Zaludni: Brnabićeva (i Šarčević) sa predstavnicima sindikata

Premijerka Ana Brnabić razgovarala je u petak 6. marta sa predstavnicima sindikata u prosveti o efektima povećanja minimalne cene rada na zaposlene sa različitim stručnim stepenom u prosveti, kao i o regulisanju visine koeficijenata za obračun plata kroz uvođenje platnih razreda. Brnabićeva je istakla da je neophodno naći sistemsko rešenje za pravičan i ravnomeran obračun isplate plata prema složenosti posla, uz ocenu će se to najbolje ostvariti uvođenjem platnih razreda.

“Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvete” (umesto da zalegnu da se konačno primeni princip “za jednak posao – jednaka plata” (čitaj; donesu platni razredi za sve budžetske korisnike, prim ured,)) “predočili su premijerki njihove predloge za povećanje koeficijenata administrativnim i finansijsko-knjigovodstvenim radnicima (!!!), kako bi prosvetni radnici bili adekvatnije plaćeni” saopštila je Vlada Srbije. “Sagovornici su se saglasili da je neophodno uspostaviti osnovne kriterijume za unapređivanje pedagoškog rada u osnovnim i srednjim školama”, kaže se u saopštenju  Vlade Srbije.

Sastanku je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević koji je, po principu “ne lipši magare do zelene trave” istakao da će se u cilju iznalaženja sveobuhvatnog rešenja za probleme prosvetnih radnika održati konsultacije i sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Profesorka Stojković:  Univerzitet u slobodnom padu

Na protestu u organizaciji Građanskog otpora  održanog u subotu uveče u Beogradu poručeno je da je “vladalac raspisao lažne izbore” i da se borba za ljudsko dostojanstvo nastavlja, a nakon toga okupljeni su krenuli u protestnu šetnju noseći veliki transparent “U bojkot 2020”.

Profesorka Biljana Stojković izjavila je da žele da pokažu koliko su predstojeći izbori lažni. Ona je rekla da je “vladar” raspisao izbore i da je dan pošto je predao izbornu listu oglasio da u Srbiji ima korona virusa, koji je ranije proglašavao najsmešnijim. Rekla je i da je Srbija izbačena iz evropskog tela za kontrolu kvaliteta visokog obrazovanja. Stojković je poručila da je “to logična posledica svega što su uradili visokom obrazovanju, lažnih diploma, zakona o visokom obrazovanju koji su doneli”. “Univerzitet je u slobodnom padu bez padobrana i tako će biti dok ne sklonimo ovu vlast”, dodala je Stojković. Podsetila i da je sutra 8. mart – Međunarodni dan žena i da sutra treba slaviti žene borce koje su se izborile za pravo glasa žena i sva prava koje su žene dobile.

Građanska aktivistkinja Aida Ćorović poručila je da je ona jedna od brojnih žena u Srbiji koja je prošla nasilje i javi linč zbog izgovorene reči. Njena obaveza je, kako je rekla, da koristi glas koji ima i javno govori o problemima te istakla da su mnoge žene u Sebiji žrtve, ali da nemaju mogućnost da se čuje njihov glas. Ćorović je naglasila da je stopa nezaposlenosti žena duplo veća nego kod muškaraca, da žene imaju nižu platu, da su mobing i seksualno maltretiranje zaposlenih žena skoro pravilo, da su penzije žena manje. Naglasila je težak položaj Romkinja, žena sa invaliditetom i žena sa selom, podsetila na broj ubijenih žena u porodičnom nasilju, te naglasila da skoro 80 odsto građana Srbije smatra da je za ženu najvažnije da budu majke. “Onda kada postane majka, ova nakaradna država učini sve da ponizi te žene”, rekla je Ćorović i dodala da Srbija još nije usvojila zakon o rodnoj ravnopravnosti.  Poručila je građankama koje rade za minomalac, ženama na selu, svima koje su doživele nasilje, ucene, aktivistkinjama koje imaju glas da one imaju moć.ž “Sloboda se ne dobija na poklon, sloboda se osvaja, sloboda se živi”, poručila je Ćorović.

Srpske diplome nakon izbacivanja iz ENQA roba bez sertifikata?

Oprečna su mišljenja o tome kako će se gubitak članstva Srbije u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) odraziti na naše visoko školstvo, a ključno je pitanje studenata šta će biti sa diplomama, odnosno ima li ta odluka uticaj na njihovo priznavanje. Nacionalno akreditaciono telo (NAT) saopštilo je 3. marta da to telo više nije punopravan član ENQA i odmah su istakli da “priznavanje diploma naših visokoškolskih ustanova ni na koji način nije uslovljeno članstvom u ovom udruženju”. Veruju da je odluka donesena prvenstveno zbog ugrožene nezavisnosti u njihovom donošenju odluka. Međutim, odmah po objavljivanju ove vesti otovrilo se ključno pitanje – da li se gubitkom članstva u ovoj Asocijacij značajno otežava postupak priznavanja srpskih diploma u zemljama EU, jer je članstvo u ovoj organizaciji garancija kvaliteta visokog obrazovanja?

ENQA zamera što odluka u drugostepenom postupku donosi NSVO

Predsednik Upravnog odbora NAT prof. dr Sima Avramović ističe za “Blic”, da ENQA nedovoljnu samostalnost NAT-a zamera jedino u pitanju drugostepenog žalbenog postupka u procesu akreditacije koji se odvija pred Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje (NSVO). – To znači kada mi odbijemo zahtev za akreditaciju neke visokoškolske ustanove, ta ustanova može da se žali NSVO. Nas iz ENQA tretiraju kao nezavisno telo, ali zameraju što naša odluka u drugostepenom postupku odlazi na NSVO, čiji su članovi direktno postavljeni od strane države. Utoliko smatraju da naša odluke nisu finalne. Za sve vreme našeg postojanja, dakle godinu i po dana, NSVO je samo jednom preinačio odluku Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) na drugom stepenu. Dakle, samo u jednom slučaju kada smo odbacili zahtev institucije, NSVO je ipak odobrio akreditaciju – kaže prof. dr Avramović.

Naglašava da je NAT pre nekoliko meseci pokrenuo postupak za izmenu Zakona o visokom obrazovanju koji se odnosi na deo o drugostepenom odlučivanju. – Ta inicijativa naišla je na razumevanje Ministarstva prosvete. No, ta procedura sama po sebi nije brza, kao što nije jednostavno ni odrediti kakvo bi to telo predstavlјalo drugostepeni organ, a da se pritom ne ugrozi nezavisnost NAT – kaže profesor Avramavić. Kako objašnajva, biće potrebe da se naročito dodatno radi na razvijanju kulture kvaliteta, unutrašnjoj kontroli kvaliteta u visokoškolskim ustanovama, tematske analize će biti stavljene u fokus rada NAT, analiza povratnih informacija iz visokoškolskih ustanova po okončanom postupku i još neke druge mere koje sugeriše ENQA.

Šta je sa nostrifikacijom diploma?

Kako tvrdi predsednik UO NAT prof. dr Sima Avramović, gubitak članstva u ENQA ni na koji način neće uticati ili otežati postupak priznavanja srpskih diploma u zemljama EU. – Članstvo u ENQA apsolutno ne utiče na validnost diploma jedne države, tako da nikakvih posledica neće biti. Uostalom, ima i država članica EU čije agencije nisu punopravni članovi ENQA, na primer Češka, Slovačka, Švedska. Priznavanje diploma vrše ENIC/NARIC centri zemalјa u kojima se vrši priznavanje i nijedna država pritom ne traži članstvo u ENQA. Strani studenti takođe o tome ne vode računa, već više gledaju rangiranje univerziteta na listama poput Šangajske. Diploma se ne vrednuje prema zemlјi porekla, već prema prestižu univerziteta na kome je stečena – ističe profesor.

Zašto je onda ENQA bitna?

Kako ističe prof. Avramović, članstvo i autoritet ENQA olakšava nacionalnim agencijama za akreditaciju da podižu i podstiču svest u visokoškolskim ustanovama da se moraju boriti za kvalitet zbog sebe samih, a ne samo da bi preživeli “tajfun”, kako obično doživljaju periodične cikluse akreditacije fakulteta i univerziteta od stane nacionalnih agencija. – Srbija ne gubi ništa ovom statusnom promenom, jer KAPK, a potom NAT kao njegov pravni sledbenik, ni do sada nisu bili punopravni članovi ENQA. Naprotiv, čini mi se da sa ovom odlukom dobijamo na planu dodatne mobilizacije i motivacije da se do narednog ocenjivanja od strane ENQA kroz dve godine uradi ono što se nije moglo stići u proteklih godinu i nekoliko meseci, koliko NAT postoji i radi – navodi profesor Avramović.

Prof. Turajlić: Ugrožena verodostojnost akreditacije

S druge strane, profesorka Beogradskog univerziteta (BU) u penziji Srbijanka Turajlić tvrdi za “Blic” da će se gubitak članstva odraziti na taj način da “izaziva sumnju u verodostojnost akreditacije”.  – Svako ko vidi vašu diplomu neće biti siguran da li je ona akreditovana prema usaglašenim evropskim propisima. To je kao da imate robu bez sertifikata- može biti dobra, ali i ne mora. Vlada treba da se odrekne mogućeg uticaja na Komisiju i sve će biti u redu – ističe profesorka Turajlić.

Prema njenim rečima, osnovni problem je u načinu na koji se formira Komisija za akreditaciju koji je stručni organ NAT-a. – Nije više nezavisan način na koji se biraju članovi Komisije nego zavisi od vlasti, odnosno Vlade. To je suprotno pravilima procedure akreditacije u evropskoj mreži i samim tim smo izgubili punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji. U vreme kad je menjan Zakon o visokom obrazovanju svi dobronamerni skretali su pažnju ministru i Vladi da će takve izmene dovesti upravo do gubitka članstva. Međutim, nisu želeli da nas poslušaju i ovo je prirodna posledica promene Zakona – kaže profesorka Turajlić.

Verbić: “To nije posao Vlade nigde u svetu”

Nekadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić kaže za “Blic” da je ovakva reakcija ENQA bila nužna i očekivana nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju iz 2017. godine. – Onog trenutka kada je visoko obrazovanje izgubilo samostalnost, odnosno kada više nije moglo da donosi nezavisno odluke, a prema Zakonu iz 2017. godine to više ne može, bilo je samo pitanje trenutka kada ćemo biti isključeni iz ENQA. U zakonu piše da Vlada imenuje članove u upravnom odboru tela koje se bavi akreditacijom i to je koren ugrožene nezavisnosti NAT- ističe Verbić. On međutim naglašava da ovakva odluka ENQA nema veze sa kvalitetom visokog obrazovanja. – Njih ništa drugo ne interesuje osim da li je akreditaciono telo samostalno ili ovisno od svojih odluka. Oni su tu da osiguraju da je visoko obrazovanje u svim zemljama članicama nezavisno u donošenju svojih odluka po pitanju donošenja programa, da sami upravljaju visokoobrazovnim instituacijama – kaže nekadašnji ministar.

Ipak, kako dodaje, do zakonskih izmena mora da dođe.  – Neodrživo je da imamo Zakon gde se Vlada pita kakvi će biti programi, koji će biti akreditovani, zatim koje će institucije biti akreditovane… To nije posao Vlade nigde u svetu – uverava Verbić. Kada je reč o posledicama ovakvog poteza ENQA, Verbić smatra da će se to najviše odraziti na sliku o našem obrazovanju. – Fakulteti će i dalje raditi, to nije sporno. Problem je kako nas vide ostali i što je sada naš imidž ugrožen. Biće nam teže da budemo u međunarodnim telima koja se tiču visokog obrazovanja. To su realne posledice, a što se tiče studija, one se neće menjati – navodi naš sagovornik.

NAT-u status pridruženog člana

U saopštenju NAT-a navodi se da će postupiti po svim primedbama u ostavljenom roku od dve godine, a u međuvremenu će u ENQA imati status pridruženog člana.

Rektorka: Ne verujem da će biti bitne promene

Rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović smatra da nema bojazni da bi diplome srpskih studenata sada mogle biti pod znakom pitanja, jer kako kaže, nismo mi jedino nacionalno telo za akreditaciju koje je u pridruženom statusu. – Ne verujem da će biti bitne promene. Odluku ENQA treba shvatiti kao ozbiljno, ali dobronamerno usmeravanje našeg NAT ka potpunoj nezavisnosti donošenja odluka na svim nivoima odlučivanja. Osnaživanje NAT obezbeđuje poverenje u naše visokoškolske institucije – kaže prof. Popović.

Veruje da je samostalnost NAT bio odlučujući problem pri razmatranju našeg statusa u ENQA. – Zakon o visokom obrazovanju iz 2017. propisao je uspostavljanje NAT kao nezavisnog pravnog lica po preporuci ENQA, pošto stari KAPK to nije bila. U tom smislu je napravljen pomak, ali očigledno ne i dovoljan za očuvanje statusa. Biće neophodna promena dela Zakona o visokom obrazovanju koji se odnosi na rad NAT. Moramo pokazati da je rad NAT organizovan tako da ovo telo ima nezavisnost u radu na svim nivoima odlučivanja, odnosno da se akreditacija visokoškolskim ustanovama odobrava kada su ispunjeni svi zahtevani standardi i nikako drugačije – zaključuje rektorka Popović.

Ministarstvo preporučilo odlaganje svih ekskurzija u inostranstvo

Ministarstvo prosvete dalo je u petak  preporuku svim školama da se odlože đačke ekskurzije u inostranstvo, zbog korona virusa koji se proširio svuda u svetu. Pre više od nedelju dana izdata je preporuka da se obustave sve ekskurzije u Italiju, a sada se to odnosi na sve zemlje, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu prosvete. Prvi slučaj novog korona virus potvrđen je i u Srbiji kod muškarca (43) iz Subotice koji je boravio u Budimpešti.

Brnabić: Konkretne mere za povratak mladih

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je  u utorak 3. marta da se na povratku mladih u zemlju ne radi samo deklarativno, već se preduzimaju konkretne mere. Brnabićeva je za RTS na Kopaoniku rekla da su usvojene mere kako bi se mladi vratili u Srbiju, kao i da se radi na tome da se mladi podstaknu da u Srbiji ostanu. „Ja sam sredinom 2018. odlučila da pozovem naše mlade iz dijaspore da dođu u Srbiju, da se vidimo u decembru, kada oni svakako dolaze kući za doček Nove godine. To je bila naša prva konferencija, okupilo se 250 mladih i pričali su šta očekuju da bi se vratili. Videli smo neke konkretne stvari o kojima niko nije pričao”, rekla je Brnabić, prenosi Tanjug. Oni su tada bili pozvani da dođu za godinu dana i vide šta se promenilo i koliko se Vlada Srbije time bavi.

Kaže da su vlade ranije samo deklarativno pozivale mlade da se vrate. „Suludo je, kad pogledate iz generacije u generaciju, iz vlade u vladu, zovu da se vrate, a niko ne zna da kada se vraćaju mogu da unesu sopstvenu imovinu do 5.000 evra, a preko toga plaćaju carinu kao za uvoz stvari”, ukazala je Brnabićeva. Ističe da se to sada promenilo. „Podigli smo limit na 20.000 evra ako je neko do 10 godina bio u inostranstvu, a ako je bio više od 10 godina tog limita nema”, rekla je Brnabićeva. Ubrzana je i nostrifikacija diploma, a od 1. januara ove godine uvedena je e-nostrifikacija. „Za nostrifikaciju mogu da se prijave još u inostranstvu, da ne moraju ovde da idu od šaltera do šaltera”, rekla je Brnabićeva i dodala da se uvode i poreski podsticaji za mlade iz dijaspore pri zapošljavanju.

Premijerka navodi da se, pored povratka ljudi iz inostranstva, radi i na zadržavanju mladih u Srbiji. „Mi nećemo dostići nemačku platu još neko dogledno vreme, ali uređen sistem i uređena država su važni i dok mi radimo na tome da se ljudi vraćaju, radimo na uređenju sistema.

Uvođenje digitalnog sveta u prvi razred osnovnih škola

Premijerka Ana Brnabić iskoristila je Kopaonik biznis forum da podvuče crtu u odnosu na to šta je vlada radila u njenom mandatu, budući da su 4. marta raspisani izbori. – Drago mi je što je Kopaonik biznis forum posvećen digitalizaciji i četvrtoj industrijskoj revoluciji, budući da je ova vlada to postavila kao najvažniju komponentu razvoja ekonomije i društva. Nismo slučajno nabasali na digitalizaciju, zato što je moderan ili svetski trend, već zato što je to bio najlogičniji sledeći korak – rekla je u četvrtak  5. marta premijerka na zatvaranju Kopaonik biznis foruma.

Ona je u svom obraćanju prošla kroz sve oblasti u kojima je zabeležen napredak. Postignuta je finansijska i makroekonomska stabilnost. Rešeni su problemi velikih preduzeća pronalaženjem strateških partnera poput Železare iz Smedereva i RTB Bora. Potom, značajno su poboljšani uslovi poslovanja, a strane direktne investicije dostigle su 3,8 milijardi evra. – Digitalizacija se nametnula kao logičan korak. Moramo da napravimo korak ka transformaciji društva. Fokusirali smo se na obrazovanje, reformu javne uprave, ekonomiju i infrastrukturu – rekla je Brnabićeva.  Ona je potom govorila o važnosti povezivanja svih škola na internet i najavila da će od 1. septembra biti uveden predmet digitalni svet u prvi razred osnovnih škola. Kao jednu od najvažnijih strateških odluka navela je digitalizaciju administrativnog sistema prosvete, što znači da će vlada tačno znati koliko po glavi stanovnika ulaže u obrazovanje.

Knjige na poklon povodom Nacionalnog dana knjige

Svi koji su  u taj petak 28. februara prošli kroz Ruski park u Vršcu na poklon su dobili knjigu, a ljubitelji pisane reči u Vranju i Leskovcu popust u bibliotekama na godišnju članarinu. Povodom Nacionalnog dana knjige, 28. februara, značajnog za pisanu reč i kulturu čitanja, Književna opština Vršac (KOV) delila je prolaznicima svoja izdanja. – Želeli smo da se naši sugrađani danas druže sa knjigom. KOV već 48 godina kuju dobre knjige, a dobre knjige kuju dobre ljude, moralne, istinoljubive, tolerantne, rekla je Ana Krdu predsednica KOV-a za regionalnu TV Banat.

Gledano kroz prizmu statistike, Srbi godišnje čitaju šest minuta dnevno, što je četiri minuta više od Francuza, ali duplo manje od Finaca. Svaki 11. stanovnik Srbije mesečno pročita jednu knjigu, a polovina muškaraca i trećina žena ne pročita ni jednu za godinu dana.

U čast obeležavanja ovog praznika i u želji da doprinesu razvijanju kulture čitanja, izdavačka kuća Laguna organizovala je akciju „Čitajmo domaće”, u okviru koje je za kupovinu knjiga svih domaćih autora  bilo odobreno  i 10 odsto dodatnog popusta.

Nacionalni dan knjige, a ujedno i Dan Narodne biblioteke Srbije, obeležava se  od 2013. godine. Na taj dan 1832. godine Dimitrije Davidović političar, diplomata, ustavopisac i knežev sekretar uputio je knezu Milošu pismo o uređenju Biblioteke, naše najstarije ustanove kulture.

Vremeplov: Devetomartovske demonstracije

Na današnji dan 09. marta 1991. godine u Beogradu su održane prve masovne demonstracije protiv vlasti Slobodana Miloševića.  Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti kod Terazijske česme.

Demonstracije su izvele na ulice oko 100.000 ljudi, a po gradu je bilo razmešteno više od 10.000 policajaca. Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković 16. februara 1991. godine proglasom pozvao na demonstracije “9. marta, tačno u podne, na Trgu Republike” zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom. Direktan povod za poziv da “TV Bastilja mora pasti” bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj.

Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika – Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristi palice, suzavac i vodene topove. Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu “Juriš!” Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda, a poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod “Londona” pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod “Beograđanke”. Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.

Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B. Miloševićev zahtev za zabranu zbog “pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti”, sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović. Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a u večernjim časovima u centru grada su se, prvi put posle Drugog svetskog rata, a da nije bila reč o paradi, pojavili tenkovi.

Vremeplov: Pogubljen knez Sima Marković

Na današnji dan 09. marta 1817. godine srpski vojvoda i popečitelj (ministar) finansija u Prvom srpskom ustanku knez Sima Marković pogubljen je u beogradskoj tvrđavi prema naređenju Marašli Ali paše. Od početka ustanka bio je blizak saradnik Karađorđa, s kojim je emigrirao posle propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujući nagodbi Miloša Obrenovića i Ali paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim starešinama u Besarabiji, pozivajući ih da se vrate i nastave borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukićem i bivšim Karađorđevim kapetanom Dragićem Gorunovićem podigao je bunu koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Marković i Gorunović su uhvaćeni i pogubljeni.

Vremeplov: Rođen Vespuči

  Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler 1507. rođen je na današnji dan 09. marta 1454. godine. Novi svet pogrešno nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Vespučijev zemljak Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

Vremeplov: Umro Hans Ersted

Na današnji dan 09. marta 1851. godine umro je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Njegovo glavno delo “Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam” znatno je uticalo na francuskog fizičara i matematičara Andre Mari Ampera. Njemu u čast jedinica za jačinu magnetnog polja je nazvana Ersted (oznaka Oe).

Vremeplov: Oženjeni rmk sveštenici amputirani iz Crkve

Papa Grgur VII naredio je na današnji dan 09. marta 1074. godine da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu odstranjeni iz Crkve.

Vremeplov: Rođen Gagarin

Na današnji dan 09. marta 1934. godine rođen je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin, prvi čovek koji je obleteo Zemlju. U aprilu 1961. vasionskim brodom “Vastok I” načinio je krug oko planete za 108 minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

Vremeplov: Umro Mazaren

Kardinal Žil Mazaren, francuski političar italijanskog porekla umro  je na današnji dan 09. marta 1661. godine. Posle smrti kardinala Rišeljea 1642. postao ministar za vreme regentstva kraljice Ane i kao jedan od najveštijih diplomata svoga doba učvrstio temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonističku politiku Francuske prema Evropi.

Vremeplov: Rođen Ševčenko

Na današnji dan 09. marta 1814. godine rođen ukrajinski pisac i slikar Taras Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik XIX veka, romantičar i revolucionar. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom razvio književni ukrajinski jezik i otvorio puteve novoj ukrajinskoj poeziji.

Vremeplov: Rođen Bobi Fišer

Američki velemajstor Robert Bobi Fišer, prvi Amerikanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u šahu rođen je na današnji dan 09. marta 1943. godine. Šampionsku titulu stekao pobedivši 1972. u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog, a izgubio bez meča 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, pa je za prvaka sveta proglašen ruski velemajstor Anatolij Karpov.

Sud: Jevtiću samo nanogica

Vrhovni kasacioni sud i Viši sud u Somboru juče su medijima poslali saopštenja povodom informacije koju je 5. marta prenela agencija Tanjug da glumac Goran Jevtić kaznu neće izdržavati u zatvoru, već kod kuće. Tu vest su preneli pisani mediji među kojima je i „Politika”. Iz saopštenja proizilazi da je Jevtiću zatvorska kazna preinačena u kućni zatvor uz elektronski nadzor odlukom vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru, a ne nakon usvajanja zahteva za zaštitu zakonitosti. „Netačno je navedeno da je Viši sud u Somboru preinačio zatvorsku kaznu u kaznu kućnog zatvora po nalogu Vrhovnog kasacionog suda, da je odluka preinačena nakon što je branilac podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu”, navedeno je u jučerašnjem saopštenju. Taj sud je, naprotiv, odbio zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan, odlukom od 27. februara ove godine, naglašavaju u VKS.

Viši sud u Somboru obavestio je medije da je branilac okrivljenog prošle godine podneo molbu za izmenu načina izvršenja kazne od 10 meseci zatvora, ali je ta molba odbijena rešenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Somboru od 21. novembra prošle godine, kao neosnovana. Rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 26. decembra prošle godine, ipak je preinačeno rešenje sudije tako što je usvojena molba osuđenog Gorana Jevtića i određeno je da se kazna izvršava „u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora”. U obrazloženju takve odluke, kako navode iz Višeg suda u Somboru, piše da bi se „svrha kažnjavanja mogla postići i izdržavanjem kazne u prostorijama u kojima osuđeni stanuje”, a naglašeno je i da on ranije nije osuđivan, zatim „odsustvo težih posledica kod oštećenog”, kao i da je reč „o izolovanom događaju u dosadašnjem životu okrivljenog”. U obrazloženju takve odluke takođe se navodi i činjenica da je osuđeni javna ličnost, glumac, pa je i sama osuda za ovakvo krivično delo izazvala osudu javnosti izraženu kroz medije, koja je nesumnjivo nepovoljno uticala na njegovu glumačku karijeru, što takođe predstavlja jedan vid sankcije koji će uticati na osuđenog da ne vrši krivična dela, navedeno je u saopštenju portparola Višeg suda u Somboru.

Jevtić je bio optužen da je u avgustu 2014. godine u toaletu Narodnog pozorišta u Somboru obljubio maloletnika, tokom žurke koja je upriličena povodom manifestacije „Pozorišni maraton”. Sudski postupak trajao je od jula 2015, a glumac je sve vreme negirao krivicu.

Beograđanin uhapšen zbog sumnje da je silovao maloletnicu

Beogradska policija uhapsila je Adrijana A. (22) zbog sumnje da je silovao maloletnicu (16) na Širokom putu u Batajnici, potvrđeno je nezvanično  Silovatelja je prijavila žrtva nakon što je u ponedeljak oko 18 sati navodno namamio u automobil. Kako je ispričala, osumnjičeni, koga poznaje od ranije, ju je na prevaru namamio u automobil. Kad je pristala da uđe s njim u kola, navodno da razgovaraju, on ju je pitao da li želi da imaju odnose. Međutim, kako je objasnila, odbila ga je i rekla da ne želi da ima išta s njim, a on se razbesneo i postao nasilan. Prema njegovim rečima, žrtva je tokom iživljavanja nekako uspela da se odupre napasniku i da izađe iz automobila, koji je bio parkiran na Širokom putu. – Otrčala je do kuće i, kako je rekla, kad se pribrala, otišla je u policiju i ispričala o užasu koji je doživela. Ona je detaljno ispričala kako je napadnuta, a dala je i opis napadača, kao i njegovo ime i prezime – kaže izvor iz policije.

Policija je nakon prijave odmah krenula u potragu za osumnjičenim mladićem i on je ubrzo pronađen i odveden u policijsku stacnicu, gde mu je određen pritvor do 48 sati. Tinejdžerka je posle davanja izjave u policiji poslata na lekarski pregled gde su joj navodno ustanovljene povrede koje bi mogle da ukažu na silovanje.

Saradnja država na sprečavanju trgovine ljudima

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković poručila je u četvrtak 5. marta na sastanku visokih zvaničnika Brdo procesa u Ljubljani da je za uspešnu borbu protiv trgovine ljudima i prevenciju seksualne eksploatacije dece putem interneta neophodna dobra koordinacija i brza razmena informacija. “Srbija je spremna da pruži pun doprinos suzbijanja eksploatacije svake vrste, posebno žena i dece”, naglasila je Popović Ivković, koja je kao primer dobre saradnje u borbi protiv trgovine ljudima u regionu istakla Mrežu koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima zemalja Jugoistočne Evrope.

Popović Ivković je navela da je tokom prošle godine srpska policija podnela 21 krivičnu prijavu protiv 42 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima i da je, kao najzastupljeniji vid eksploatacije, prepoznata seksualna i radna eksploatacija, saopštio je MUP. Ona je istakla da je Srbija formirala Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u okviru koga postoji i Prihvatilište za urgentni smeštaj žrtava. Popović Ivković je ukazala da je Srbija donela Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, kao i da je prošle godine usvojen novi Akcioni plan u skladu sa važećim evropskim propisima.

Govoreći na temu prevencije i istrage seksualne eksploatacije dece na internetu, Popović Ivković je istakla značaj edukacije roditelja i dece o opasnostima koje vrebaju na internetu. Dodala je da Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi niz preventivnih aktivnosti, među kojima je posebno istakla predmet “Osnovni bezbednosti dece” u okviru koga policijski službenici učenike prvog, četvrtog i šestog razreda osnovnih škola podučavaju, između ostalog, i kako da se zaštite na internetu.

Popović Ivković je naglasila da je u okviru akcije “Armagedon”, koja je usmerena na suzbijanja iskorišćavanja maloletnih lica u pornografske svrhe preko interneta, srpska policija samo tokom prošle godine podnela 44 krivične prijave zbog izvršenja 63 krivična dela.

Dečak (16) smešten u karantin zbog sumnje u koronavirus

Šesnaestogodišnjak iz Vlasotinca smešten je u petak 6. marta u karantin na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Leskovcu zbog sumnje da je oboleo od koronavirusa, potvrdio je agenciji Beta direktor te bolnice Nebojša Dimitrijević. Dimitrijević je kazao da to nije prvi slučaj sumnje na taj virus, ali da jeste najozbiljniji. „Po prvi put je reč o ozbiljnom slučaju. Uzorci su odmah poslati Institutu Torlak u Beogradu, pa ćemo uskoro znati da li su naše sumnje opravdane ili nisu”, naveo je on. Prema nezvaničnim saznanjima, dečak se pre nekoliko dana vratio iz Italije, a lekaru u Vlasotincu javio se jutros odakle je transportovan u Opštu bolnicu u Leskovcu. Rukovodstvo te bolnice je još pre desetak dana pripremilo karantine na dva odeljenja: na Odeljenju za lečenje infektivnih bolesti i na Odeljenju za otorinolaringologiju.

Dečak teško povređen kada je naleteo na voz

Dečak iz Leskovca E. D. (13) teško je u petak 6. marta danas povređen kada je udario u voz koji je bio u pokretu. Trinaestogodišnjak je zadobio težu povredu glave, pa će posle ukazane pomoći biti prebačen u Klinički centar Niš, piše „juGmedia”. Kako prenose beogradski mediji, nesreća se dogodila oko 16 sati, a prema nezvaničnim informacijama, dečak se trkao sa vozom koji je prolazio kroz Leskovac, prenosi Tanjug.

Podgorica: Nastavnica prijavljena zbog pesme „Ne damo svetinje”

Roditelji učenika Osnovne škole „Štampar Makarije” u Podgorici prijavili su inspekciji nastavnicu muzičkog obrazovanja, zbog toga što je učenicima zadala da nauče pesmu „Ne damo svetinje”, u izvođenju grupe Beogradski sindikat. To je na svom „Fejsbuk” profilu objavila jedna od majki učenika, prenosi Tanjug. Prosvetna inspekcija potvrdila je portalu „Analitika” da je dobila prijavu protiv nastavnice od roditelja koji su ogorčeni njenim postupkom.

Pesma „Ne damo svetinje” u izvođenju Beogradskog sindikata je postala himna litija koje se gotovo dva meseca održavaju širom Crne Gore u znak protesta protiv Zakona o slobodi veroispovesti. Inače, grupi Beogradski sindikat je nedavno bio zabranjen ulazak u Crnu Goru, gde ih je na litije pozvao mitropolit Amfilohije.

UNESCO: Zbog koronavirusa u školu ne ide 300 miliona đaka

Skoro 300 miliona učenika u svetu ne ide u školu zbog epidemije koronavirusa, a Iran i Italija su poslednje u nizu zemalja koje zatvaraju škole kako bi zaustavile širenje virusa koji seje paniku širom planete i preti da ugrozi svetsku ekonomiju. Italija, prvo žarište u Evropi, u sredu je prešla prag od 100 umrlih (107 umrlih i 3.089 obolelih) i uvela nesvakidašnje mere – od danas su zatvorene sve škole i fakulteti do 15. marta, preneo je Tanjug. U Južnoj Koreji, drugom najvećem žarištu zaraze nakon Kine, sa 145 novih slučajeva u četvrtak, čime je ukupno 5.766 zaraženih od kojih je umrlo 35, škole i obdaništa biće zatvoreni još tri sedmice. U Iranu, gde su vlasti saopštile da je umrlo još 15 osoba (ukupno je preminulo 92, a obolelo skoro 3.000), škole su zatvorene, kulturna i sportska događanja otkazana, a radno vreme državne uprave skraćeno. Zbog epidemije novog koronavirusa 13 zemalja je moralo da zatvori škole, čime je bez nastave ostalo skoro 300 miliona učenika u svetu, navodi Unesko.