Srećan Dan žena

U svetu se u nedelju obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena.  Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Ideja za obeležavanjem  Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat. Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.      

Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije. Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Kod nas je ovaj praznik prvi put proslavljen 1914. godine u Narodnom domu u Beogradu.

Početak istorije ovog praznika primer je internacionalne borbe koja je pre jednog veka počela da menja izgled tadašnjeg industrijskog sveta. Žene su postale važan politički subjekat i ubrzo je bilo jasno da bez njihovog učešća neće biti moguće dostići ideal društva egalitarnosti i socijalne pravde.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje “herojstva radnica”. Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.

Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 30-ih godina prošlog veka, ali su ga feministkinje 60-tih godina ponovno počele obeležavati. Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik.                      

Svim čitateljkama našeg sajta želimo srećan praznik!

Šarčević: Srpske diplome važe u inostranstvu?

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je za jučerašnji Blic da diplome stečene u Srbiji nisu pod znakom pitanja u inostranstvu, niti je na bilo koji način ugroženo njihovo priznavanje prilikom nastavka školovanja ili zapošljavanja u inostranstvu. Šarčević je najavio da će u aprilu biti potpisan sporazum Srbije sa Kinom o direktnom priznavanju diploma za srednje škole i fakultete, što govori da su diplome iz Srbije stabilne i validne. Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) reguliše da li se kvalitetno akredituju visokoškolske ustanove, a ne diplome. To su dva odvojena koloseka, ukazuje Šarčević. Odluka nema nikakve posledice po diplome, niti šire posmatramo, utiče kvalitet našeg visokoškolskog obrazovanja, niti znači da je kvalitet opao, rekao je ministar prosvete.

Srbija pod nadzorom ENQA

Srbija je zbog problema u visokom obrazovanju tokom mandata ministra prosvete Mladena Šarčevića stavljena u status “pod nadgledanjem” i od nas kao članice je traženo da otklonimo primedbe u naredne dve godine kako bismo povratili punopravno članstvo u ovoj izuzetno značajnoj instituciji vezanoj za visoko obrazovanje u Evropi. Više o tome pročitajte nahttps://www.srbijadanas.com/vesti/info/sta-ce-biti-sa-srpskim-diplomama-srbija-izbacena-iz-enqa-2020-03-03?fbclid=IwAR3HuVtoThaCUFlAT0Do0abx4WxiLyKvl7pv-Zm2JL9CokGWY_3q4oHr3zA

Zašto je bitno članstvo u ENQA?

Da bi neki fakultet, visoka škola ili univerzitet bili akreditovani u Srbiji moraju da dobiju akreditaciju od Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, a da bi Srbija i njene visokoškolske institucije bile akreditovane u Evropi naše Nacionalno telo za akreditaciju mora da bude akreditovano kod Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

Ko je odgovoran za izbacivanje Srbije iz ENQA

Srbija više nije punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) odlukom njihovog Borda na sednici koja je održana 20. februara 2020. godine. Ministar Mladen Šarčević i NAT su svojim lažima pre mesec dana pokušali da prikriju stvarnu situaciju u kojoj se Srbija našla, a to je da smo na korak od izbacivanja iz ENQA.

Nakon mesec dana objavili su saopštenje da je Srbija izbačena iz ENQA, u kome su probali da umanje značaj te činjenice. U saopštenjima ministarstva prosvete i NATa koje su objavili ministar prosvete Mladen Šarčević, direktorka NAT Jelena Kočović i predsednik Upravnog odbora Sima Avramović može se videti da su oni tada uveravali javnost da je sve u najboljem redu, da se radi po najvišim evropskim standardima, da razvoj NAT-a ide u dobrom pravcu, kao i to da je NAT nezavisno telo.

Izbacili su nas iz punopravnog članstva u ENQA zato što ništa ne ide u dobrom pravcu, jer se ne radi po evropskim standardima i jer NAT nije nezavisno telo, ali to je samo mali deo propusta koje je NAT napravio u svom radu i koje i dalje pravi. Postavlja se pitanje ko je kriv za ovu situaciju? Zašto se nije govorila istina i da li se tako i pristupalo ovom problemu. Na jedan krajnje nonšalantan način bez želje da se situacija popravi i bez toga da se krivica svaljuje na druge što je to danas slučaj sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem.

Ministar pere ruke od NAT-a: Nije ga sramota!

Ministar Mladen Šarčević je na  pitanja “Srbije danas” da prokomentariše situaciju u kojoj se Srbija našla dao jedan sraman odgovor, a to je da odgovore potražimo od NAT. Zašto tako nije pričao kad je donosio Zakon o visokom obrazovanju, kada je postavljao upravni odbor NAT-a, koji je kasnije izabrao direktorku NAT-a ili kada je pre mesec dana uočeno da postoje nepravilnosti u radu NAT-a. Što tada nije pričao da on nema veze sa tim i da odgovore treba da potražimo u NAT-u, pa zato što je prema Zakonu koji je on doneo NAT u njegovoj nadležnosti i zato što je on u obavezi da kontroliše rad NAT-a.  

Profesor Sima Avramović je u svom odgovoru “Srbija danas” istakao da se u ENQA ne pojavljuju države, nego njihove nezavisne agencije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Dakle, ovde se ne radi o Srbiji kao državi, već o NAT-u. Zašto se ovde radi o Srbiji profesore Avramoviću je to što Srbija ima jednu agenciju koja kontroliše rad svih visokoškolskih ustanova i ovde nije situacija kao u Nemačkoj koja ima 7 agencija od kojih su 6 punopravne članice dok je jedna u statuju pod nadledanjem.

Na linku ENQA  https://enqa.eu/index.php/enqa-agencies/members/full-members/ mogu da se vide zemlje i agencije koje su članice ENQA. Možete  da vidite da su Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska članice ENQA, dok smo mi sada na nivou Bosne, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije, tj. da nismo više članica. Koliko je ministarstvo i NAT lagalo javnost najbolje može da se vidi iz njihovih saopštenja i dokumenta pod nazivom Izveštaj recenzentskih komisija o akreditaciji visokoškolskih ustanova u skladu sa novim pravilima koja su stupila na snagu marta 2019. godine koji je objavljen na sajtu NAT nakon njihovih saopštenja. U saopštenjima su oni iznosili činjenicu da je akreditacija Singidunuma donešena brzo iz razloga što je bilo neophodno izvršiti nekoliko akreditacija po novom studijskom programu kako bi se predstavio novi sistem akreditacije po novoj metodologiji recenzentskom timu ENQA. NAT je predstavio javnosti da je akreditacija studijskih programa Singidunuma prva akreditacija koja je urađena po novoj metodoligiji i da je ona završena za tri meseca, koliko su trajale i druge akreditacije.

Na kraju se ispostavilo da je akredtiacija studijskih programa Singidunuma trajala malo više od dva meseca, a da je akreditacija drugih visokoškolskih institucija trajala duplo više.    U dokumentu koji je NAT objavio 16. februara nakon uveravanja javnosti od strane ministra Mladena Šarčevića, Sime Avramovića i Jelene Kočović da oni rade sve po Zakonu i pravilnicima, poštujući etički kodeks, možemo videti da se nešto ozbiljno ne slaže sa njihovim izjavama, saopštenjima i dokumentima koje oni objavljuju, da ne kažemo da neko tu laže, ali laže. U dokumentu kao što se može videti na slici piše da su prve posete po novim pravilima krenule tek u septembru 2019. godine, što znači da se akreditacija Singidunuma završila pre novih poseta i da su svi oni lagali ili u dokumentu koji su objavili ili u saopštenjima koja su objavili. Ne sumnjamo da će se možda potruditi da pronađu neki kreativni izgovor zašto im se saopštenja, izjave i dokument ne slažu, ali je činjenica ako su slagali tad pitanje je šta su sve slagali i da li im se može verovati da su diplome validne.

Na kraju nakon njihovih izjava i saopštenja i nakon toga što svaljuju krivicu jedni na druge postavlja se pitanje ko je odgovoran za ovakvu situaciju ministar Mladen Šarčević, predsednik Upravnog odbora Sima Avramović ili direktorka Jelena Kočović.  

Saradnja sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja iz Rusije

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u četvrtak i petak je  održan se  posvećen učešću Republike Srbije u sadašnjim i budućim programima sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja (OINI), koji se nalazi u Dubni, u Rusiji. Objedinjeni institut je jedan od najvećih istraživačkih centara u svetu u oblastima fizike čestica, nuklearne fizike, fizike kondenzovane materije i radijacione biologije. Skup je otvorio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti nauke i istraživanja sa institucijama širom sveta, kako bi naši istraživači imali mogućnost da učestvuju u eksperimentima u različitim oblastima, a što je veoma važno za razvoj karijere istraživača, rekao je ministar Šarčević. On je kao primer dobre saradnje naveo Institut u Dubni,  Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja – CERN, ,Objedinjeni istraživački centar Evropske komisije – JRC i druge. Ministar je istakao da je u prethodnoj godini urađeno mnogo, kada je reč o nauci, istraživanjima, tehnološkom razvoju,  da su sprovedene reforme na koje se čekalo više decenija.

Sprovedena je kompletna reforma sistema finansiranja naučnih istraživanja – prelazak sa nekompetitivog projektnog finansiranja na institucionalno i suštinski kompetitivno projektno finansiranje.  Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva, usvojila je Strategiju pametne specijalizacije i Strategiju za razvoj veštačke inteligencije. Paralelno sa tim, od 2018. godine, Ministarstvo raspisuje javne pozive za prijem talentovanih mladih istraživača studenata doktorskih studija i , kroz tri objavljena poziva na projektima angažovano je  1339 talentovanih mladih istraživača, sa prosečnom ocenom iznad devet. Time smo poslali jasnu poruku da mlade želimo u sistemu, da hoćemo da ostanu kod nas i ovde se razvijaju, naglasio je Šarčević i naveo i druge aktivnosti koje su urađene u oblasti nauke.  Prema njegovim rečima, ukupno povećanje budžeta za nauku iznosi 46.3 odsto u poslednjih pet godina.

Ministar Šarčević je  najavio da će 11. marta 2020. godine biti raspisan  Program IDEJE, koji će kroz stalno otvorene javne pozive, omogućiti finansiranje razvojnih projekata zasnovanih na izvrsnim idejama. Budžet za sprovođenje ovog programa iznosi 24 miliona evra, a  projekti u okviru ovog Programa nemaju unapred zadate teme. On je rekao da su raspisani i  Program saradnje srpske nauke sa dijasporom (budžet ovog Programa iznosi 800.000 evra) i Program za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije (budžet ovog Programa iznosi 2.400.000 evra). Prema njegovim rečima, Republika Srbija  sprovodi 292 bilateralna projekta sa 12 država. Skupu je prisustvovao i prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Zoran Popović, potpredsednik SANU naveo je da  Objedinjeni institut  međunarodna naučna organizacija iz Rusije koju čini 18 zemalja sa statusom članice i šest zemalja sa statusom pridružene članice i da je osnovan  1956. godine.  Prema njegovim rečima Srbija je formalno uspostavila saradnju sa tom organizacijom u novembru 1994. godine, a pridruženi član je postala u aprilu 2007. godine. Članice Objedinjenog instituta iz Evrope su Bugarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Češka Republika, a njegove pridružene članice iz Evrope su Nemačka, Mađarska, Italija i Srbija.

Zamenik direktora Instituta iz Dubne  Mihail Itkis, u uvodnom delu  govorio je o radu i organizaciji Instituta, koji uključuje šest laboratorija i univerzitetski centar.

Saradnja naučno istraživačkih organizacija iz Srbije trenutno se odvija sa četiri laboratorije Instituta u Dubni na dvanaest projekata. Projekte realizuju saradnici Instituta „Vinča“, Instituta za fiziku i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Saradnja sa Rusijom u oblasti osmatranja zemlje iz kosmosa

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i generalni direktor ruske državne kompanije “Glonass” Igor Anatolijevič Milaševski potpisali su Memorandum o saradnji u primeni inovacija i novih tehnologija u oblasti lokacijsko baziranih servisa. Ovim Memorandumom biće omogućen razvoj inovativne tehničke infrastrukture i inteligentnih servisa u oblasti osmatranja zemlje iz kosmosa radi unapređenja stanja u brojnim oblastima privrede i javne uprave. “Srbija želi da po uzoru na ruske partnere razvija sistem satelitskih i geolokacijskih servisa, a potpisivanje ovog Memoranduma omogućiće da se digitalna znanja i informacije razmenjuju u korist poboljšanja kvaliteta života običnog čoveka”, rekao je Popović. On je istakao da će ovom saradnjom biti omogućeno uvođenje savremenih inovativnih tehnologija u svim segmentima tržišta lokacijsko baziranih usluga i pozicioniranja. “Kosmičke tehnologije i geoprostorni podaci primenjuju se da olakšaju posao poljoprivrednicima, da omoguće bezbedniji i jeftiniji transport, povećaju bezbednost na putevima, olakšaju navigaciju i kretanje, kao i da javne servise koje pružaju državne službe učine jeftinijim i efikasnijim”, kazao je Popović. On je ukazao na to da je saradnja Srbije i Rusije u ovoj oblasti usmerena na razvoj i unapređivanje inovativnih inteligentnih geolokacijskih sistema i servisa na konceptima univerzalnosti i otvorenosti. “Želimo da razvijamo saradnju u ovoj oblasti sa partnerima iz celog sveta, a posebno sa Rusijom, koja je jedan od lidera po broju satelita sa kojih možemo da dobijamo podatke važne za brojne oblasti poljoprivrede, građevinarstva, urbanizma, meterologije, katastra, kao i primene smart siti rešenja u urbanim sredinama “, naveo je Popović.

Studenti germanistike posetili RTV Vojvodine

Studenti četvrte godine germanistike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu posetili su RTV sa ciljem upoznavanja sa novinarskim poslom i radom nemačke redakcije, ali i učvršćivanja saradnje između odseka za germanistiku i RTV-a. Lektor Ivan Vlasenko, angažovan na Odseku za germanistiku na Filоzofskom fakultetu, obratio se molbom za organizovanje posete Radio-televiziji Vojvodine kako bi se studenti germanistike upoznali sa programom, ali i razmotrili koje mogućnosti za zapošljavanje imaju nakon završetka osnovnih studija. “To što mi studiramo germanistiku ne mora da znači da ćemo samo da radimo u prosveti i prevodioci nego možemo i u nekim drugim oblastima da radimo a izgledi su generalno dobri, potražnje ima-ima šta da se radi”, rekla je Aleksandra Sekulić, studentiknja germanistike.

Studenti su prilikom posete obišli zgradu televizije, s ciljem da se upoznaju sa svim koracima koji su neophodni kako bi se snimila i izmontirala televizijska emisija, nakon čega su porazgovarali sa članovima nemačke redakcije. “Studentima je pre svega bitno da se upoznaju sa mogućnostima zapošljavanja nakon studija. Studenti imaju mnogo mogućnosti, pogotovo ako studiraju germanistiku. I u našoj kući postoji emisija na nemačkom jeziku i ovde imaju dobre mogućnosti da se bave i pisanjem tekstova, snimanjem materijala kao i temama nemačke manjinske zajednice u Vojvodini”, rekao je Igor Avramović, voditelj radijske emisije.

Nemačka redakcija osnovana je u oktobru 2016-te godine. “Ja mislim da je jako sretna okolnost da nemačka katedra tj Odsek za germanistiku odlično radi ovde u Novom Sadu i ostvarili smo odlične veze sa njima, primer za to je da su i voditelji prvi a sad već urednici potiču upravo sa germanistike. Moji saradnici su završna godina ili apsolventi”, rekla je Hajnalka Buda, urednica nemačkih emisija. Goste televizije, primila je direktorka programa Sonja Kokotović. https://www.youtube.com/watch?v=1DEQO8DWB5U&feature=emb_logo

Kikindskoj školi sredstva za fizičko vaspitanje

Osnovna škola “Šesti oktobar” iz Kikinde, na konkursu “Podržimo našu decu” Ministarstva prosvete, Savezom profesora fizičke kulture i sporta i kompanije “Akvaviva”, dobila je specijalizovane sprave za fizičko vaspitanje, u cilju prevencije lošeg držanja, deformiteta kičme i gojaznosti. Od 36 škola, koje su ove godine nagrađene na pomenutom konkursu, ustanova iz Kikinde izdvaja se kao jedina u kojoj se sprovodi vaspitno-obrazovni rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju.  Za Ninu Jerinkić i Sabrinu Jon iz Kikinde novi poligon u sali za fizičko znači drugačije aktivnosti. Sada mogu da se okušaju na simulatoru skijanja, ali se njima najviše dopada da uskaču i provlače se kroz obruče i prolaze pored stubića. “Mi trčimo po obručima. Volimo da radimo to, jer je jako zabavno”, kaže Nina, dok Sabrina dodaje: “Mi to radimo na časovima fizičkog. Sa nama su učiteljica Bilja i nastavnici Toša i Brane”,

Specijalizovana oprema za fizičko vaspitanje u školu “Šesti oktobar” stigla je preko konkursa “Pokrenimo našu decu”. Namenjene su učenicima od prvog do četvrtog razreda, a njihove fukncije su prevencija nepravilnog držanja tela, deformiteta kičme i stopala, gojaznosti, kao i podsticanje učenika da učestvuju u fizičkim aktivnostima, kaže defektolog Maja Jolić. “U svakom slučaju su mnogo važne, budući da mnogo naših učenika pohađa individualno-korektivne vežbe. Ovo je samo plus i dodatno sredstvo u našem radu.”

Od 36 škola, koje su ove godine dobile opremu po konkursu “Pokrenimo našu decu”, ustanova u Kikindi izdvojila se zbog svoje specifičnosti, objašnjava direktorka Vesna Vasić: “Mi smo veoma obradovani i počastvovani, da je od 36 odeljenja, jesmo jedina škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, koja je ove godine prepoznata na taj način i zato što smo dobili sadržaj vrlo vrednih i važnih sportskih rekvizita, koji će nam koristiti u daljem radu.” Osnovnu školu “Šesti oktobar” u Kikindi trenutno pohađa 53 učenika. Uz to, ustanova pruža i stručnu pomoć defektologa i terapeuta za još 42 dece.

Vrbaški gimnazijalci ugostili učenike iz inostranstva

Vrbas je jedan od gradova koji je uključen u program “Interkultura”. Program daje priliku učenicima da provedu vreme u nekoj stranoj zemlji, boraveći u porodicama svojih vršnjaka, pohađajući školu i učestvujući u životu lokalne zajednice. Učenici Gimnazije “Žarko Zrenjanin” u Vrbasu su i ove godine ugostili učenike iz inostranstva.   https://www.youtube.com/watch?v=vH2z0yoKwDs&feature=emb_logo

Deca iz Gračanice u predstavi “Igra”

Dugogodišnja saradnja dečjeg amaterskog pozorišta “Janićije Popović” iz Gračanice sa Dečjim pozorištem iz Subotice rezultiraće još jednom premijerom. Novu predstavu pod nazivom “Igra” režira Boško Boškov koji je sa mladim glumcima započeo scenske probe u gračaničkom Domu kulture.

Vremeplov: Dan otvorenih podataka

Predsednica Vlade Ana Brnabić juče je  u Palati Srbija otvorila konferenciju Podaci i eUprava “Iskra za budućnost”. Konferenciju su organizovali Kancelarija za IT i eUpravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog kraljevstva povodom obeležavanja Dana otvorenih podataka, saopštili su organizatori.  Od 15.00 časova, je održan ministarski panel “eUsluge po meri građana”, u kojem su učestvovali ministri Vlade Republike Srbije Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zlatibor Lončar, ministar zdravlja i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Dan otvorenih podataka, obeležava se u celom svetu 7. marta i ova konferencija bila je prilika da se osvrne na sve uspehe, prepreke i potencijale otvorenih podataka i elektronske uprave u Srbiji i isprati put Srbije kroz digitalnu transformaciju.

Vremeplov: Tito formirao jugoslovensku vladu

Na današnji dan 07. marta 1945. godine posle ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef predratne Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

Vremeplov: Nemačka prekršila Versajski mirovni ugovor

Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je na današnji dan 07. marta 1936  demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor, zaključen posle Prvog svetskog rata.

Vremeplov: Prvi razgovor telefonom

Na današnji dan 07. marta 1876. godine prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Ogastas Votson.

Vremeplov: Rođen Žozef Nieps

Francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije rođen je na današnji dan 07. marta 1765. godine. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820. godine, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče, prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

Vremeplov: Iran zbog Ruždija prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom

Na današnji dan 07. marta 1989. godine Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija “Satanski stihovi”, u kojoj je, po oceni iranskih verskih vodja, islam izvrgnut poruzi.

Vremeplov: Rođen Tomaš Masarik

Čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik rođen je na današnji dan 07. marta 1850, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935. godine.

Vremeplov: Umro Stenli Kjubrik

Na današnji dan 07. marta 1999. godine u  Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera. Tokom 46 godina karijere snimio je 20 filmova među kojima su najpoznatiji “Staze slave”, “2001: Odiseja u svemiru”, “Paklena pomorandža”, “Doktor Strendžlav” i “Beri Lindon”.

Vremeplov: Umro Mihajlo Mihajlov

Profesor ruske književnosti Mihajlo Mihajlov, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca umro je na današnji dan 07. marta 2010. godine  .

Vremeplov: Umro Josif Pančić

Na današnji dan 08. marta 1888. godine  umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao “Pančićeva omorika” (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: “Flora Kraljevine Srbije”, “Ptice Srbije”, “Ribe Srbije”.

Vremeplov: Rođen Sima Lozanić

Na današnji dan 08. marta 1847. godine rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

Vremeplov: Rođen Mihailo Milovanović

  Srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, rođen je na današnji dan 08. marta 1879. godine.  Bio je  jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I i regenta Aleksandra Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u Minhenu, odakle je 1912. došao u Srbiju kao dobrovoljac. Njegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, uz oslon na nacionalnu tradiciju. Izložbe Milovanovićevih slika u međuratnom periodu bile su prvorazredan kulturni događaj. Njegova izložba 1938. u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” bila je najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te Kuće. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži-Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog četničkog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici (uništile ustaše u Drugom svetskom ratu), srpskim ratnicima u Mladenovcu (1947. uklonjen grb Srbije), spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu. Iako nosilac Albanske spomenice i Ordena Svetog Save, streljan je u Užicu novembra 1941, od strane partizana (Užička republika) pod optužbom da je “engleski špijun”. Napisao je roman “Lendina vodenica”, prvi put objavljen 1997. godine.

Vremeplov: Počela Februarska revolucija

U Petrogradu (danas Sankt-Petersburg) je, na današnji dan 08. marta 1917. godine, nemirima i štrajkovima počela Februarska revolucija (događaj se zbio 23. februara prema Julijanskom kalendaru, tada na snazi u Rusiji).

Vremeplov: Rođena Huana de Ibarbourou

Na današnji dan 08. marta 1895. godine rođena je urugvajska književnica Huanita Fernandes Morales, poznata kao Huana Fernandes de Ibarbourou. Jedna je od najistaknutijih liričarki Južne Amerike, poznata i kao “Huana Amerike”. Dela: zbirke stihova “Dijamantski jezici”, “Divlji koren”, “Ruža vetrova”, “Izgubljena”, “Romanse sudbine”.

Vremeplov: Rođen  Pjotr Lebedev

Ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta rođen je na  današnji dan 08. marta 1866. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: “Sila pritiska svetlosti na gasove”, “Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela”.

Vremeplov: Umro  Hektor Berlioz

Na  današnji dan 08. marta 1869. godine  umro je francuski kompozitor i muzički pisac Hektor Berlioz, tvorac romantičarske programske muzike i začetnik moderne orkestracije. Znatno je uticao na evropsku muziku svog doba. Napisao je “Nauku o instrumentaciji”. Dela: “Fantastična simfonija”, “Harold u Italiji”, “Romeo i Julija”, “Faustovo prokletstvo”, “Rekvijem”, opere “Benvenuto Čelini”, “Trojanci”.

Savremene tehnologije negativno utiču na razvoj dece

Sve manje igre van škole i druženja u prirodi, a veća popularnost savremenih tehnologija, negativno utiču na fizičko zdravlje dece i mladih, na njihov psihološki i motorički razvoj. https://www.youtube.com/watch?v=Rxx_w9TXk78&feature=emb_logo

Mihajlović: Poslednji pokušaji silovanja devojčica signal za uzbunu

Poslednjih dana svedoci smo nekoliko pokušaja silovanja maloletnih devojčica i to od strane maloletnih mladića, i to je nešto što me kao majku i ženu duboko potresa i navodi na zaključak da sa mladima moramo mnogo više da radimo kako bismo nasilje sprečili, izjavila je danas potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović. Ona je istakla da brojna istraživanja pokazuju da mladi ljudi ne prepoznaju sve oblike nasilja, te da postoji razlika kako mladići i devojke vide i doživljavaju nasilje. “Ako svaki četvrti mladić veruje da jedan šamar nije nasilje, a svaka treća mlada osoba u Srbiji, bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu ‘sama kriva’ ako je neko napadne ili pak podatak da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao deo šale i odrastanja kod četvrtine mladića, onda je to ozbiljan signal da sa mladim ljudima mora više da se radi”, rekla je Mihajlovićeva.

Potpredsednica vlade dodala je da u svetlu poslednjih dešavanja kada su dve devojčice umalo silovane od strane maloletnih momaka, rodna ravnopravnost mora da se uvede kao tema u vrtiće i škole i da se sa dečacima i devojčicama o tome više govori. “Ako želimo da živimo u razvijenom društvu, oslobođenom od nasilja, moramo više da radimo sa najmlađima. Da ih naučimo da prepoznaju šta je sve nasilje, a da su uvrede, vulgarni komentari, seksualno uznemiravanje, pošalice i šamari neprihvatljivo ponašanje. Da nauče da više poštuju jedni druge i brinu jedni o drugima”, rekla je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade pozvala je sve nadležne institucije da reaguju, ali i građane i građanke Srbije da, kako se navodi, ne okreću glavu pred nasiljem: “Jer ovako nešto može da se desi svakome – našim ćerkama, sestrama, prijateljicama”, navela je Mihajlovićeva u saopštenju.

Glumac Goran Jeftić (ipak) ide u zatvor?

Vrhovni kasacioni sud saopštio je u četvrtak da je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti koji mu je podnet u slučaju protiv glumca Gorana Jevtića pravosnažno osuđenog zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnikom. Sud ukazuje da mu je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet podnet 25. oktobra 2019. godine, a da je odlukom ovog suda odbijen kao neosnovan 27. februara 2020. godine.

Sud je na ovaj način demantovao informacije objavljene u pojedinim medijima da je “Viši sud u Somboru preinačio zatvorsku kaznu u kaznu kućnog zatvora, po nalogu Vrhovnog kasacionog suda, da je odluka preinacena nakon što je branilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu”.

Pravosnažnom presudom Jevtić je bio osuđen na kaznu od 10 meseci “klasičnog zatvora” koju bi morao da izdržava u nekom od Kazneno-popravnih zavoda u Srbiji. Ta odluka je međutim, prema pisanju medija, preinačena u kaznu kućnog zatvora.

Mediji, takođe, pišu da je Jevtić optužen da je u avgustu 2014. godine u toaletu Narodnog pozorišta u Somboru obljubio maloletnika, tokom žurke koja je upriličena povodom manifestacije “Pozorišni maraton”. Sudski postupak je trajao od jula 2015, a glumac je sve vreme negirao krivicu.

Novi Sad: Uhapšen lekar zbog pedofilije – zlostavljao devojčicu (13)

Ovu informaciju objavio je u četvrtak Igor Jurić na svom Fejsbuk profilu. Igor Jurić je napisao: “Danas je u Novom Sadu uhapšen poznati lekar sudske medicine koji je u više navrata seksualno uznemiravao i zlostavljao trinaestogodišnju devojčicu. Nastavljamo borbu, do poslednjeg pedofila u Srbiji. Inspektori novosadske kriminalističke policije, po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, uhapsili su Š. T. (66) iz Novog Sada zbog sumnje da je izvršio krivično delo obljube sa detetom”.

Osumnjičeni Š. T. je u periodu od 2018. godine do danas u više navrata kada je tada dvanaestogodišnja A.M.Š. dolazila kod njega, primoravao devojčicu da mu dodiruje genitalije, a on joj je za uzvrat davao novac.  U pretresu osumnjičenog stana i vikendice na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu oduzeti su mu tablet, računar i mobilni telefon koje koristi, kažu iz izvora bliskih istrazi.  Nezvanično, reč je o poznatom novosadskom primarijusu doktoru koji je 2009. godine već bio osuđen godinu dana sa uslovom od pet godina zbog nedozvoljenih polnih radnji. Osumnjičenom Š.T. je određeno zadržavanje do 48 časova.