Ministarstvo: Odložiti đačke ekskurzije u inostranstvo

Ministarstvo prosvete Srbije preporučilo je svim školama da đačke ekskurzije u inostranstvo odlože zbog koronavirusa, a posebni savetnik Ministarstva Aleksandar Pajić rekao je u ponedeljak 9. marta za RTS da je preporuka obavezujuća za sve škole. agencijama navedeno kakvi su uslovi putovanja i plaćanja. „Ne vidim apsolutno nikakav problem da se zbog epidemiološke situacije i zabrane novac vrati učenicima“, ističe Pajić. On je dodao i da sa Ministarstvom zdravlja prate kompletnu epidemiološku situaciju i da do sada nije bilo potrebe da se ukidaju putovanja i izleti u Srbiji. Ministarstvo je pre više od nedelju dana preporučilo da se obustave ekskurzije u Italiju, a sada se preporuka odnosi na sve zemlje.

Pajić je u Dnevniku RTS rekao da su Ministarstvo i ministar Mladen Šarčević reagovali pravovremeno kada su produžili raspust zbog epidemije gripa. „Sada smo ponovo reagovali po preporuci Ministarstva zdravlja i zabranili smo odlazak u kompletno inostranstvo. Sve zemlje podležu ovoj preporuci“, naglasio je Pajić. Objasnio je da je preporuka ministra obavezujuća za sve škole i da se može smatrati da je uvedena zabrana na sva studijska putovanja i sve ekskurzije.  Prema njegovim rečima, zabrani podležu i razmene studenata. „To su studijska putovanja gde imamo saradnju dve škole. To su manje grupe učenika ili pojedinačni učenici koji sa svojim profesorima putuju i to je do daljeg obustavljeno“, rekao je Pajić. On je istakao da će zajedno sa Ministarstvom zdravlja pravovremeno reagovati kada dođe do potrebe da se odluka ukine. Pajić je dodao da su škole bile obavezne da izađu na javnu nabavku i da je prilikom sklapanja ugovora sa turističkim

Javni poziv za izbor Master 4.0 programe u oblasti kreativnih industrija

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je u ponedeljak 9. marta Javni poziv za izbor multidisciplinarnih master studijskih programa koji će povezati tehničke i prirodno-matematičke sa umetničkim fakultetima, kao i sa kompanijama koje posluju na tržištu kreativnih industrija. Tim povodom, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i direktor nevladine organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“ Nebojša Đurđević potpisali su danas sporazum kojim je dogovorena saradnja na realizaciji Javnog poziva i pozvali visokoškolske ustanove da se u narednih mesec i po dana jave na ovaj konkurs sa svojim predlozima programa. Ministar je rekao da je nakon uspeha prošlogodišnjeg Mastera 4.0 koji je doveo do saradnje više od deset državnih fakulteta i omogućio razvoj četiri studijska programa na tri univerziteta, fokus ovogodišnjeg Javnog poziva na povezivanju sveta tehnologije i sveta umetnosti.

Kako je naglasio, kreativne industrije su grana privrede koja je jedan od prioriteta Vlade Srbije i koja je u nedavno objavljenoj Strategiji pametne specijalizacije definisana kao jedan od četiri ključna prioriteta za brži ekonomski razvoj naše zemlje. Kako bi se stvorili uslovi za dalji rast kreativnih industrija, grane privrede koju Vlada Srbije prepoznaje kao strateški prioritet, očekuje se da jedan ili više izabranih Master 4.0 programa povećaju broj i kvalitet kadra spremnog za poslovanje na globalnom digitalnom tržištu, naveo je ministar i dodao da je program uključen u ovogodišnji Plan rada Saveta za inovaciono preduzetništvo i IT.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Đurđević naglasio je da je oganizacija Startup Genome iz San Franciska u svom globalnom izveštaju za 2019. godinu prvi put analizirala i jedan startap ekosistem iz Srbije te, pored blokčejna, izdvojila gejming, kreativnu industriju posvećenu razvoju video-igara, kao jedan od domaćih sektora digitalne ekonomije sa najvećom snagom za dalji razvoj.

Javnim pozivom „Master 4.0 — Kreativne industrije“ određeno je da prijavljeni programi moraju da obuhvate obavezne predmete iz najmanje tri od šest definisanih oblasti (digitalna umetnost, narativne tehnike, razvoj igara, film i animacija, interaktivno računarstvo, poslovne veštine), kao i izborne predmete iz bar dve od četiri oblasti (muzika i zvuk, marketing u digitalnom okruženju, osnove programiranja, napredno programiranje). Fakulteti i univerziteti su pozvani da sami utvrde obavezne i izborne predmete na osnovu konkursom definisanih parametara, ali i u skladu sa svojim poljem i temama koje smatraju relevantnim za celokupni program.

Predviđeno je da master program traje tri semestra, dok će prijavljene visokoškolske institucije morati da predlože i najmanje jedan kratki studijski program iz navedenih oblasti. Javni poziv je otvoren za sve državne univerzitete ili fakultete koji već imaju studijske programe iz oblasti računarstva, IT, menadžmenta, organizacionih nauka i umetnosti, dok privatne visokoškolske ustanove mogu da se prijave u zajedničkoj prijavi sa državnom institucijom kao nosiocem programa. Pored analize relevantnosti sadržaja predloženih predmeta i stručnih kompetencija nastavnika, kriterijumima konkursa data je prednost programima iza kojih stoji veći broj fakulteta, kao i onima koji predviđaju angažovanje predavača sa stranih univerziteta i iz privrede. Uslovi konkursa koje su definisali predstavnici Saveta za kreativne industrije predsednice Vlade Srbije i nacionalne platforme „Srbija stvara“, Asocijacije industrije video-igara Srbije i Inicijative „Digitalna Srbija“, nalažu i da program obavezno sadrži stručnu praksu i praktičan rad u trajanju od najmanje osam nedelja kod kompanija koje posluju u oblasti kreativnih industrija.

Vlada Republike Srbije finansiraće proces akreditacije i sredstva za naknade studenata na studentskoj praksi u iznosu od 11 miliona dinara za do dva studijska programa koje bude izabrala komisija sastavljena od predstavnika državnih institucija, privrede i visokoškolskih ustanova iz inostranstva.

Ministarstvo prosvete obezbediće 15 budžetskih, od ukupno 35 studentskih mesta na programu. Inicijativa „Digitalna Srbija“ će u školskoj 2020/2021. godini stipendirati do deset studenata, bez obaveze prakse ili zaposlenja u kompanijama koje okuplja ova neprofitna organizacija. Visokoškolske institucije čiji programi budu izabrani na konkursu biće u obavezi da omoguće upis najmanje dve genaracije studenata, počev od školske 2020/2021. godine. Javni poziv je otvoren 45 dana, a zainteresovane visokoškolske ustanove mogu da se prijave elektronskim putem na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Igračke, nameštaj i IT oprema u vrtićima širom Srbije

Vrtiću „Bubamara“ u Zemun polju u ponedeljak 9. marta su isporučene igračke, nameštaj i IT oprema u okviru podrške Evropske unije reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji. Donaciju su svečano uručili ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Ministar Šarčević rekao je  da su igračke, nameštaj i IT oprema, za 56 predškolskih ustanova u 55 gradova u Srbiji deo pomoći EU unapređenju predškolstva u Srbiji u skladu sa novim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Prema njegovim rečima, cilj novih osnova programa koji se naziva „Godine uzleta“ je celovit razvoj i dobrobit deteta kroz integrisani pristup učenju, povezivanje igre i drugih aktivnosti, kao i izgradnja smislenih odnosa sa vršnjacima i odraslima u prostoru koji je inspirativan. Cilj je da povećamo obuhvat dece, kao i da model programa bude prilagođen uzrastu dece. Zbog toga je potrebno da ambijent bude nešto što inspiriše, da didaktička sredstva, igračke i sve drugo čine prijatan prostor koji razvija maštu. Upravo „Godine uzleta“ su jedan od najboljih programa za predškolski uzrast, kazao je ministar i dodao sa su osim opremanja vrtića predviđene i obuke za vaspitače.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izrazila je zadovoljstvo zbog sprovođenja ovog projekta. To je konkretno ulaganje u brigu o ljudima. Cilj je bio da podstaknemo rani razvoj. I da u tom ranom razvoju decu pripremimo za nova znanja i veštine, kao i nove načine učenja koji će ih sačekati u osnovnoj školi sa reformom obrazovanja, navela je ona.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je projekat pokrenut kako bi deci i vaspitačima koji rade u ovim ustanovama pružili neophodne alate za njihov rad. Zato smo ovim projektom obuhvatili više od 50 opština. Ukupno 40.000 dece će biti uključeno. Mi smo kroz ovaj program obezbedili igračke, nameštaj i IT opremu kako bismo osnažili decu u pružili im najbolje alate za njihov razvoj, kazao je on.

Direktorka Predškolske ustanove „Sima Milošević“ Jasmina Bouali  Stanojković rekla je  da tu predškolsku ustanovu u Zemunu, čiji je deo vrtić „Bubamara“, pohađa 5.155 dece uzrasta od jedne godine do polaska u školu. Deca su raspoređena u 256 grupa u okviru 33 objekta.

Događaju su prisustvovali i državni sekretar Ministarstva finansija Gojko Stanivuković, pomoćnik ministra Marko Jovanović i predsednik opštine Zemun Dejan Matić.

Za 56 predškolskih ustanova u Srbiji donirano je 793 kompleta nameštaja, 11.680 krevetića, 521 komplet tehnike i 793 kompleta igračaka koji su raspoređeni u više od 500 objekata u kojima boravi oko 40.000 dece, uzrasta od 6 meseci do polaska u školu. Pored opreme, koju su dobile predškolske ustanove iz najsiromašnijih opština u Srbiji, realizuje se i novi EU projekat „Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji“. Oko 1.500 vaspitača i stručnih saradnika iz ovih opština biće obučeno da razvija profesionalne kompetencije za kvalitetno inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Pet opština koje su dobile opremu postaće centri klastera za širenje Novih osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (Novi Sad, Zemun, Loznica, Pirot i Čačak). Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzovnom obrazovanju, itd.

Najbolji na bilbordima:  Milica Vidić đak generacije u Žablju

U protekloj školskoj godini Opština Žabalj imala je petoro đaka generacije u osnovnim školama i srednjoj školi. Milica Vidić izabrana je za đaka generacije Osnovne škole „Žarko Zrenjanin” u Gospođincima, a u prošloj godini ostvarila je značajne uspehe na takmičenjima iz srpskog i francuskog jezika. Iz srpskog jezika zauzela je treće mesto na okružnom takmičenju, dok je iz francuskog jezika bila prva na opštinskom takmičenju. Svoje školovanje nastavila je u Srednjoj školi „22. oktobar” u Žablju. – Želela bih da upišem dobar fakultet, ali trenutno još se nisam opredelila i koji – kaže Milica. – Imam četiri godine na raspolaganju i za to vreme, nadam se da će mi se profilisati i smer u kom bih nastavila kako školovanje tako i dalju poslovnu karijeru.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Obeležen Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja

Međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja se obeležava svake godine, poslednje srede u februaru,  pod nazivom „Dan rozih majica“. Obeležavanje ovog dana ima za cilj promovisanje tolerancije, empatije, poštovanja različitosti,  razvijanja saradnje i osnaživanje za nenasilno rešavanje konflikata. Povodom toga, u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i domovima učenika  i u njihovim lokalnim zajednicama, širom Srbije su organizovane tokom cele nedelje preventivne aktivnosti na temu zaštite od nasilja i diskriminacije.

Deca predškolskog uzrasta i učenici su sa svojim vaspitačima/nastavnicima, vršnjačkim timom, na kreativan način doprineli razvijanju svesti o postojanju problema vršnjačkog nasilja kroz: radionice, predavanja, tribine, priredbe, sekcije (dramske, muzičke, likovne, literarne, sportske) pripremali predstave i forum teatar predstave; organizovali sportske aktivnosti; snimali kratkometražne filmove, koncerte i horske izvedbe; osmišljavavali kratke koreografije, u kojima su  kroz pokret, igru i glumu prikazivali svoje doživljaje vršnjačkog nasilja; kreirali stripove, postere, plakate, bedževe, flajere na kojima su ispisivali poruke protiv vršnjačkog nasilja i izvodili performanse kojima  su na simboličan način slali poruke ljubavi i tolerancije.

Ministarstvo preosvete se zahvalilo svim predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, domovima učenika na poslatim materijalim, kreativnosti,  posvećenosti i istrajnosti u zaštiti dece od nasilja i diskriminacije.

Moraćemo još da podignemo kvalitet visokog obrazovanja

Srbiji nije vraćen pre dve godine izgubljeni status punopravnog člana u evropskom udruženju agencija za akreditovanje fakulteta i univerziteta, što, po rečima ministra prosvete, neće uticati na validnost naših diploma u inostranstvu Elem, Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) nije vraćen priželjkivani i pre dve godine izgubljeni status punopravnog člana u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, potvrdio je „Politici” prof. dr Sima Avramović, predsednik Upravnog odbora NAT-a. To znači da će srpski centar iz koga dolaze akreditacije za sve naše visoke škole, fakultete i univerzitete naredne dve godine imati status pridruženog člana u pomenutom udruženju evropskih agencija za akreditovanje i proveru kvaliteta rada akademskih ustanova. Ovakva odluka je doneta na sednici Upravnog odbora Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta 20. februara, saznajemo u saopštenju NAT-a, a najvažnija primedba kada je u pitanju domaće visoko obrazovanje tiče se nezavisnosti rada NAT-a prilikom donošenja akreditacionih odluka. Ta zamerka se odnosila na član 23 Zakona o visokom obrazovanju, prema kome fakultet kojem NAT nije dao akreditaciju može da se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji onda može da promeni odluku ovog nezavisnog tela. – Ocenjeno je da je time ugrožena nezavisnost donošenja akreditacionih odluka NAT-a i da nije ispunjen ESG standard, koji se odnosi na nezavisnost agencija. Otklanjanje te primedbe, imajući u vidu da je u pitanju procedura predviđena zakonom, nije bilo moguće bez njegove promene. Zbog toga je NAT pokrenuo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju u tom delu, što je i dokumentovao članovima recenzentske komisije Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u oktobru 2019. godine – istaknuto je na sajtu NAT-a. Ostale primedbe su, kako navode u NAT-u, uglavnom bile formalnog karaktera.

Profesor Avramović za Politiku podseća da je Srbija status punopravnog člana u evropskoj asocijaciji izgubila još u februaru 2018. godine, kada je prethodna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, zbog neusaglašenosti sa pomenutim ESG standardima, prevedena u takozvano članstvo pod nadgledanjem. Dat je dvogodišnji rok za ispravljanje manjkavosti. U međuvremenu je Zakonom o visokom obrazovanju, u julu 2018. godine, konstituisan NAT kao potpuno novo akreditaciono telo u Srbiji. Ono je imalo nešto više od godinu dana da ukloni sve manjkavosti u ovdašnjem akademskom obrazovanju. Već u oktobru 2019. godine u Beograd je stigao četvoročlani tim eksperata Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta da oceni napredak. – Vremena je bilo izuzetno malo, ali mnogo toga je urađeno. Znajući da Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta status „pod nadgledanjem” po pravilu ne produžava, očekivao sam samo dva moguća ishoda: ili da nam obnove punopravno članstvo, ili da pređemo u kategoriju pridruženih članova. Naravno da sam priželjkivao ovo prvo, jer sam imao u vidu da je NAT za malo više od godinu dana uradio izuzetan posao.

 Uveli smo potpuno nove procedure u postupak akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta akademskih ustanova. One su sada znatno objektivnije, potpuno u skladu s evropskim standardima, jer umesto ranija dva, visokoškolske ustanove sada posećuje i ocenjuje pet recenzenata: tri profesora, privrednik i student, uz stranog recenzenta za doktorske studije – objašnjava Avramović. – Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju u kratkom roku je stvorilo potpuno novu normativu, obezbedilo institucionalnu i finansijsku samostalnost i, što je najvažnije, uspelo da otkloni najveći deo primedbi iz 2018. godine, a to se jasno kazuje u novom izveštaju Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. S druge strane, bio sam svestan da evropska asocijacija po pravilu zahteva ispunjavanje svih standarda. Uz sve pohvale koje smo dobili od četvoročlanog tima evropske asocijacije, u nekoliko navrata su kazali da je njihova poseta preuranjena. Iz toga se moglo naslutiti da neće biti nikakvog „praštanja” – otkriva prof. Avramović najave koje su se, nažalost, i ostvarile.

On ističe da to što Srbija nije vraćena među punopravne članove evropske asocijacije ni u kom slučaju ne može uticati na validnost srpskih fakultetskih diploma u inostranstvu, jer ih nostrifikuju takozvani ENIC/NARIC centri, koji nemaju veze s evropskom asocijacijom. Dodaje i da neke članice Evropske unije, poput Češke, Slovačke, Švedske, nisu punopravni članovi Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. – Strani studenti koji razmišljaju o dolasku na ovdašnje fakultete takođe o tome ne vode računa, već više gledaju rangiranje univerziteta na listama poput Šangajske. Fakultetska diploma se ne vrednuje prema zemlji porekla, već prema prestižu univerziteta na kome je stečena – ističe profesor Avramović i dodaje da će za dve godine Srbija ponovo zatražiti da evropska asocijacija sagleda kakav je napredak ostvaren u visokom obrazovanju i da će dotad otkloniti i nedostatke za čiju eliminaciju nije bilo vremena.

Deo akademske javnosti tvrdi da je odluka Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju „cena za toleranciju koju su privatni i državni univerziteti pokazali za sumnjive diplome političara” i podseća da je NAT nedavno poprilično povećao cene akreditacija, uz opravdanje da je neophodno više novca za ispunjenje uslova koje pred njih postavlja evropska asocijacija.

Šarčević: Dobri srpski fakulteti su i dalje dobri

Mladen Šarčević, ministar prosvete, koji je u više navrata za Politiku isticao važnost vraćanja među punopravne članove Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, juče je naglasio da najnovija odluka neće uticati na bilo šta u našem visokom obrazovanju, jer smo u ovom statusu, faktički, i bili. – Dobri srpski fakulteti su i dalje dobri, NAT je nezavisno telo. Postoji napredak u domaćem visokom obrazovanju, ali mora još mnogo da se radi na praćenju kvaliteta u njemu – kaže Šarčević.

Omladinska rešenja za bolje obrazovanje, veću zapošljivost i građanski aktivizam

Tokom trodnevne radionice početkom marta u okviru prvog Generation Unlimited omladinskog izazova, 10 timova mladih ponudilo je rešenja za unapređenje obrazovanja, zapošljivosti i građanskog aktivizma. Timovi su uz podršku mentora razrađivali ideje koje su ušle u najuži izbor na konkursu  u konkurenciji 70 prijava. Stručni žiri je odabrao pet najboljih projekata koji će dobiti finansijsku i dodatnu mentorsku podršku da projekte sprovedu u delo u naredna tri meseca, kao i mogućnost da učestvuju u globalnom Generation Unlimited takmičenju. Svi timovi ponudili su rešenja za unapređenje zajednica u kojima žive, a žiri je odabrao 5 najperspektivnijih koji će nastaviti da rade na realizaciji uz mentorsku podršku i novčani podsticaj.

Tim Borci za mlade borio se za povećanje inkluzije i rešavao je problem orjentacije u prostoru za slepe i slabovide. Njihova ideja je da sprovedu vršnjačke obuke i časove orijentacije, da ostvare saradnju sa peripatolozima kojih u Srbiji ima jako malo, i zatim da izgrade mrežu podrške kako bi sve slepe i slabovide osobe mogle da budu samostalnije.

Romani Asvin su radili na osnaživanju i boljem informisanju mladih Roma. Osmislili su društveni informativni servis putem kog bi mladi Romi i Romkinje imali mogućnost boljeg informisanja o raznim mogućnostima (obuke, obrazovanje, poslovi), kroz pisani i video sadržaj (blogovi, video snimci) i info sesije na lokalnom nivou.

Tim NASA razmišljao je na koji način formalno obrazovanje može da se upotpuni i nadogradi kako bi mladi bili veštiji i samostalniji. Projekat za unapređenje ovog izazova kod mladih planiraju da reše vršnjačkim mentorstvom, radionicama i tribinama za bolji i lakši razvoj mladih kroz ove vidove neformalnog obrazovanja.

Dok su članovi tima Eco emergency predlagali ekološko osvešćivanje srednjoškolaca – za početak kroz reciklažu papira, a kasnije bi želeli da podstaknu  reciklažu plastike i druge ekološke akcije.

Erudita je tim koji se zalagao za omladinski aktivizam i za veću zainteresovanost mladih za učešće u društvu. Na motivaciju mladih da zauzmu aktivniju ulogu u svojim zajednicama uticali bi kroz vršnjačko mentorstvo, radionice i tribine.

Između intenzivnih delova radionice mladi učesnici imali su priliku da se upoznaju, druže i povežu sa vršnjacima iz drugih gradova, podele ideje i pomognu jedni drugima u rešavanju problema.

Generation Unlimited ili kraće GenU pokrenuo je omladinski izazov koji se ove godine dešava u 40 zemalja širom sveta. Cilj ove inicijative je da osnaži mlade da stvaraju rešenja za izazove u svom okruženju i da na taj način unapređuju svoje veštine, lakše prelaze put od obrazovanja do zaposlenja i postaju društveno aktivni. Izazov u Srbiji podržavaju UNICEF i UNDP, a realizuje ga organizacija Razlivalište uz podršku Saveza izviđača Srbije.

Operišu deformitete kičme kod dece

Dve operacije mlađih pacijenata s teškim deformitetima kičme, obavljene drugog marta Kragujevcu, nastavak su uspešne saradnje naših i stranih lekara koji su u Srbiju došli pre četiri godine. Komplikovanim hirurškim zahvatima rukovodio je francuski ortoped, profesor Lofti Miladi, kome su asistirali doktori Srđan Vlajović i Ivan Stojadinović. Ova dvojica mlađih kragujevačkih ortopeda usavršavali su se kod profesora Norberta Venture, španskog ortopeda. Prema rečima doktora Predraga Sazdanovića, u Kragujevcu je prvi put u Srbiji izvedena operacija pacijenta s teškim deformitetom kičme minimalnom invazivnom metodom.

Profesor Ventura iz Barselone i profesor Miladi sa Univerzitetske dečje klinike „Neker” u Parizu dolaze u Kragujevac da bi rukovodili najtežim operacijama. Tim kragujevačkih ortopeda, u čijem sastavu je i anesteziolog Katarina Pavlović, moći će samostalno da obavlja i najkomplikovanije hirurške zahvate za najviše dve godine. – Mi smo za četiri godine napravili ogromnu uštedu. Ovakve operacije u inostranstvu koštaju između 150.000 i 250.000 evra, kod nas između 30.000 i 35.000 evra. Ipak primarni cilj nam je bio da našu decu leče najbolji evropski lekari, kao i da naši mladi ortopedi steknu vrhunska znanja i veštine kako bi sami mogli da obavljaju i najteže operacije – poručio je direktor Sazdanović.

Vremeplov: Umro Slobodan Milošević

Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je na današnji dan 11. marta 2006 u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

Vremeplov: Umro Milan Bartoš

Na današnji dan 11. marta 1974. godine umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

Vremeplov: Studentske demonstracije kosovskih Albanaca

Pod parolom “Kosovo – republika” u Prištini su na današnji dan 11. marta 1981. godine izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

Vremeplov: Osuđena trojica novinara lista “Dnevni telegraf”

Na današnji dan 11. marta 1999. godine nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista “Dnevni telegraf” na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava “Hjuman rajts voč” ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

Vremeplov: Umro Dragan Nikolić

Na današnji dan 11. marta 2016. godine umro je Dragan Nikolić, jugoslovenski i srpski glumac. U bogatoj karijeri ostvario je blizu 180 uloga na filmu i televiziji, a njegovi najpoznatiji likovi su Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), Flojd (Nacionalna klasa), Prle (Otpisani), Popaj (Balkan Ekspres), Vlah-Alija (Banović Strahinja), Urke (Poslednji krug u Monci).

Vremeplov: Protest studenata, Suhartu sedmi mandat 

Pored snažnih protesta studenata koji su na današnji dan 11. marta 1998  tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

Vremeplov: Izabran predsednik Međunarodnog krivičnog suda u Hagu

Na današnji dan 11. marta 2003 godine kanadski sudija Filip Kirš izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

Vremeplov: Umro Aleksander Fleming

Britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin umro je na današnji dan 11. marta 1955. godine. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem koji su njegov izum prvi put primenili.

Vremeplov: Rođen Torkvato Taso

Na današnji dan 11. marta 1544. godine rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa “Oslobođeni Jerusalim” koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea (Goethe) i Bajrona (Byron). Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

Vučić pozvao Jurića da dostavi podatke o političaru pedofilu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je u ponedeljak uveče  Igora Jurića, predsednika Fondacija “Tijana Jurić”, ukoliko je istina da ima informacije o političaru pedofilu da ih dostavi nadležnim organima i poručio da će “taj neko odmah biti uhapšen. “Ja ne znam da li je to istina, ako je istina molim Igora Jurića da izađe i kaže nadležnim organima o kome je reč i mi ćemo istog sekunda da ga uhapsimo. Jer, da imate nekog u skupštini, vladi, predsedništvu da obljubljuje decu…, to ljudi, kako bih vam rekao, ako je to istina, a verujem da jeste, jer se Jurić ne bi sa tim igrao da nije istina. nije Jurić poput Boška Obradovića ili Đilasa, bar se do sada nije tako pokazao”, rekao je predsednik gostujući na Kopernikus televiziji.

Jurić je gostujući na TV Prva kazao da je “jedan ozbiljan političar na nacionalnom nivou koji učestvuje u predizbornoj trci” pedofil, da on za to ima dokaze, ali da je to nedovoljno za sud.

U Srbiji 17 odsto dece izloženo fizičkom kažnjavanju

U Srbiji je 43 odsto dece starosti od jedne do 14 godina bilo izloženo barem jednom vidu psihološkog ili fizičkog kažnjavanja od strane članova domaćinstva, pokazalo je istraživanje UNICEF-a. Oko 39 odsto dece izloženo je psihološkom, dok je 17 odsto izloženo fizičkom kažnjavanju. Kako se navodi u saopštenju Centra za prava deteta, zabrinjava podatak da je fizičko kažnjavanje najzastupljenije kod dece uzrasta 3 i 4 godine. Teškom fizičkom kažnjavanju je bilo izloženo 8 odsto dece, s tim što je više devojčica nego dečaka. Između ostalog i iz tog razloga, Centar za prava deteta sprovodi obuke o pozitivnom roditeljstvu za nastavnike i nastavnice u osnovnim školama, kako bi oni dalje preneli stečeno znanje i veštine roditeljima.

Obuke se odvijaju u okviru projekta “Prava deteta u politikama i praksi” koji realizuje u partnerstvu sa Save the Ćildren International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske, saopšteno je danas. Jedan od ciljeva projekta je unapređenje sistema zaštite dece od nasilja kroz podizanje svesti javnosti o posledicama telesnog kažnjavanja i promovisanja pozitivnih i nenasilnih metoda odgajanja deteta.

Kroz program pozitivnog roditeljstva, roditelji će biti osnaženi da umesto telesnog kažnjavanja dece primenjuju alternativne pristupe koji nemaju negativne posledice po razvoj deteta. Roditelji će imati priliku da steknu znanja o metodama pristupa detetu kada je u stanju ljutnje i agresije, prepoznavanju i kontrolisanju sopstvenih emocija i razvijanju pozitivne komunikacije, efikasnom vaspitanju i pozitivnom nagrađivanju, doslednosti roditelja u postavljanju jasnih granica i radu na promeni mišljenja o roditeljskom autoritetu.

Međunarodni standardi u oblasti prava deteta obavezuju države da osiguraju zaštitu dece od telesnog kažnjavanja u svim okruženjima, uključujući i porodično. Zabrana telesnog kažnjavanja pokazuje da društvo smatra da su deca važna i ima pozitivan učinak na način na koji se ona gledaju i tretiraju.

Prijava, za zazidana vrata, protiv Filozofskog fakulteta u Nišu

Niški Zavod za zaštitu spomenika kulture podneo je prijavu Građevinskoj inspekciji protiv Filozofskog fakulteta, zbog toga što je zazidao spoljna vrata na zgradi dekanata bez  saglasnosti Zavoda, zahtevajući da se „sve vrati u prvobitno stanje“. Dekanica Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović je ocenila da je 8. marta „sve urađeno u skladu sa propisima“, a da to „nikada nisu bila ulazna vrata, već nefunkcionalni otvor“. Vrata se nalaze preko puta stvarnog ulaza u zgradu dekanata, ispred njih sede sekretarice, tako da, po dekanici, „ničemu ne služe, a stvaraju promaju“. Zazidana su u okviru renoviranja zgrade. – Podneli smo prijavu zahtevajući da se vrata dekanata ponovo otvore, kao i da se ne ruši stepenište koje vodi do njih, kako je u medijima najavila uprava fakulteta. Nećemo dati eventualnu saglasnost da se ta vrata zazidaju i zbog toga što je to urađeno na potpuno nakaradni način, kaže za naš list direktorka Zavoda LJiljana Berić. U Zavodu preciziraju da zgrada dekanata nema status kulturnog dobra, ali da je njegova saglasnost neophodna jer se zgrada nalazi „u četvrtom stepenu zone zaštite“.

Dekanica Jovanović je kazala da zgrada dekanata nije proglašena kulturnim dobrom, zbog čega fakultet nije tražio saglasnost Zavoda i da se fakultet obratio niškoj Upravi za planiranje i izgradnju, pitajući da li mu je potrebna saglasnost te Uprave za „tekuće održavanje objekta i izvođenje radova na izgradnji jednostavnih objekata“, te dobio odgovor da mu za takvu vrstu radova to nije potrebno.

Fakultet je u dopisu Upravi pitao da li mu je saglasnost potrebna za izvođenje taksativno navedenih radova, među kojima je i „popravka oštećenih i dotrajalih fasada i stepeništa“. Nakon toga je fakultet zazidao vrata, a planirao je i da ukloni stepenište. Dekanica je precizirala je da su ova vrata zazidana i jer su bila na meti huligana, pošto se nalaze u zadnjem delu dvorišta i u mraku.

Bahata dekanka Filološkog konačno na korak od smene

Ljiljana Marković v. d. dekana Filološkog fakulteta u Beogradu dobila je prvostepenu javnu opomenu od Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu za sukob interesa pri vršenju tri funkcije istovremeno, ali i za falsifikovanje odluke Naučno nastavnog veća, saznaje “Blic”. Kako objašnjava naš izvor, u trenutku kada ova odluka postane konačna, Ljiljana Marković neće moći više da vrši funkciju dekana zbog povrede Kodeksa, a dok dođe do konačne odluke proći će neko vreme, budući da aktuelna dekanica Filološkog fakulteta ima pravo na žalbu.

Preko 80 škola u Grčkoj zatvoreno zbog koronavirusa

Grčko ministarstvo obrazovanja donelo je odluku da zatvori više od 80 škola u toj zemlji, zbog sprečavanja širenja koronavirusa, prenosi portal A1on iz Severne Makedonije. Spisak osnovnih i srednjih škola koje su zatvorene stalno se menja, piše ovaj portal i dodaje da se obrazovne institucije zatvaraju ukoliko ima potvrde da postoji pozitivan slučaj na virus Kovid-19 između đaka. Zatvorene su škole u Atini, Solunu, Lerinu, na ostrvima Lezbos i Evija, a paralelno i dalje su zatvorene škole u regionima Ilias, Ahaias i Zakintos, gde su od prošle nedelje vanredne vladine preventivne mere. Broj zaraženih Kovidom-19 u Grčkoj se povećao na 89, nakon što je utvrđeno pet novih slučajeva. Kritično stanje je kod 66-godišnjeg muškarca, koji je od 4. marta hospitalizovan na intenzivnoj nezi u bolnici u grčkom gradu Patra. Očekuje se da će broj zaraženih rasti, prema procenama grčkih zvaničnika, navodi A1on. Juče je u Grčkoj saopšteno da su otkazane kulturne manifestacije i umetnički događaji na otvorenom i zatvorenom prostoru koji uključuju preko 1.000 lica, a umesto održavanja sastanaka na kojima je predviđeno učešće preko 50 lica, otvorena je mogućnost za telefonske konferencije.

Liban: Prvi smrtni slučaj od koronavirusa

U Libanu je zabeležena prva smrt od posledica koronavirusa, javili su lokalni mediji, a prenosi Rojters. Agencija navodi da je pacijent bio u karantinu od povratka iz Egipta. Vlada je zatvorila škole jer je ukupan broj slučajeva koronavirusa ove nedelje porastao na 41.