Vučić: Nema potrebe za zatvaranjem škola

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić sastali su se u sredu 11. marta sa predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv koronavirusa. Sastanak je počeo u 11 sati u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, a nakon sastanka predsednik Srbije se obratio medijima i saopštio odluke koje su donete.  Predsednik Srbije je istakao, da uprkos izvesnoj histeriji koja se pojavila u društvu ne postoji nikakav razlog da se  u Srbiji zatvore škole. Posebno je istakao da je to stav velikog broja stručnjaka koji potvrđuju da nema razloga za zatvaranjem škola.Usvojena je odluka o zabrani skupova na zatvorenom na kojima ima više od 100 ljudi.

Ministarstvo uputilo obavezujuću preporuku školama

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoj uputilo 10. marta je obavezujuću preporuku svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji, a cilju prevencije širenja eventualne infekcije. Ministarstvo je  podsetilo škole da se pridržavaju mera u skladu sa zdravstvenim preporukama, a na terenu su prosvetna i  sanitarna inspekcija koje nadziru škole u vezi sa primenom mera higijene.  U dopisu se navodi da je potrebno da škole preduzmu sledeće:

– redovno održavanje školskog prostora: provetravanje učionica, čišćenje dvorišta i učionica i redovno pražnjenje korpi za otpatke, koristeći rukavice;

– pranje i dezinfikovanje podova, zidova, vrata i površina klupa;

– redovno snabdevanje sapunom toaleta, učionica i trpezarija;

-podsticanje učenika na pranje ruku;

-preporučiti učenicima i odraslima da ne dodiruju oči, usta i nos neopranim rukama;

-ne razmenjivati hranu i ne koristiti iste čaše i flašice za vodu;

-upotrebljene papirne maramice i ubruse redovno odlagati u korpe za otpatke;

-planirati časove odeljenskog starešine u svim razredima posvećene održavanju lične higijene i neposrednog okruženja, ali i komunikaciji koja nije podložna panici i širenju neproverenih informacija;

-preporučiti roditeljima i učenicima da se odlože proslave i druženja;planirati aktivnosti učeničkog parlamenta koje će podsticati učenike na redovno održavanje lične higijene i održavanje školskog prostora;postaviti preporuke o preventivnim aktivnostima na sajt škole;

-u okviru nastavnih i vannastavnih aktivnosti planirati, u skladu sa predmetnom oblašću, vaspitno-zdravstvene teme odnosno upoznavanje sa putevima virusnih infekcija i informisanja.

        U dopisu je ukazano i na to da je potrebno da škole zaštitite učenike roditelje od nepoželjne panike.

Sporazum u oblasti obrazovanja između Srbije i Srpske

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić potpisali su  u utorak  u Tršiću Sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja, koji predviđa ispunjavanje zajedničkih ciljeva Republike Srbije i Republike Srpske prema srpskoj dijaspori. Ministar Šarčević je istakao da je reč  o veoma značajnom Sporazumu. Ovo je samo nastavak saradnje koji omogućava Sporazum o  uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske. Ono što povezuje mlade ljude sa ovih prostora je jezik, kultura i tradicija,  rekao je ministar Šarčević, dodajući da će tokom današnjeg sastanka posebno razgovarati i o organizovanju zajedničkih ekskurzija, zajedničkih takmičenja, kao i povezivanju škola iz Srbije i Republike Srpske. Ministar Šarčević je istakao da postoji zajednička briga o Srbima koji žive u dijaspori. Mi smo za nepune tri godine osnovali mnogo srpskih škola u inostranstvu, naročito u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Kipru, kao i u drugim  zemljama. Osnivanje srpskih škola u inostranstvu je u ekspanziji, naveo je ministar i dodao da se velika pažnja trenutno posvećuje organizaciji srpskih škola u Sloveniji i Albaniji.

Ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić ocenila je da Sporazum resornih ministarstva znači mnogo jer njime definiše zajednički nastup kada je reč o srpskoj dijaspori. Uključivaćemo učenike iz srpske dijaspore u programe koji će se realizovati u Republici Srpskoj i  Republici Srbiji.. Strane potpisnice su saglasne da će ostvarivati saradnju prvenstveno kroz zajednički rad na negovanju i očuvanju srpskog jezika Srba u dijaspori,  na zaštiti srpskog jezika i očuvanja ćiriličkog pisma, izradu zajedničkog nastavnog plana i programa i zajedničkih udžbenika,raditi na očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog jezičkog i kulturnog identiteta, kao  organizovanje letnjih škola za decu iz dijaspore u zemljama matice. 

Udovičić i Fabrici na info sesiji “Erazmus+” programa

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić zajedno sa ambasador Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem učestovao je u utorak 10.marta na info sesiji o sportskoj komponenti “Erazmus+” programa Evropske unije, koju su organizovali ministarstvo omladine i sporta i Fondacija “Tempus”. “Erazmus+” program predstavlja priliku da se sportska udruženja prijave na konkurs za projekte koje finasira Evropska unija, a ministar Udovičić istakao je da ovo bila šansa da se organizacije informišu o tome kako da dođu do dodatnih sredstava. “Od prošle godine Srbija je u mogućnosti da aplicira za dodatna sredstva koja su omogućena preko Ipo programa i Tempus fondacije i kao zemlja koja je dobila poverenje od Evropske unije da bude punopravni član, možemo da pohvalimo da su u prethodnih godinu dana 34 organizacije uspele da omoguće dodatna sredstva. Danas smo imali priliku da informišemo ostale organizacije, da omogućimo da saznaju kako da dođu do dodatnih sredstava i na koji način svi mi zajedno možemo da pomognemo celokupnom sistemu sportu. Moramo da shvatimo da u ovom trenutku postoje mogućnosti da sa našim partnerima iz EU dođemo do dodatnih sredstava”, rekao je Udovičić.

On je se zahvalio ambasadoru Fabriciju koji je omogućio da Srbija i njene sportske organizacije budu sa najvećim sportskim ogranizacijama u EU rame uz rame. “Smatram da kroz ovakve sesije i mogućnosti informisanja, pomažemo celokupnom sportu da se unapredi i da uložemo više u rekreativni sport, zdravstvene komponete i menjanje svesti da je neophodno da se bavimo sportom. Želim da se zahvalim Tempus fondaciji i ekselenciji Semu Fabriciju, koji je omogućio da sportske organizacije budu sa najvećim sportskim ogranizacijama u EU rame uz rame i da mogu da dođu do sredstava. Srbija je u prethodne tri godine kroz omladinskuu komponetu pokazala da je lider u regionu, da smo povukli preko 50 odsto sredstava i dali izazov sistemu sporta. Mi u sistemu sporta navikli smo da se takmičimo i želja nam je pokažemo da kao i u omladinskom sektoru, možemo da budemo lideri i u sportskom sektoru”, zaključio je Udovičić.

Ambasador EU Sem Fabrici rekao je mu je bilo veliko zadovoljstvo što je danas zajedno sa ministrom Udovičićem promovisao projekat Erazmus, koji je veoma važan u Evropskoj uniji i koji je usmeren na edukaciju ljudi. “Jedan od segmenta projekta Erazmus programa je sport, koji promoviše zdrav način života. Pozivamo sve sportske organizacije da prijave na konkurs koji je trenutno otvoren i biće otvoren do početka aprila. Svima mogu da uputimo samo jednu poruku da se obavezno prijavite. Srbija je od početka 2019. godine punopravni član i partnerska zemlja Erazmus programa, što znači da ima ista prava i obaveze kao zemlje članice EU”. Kako je naveo, Srbija je bila veoma uspešna do sada u realizaicji ovih projekatat. Šta više, ona je koordinator osam projekata koji se realizuje u oblasti sporta, a partnersk zemlja u 34 projekta. Koliko je važan i veliki ovaj program Erazmus plus, pokazuje činjenica da od kad Srbija učestvuje u programu više od 12.000 ljudi odlazilo u zemlje EU, odnosno dolazilo u Srbiju. Postojala je razmena ljudi i to je sjajan uspeh. Dodao bih i to da u narednom finasijskom perodui, od 2021. do 2027. godine, EU planira da izdvoji još veća sredstva nego što su trenutno namenjena Erazumsu.

Najbolja matematičarka sveta – Jelena

Učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, njih šestoro, osvojili su jednu zlatnu i pet bronzanih medalja na međunarodnom takmičenju “Romanian Master of Mathematics”, koje je bilo održano od 26. februara do 2. marta u Bukureštu. Zlato je i ovog puta odnela Jelana Ivančić, višestruki šampion na evropskim i svetskim takmičenjima iz matematike, nekoliko puta zvanično najbolja matematičarka sveta! Na takmičenju je učestvovalo 19 najboljih svetskih srednjoškolskih reprezentacija, a neke od njih su iz Rusije, SAD, Rumunije, Francuske, Velike Britanije.. Ostali članovi ekipe Srbije, postigli su sledeće rezultate: Dobrica Jovanović – bronzana medalja, Vukašin Mihajlović – bronzana medalja, Irina Đanković – bronzana medalja, Miloš Milićev – bronzana medalja i Jovan Toromanović – bronzana medalja, Njihovi lideri bili su Dušan Đukić i Nikola Petrović.

Dobitnica zlatne medalje, Jelena Ivančić, već je ponosni nosilac titule najbolje matematičarke sveta u takmičarskoj matematici. „Mirzakhani“ nagradu osvojila je na Internacionalnoj međunarodnoj olimpijadi 2019. godine, a tri puta je nagrađena kao najbolja u konkurenciji za devojke na Evropskoj Matematičkoj Olimpijadi. Inače, Jelena Ivančić od 2017. godine dobija stipendiju za izuzetno nadarene učenike i studente, od kada i ostvaruje velike uspehe na matematičkim takmičenjima. Jelenini izuzetni rezultati doneli su joj još jedno priznanje – titulu mladog heroja Srbije i prvo mesto na konkursu “Youth Heroes

Najuspešniji đaci opštine Beočin: Nikola Germanac i Lazar Kovačević

Nikola Germanac učenik je sedmog razreda Osnovne škole „Jovan Grčić Milenko“ u Beočinu. U protekloj školskoj godini osvojio je drugo mesto na Republičkom takmičenju „Dabar“ iz Informatike. “U takmičenju „Dabar“ se najviše koristi logika, a jedino što je povezano s informatikom jeste to što se radi na kompjuterima. Volim programiranje, ali sam očekivao da ćemo u osnovnoj školi više raditi na tim programskim jezicima. Ove godine će biti takmičenje i u toj oblasti, pa bih voleo da se oprobam”,  kaže Nikola. “Sebe vidim u informacionim tehnologijama, pa mi je u planu i da upišem taj smer u Elektrotehničkoj školi u Novom Sadu, ali i da nastavim dalje da se time bavim.”

Lazar Kovačević, u prošloj školskoj godini izabran je za učenika generacije Osnovne škole „Jovan Popović“ u Suseku, a sada je učenik Srednje bogoslovske škole „Sveti Arsenije Sremac“ u Sremskim Karlovcima. Takmičio se u više predmeta i ostvario značajne rezultate. – Išao sam na takmičenja iz hemije, biologije, matematike i drugih predmeta – navodi Lazar.– Upisao sam srednju bogoslovsku školu, jer sebe vidim u tome u budućnosti. Postoji mnogi načini da se spoji nauka i teologija, ali se to, na žalost ne potencira. I teologija daje jedno opšte znanje koje ću da usavršavam i nadograđujem.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Vremeplov: Velika škola u Beogradu postala Univerzitet

Kralj Petar I potpisao je, na današnji dan 12. marta 1905. godine, ukaz o univerzitetu, čime je Velika škola preimenovana u “Univerzitet u Beogradu”. Univerzitetu je Narodna  Skupština Kraljevine Srbije osigurala visok stepen autonomije. Određeno je da rektora, obavezno redovnog profesora Univerziteta, bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo “prima k znanju”. Naučna sloboda zajamčena je odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ali je ugašena propašću ustanka 1813. Naredbom knjaza Miloša Obrenovića obnovljena je 1830, a 1833. premeštena je u Kragujevac, gde je od 1838. radila pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića preimenovan u Velika škola.

Vremeplov: Skinuta zabrana sa pravopisa Vuka Karadžića

Sa pravopisa Vuka Karadžića, na današnji dan 12. marta 1868. godine, skinuta je zabrana. Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo – umro je četiri godine ranije.

Vremeplov: Umro Pupin

Na današnji dan 12. marta1935. godine umro je srpski fizičar, elektroinženjer i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem – samoindukcionim kalemovima (“Pupinovi kalemovi”) omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike.

Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu “Immigrant to Inventor”, na srpski prevedenu pod naslovom “Od pašnjaka do naučenjaka”, 1924. dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta. Pupin je bio čovek izrazitog srpskog patriotskog naboja, pomagao je razne patriotske akcije, humana društva, i u zemlji i u emigraciji. Kao čovek izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vremeplov: Ubijen Đinđić

Na današnji dan 12. marta2003. godine u  atentatu ispred zgrade Vlade Srbije snajperskim hicem ubijen je Zoran Đinđić, predsednik vlade Srbije. Gimnaziju je završio u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, s tezom “Problemi utemeljenja kritičke teorije društva” kod Jirgena Habermasa.

Hapšen je još kao student navodno zbog organizovanja “ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji”. Pošto se Vili Brant, nemački kancelar, zauzeo za njega, umesto u zatvoru našao se u Nemačkoj.

Radio je u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skupštine Srbije kao i tadašnje Savezne skupštine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od inicijatora 1989. (sa još 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skupštini Stranke 1990. jedan je od osnivača. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Izvesno vreme 1997. gradonačelnik je Beograda.

Bio je arhitekta petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do tragične smrti u atentatu predsednik je vlade Srbije. Dobitnik je nagrade “Bambi”, kao i nagrade fondacije “Polak”, za doprinos razvoju demokratije. Bio je plodan autor, na polju filozofije, ali i političke publicistike. Prevodio je Diltaja, Kropotkina, Huserla… Dela: “Subjektivnost i nasilje”, “Jesen dijalektike”, “Jugoslavija kao nedovršena država”, “Srbija ni na Istoku ni na Zapadu”.

Vremeplov: Umro Jovan Bijelić

Srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih srpskih (i jugoslovenskih) likovnih stvaralaca između dva svetska rata umro je na današnji dan 12. marta 1964. godine. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je delao do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara. Dela: “Portret devojke”, “Kupačica”, “Jajce”, “Kći umetnikova”, “Dvorište”, “Ženski akt”, “Sarajevo”, “Portret starice”.

Vremeplov: Vladislav Petković Dis

Vladislav Petković Dis, jedan od predstavnika impresionizma srpske poezije, rođen je na današnji dan 12. marta 1880. godine u selu Zablaće u blizini Čačka. Vrlo brzo je pronašao svoje mesto u Čačku u kojem je prvo završio Gimnaziju, a zatim 1902. godine i Učiteljski fakultet. Odmah potom, postavljen je za privremenog učitelja u Prliti, selu u blizini Zaječara. Nastavu nije voleo, a od svog učinka u poeziji nije imao veliki prihod. U Beograd je otišao 1903. godine, gde postaje istaknut književnik nakon objavljivanja svojih pesama u književnom časopisu Idila. Nadimak „Dis“ Petković je izabrao iz dva razloga. Kao prvo, Dis predstavlja ponavljanje drugog sloga njegovog imena. Kao drugo, Dis je na engleskom jeziku deo imena rimskog boga podzemnog sveta. Time je Petković hteo sebe da uveliča, a istovremeno i da kroz svoje ime označi mračan ton svoje poezije. Bio je česti posetilac beogradskih kafana na Skadarliji u kojima se istovremeno predavao alkoholu i pisanju novih stihova.

Dobio je i posao carinskog službenika u opštinskoj vladi, pa je tako imao i veliki prihod i slobodno vreme za pisanje. Ubrzo je zajedno sa Simom Pandurovićem postao pomoćni urednik časopisa Književna nedelja. Nakon što je časopis prestao s radom, Dis se oženio prelepom poštanskom službenicom Hristinom-Tinkom koja je odmah dobila počasno mesto u njegovim stihovima. Rodila mu je dvoje dece, Gordanu i Mutimira. Prilikom izbijanja Prvog balkanskog rata, Dis je bio pozvan u vojnu službu kao novinar. Bio je mladi ratni dopisnik koji je verno prikazivao bitke srpske vojske tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine, zatim tokom Drugog balkanskog rata 1913. godine, pa i tokom nesrećnog Velikog rata koji je odmah potom usledio.

Bio je svedok žestokih bitaka 1914. i 1915. godine u kojima je srpska vojska uspešno odbila dva austrijska upada, pre nego što su se umešale Nemačka i Bugarska primoravši vojsku Kraljevine Srbije da se povuče preko opasnih albanskih planina na grčko ostrvo Krf. Dis je s Krfa poslat u Francusku da se oporavi i opiše celu tragediju koja ih je zadesila. Vraćajući se na Krf jednim italijanskim brodom 29. maja 1917. godine, tragično je izgubio život kada je nemačka podmornica na Jadranskom moru napala i potopila pomenuti brod. Zbog načina na koji je umro, Dis je prozvan „ukletim pesnikom“.

Vremeplov: Osnovan Bečki univerzitet

Bečki univerzitet osnovan je na današnji dan 12. marta 1365.  godine. Univerzitet  je najstariji je i najveći univerzitet na nemačkom govornom području, pored univerziteta u Pragu, koji je bio višejezični. Ovaj univerzitet je 12. marta 1365. godine ustanovio Rudolf IV zajedno sa svojom braćom Albrehtom III i Leopoldom III. Nosi i naziv Glavni univerzitet. Današnju glavnu zgradu je između 1871. i 1884. godine izgradio Hajnrih od Ferstela. Od 1365. do 1975. Bečki univerzitet je bio jedina visokoškolska ustanova u Beču, a danas broji 63.000 studenata

Vremeplov: Studentske demonstracije u Beču

Na današnji dan 12. marta 1848. godine u Beču izbile velike studentske demonstracije protiv apsolutističkog režima kancelara Klemensa Meterniha, što je bio početak revolucije koja je potresla temelje Austrije i dovela do sloma Meternihovog apsolutizma.

Vremeplov: Rođen Ataturk

U Solunu na današnji dan 12. marta 1881 godine  rođen je, turski državnik Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, “otac” moderne Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. godine zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. proglašena je republika s njim kao predsednikom na čelu. Predsednik vlade postao je 2. maja 1920. godine i tokom 18 godina vladavine odlučnim reformama dramatično je izmenio lik zemlje. Proklamovao je jednakost svih građana, sproveo agrarnu reformu, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, ukinuo kalifat, strogo je sekularizovao državu, zabranio nošenje fesa, zara i feredže, dao izborno pravo ženama. U spoljnoj politici napustio je panislamističke planove svojih prethodnika na čelu Turske, ali i panturanske čiji je pristalica i sam bio u mladosti. Jedan je od tvoraca Balkanskog saveza 1934.

Vremeplov: Umro “otac” moderne Kine

Na današnji dan 12. marta1925. godine umro je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, “otac” moderne Kine i njen prvi predsednik od 1911. do 1912. Revolucionarnu borbu za rušenje monarhije i demokratsku republiku počeo je 1894, a 1905. osnovao je Saveznu ligu iz koje je 1912. nastala stranka Kuomintang. Pod rukovodstvom Suna i Savezne lige 1911. izbila je buržoaska revolucija kojom je zbačena kineska Mandžu dinastiju – Ćin. Za predsednika Južne Kine, koja je postala nezavisna republika, izabran je 1917. Prvi kongres Kuomintanga 1924. prihvatio je Sunova programska načela: za nacionalno oslobođenje potreban je savez sa Sovjetskim Savezom, demokratija nije mogućna bez saradnje s komunistima i blagostanje naroda je nezamislivo bez poboljšanja života najbrojnijih slojeva – radnika i seljaka. Posle njegove smrti tu politiku napustilo je vođstvo Kuomintanga pod Čang Kaj Šekom.

Kancelarija za KiM: Učestale provokacije i uvredljive poruke

U poslednje vreme na Kosovu i Metohiji su sve učestaliji napadi ispisivanjem provokativnih i pretećih poruka na školskim objektima u većinski srpskim sredinama, jer očito oni koji stoje iza takvih napada računaju sa tim da će najefikasnije onespokojiti i zastrašiti srpski narod targetirajući decu, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Jutros je, naime, na pomoćnom objektu Osnovne škole “Miladin Mitić” u Preocu, u blizini Gračanice, iscrtan grafit crveno-crnog albanskog dvoglavog orla, i to na istom mestu gde je pre manje od mesec dana bio ispisan grafit UČK sa pretećim porukama srpskom stanovništvu. To je, navodi se u saopštenju, prava slika odnosa Prištine i tamošnje vladajuće većine prema Srbima na Kosovu i Metohiji. “Tamo gde se vlada pretnjama, zastrašivanjem i nasiljem nema mesta dijalogu, i Srbi na Kosovu i Metohiji su današnju šovinističku poruku dobro razumeli, ali ih to neće pokolebati u nameri da se bore za svoja prava i opstanak na svojoj zemlji”, kažu u vladinoj Kancelariji. Ovakve stvari se, kako se navodi, događaju onda kada policija ne radi svoj posao i kada političke strukture sistematski stvaraju klimu mržnje i nepoverenja i produbljuju etničku distancu između Srba i Albanaca. Ovakve poruke ciljaju one najranjivije, srpsku decu, i postavlja se pitanje kada će međunarodni predstavnici na Kosovu i Metohiji najzad uvideti da situacija poziva na uzbunu i hitno i odlučno delovanje pre nego što velikoalbanski šovinizam u našoj južnoj pokrajini preraste u otvoreno nasilje, zaključuje se u saopštenju.

Dva učenika pala niz stepenice u školi, jedan polomio nogu

Učenik D.Š. (15), teško je povređen u utorak  nakon što je u OŠ “Miloš Crnjanski” oko 9 časova pao niz stepenice sa još jednim dečakom. Ovom osnovcu su u Dečijoj bolnici konstatovane teške telesne povrede u vidu preloma noge. Portparolka Dečije bolnice dr Andrea Đuretić rekla je da su dečaka nakon pregleda i saniranja preloma pustili na kućno lečenje. Drugi učenik, koji je pao niz stepenice, nije zadobio povrede.

Nezvanično, policiju je o povređenom učeniku obavestila Dečija bolnica, a o celom slučaju obavešteni su i Centar za socijalni rad i tužilaštvo. Po nalogu novosadskog javnog tužilaštva policija će obaviti razgovore sa povređenim učenikom, svedocima i predstavnicima škole kako bi se utvrdilo šta se dogodilo kada su dva dečaka pala niz stepenice i kako bi se utvrdilo da li ima osnova za pokretanje krivičnog ili nekog drugog postupka.

Bahata dekanka plagijatorka Filološkog na korak od smene

Ljiljana Marković v. d. dekana Filološkog fakulteta u Beogradu dobila je prvostepenu javnu opomenu od Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu za sukob interesa pri vršenju tri funkcije istovremeno, ali i za falsifikovanje odluke Naučno nastavnog veća, piše “Blic”. Kako objašnjava list, u trenutku kada ova odluka postane konačna, Ljiljana Marković neće moći više da vrši funkciju dekana zbog povrede Kodeksa, a dok dođe do konačne odluke proći će neko vreme, budući da aktuelna dekanka Filološkog fakulteta ima pravo na žalbu. U obrazloženju se navodi da je dekanka Ljiljana Marković duže od godinu dana obavljala i funkciju dekana i funkciju odbornika Skupštine grada Beograda iako je to u suprotnosti Statutu Univerziteta u Beogradu.

Sa druge strane dekanka je za vreme svog mandata istovremeno i bila i na funkciji prodekana za finansije i funkciju v. d. upravnika Odseka za finansijsko i materijalno poslovanje. Tim povodom je i Državna revizorka inspekcija u svom izveštaju decembra 2018. utvrdila niz nepravilnosti u finansijskom poslovanju Fakulteta. – Na kraju je Odbor za profesionalnu etiku razmatrao i to što je Markovićeva potpisala Odluku Naučno nastavnog veća fakulteta o imenovanju članova, predstavnika Fakulteta u Veće naučnih oblasti društveno humanističkih nauka, a takva odluka nikada nije doneta, niti je bila na sednici – kaže izvor blizak prilikama za “Blic” koji tvrdi da je dekanka pomenutu odluku falsifikovala.

To se navodi i u rešenju Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, u koju je “Blic” imao uvid. Falsifikovanje i sukob interesa bili su dovoljni da Odbor za profesionalnu etiku donese odluku da je reč o neetičkom ponašanju. Četiri člana su glasala za to da joj se izrekne “javna opomena”, srednja od tri mere, dok je jedan član bio za strožu meru “javne osude”. Podsećamo, Ljiljana Marković, kako smo već pisali, ostaće upamćena kao dekan ove ustanove sa najvećim brojem skandala na ovoj funkciji.

Poslednji u nizu bio je vezan kako za nju, tako i za bivšu dekanku Aleksandru Vraneš kada ih je grupa profesora optužila da su plagirale najmanje 1.050 odrednica od 1.230 njih u zajedničkoj knjizi “From the Creative to the Supstantial”. Tih dana problem je bio i to što Filološki fakultet nema Etičku komisiju, iako je od njih traženo da je oforme još pre dve godine, pa je oko izglasavanja Komisija i nastao haos na sednici Fakulteta koja je tada traja duže od četiri sata.

Trošila milione ne zna se za šta

Filološki fakultet u Beogradu potrošio je na plate zaposlenih u 2017. godini skoro milion i po evra više nego što je planirano, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije.

Prema izveštaju revizora, iz budžeta je za plate opredeljeno skoro 725 miliona dinara, što je mnogo više nego što je potrebno za zarade oko 400 zaposlenih na tom fakultetu. “Ministarstvo prosvete je dodelilo Filološkom fakultetu sredstva za plate i doprinose u iznosu od 724.369.535 dinara, što je za 173.977.163 dinara više od potrebnih sredstava za plate obračunate u skladu sa zakonom. Fakultet višak novca nije vratio u budžet, već ga je utrošio na plate – navodi se u izveštaju. Dekanka Ljiljana Marković ranije je na pitanje “Blica” kratko je rekla “da su zadovoljili sve što je državni revizor tražio od njih”. Ona nije dalje želela da odgovara na pitanja “Blica”.

Samoinicijativna kandidatura profesorke Marković

Dekanka prof. dr Ljiljana Marković ponovo se potom kandidovala za dekana. Međutim, na sednici na kojoj je trebalo da se odlučuje o njenom reizboru nije bilo kvoruma. Rektorka Beogradskog univerziteta prof. dr Ivanka Popović reagovala je tada zbog pravnog kolapsa i neregularnosti u vezi sa izborom dekana na Filološkom fakultetu. – Savetu je istekao mandat pre godinu i po i njegov sastav je sada nepotpun. Statut fakulteta je nelegitiman, kao i sama dekanka, prof. dr Ljiljana Marković, koja praktično krši statut sadašnjim mandatom i kandidaturom za drugi mandat – rekao je ranije izvor “Blica” s ovog fakulteta i dodao tada da je dekanica zahtevala javno glasanje. Javnim glasanjem se, naravno, vrši pritiska na ljude, koji potom očekuju odmazdu ako ne dignu ruku za koga treba.

Jurić: Imam dokaze da je poznati političar zlostavljao decu

Osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, Igor Jurić, izjavio je u ponedeljak 9. marta da poseduje dokaze, ali za sud nedovoljne, o poznatom političaru koji je seksualno zlostavljao decu. Gostujući na TV Prva, Jurić je rekao da je reč o ozbiljnom političaru koji je “i te kako poznat i na nacionalnom nivou”, a na pitanje voditelja da li će taj političar učestvovati u izbornoj kampanji i obećavati bolji život, Jurić je odgovorio “da”. “Da imam dokaze koje sam imao u slučaju novosadskog doktora i čoveka koji je uhapšen pre njega, ja bih ih naravno dao. Imam određene dokaze koji nisu dovoljni. Nemam svedočenja. Fotografije sa kamera i to nije dovoljno za osuđujuću presudu”, rekao je Jurić. Kaže da upravo zbog toga izlazi u javnost, jer su neophodna svedočenja, dodajući da, kao što se sada javljaju žrtve za nedavno uhapšenog doktora iz Novog Sada, očekuje da će se javiti i druge žrtve drugih ljudi, pa i političara. “Ja im govorim, zaštitićemo vas, staću ispred vas…”, dodao je on.

Odgovarajući na pitanje zašto o tom političaru nešto ne kaže njegovom šefu, odgovara da nije siguran da ga taj šef neće zaštititi i dodao da ne zna kome da veruje, odnosno da “većini političara ne veruje”. Na insistiranje voditelja da precizira o kome je reč jer je u toku kampanja i verovatno će tog političara pozvati da gostuje, Jurić je rekao da je ta televizija, kao i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom, tog čoveka već “ugošćavala iks puta”. “Ja sam rekao – moj najveći uspeh svega onoga što radim će biti kada nekog takvog čoveka strpam iza rešetaka. Da im pokažem da nisu svemoćni, jer se svi ti ljudi, kada sednu ovde kod vas, upravo tako osećaju. Kao da su najmoćniji i kao da im niko ništa ne može. Ja mogu da vam kažem da mi nije lako što ga gledam ovde kod vas i da mi to teško pada, ali mi s druge strane‚ treba još mnogo toga da ga strpam iza rešetaka”, rekao je Jurić.

Lekar pedofil – javna tajna

Govoreći o novosadskom doktoru sudske medicine, nedavno uhapšenom zbog pedofilije, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, Igor Jurić je naveo da se o tom slučaju znalo dve godine i to je bila, kako kaže, javna tajna. Prema njegovim rečima, tek sada se javljaju žene, nakon više godina od kako su s njim imale kontakt, i govore o tome šta se dešavalo kada su bile kod njega u ordinaciji. Jurić je, inače, na svojoj stranici na Fejsbuku objavio priču jedne od tih žena koja je bila kod pomenutog doktora, uhapšenog zbog nedozvoljenih radnji nad maloletnom devojčicom, a kako kaže, u sredu će biti objavljena i druga ispovest, druge devojke koja je takođe bila zlostavljana u njegovoj ordinaciji. Ukupno mu se, navodi, javilo šest žena koje su za vreme zlostavljanja bile maloletne, a sada su punoletne.  Na pitanje voditelja kako je saznao za taj slučaj, Jurić kaže da je saznao iz priča koje su se čule u gradu. “Kada vam se za istog čoveka javi petoro ljudi i pita da li vi znate za njega, onda to već nije slučajnost, a onda su mi se javile konkrentne žrtve. Tek kada smo prikupili dovoljno dokaza došli smo do saznanja, što nismo tada znali, da je on 2008. već bio osuđen, godinu dana je bio u zatvoru zbog obljube maloletnog lica”, rekao je Jurić.

Fondacija “Jurić” ima dokaze za još pet pedofila

Osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, Igor Jurić kaže i da njegova fondacija ima dokaze za još pet osoba da su zlostavljali decu. “Mislim da ćete se iznenaditi kada budete čuli ko su sledeći ljudi za koje prikupljamo dokaze”, istakao je on. Na konstataciju da mu zameraju što objavljivanjem imena osumnjičeni bivaju javno osuđeni u javnosti, pre sudskog postupka, Jurić kaže da ne bi ni izašao u javnost da nije i te kako upoznat sa svakim slučajem, kao i sa svedočenjima zlostavljane dece i da nema dokaza. Jurić kaže da u većini slučajeva ne sme da se obrati policiji, jer ne zna kome može da veruje. “Konkretno, dokaze protiv novosadskog doktora ja sam odneo u policiju”, rekao je Jurić i dodao da je on uhapšen sutradan. O tome da se njegove slutnje obistinjuju, kaze Jurić, najbolje govori primer Malčanskog Berberina, i upitao: “Koliko je primera i dokaza potrebno da bi se doneo zakon koji bi omogućio policiji da prati pedofile kada izađu iz zatvora?”.

Vučić pozvao Jurića da dostavi podatke o političaru pedofilu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao  je u utorak  Igora Jurića, predsednika Fondacije “Tijana Jurić”, ukoliko je istina da ima informacije o političaru pedofilu da ih dostavi nadležnim organima i poručio da će “taj neko odmah biti uhapšen. “Ja ne znam da li je to istina, ako je istina molim Igora Jurića da izađe i kaže nadležnim organima o kome je reč i mi ćemo istog sekunda da ga uhapsimo. Jer, da imate nekog u skupštini, vladi, predsedništvu da obljubljuje decu…, to ljudi, kako bih vam rekao, ako je to istina, a verujem da jeste, jer se Jurić ne bi sa tim igrao da nije istina. nije Jurić poput Boška Obradovića ili Đilasa, bar se do sada nije tako pokazao”, rekao je predsednik gostujući na Kopernikus televiziji.

Slovenija: Zatvorena osnovna škola, učitelj zaražen

U Sloveniji je zatvorena jedna osnovna škola jer je nastavnik zaražen koronavirusom, javila je agencija STA. Škola se nalazi u gradu Kamnik. U Sloveniji su potvrđena 34 slučaja zaraze koronavirusom.