ostalog, Jerkov. – Horsko pevanje bilo je značajno područje na kojem su ljudi svih socijalnih kategorija i zanimanja manifestovali snažnu želju da se kulturno i stvaralački izražavaju s jedne strane, a s druge da javno ispolje svoj nacionalni subjektivitet. Tako su nastali crkveni horovi, građanski, radnički, ratarski, zanatlijski, vinogradarski… Pevalo se u Vojvodini na crkvenoslovenskom, srpskom, mađarskom, nemačkom, slovačkom, hebrejskom, rumunskom, rusinskom, češkom jeziku…            

Među najzaslužnijim pregaocima horskog pevaštva u Vojvodini najviše se istakao obrazovani i energični dugogodišnji predsednik Srpskog pevačkog društva u Somboru dr Joca Lalošević koji se s pravom može nazvati reformatorom srpske horske pevačke umetnosti – zapisao je Jerkov. Na njegovu inicijativu osnovan je na Cveti 1911. godine Savez srpskih pevačkih društava Vojvodine na području Austrougarske, a po ugledu na već postojeće u Češkoj i Slovačkoj. Jerkov približava istorijat horskog pevaštva i u vremenu Jugoslavije, a posebnog značaja ima pevačka župa u Somboru koja je bila domaćin Sletu koji je održan 13. i 14. novembra 1937. godine na kome je učestvovalo na desetine horova.- Učesnici sleta nisu pripadali samo velikim i ekonomski moćnim metropolama, pa su se među učesnicima našli i horovi sela, na primer, Tovariševa, Silbaša, Paraga, Beške, Mošorina… Bez značajnih zbivanja u vojvođanskom horskom pevaštvu ne bi bilo moguće sagledati rad, uslove i okolnosti nastanka horova u Bačkoj Palanci i njenoj okolini. Najstariji hor nastao je 1886. godine u Gajdobri i to kao Nemačko pevačko društvo, a 1895. godine Slovačko pevačko društvo u Silbašu. Srpsko pevačko društvo u Tovariševu formirano je 1896. godine. U Staroj Palanci (Bačkoj Palanci) 29. januara 1905. godine formirano je i vredno kasnije radilo Srpsko crkveno pevačko društvo.            

Ni danas, posle 115 godina, hroničarima nisu poznati osnovni podaci o inicijatorima i horovođama staropalanačkog hora. Izvesno je, a to je i Jerkov zapisao, da su hor činili paori i zanatlije iz Stare Palanke. Tri godine kasnije u Bačkoj Palanci počelo je sa radom Srpsko pevačko društvo „Javor”, a 1910. godine predstavilo se meštanima. Podaci o pojedinostima formiranja hora nisu poznate, ali sve navodi na ime Zdravka Pejaka koji je osnovao tadašnji i potonji hor i bio prvi horovođa.  U Paragama je 1927. godine formiran Mešoviti hor srpskog crkvenog društva. Osnivač i dirigent ovog ratarskog hora bio je Stevan Mandić. Mešoviti hor Srpskog crkvenog društva u Bačkoj Palanci osnovan je 1929. godine. Muški hor Srpskog crkvenog hora „Javor” u Silbašu vezuje se za 1930. godinu, a horovođa je bio Zdravko Pejak, paor.

Najstariji hor nastao je 1886. godine u Gajdobri i to kao Nemačko pevačko društvo, a 1895. godine Slovačko pevačko društvo u Silbašu. Srpsko pevačko društvo u Tovariševu formirano je 1896. godine. U Staroj Palanci (Bačkoj Palanci) 29. januara 1905. godine formirano je i vredno kasnije radilo Srpsko crkveno pevačko društvo  – Znatan broj pevača iz prethodno osnovanog hora „Javor” zapevao je u Srpskom crkvenom horu koji je za uslove i veličinu mesta predstavljao vrednost od neprocenjivog značaja za narod odan svetosavlju – konstatovao je pre skoro dve decenije Jerkov. –  Starije osobe u Sentivanu (sada Despotovo) pripovedale su da je u crkvi navek bilo dobrih pojaca koji su, zaduženi za pevnicama, umeli da zapoje kao pravi horski pevači. Muška čeljad i mlade devojane činili su takozvani narodni hor i pojali ako ne svake nedelje onda za velike praznike. Slični, narodni crkveni horovi postojali su u: Neštinu, Viziću, Obrovcu i Pivnicama. U onim naseljima gde su većinski narod činile Švabe (Gajdobra, ČIB (sada Čelarevo), Bukin (Mladenovo), Bačko Novo Selo, Obrovac, svi vernici činili su hor i, uz zvuke orgulja, pevali pesme po kanonima rimokatoličke crkve. U mađarskoj rimokatoličkoj crkvi, slovačkoj evangelističkoj u Bačkoj Palanci i Pivnicama, kao i u palanačkoj sinagogi bogosluženje se odvijalo tako što su svi sudelovali pevajući na bogosluženju – objašnjava deo istorije horskog pevaštva na ovim prostorima Jovan Jerkov.

Pančevo mesto susreta pisaca iz regiona

Po drugi put Pančevo je 03. marta bilo mesto susreta pisaca iz regiona u okviru međunarodnog festivala “Književnost u četiri godišnja doba”. Želja da susreti pisaca iz regiona budu lepa tradicija postaje realnost, to dokazuje manifestacija “Književnost u četiri godišnja doba”. Pisci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije, njih 13, predstavilo je svoj rad pančevačkoj publici. “Zaista su fantastični utisci, ja sam i u prethodnim godinama uglavnom išla po regionu, pratila sam tu scenu i kao književni kritičar i kao pesnikinja sam gostovala po raznim gradovima. Po prvi put sam u Pančevu i jako mi je drago da vidim svoje prijatelje koje dugo nisam videla”, kaže Darija Žilić, pesnikinja iz Hrvatske. “Poezija na neki način i dan danas, kao što je to radila i vekovima pre, ruši sve zidove koji postoje između naroda. Festivali poput ovoga upravo doprinose približavanju onome što nama fali i nedostaje u društvu koje je čini mi se letargično”, smatra Naida Mujkić, pesnikinja iz Bosne i Hercegovine.

Koncept manifestacije je takav da se u svakom godišnjem dobu održi književni susret u nekom od gradova iz regiona. Zima je već drugu godinu rezervisana za Pančevo. “Povezali smo nekoliko institucija u gradu, ponudili smo građanima Pančeva i ovde u samom gradu ali i u Starčevu da čuju zaista sjajne pesnike iz regiona”, objašnjava Nemanja Rotar, književnik iz Pančeva i organizator manifestacije. “Mislim da je dobro i lepo da ljudi dođu u Pančevo i upoznaju se sa gradom i našom književnom scenom a isto tako je čast nama da ih dočekamo i podelimo svoja iskustva”, kaža Jasmina Topić, književnica iz Pančeva. Novi susret u Pančevu najavljuju za narednu godinu jer pored umetničkog dijaloga, razmene iskustava najvažnije je druženje.

Dobrotvorni bazar knjiga produžen do kraja meseca

U Novosadskom pozorištu/Újvidéki Színház je prošle nedelje započeo Dobrotvorni bazar knjiga. Uz pomoć pozorišne publike i dobronamernih sugrađana, ali i raznih institucija – biblioteka i humanitarnih organizacija kao što je Crveni krst, kako iz Novog Sada, tako i iz okolnih mesta, foaje Novosadskog pozorišta pretvoren je u biblioteku bogatu raznolikom literaturom. Tokom pet dana posetioci su donosili i kupovali knjige, a zahvaljujući velikom odzivu do sada je prikupljeno 85.500 dinara.

Na Međunarodni dan obeležavanja retkih bolesti – 29. februara izvedena je predstava Ana-impresije, a prihod od prodatih ulaznica u iznosu od 25 000 dinara će, uz donaciju od prodatih knjiga, biti uručen Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti u Srbiji (NORBS). “Izuzetno smo ponosni na činjenicu da treću godinu zaredom uspešno organizujemo ovaj događaj, i da smo naišli na pozitivne reakcije naših sugrađana. Akcija iz godine u godinu raste, pa planiramo da ona postane tradicija u našoj kući i da zahvaljujući njoj bar jednom godišnje pomažemo onima kojima je to najpotrebnije”, izjavila je Ilona Berak, na čiju je inicijativu Dobrotvorni bazar knjiga pokrenut pre dve godine.

Iako je prvobitno planirano da humanitarna prodaja literarnih dela traje do 29. februara, akcija će zbog velikog interesovanja biti nastavljena do kraja marta meseca. Sugrađani će moći da se priključe Bazaru knjiga na dan održavanja predstava u Novosadskom pozorištu, od 14 do 19 časova. Ostatak novca koji se prikupi će takođe biti uručen NORBS-u.

Sajam knjiga i Sajam obrazovanja

Ovogodišnji Sajam knjiga smestio se između godina u kojima je Novi Sad Omladinska prestonica Evrope i Evropska prestonica kulture. Pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović, istakao je da svi putokazi sedam dana počev od utorka 3. pa do pobedeljka 9. marta  upućuju na Novosadski sajam, gde se u sredu i četvrtak  održava i Sajam obrazovanja. “Kao i svake godine, nizom manifestacija koje su organizatori predvideli, razgaliće se srca probirljive novosadske i ne samo novosadske publike. Biće tu za svakoga ponešto. Od uručenja nagrade Laza Kostić za najbolje književno delo napisano između dve sajamske manifestacije, do raznih promocija knjiga, a predstaviće se i naš hram kulture SNP, kao i prebogata ruska i sveslovenska kultura. Broj od 175 izlagača, što će reći 15% više nego prethodne godine, govori sam za sebe. Posebno veliko zadovoljstvo je to što će ovaj sajam ugostiti britansko-američku književnicu Trejsi Ševalije. Sajam obrazovanja će ovog puta pod svodove ove lepotice okupiti 80 institucija koje će predstaviti više od 500 obrazovnih profila, uključujući ponudu srednjih škola i akademskih institucija iz Italije, Slovačke, Francuske, Rusije, Kanade, Slovenije i Hrvatske” naglasio je Petrović. https://www.youtube.com/watch?v=_kVALZNiFbA&feature=emb_logo

Ovogodišnji dobitnik Nagrade “Laza Kostić” je Miloš Latinović. Nagrađen je za roman “Etape noći”, koji je objavilo Vulkan izdavaštvo. Uz književnu nagradu, Novosadski sajam dodeljuje i Nagradu, za izuzetne domete ostvarene u likovnoj umetnosti, “Sava Šumanović” na Izložbi “Art Ekspo”. Ove godine ona odlazi u ruke Milenka Prvačkog, uglednog slikara našeg porekla koji već više decenija živi i radi u Singapuru. “Književnost ne mora biti skrivena iza ozbiljnih lica i dugačkih brada”, rekao je Latinović i dodao da ga je biografija “Laze Kostića” inspirisala da se bavi književnošću, pa je Laza postao i junak u više njegovih dela. Poslednja Latinovićeva knjiga za njega predstavlja pozdrav sa prostorom i vremenom rodnog Banata. Nagradu mu je uručio prošlogodišnji dobitnik Selimir Radulović, kome je to priznanje pripalo za poetsku zbirku “Dvanaest”.

“U želji da u predstojećih sedam dana iz Hajduk Veljkove 11 odemo sa knjigom, zahvaljujući kojoj ćemo biti više svoji, dobro došli na Sajam knjiga i Izložbu umetnosti koji traju do ponedeljka, 9. marta”, rekao je generalni direktor Sajma Slobodan Cvetković podsetivši da je ulaz za sve besplatan.   https://www.youtube.com/watch?v=ScCJy_Lw3LY&feature=emb_logo

Vremeplov: Veliki štrajk

Među poslednjima u Srbiji, osnovne i srednje škole Novog Sada su na današnji dan 05. marta 1997. godine počele da rade. Manji broj škola u Pančevu i Beogradu istrajaće u štrajku još nekoliko dana. Obustava rada je počela u Somboru 15. janura te godine, a zatim su se štrajku pridružile gotovo sve škole u Srbiji.

Vremeplov: Prva štamparija u Srbiji

Na današnji dan 05. marta 1832. godine u Beogradu počela da radi prva štamparija u Srbiji, u kojoj je kao prva knjiga štampan “Sabor istine i nauke” Jovana Stejića. Štamparija kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

Vremeplov: Umro Nićifor Dučić

Na današnji dan 05. marta 1900. godine umro je Nićifor Dučić, predsednik Srpskog učenog društva, arhimandrit, istoričar. Bogosloviju je završio u Beogradu, a opštu istoriju, geografiju i filozofiju je studirao na Sorboni. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku Luke Vukalovića 1861. i 1862. a 1868. prešao je u Srbiju. Bio je vođa dobrovoljačke jedinice u Srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878, predsednik Vrhovnog suda Srbije i poslanik. Svu imovinu ostavio je u dobrotvorne svrhe – Srpskoj kraljevskoj akademiji, iz čega je nastao fond za nagrađivanje istoriografskih dela. Kao sledbenik Vuka Karadžića u “Srpsko-dalmatinskom magazinu” štampao je radove Vukovom reformisanom azbukom.

Vremeplov: Umro Volta

Italijanski fizičar Alesandro Volta umro je na današnji dan 05. marta 1827. godine. Izumeo je elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata, … Po njemu mnogi pojmovi u fizici dobili ime.

Vremeplov: Umro Staljin

Sovjetski diktator Josif Visarionovič Džugašvili Staljin umro je na današnji dan 05. marta 1953. godine. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti bio neprikosnoven vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U partijskim čistkama od 1934. eliminisao političke protivnike, a svojom politikom doprineo zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme “hladnog rata” i narušio ugled SSSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa 1948. pokušao da tadašnju Jugoslaviju čvršće podredi sovjetskoj kontroli.

Vremeplov: Umro Prokofjev

Na današnji dan 05. marta 1953. godine umro ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka, koji je u svom delu uspešno asimilirao rusko muzičko nasleđe i moderan muzički izraz. U njegovom opusu od 138 dela izdvajaju se Peta simfonija i balet “Romeo i Julija”. Komponovao i muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna “Aleksandar Nevski” i “Ivan Grozni”.

Vremeplov: Umro Milton Manaki

Prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki umro je na današnji dan 05. marta 1964. godine. Godine 1905. počeo je da filmskom kamerom beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj ima reportaža o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. godine u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.

Po nestanku deteta izvesno uvođenje sistema uzbune “Amber alert”

Nakon sastanka sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde koji je održan u utorak 3. marta u Beogradu, osnivač Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić kaže za Tanjug da je sada već izvesno uvođenje sistema “Amber alert”. Uvođenje ovog sistema inicirala je upravo Fondacija, a sistem služi za uzbunu kada dođe do nestanka deteta. Jurić je naveo da će sledeće sedmice imati još jedan sastanak u Ministarstvu pravde gde će se diskutovati o detaljima o potrebi izmene zakona ili donošenja posebnog zakona – lex specijalis, koji bi propisao obaveze svih činilaca u ovom sistemu. “Nakon sastanka, Fondacija će organizovati dve javne rasprave na ovu temu i pokušaće da okupi sve činioce sistema – od televizija sa nacionalnom frekvencijom, mobilnih operatera, naftnih kompanija koje poseduju benzinske pumpe, trgovinskih lanaca”, naveo je Jurić.

Sistem “Amber alert” bi podrazumevao da kada se desi nestanak deteta, mediji prekinu emitovanje programa, prikažu fotografije, informacije gde je dete viđeno poslednji put, šta je nosilo, da svi mobilni operateri pošalju SMS i MMS poruku sa tim informacijama, da benzinske pumpe imaju te informacije na svojim LED ekranima, kao i trgovinski lanci u kojima je to moguće. Jurić očekuje da će svi akteri ovog sistema zaključiti Memorandum o saradnji, i da će sistem biti uveden u što kraćem roku.

U evropskim zemljama u kojima se ovaj sistem primenjuje pokazao se uspešnim u više od 90 odsto slučajeva otmica dece, dok je “Amber alert” u SAD prošle godine pokrenut 175 puta, od čega su 173 puta deca vraćena kući živa i zdrava, rekao je ranije osnivač Fondacije “Tijana Jurić”.

Boravak dece sa Kosova i Metohije u Republici Srpskoj

Više od hiljadu i stotinu dece sa Kosova i Metohije boraviće u Republici Srpskoj od 19. do 27. juna, a o njihovoj poseti vršnjacima u RS razgovarali su direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i predsednik Odbora RS za pomoć Srbima na KiM Milorad Arlov. Akcija “Spojimo decu KiM i RS” se sprovodi devetu godinu za redom, a organizuje je Odbor RS za pomoć pomoć Srbima na KiM uz podršku Kancelarije za KiM. Arlov je, pred početak sastanka sa Đurićem, rekao da će deca sa KiM biti u 22. opštine, smeštena u 1.000 porodica.

Đurić i Arlov razgovarali su i o izgradnji Dnevnog centra za decu i mlade sa poteškoćama u razvoju “Podrži me – 9. januar” u Kosovskoj Mitrovici , koja je pokrenuta zahvaljujući akcijama Odbora za pomoć Srbima na KiM. Đurić je naveo da je Arlov zajedno sa rukovodstvom RS učinio “neverovatne stvari” u prethodnih nekoliko godina za srpski narod na KiM. “Lično je boravio stotinu puta na KiM. Zajedno sa načelnicima opština organizovao je u prethodnom periodu boravak za više hiljada dece sa KiM u RS. Deca sa posebnim potrebama bila su u hotelu, a ostali u srpskim porodicama”, rekao je Đurić. On se zahvalio “bratskoj RS” i njenom rukovodstvu i narodu i svima koji neumorno rade da se bratstvo i podrška srpskog naroda sa “one stane Drine” osete u srpskim enklavama, ugroženim sredinama na KiM gotovo svakog dana.