Srednjoškolce čekaju; probni testovi, tri vrste mature, …

Učenici drugih razreda srednjih škola prva su generacija koja će maturu polagati po novom konceptu. Njih do takozvane državne mature, koja će biti i ulaznica za fakultete, očekuju probni testovi. Kako je najavljeno, biće tri vrste mature – opšta, umetnička i stručna.Vuk Vujasinović učenik je prvog razreda Gimnazije “Svetozar Marković” u Novom Sadu, što znači da će on 2023. godine polagati državnu maturu. Iako do tada ima vremena, već je, kaže upoznat sa novim konceptom ispita. “Smatram, koliko god to sad zvučalo kao novo nešto i problematično, da je to dobro, zato što nije da mora da se konkuriše za samo jedan određeni fakultet i ako ne uspem da moram, da se prebacim negde drugde”, kaže Vuk Vujasinović. Vuk će kao gimnazijalac polagati opštu maturu – obavezne predmete maternji jezik i matematiku, što je novina, i jedan izborni predmet ili više njih, ukoliko želi. “Učenici će svakako birati izborne predmete, u zavisnosti od toga koji fakultete žele da upišu… neko ko želi da studira medicinu sigurno da će birati biologiju i hemiju u okviru maturskog ispita i naravno da je to nešto što određuje izbor predmeta”, kaže Tatjana Vukadinović, direktorka Gimnazije “Svetozar Marković”.

Učenici srednjih stručnih škola polagaće uz dva pomenuta obavezna predmeta i jedan stručni, te će ukoliko žele da upišu neki fakultet koji nije srodan morati da polažu i dodatni predmet koji će bodovati ta visokoškolska ustanova. “Ako žele da idu na neki fakultet drugog tipa, koji zahteva, recimo, hemiju, osim ta tri predmeta mora da polaže i hemiju…. ona mu je obavezna, znači. Ali prohodnost imaju na sve fakultete. Ono koliko je meni do sada poznato, deca mogu birati veći broj izbornih predmeta, ali ih moraju položiti, inače nisi završili svoju državnu maturu”, kaže Vladimir Gavranić, direktor Srednјe mašinske škole.

Fakultetima je ostavljena mogućnost da uvedu neke dodatne provere. Kako je najavljeno, prvi pilot-projekat, u pojedinim školama, mogao bi se održati već u maju i njime će biti obuhvaćeni učenici drugog razreda, koji će kasnije i polagati državnu maturu. https://www.youtube.com/watch?v=PJHkq9OKSj8&feature=emb_logo

Škole nadoknađuju časove kako znaju i umeju!

Nema jedinstvenog modela za nadoknadu nastave koja je prošlog meseca izgubljena zbog produžavanja zimskog raspusta kao način da se spreči širenje gripa. U školskom kalendaru to je – sedam radnih dana u osmoletkama i srednjim školama Vojvodine, a četiri u ostalim krajevima Srbije, koje đaci nisu pohađali. Umesto standardne procedure za nadoknadu časova, koja bi važila za sve škole, a naročito za one u kojima je nastava specifična, kod nas je uvrežen „standard” u tri reči: „Direktori, snađite se!”

Ima škola u kojima nastavnici i učenici već nadoknađuju propuštene časove, ali i onih u kojima još većaju kako će da ih nadomeste. Najteže je uskladiti predviđen i realizovan broj časova praktične nastave u srednjim stručnim školama čiji đaci kontinuirano, u toku cele školske godine, znanje i prvo radno iskustvo stiču u nastavnim bazama. Recimo, za medicinske škole nastavne baze uglavnom su klinike, bolnice, domovi zdravlja, a za đake koji uče u obrazovnim profilima po dualnom modelu, to su različite firme, kompanije, fabrike…

Tehnička škola u Užicu, ugledni primer dualnog obrazovanja, nema šanse da nadoknađuje časove prakse subotom, jer subotom ne rade sva preduzeća u kojima uče njeni đaci. U toku radne nedelje, škola ne sme da prekrši zakonom ograničeno vreme za učenje kroz rad – najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno. Međutim, jedino od ponedeljka do petka može da nadoknadi časove, pa i đačke prakse koje se kontinuirano ostvaruju u 14 preduzeća. Kako će da izjednači broj planiranih i realizovanih časova? – Nadoknadu smo počeli ove, a završićemo sledeće nedelje. Đaci neće biti preopterećeni. Neke časove smo skratili na pola sata, da bismo u toku jednog dana mogli da održimo veći broj časova. Prema preciznoj satnici đaci će, na primer, za dva utorka nadoknaditi jedan izgubljeni utorak. U ta dva dana odradiće ukupan broj časova za koje bi, inače, da nije bilo obustave nastave, bilo potrebno tri dana” – pojašnjava Dragan Tucaković, direktor Tehničke škole u Užicu.

Naizgled jednostavan model iz Užica ne odgovara Vazduhoplovnoj akademiji, prvoj našoj školi u kojoj su svi smerovi dualni, a odeljenja se, uobičajeno, dele na grupe kad učenici idu na praksu na aerodrom, u vojsku, policiju… – Napravićemo preporuku da se nastava nadoknadi radnim subotama u školi, a da se praktični deo u saradnji sa kompanijama nadomesti kada đaci budu imali blok nastavu. Budući da svi naši partneri rade u dve smene, i naši đaci moći će da imaju praktičnu nastavu u dve smene, da tako pokrijemo ova četiri dana produženog raspusta. Mislim da je to najkvalitetnija nadoknada – kaže Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije.

Redovan raspored učenika Medicinske škole „Beograd” predviđa da, recimo, imaju prva tri časa u školi, zatim dvočas fizičkog u zgradi starog DIF-a, jer škola nema fiskulturnu salu, a sutradan da od ranog jutra budu na praksi u bolnici ili vrtiću, a potom na časovima u učionici u školskom zdanju. Subotom i nedeljom u školi se održava nastava za vanredne učenike pedijatrijskog, fizioterapeutskog, vaspitačkog ili babičkog smera. Gde će u raspored da udenu nadoknadu časova za redovne đake? – Naša praktična nastava vezana je za termine koje imamo u nastavnim bazama: klinikama KCS-a, vrtićima, Centru za zaštitu dece i odojčadi u Zvečanskoj… Ne možemo da pomeramo dogovorene termine. Profesori će sažimati gradivo, ako se uklapa u raspored, organizovaće prečase i dodatnu nastavu posle redovne, a planiramo dve radne subote – objašnjava Predrag Jovanović, direktor Medicinske škole „Beograd”.

Lakše je organizovati nadoknadu klasične nastave u učionicama i kabinetima, tipičnu za osmoletke i gimnazije, procenjuju prosvetni radnici, ali i tu ima problema. Najveća poteškoća je uskladiti radne obaveze nastavnika koji su zaposleni u više škola da bi imali pun fond časova. – Iskustvo pokazuje da deca često ne dolaze na nadoknadu nastave subotom. Opcija koja će učenike najmanje opteretiti jeste da se u toku nekoliko nedelja svakog dana po jedan čas produži za petnaest minuta, da traje ukupno 60 minuta, ali da se računa kao dvočas, koji čine časovi od pola sata. Škole su se mahom opredelile za taj način da bi se nastava realno nadoknadila. Ovo je dobro rešenje i za problem sa nastavnicima koji rade u više škola i ne mogu budu istovremeno u dve škole na nadoknadi. Imamo nastavnika koji kod nas radi utorkom i sredom, ne mogu da računam na njega drugim danima. Ako mu je u sredu dupliran čas zbog nadoknade, nema problema, jer je svejedno u školi – razjašnjava Danijela Raletić, direktorka kragujevačke osmoletke „Dvadeset prvi oktobar”.

Produžavanje časova, sažimanje gradiva

Prošle nedelje je počela nadoknada nastave u vojvođanskim školama tako što je od utorka do petka svakog dana za 15 minuta produžen prvi čas u rasporedu, koji se potom računao kao realizovan dvočas, potvrđuje za Politiku Slavoljupka Mihajlović, direktorka novosadske OŠ „Dušan Radović”. Ove nedelje na isti način produžava se drugi čas u rasporedu, sledeće nedelje treći čas i tako redom dok se nadoknade četiri radna dana, od ukupno sedam koliko su vojvođanske škole izgubile zbog epidemije gripa. Preostali časovi nadomestiće se posle prolećnog raspusta u Vojvodini sažimanjem gradiva, a u skladu sa preporukom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Preuzimanje viškova u prosveti u skladu sa važećim propisima?

Svake godine bez prepreka i u skladu sa zakonom i Stručnim uputstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovedi se preuzimanja tehnoloških viškova zaposlenih u prosveti. Broj preuzimanja u jednoj godini iznosi od 3.000 do 4.000. Na konferenciji za novinare Foruma srednjih stručnih škola održanoj  u četvrtak 5. marta iznete su brojne informacije kada je reč o slučaju preuzimanja zaposlenih Željka Marčetića i Natalije Đorđević.

Naime, Željko Marčetić je dostavio dopis u kome odustaje od preuzimanja u 13. Beogradskoj gimnaziji zbog nedovoljnog poznavanja engleskog jezika, nakon čega je dogovoreno njegovo preuzimanje u Trgovačku školu. To preuzimanje će se realizovati početkom ove sedmice.

Profesorka engleskog Natalija Đorđević je dobila preporuku Radne podgrupe ŠU Beograd za preuzimanje u OŠ „Kosta Abrašević“. Nakon saznanja da to preuzimanje nije izvršeno, Radna podgrupa je obavestila Gradsku prosvetnu inspekciju koja je nadležna za postupanje. Uradili su sve što je propisano Stručnim uputstvom ministra. Optužbe za korupciju su vrlo ozbiljne i teške i oni koji ih iznose trebalo bi da ih potkrepe konkretnim imenima i navodima o počinjenom delu kako bi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja moglo da reaguje.

Ja tebi vojvodo, ti meni serdare: Ministarstvo – šampion otvorenosti

Ministru Mladenu Šarčeviću i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uručena je u petak 6. marta  nagrada  „Šampion otvorenih podataka – Iskra za budućnost“  u kategoriji republičkih organa, koju dodeljuje Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić na konferenciji o podacima i e-Upravi „Iskra za budućnost“ u Palati Srbije čestitala je ministru Šarčeviću na nagradi. Želim da se zahvalim šampionima otvorenih podataka. Danas dodeljujemo šest nagrada, a pre svega, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ministre Šarčeviću. Vaše ministarstvo je institucija koja je na republičkom nivou otvorilo najviše podatka. Samo tako nastavite, poručila je premijerka.

Na skupu povodom obeležavanja Dana otvorenih podataka , na kojem su uručene i druge nagrade za „šampione u otvaranju podataka“, učestvovali su i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap.

Obuka direktora škola za polaganje ispita za licencu

Propisani program obuke za direktore škola koji prethodi polaganju ispita za licencu direktora obrazovno-vaspitne ustanove  realizuje se u prostorijama Naučno-obrazovno-kulturnog centra „Vuk Karadžić“ u Tršiću. Tokom marta i aprila ove godine u ovoj ustanovi biće obučeno oko 550 direktora škola iz svih regiona Republike Srbije. Obuka je koncipirana tako da učesnici u dva dvodnevna termina imaju priliku da razvijaju ključne standarde kompetencija direktora, a zatim nastavljaju učenje na daljinu koje traje devet dana. Na ovoj obuci direktori se pripremaju, pored ostalog,  za izradu portfolija i planiranje i sprovođenje istraživačkog rada, sa čim pristupaju ispitu za licencu direktora.

Nosioci obuke su Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a voditelji obuka su  prosvetni savetnici, predstavnici Ministarstva, oba zavoda i direktori škola koji su stekli licencu, a predložilo ih je Društvo direktora škola Srbije. Prema planu Ministarstva i Zavoda, do kraja 2020. godine svi direktori ustanova će biti pozvani da pohađaju ovu obuku od sistemskog značaja, čime se ostvaruje propisana norma iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Državna sekretarka sa predstavnicima saveta manjina

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u sredu, 4. marta 2020. godine održan je sastanak sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa ciljem unapređivanja obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina. Obraćajući se učesnicima sastanka, predsedavajuća državna sekretarka u Ministarstvu zadužena za ovu oblast, Anamarija Viček istakla je važnost kontinuirane saradnje nacionalnih saveta i Ministarstva.

Teme koje su pokrenute tokom sastanka obuhvatile su nove informacije u vezi sa izradom i usvajanjem reformisanih programa nastave i učenja, kao i sa pripremom novog kataloga udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Značajna tema koje je otvorena tokom sastanka tiče se izrade nove Strategije razvoja obrazovanja 2027. Novina koju donosi nova Strategija ogleda se u uključivanju tema iz oblasti obrazovanja manjina, ljudskih prava u obrazovanju i inkluzivnog obrazovanja u glavne tokove planiranja. Učesnici su pozvani da elektronskim putem dostave svoje ideje koje će biti formulisane u novom strateškom dokumentu. Stručno usavršavanje nastavnika je oblast kojoj Ministarstvo pridaje poseban značaj. Učesnici radnog sastanka informisani su da je u toku obuka za unapređivanje jezičkih kompetencija nastavnika koji predaju na jednom od osam jezika nacionalnih manjina. Dogovor je da nacionalni saveti predlože nastavnike šest predmeta koji se  polažu na završnom ispitu za svaki od osam jezika nacionalne manjine, a koji će kao autori učestvovati u realizaciji ove obuke.

Učesnici radnog sastanka saglasili su se da su u oblasti obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina učinjeni značajni pomaci tokom reforme obrazovanja, kao i da je nastavak rada u ovoj oblasti prioritet za sve. 

Doktorat kao kruna obrazovanja

Piše: Nada Krnjaić Cekić*

Vladislav F. Ribnikar, kao jedan od najboljih velikoškolaca svoje generacije, odlazi na Sorbonu o trošku svoga oca, vračarskog lekara, na dalje usavršavanje, da stekne krunu svoga obrazovanja. Kao svršeni velikoškolac on takođe izlazi i kao potporučnik sa vojnim znanjima i veštinama, stečenim za vreme četvorogodišnje vojne nastave, zavedene na Velikoj školi 1886/87. godine. Sa položenim „lisansom” iz svetske književnosti, kao dvadesetpetogodišnjak, spreman da se lati svoje profesorske dužnosti, vraća se na Veliku školu, koja je upravo doživljavala uspon i preuređenje, sa mogućnostima da dostigne visok evropski nivo nastave. Na Velikoj školi je tada, sa otvaranjem novih katedri, pokrenuto i pitanje stranih jezika, naročito nemačkog i ruskog.

Mladi Ribnikar želi da se dalje usavršava na strani i moli od Ministarstva prosvete trogodišnju državnu stipendiju da bi na kakvom ozbiljnom fakultetu stekao doktorat iz nemačkog jezika. Treba naglasiti da su to godine kada su u Nemačkoj postojali fakulteti na kojima su se sticali doktorati sa najmanjom ocenom „honores rite” i to su bile čuvene diplome za Orijent.

U tadašnjim dnevnim listovima kružila je istinogovorljiva anegdota, kako kondukter opominje putnike da se voz u Hajdelbergu zadržava pet minuta i, ako bi neko imao da položi doktorski ispit, neka požuri. Razume se, kondukter je uslužan samo prema strancima, jer Nemci u toj varoši moraju malo duže da se zadrže, i to zbog polaganja državnog ispita, jer za njih ne važi ono parče pergamenta na kome je udaren doktorski pečat. To je bio ukras namenjen Orijentalcima.

Iz Berlina se Vladislav vraća bez doktorata, ali sa idejom da pokrene novi građanski političko-informativni dnevni list „Politika”. Pre 105 godina, kao trećepozivci on i brat mu Darko odlaze na Cer i polažu život na oltar otadžbine, a mogli su da se ne odazovu na zvuk ratne trube. Vitezovi na peru, napuštaju redakciju i pero zamenjuju puškom i sabljom na srpskom odbrambenom bojištu, kao komandiri u srpskoj vojsci. Kapetan Vladislav Ribnikar, na braniku otadžbine, u svome puku i svojoj četi, ne položivši doktorat u Berlinu, jer su ga odvukle žurnalističke sile, polaže doktorat na raskrvavljenim rožanjskim položajima. Branio je i odbranio svoju tezu prvog strašnog i krvavog septembra 1914. godine, prvog školskog dana svake dolazeće generacije.

Svako jutro, kad sanjiva Srbija još na prvu jutarnju kafu, toplu rakiju i prostodušnu reč miriše, na kioscima nas dočeka naša dugoveka „Politika”, taj živi doktorat nesuđenog profesora nemačkog jezika i književnosti, kraljevske Velike škole i potonjeg Beogradskog

univerziteta. Sa stečenim znanjima iz Berlina, razumeo je govor nemačkih haubica, stekavši tako doktorat u krvavim rovovima ratne nemani, na ponos naše cele nacije. Ostavivši neizbrisiv trag u srpskom novinarstvu, otišao je u slavu srpskih vitezova iz klasičnog doba. Od 1904. godine sva srpska jutra imaju neugasle zenice braće Ribnikar. Potomstvo ih nikada neće zaboraviti. Večna im slava, čast i hvala! Srećan ti rođendan, „Politiko”!

Posle višedecenijskog gluvog duhovnog bespuća od raspada Jugoslavije naovamo, da li će u Srbiji biti ukinuti petominutni vozovi za sticanje sramnih i šupljih fakultetskih i doktorskih diploma?

*Beograd

Nastavak radova u Botaničkoj bašti „Jevremovac“

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovao je u petak 6. marta u Upravnoj zgradi Botaničke bašte „Jevremovac“ prezentaciji projekta koji se odnosi na legalizaciju objekta čija je izgradnja započela je pre 25 godina u okviru tog kompleksa. Kako je predviđeno, u njemu će, između ostalog biti prostor za edukaciju talentovanih učenika za biologiju i prirodne nauke, herbarijum, galerijski prostor sa edukativnim sadržajima namenjenim posetiocima. Izgradnja tog objekta počela je 1995. godine, a na objektu bruto površine 1600 metara kvadratnih završeni su grubi građevinski radovi. S obzirom, da je Botanička bašta pored naučne i nastavne baze i nacionalno prirodno i kulturno dobro, odnosno objekat od značaja za širu društvenu zajednicu postojeća betonska konstrukcija u velikoj meri ugrožava namene Botaničke bašte.

Profesor Biološkog fakulteta Željko Tomanović ocenio je da bi završetkom započetog objekta uz rekonstruisani viktorijanski staklenik iz 19. veka, Srbija dobila jedinstvenu celinu i veoma reprezentativan prostor namenjen ekološkom obrazovanju pre svih predškolske i školske dece i studenata, ali i svih građana naše zemlje.  Botaničku baštu „Jevremovac“ godišnje poseti više od 30.000 posetilaca koji se upoznaju sa jedinstvenim biljnim fondom od više 1.000 vrsta drveća i žbunova, (više od polovine biljnih vrsta koje žive u Srbiji) i oko 1.000 egzotičnih biljnih vrsta, koje čine ovaj prostor plućima centra grada.

Prihod od knjige „Zoja” za pomoć oboleloj deci

Mala Zoja je bila teško bolesna kad je jedan lekar porodici rekao da ne zna šta joj je i poslao ih kući. „Idite kući i čekajte da umre”, pamti te reči njena majka Bojana Mirosavljević. „Hvala tom lekaru što mi je to rekao, jer mi je mnogo pomoglo”, kaže Novosađanka koja je svoje iskustvo pretočila u koautorsku knjigu „Zoja”. Reči koje ne može da zaboravi pomogle su joj da ne stane u borbi koja nije bila samo borba roditelja za život svog deteta. Sedam dana nakon što je devojčica preminula 2013. godine od, kako se ispostavilo, retke Batenove bolesti, koja ju je iznenada oborila u krevet u trogodišnjem uzrastu, majka je bila na vratima parlamenta. Odatle je posle politički teške i na prvi izgled izgubljene bitke tadašnjeg poslanika i opozicionara lekara Dušana Milisavljevića na kraju ipak izašao Zojin zakon. Po njemu, kad lekari šest meseci ne postave dijagnozu, ona se o trošku države traži u inostranstvu.

Koautorka knjige „Zoja” Ivana Krgović majka je devojčice koja boluje od veoma retke bolesti. Ona ističe da je dijagnoza stvar broj jedan u borbi s bolešću. Prema njenim rečima, nekada su roditelji mogli da čuju kako dijagnoza neće doneti lek. Ali ko to može da garantuje, pita se ova majka. Čak i da leka za retku bolest nema, dijagnoza može da donese terapiju koja će olakšati stanje, kazala je Ivana Krgović brojnoj publici na promociji knjige i istoimenog dokumentarnog filma „Zoja” reditelja Nenada Mikalačkog, u novosadskoj „Svilari”.

Dve majke, jedna po struci embriolog, druga profesor francuskog i španskog jezika, ispričale su kroz dijalog u knjizi svoja iskustva o retkim bolestima i borbi koja bi mogla da osnaži i druge. Novinarka Ljubica Petrović kaže da to nije knjiga o smrti, nego o pobedi nad sistemom koji sapliće velike borce.

Lekar Dušan Milisavljević, koji je bio zvanični predlagač Zojinog zakona, opisao je u predgovoru knjige prvi susret s devojčicinim roditeljima, koji su mu doneli pramen njene kose, kao i kako se došlo do zakona. Taj akt, kako je istakao, obeležio je njegov rad u parlamentu, a na osnovu njega dosad je više od 2.000 dece dobilo šansu za dijagnozu, terapiju – za život. „Zakon koji, kao što i Zojino ime na grčkom znači život, znači život za svu našu decu. Zahvaljujem se Bojani i Danilu što su izabrali mene, jer smo ispisali neke strane srpske demokratije i parlamentarizma”, navodi on. Taj zakon smatra jednim od najcelovitijih i najstručnijih koji tretira genetske, retke bolesti i jedan od retkih koji nije donet uz pomoć štapa Evropske komisije. „Država je počela da uočava praktično nevidljivu decu koja boluju od retkih bolesti, ali do tada je to bilo praktično nemoguća misija koja je bila pred nama”, priseća se.

Prihod od knjige za koju kupac sam određuje cenu biće usmeren za podršku deci oboleloj od retkih bolesti, kazala je Zojina majka koja vodi udruženje „Život” iz Novog Sada, koje je izdavač knjige. „Evo banalnog primera: čuveni RFZO danas im obezbeđuje dve pelene dnevno, a neophodno je bar šest, ako ne i više. Neka prvi korak bude da ćemo nabaviti pelene svoj deci oboleloj od retkih bolesti kojima fali taj vid medicinskog pomagala”, dodaje. Glavni zadatak ipak ostaje vezan za sistemsko rešavanje problema. A to je borba da se Zojin zakon što bolje primenjuje, da se edukuju i lekari i institucije, a onda i roditelji, čitava porodica.

Vremeplov: U Čikagu održan Prvi jugoslovenski narodni sabor

Na današnji dan 10. marta 1915 godine u Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.

Vremeplov: Umro Svetozar Marković

Srpski političar, politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi umro je na današnji dan 10. marta 1875 . Po povratku sa studija u Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu “Radenik”. Bio je pod uticajem ruskog “narodnjaštva”. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove “Javnost” i “Glas Javnosti”, a 1875. “Oslobođenje”. Zbog navodne štamparske krivice odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Člancima “Realni pravac u nauci i životu”, “Pevanje i mišljenje” i “Realnost” snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu “Srbija na istoku”, najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

Vremeplov: Umro Jovan Sterija Popović

Na današnji dan 10. marta 1856. godine umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tada Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Izradio je i čitav rečnik nove srpske pravno-filozofske terminologije, ali ga na žalost intelektualna javnost nije prihvatila. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije “Smrt Stefana Dečanskog”. U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je “Romanom bez romana” napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije “Laža i paralaža”, “Pokondirena tikva”, “Zla žena”, “Tvrdica”(Kir-Janja), “Rodoljupci”, zbirka pesama “Davorje”. Napisao je i jedan udžbenik retorike.

Vremeplov: Rođen Jovan Đorđević

Na današnji dan 10. marta 1908. godine rođen je srpski pravnik Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za ustavno pravo. Od 1945. učestvovao je u pisanju ustava i zakona u bivšoj SFRJ i bio jedan od glavnih urednika “Arhiva za pravne i društvene nauke”. Jedan je od tvoraca ustava SFRJ iz 1974. Dela: “Državno uređenje FNRJ”, “Narodni odbori”, “Ustavno pravo SFRJ”, “Osnovna pitanja federalne države”, “Novo ustavno pravo”.

Vremeplov: SAD uslovile pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Hagom

Na današnji dan 10. marta 2001. godine SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.

Vremeplov: Umro Bulgakov

Ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov umro je na današnji dan 10. marta 1940. godine. Zbog romana s fabulom iz građanskog rata “Bela garda”, bio je “počastvovan” napadom samog Staljina. Sličan gnev izazvao je romanom “Majstor i Margarita”, štampanom u Moskvi tek 1966. Ostala dela: priče i pripovetke “Beleške mladog lekara”, “Đavolijada”, “Kobna jaja”, “Pseće srce”, romani “Život gospodina de Molijera”, “Pozorišni roman” (nedovršen), drame “Bekstvo”, “Zojkin stan”, “Purpurno ostrvo”, “Adam i Eva”, “Blaženstvo”, “Ivan Vasiljevič”, “Bratstvo licemera”, “Poslednji dani”, “Batum”, scenariji “Revizor”, “Mrtve duše”, dramatizacije “Mrtve duše”, “Rat i mir”

Vremeplov: Kao jeretik spaljen Baltazar Hubmajer

Na današnji dan 10. marta  1528. godine u Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer, jedan od glavnih vođa austrijskih baptista.

Vremeplov: Rođen Marčelo Malpigi

Italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije rođen je na današnji dan 10. marta 1628. godine. Pronašao je jako konveksno sočivo – jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.

Vremeplov: Rođen Fridrih fon Šlegel

Na današnji dan 10. marta  1772. godine rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U “Istoriji stare i nove književnosti” dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.

Žrtva „Malčanskog berberina” napustila Niš

Dvanaestogodišnja Monika Karimanović, iz Suvog Dola kod Niša, koja je između 20.decembra prošle i 5. januara ove godine bila žrtva kidnapovanja monstruma Ninoslava Jovanovića (46), iz niškog sela Malča, poznatog „Malčanskog berberina”, već nekoliko dana nije u Nišu. Nesrećna devojčica privremeno se preselila u obližnji Svrljig, gde inače živi rođena sestra njene majke. Aleksandra, njena majka, takođe je otišla u ovu varošicu, kako bi bila sa Monikom. Razlog odlaska iz Niša u Svrljig je isključenje struje u porodičnom objektu gde je Monika do sada živela sa roditeljima, majkom Aleksandrom i ocem Robertom. Isporuka električne energije obustavljena je jer više meseci unazad nisu plaćeni računi za utrošenu struju. Taj zajednički strujomer koriste, saznali smo dve, a povremeno i tri porodice koje žive pored objekta u kojem je porodica Karimanović, i koje su u bliskoj rodbinskoj vezi sa Monikinim roditeljima.

Kako je pred odlazak za Svrljig objasnila Aleksandra Karimanović, ona i njen suprug redovno izmiruju račune za utrošenu struju, ali korisnici zajedničkog strujomera (saznaje se da je reč o roditeljima i bratu Aleksandre) to ne čine duže vreme. Karimanovići su pokušali da obezbede poseban priključak za elektrodistributivnu mrežu i strujomer kojim bi bila registrovana potrošnja struje samo u delu objekta gde oni žive, ali za to, ispričali su, nemaju novca. Kao što nemaju para ni da izmire dugovanja ostalih potrošača sa zajedničkog strujomera. Kako je neizvesno kada će računi biti plaćeni, a struja ponovo biti priključena potrošačima sa ovog zajedničkog strujomera u Suvom Dolu, Monika i njena majka Aleksandra Karimanović odlučile su da privremeno odu kod rođaka u Svrljigu.

Sukob među Bošnjacima oko direktora škole

Događaji vezani za izbor novog direktora u novopazarskoj osnovnoj školi „Avdo Međedović” povod su da Bošnjačko nacionalno veće (BNV) razmotri mogućnost izlaska iz obrazovnog sistema Republike Srbije. Sa druge strane nekoliko stotina roditelja učenika te škole  peticijom traži od ministra prosvete da preduzme šta treba i omogući normalnu nastavu. Očigledno zvono u ovoj školi sve više zvoni po političkim taktovima. Naime, već desetak dana novoimenovani vršilac dužnosti direktora Osnovne škole „Avdo Međedović” Safet Smailović ne može do svog novog radnog mesta, jer školsku kapiju čuvaju deo zaposlenih u ovoj školi, neki roditelji i aktivisti SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina, za čije uporište ova škola važi od osnivanja, pre desetak godina.

Sve je počelo kada se školski odbor izjasnio da da podršku kandidatu ove škole Zahiru Gudževiću. Taj kandidat je dobio podršku i BNV-a, jer je škola „Avdo Međedović” proglašena za ustanovu od posebnog značaja za Bošnjake. Međutim, rešenje ministra prosvete glasilo je drugačije – za vršioca dužnosti imenovan je Safet Smailović, koji nije konkurisao. Ali Smailović je prvog radnog dana u novom polugodištu mogao samo do školske kapije. Dočekali su ga oni koji se protive njegovom izboru. Dalje od kapije nije mogla ni prosvetni inspektor Svetlana Filipović. Traže, navodno, da se rešenje o imenovanju Smailovića povuče i ispoštuje volja školskog odbora i BNV-a, to jest kako su tvrdili, da ministar Šarčević poštuje zakon. Među „braniocima” škole bio je i dosadašnji direktor škole Ahmedin Đerlek, inače blizak saradnik i BNV-a i predsednika SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina.

Slučaj ove škole našao se i na sednici Narodne skupštine Srbije. Ministar prosvete Šarčević je, odgovarajući na poslaničko pitanje, rekao da se u ovoj školi radi o pokušaju opstrukcije i politizacije jedne grupe ljudi, da on nije prekršio nijedan član zakona, a da iza blokade škole stoji bivši direktor, uzurpator koji ne dozvoljava ulazak ni v. d. direktora, ni prosvetnoj inspekciji ni ljudima iz školske uprave, te da će se on (bivši direktor Ahmedin Đerlek, penzioner) kad sve ovo prođe, vući po sudovima. Ministar je upozorio i zaposlene u školi da može da se desi i da ne dobiju platu na vreme: „Ne zato što ću ja da sprečavam da dobiju lični dohodak već zato što nemate lice u objektu koje je merodavno da potpiše platni spisak.” Šarčević objašnjava da podrška školskog odbora i BNV-a nekom kandidatu za ministra nije obavezujuća već samo deo procedure.

Ovaj stav Mladena Šarčevića dočekan je na nož u BNV-u i u Ugljaninovoj stranci. „Aktuelni režim srpskog predsednika Aleksandra Vučića po uzoru na ruski model u Čečeniji, pokušava da Bošnjacima Sandžaka nametne dugogodišnjeg muftiju Muamera Zukorlića na čelo civilne vlasti kao specijalnog predstavnika velikosrpskog okupacionog režima u Sandžaku”, napisao je Ugljanin na svom tviter nalogu. „Po tom modelu, srpski ministar Šarčević, ignorišući Ustav i zakone (….) pokušava da nametne Zukorlićevog verskog ekstremistu za direktora osnovne škole koja je proglašena za ustanovu od posebnog značaja za Bošnjake”, napisao je Ugljanin. I delegacija BNV-a bila je na razgovorima u Ministarstvu prosvete. Iako tvrde da su otklonjene sve dileme u vezi sa regularnošću konkursa, saopštenje završavaju pretnjom da će BNV, ako ne bude po njihovom, razmotriti modalitete izlaska iz obrazovnog sistema Republike Srbije.

A nekoliko stotina roditelja peticijom traži da ministar preduzme mere, omogući njihovoj deci normalnu nastavu i da podršku novoimenovanom direktoru Safetu Smailoviću, inače članu Stranke pravde i pomirenja (SPP), Muamera Zukorlića. Zukorlić pak smatra da su svi događaji u ovoj školi u stvari odgovor SDA Sandžaka na njegov (Zukorlićev) poziv da tri vodeće bošnjačke stranke za predstojeće izbore formiraju jedinstvenu bošnjačku listu. – Ovo je samo pokušaj SDA Sandžaka da sačuva svoj uticaj u školi, u naselju Selakovac koje tradicionalno glasa za SPP, i da se u izbornu kampanju uđe sa svađom koja će baciti senku na moj poziv da napravimo zajedničku listu – kazao je Zukorlić na lokalnoj televiziji. On je uveren da će Ministarstvo prosvete uraditi šta je potrebno da se ova škola sačuva od političkih zloupotreba.

Osam godina zatvora zbog pogibije osam putnika na pružnom prelazu

U Osnovnom sudu u Nišu posle više održanih ročišta u poslednjih godinu dana, saslušanja svedoka i veštačenja stručnjaka saobraćajne struke, Milan Zdravković (38), iz okoline Aleksinca, vozač „Nišekspresa”, proglašen je u utorak  3. marta krivim za tešku saobraćajnu nesreću i osuđen na osam godina zatvora. Istom odlukom suda, Zdravkoviću je izrečena bezbedna mera zabrane upravljanja motornim vozilima D kategorije u trajanju od pet godina posle izdržane zatvorske kazne. Optužnica je, rečeno je u obrazloženju presude, teretila Zdravkovića za teško krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja, odnosno za izazivanje teške nesreće na pružnom prelazu međunarodne železničke pruge Niš-Skoplje-Atina, kod niškog sela Donje Međurovo, koja se dogodila 20. decembra 2018.godine. U toj nesreći poginulo je osmoro putnika iz autobusa na koji je, na prelazu bez rampi naleteo voz, a 27 putnika je teže ili lakše povređeno. Putnici u autobusu su bili uglavnom đaci iz moravskih sela koji su tog kobnog jutra krenuli na nastavu u srednjim školama u Nišu, kao i jedan broj meštana sela u dolini Južne Morave koji su zaposleni u niškim preduzećima, firmama i ustanovama i koji su išli na posao. Zdravković se prilikom upravljanja autobusom nije zaustavio na znak „stop” ispred prelaza. U svojoj završnoj reči zastupnik optužnice je zatražio kaznu zatvora za Milana Zdravkovića u trajanju od osam godina zatvora i zabranu upravljanja mogtornim vozilima D kategorije, što je sud prihvatio. Tužilac je posebno insistirao na činjenici da okrivljeni vozač nije pokazao nikakve znake kajanja, da se izvinio žrtvama stradalih na jednom od prethodno održanih ročišta i to tek kada je bio pritisnut dokazima da se nije zaustavio ispred pružnog prelaza i da je on vinovnik tragedije. Završetku suđenja i izricanju presude prustvovali su skoro svi članovi porodica pognulih putnika i veliki broj povređenih u ovoj nesreći.