Vesti – 18.03.2020.

Rad škola u otežanim uslovima; Program učenja na daljinu

Vlada Republike Srbije donela je odluku da zbog trenutne epidemiološke situacije u zemlji privremeno obustavi neposredni obrazovno-vaspitni rad u osnovnim i srednjim školama. Privremeno obustavljanje neposredne nastave u školama ne znači i obustavljanje obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je operativni plan za nastavak rada škola u otežanim uslovima, kroz ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu kako bi se ostvarilo pravo učenika na obrazovanje.

Početak realizacije obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu je 17. mart 2020. godine.

Ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada predviđeno je kroz različite načine i pristupe u ostvarivanju komunikacije sa učenicima i roditeljima/zakonskim zastupnicima. Na ovaj način različiti oblici, načini i pristupi u ostvarivanju komunikacije biće u funkciji obezbeđivanja potrebnih informacija i podrške u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu, pri čemu će se voditi računa o ukupnim ljudskim i tehničkim resursima škola, kao i tehničkim kapacitetima porodica učenika.

U organizovanom učenju na daljinu koje obezbeđuje Ministarstvo, fokus je na programskim sadržajima opšteobrazovnih i stručnih predmeta sa najvećim fondom časova. Osim toga, škole se obavezuju da, u skladu sa sopstvenim resursima za podršku u učenju na daljinu i uz korišćenje dostupnih platformi za učenje, osmisle načine za ostvarivanje sadržaja i u svim drugim predmetima i programima, na osnovu propisanog plana i programa nastave i učenja.

U cilju ostvarivanja jednakih prava na obrazovanje sve dece, škole su u obavezi da, kada ne postoji mogućnost uspostavljanja komunikacije sa učenicima uz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija, nađu alternativne načine u pružanju podrške u učenju, vodeći računa o svim preporukama za prevenciju širenja virusa COVID-19, imajući u vidu, pre svega, učenike koji dolaze iz porodica niskog socio-ekonomskog statusa, kao i sve ostale učenike kojima nisu na raspolaganju elektronski vidovi komunikacije i drugi savremeni komunikacioni resursi.

Smernice za planiranje i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada putem učenja na daljinu u periodu kada nema neposredne nastave, a u zavisnosti od nivoa obrazovanja i vaspitanja i oblika koji je predviđen, su:

1. Edukativni sadržaji za učenje na daljinu koji se emituju na trećem kanalu Radio-televizije Srbije (RTS Kanal 3) za učenike osnovne škole

– Svakodnevno, počev od 8.00 časova, šest dana u nedelji, biće emitovani posebno pripremljeni i adaptirani obrazovni sadržaji za učenike osnovne škole, koji obuhvataju obrađene nastavne jedinice izabranihpredmeta, u skladu sa propisanim planom i programom nastave i učenja.

– Časovi će biti emitovani na RTS Kanal 3, prema rasporedu po razredima, koji će dan pre emitovanja biti dostupan na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja(rasporednastave.gov.rs).

– Za sve učenike od 1. do 7. razreda emitovaće se obrazovni sadržaji u blokovima od po dva časa dnevno.

– Za učenike 8. razreda emitovaće se edukativni sadržaji u blokovima od po tri časa dnevno, od kojih će dva uvek biti srpski jezik i matematika, a treći čas je jedan odpredmeta koji se polažu na završnom ispitu. Ovo treba imati u vidu prilikom planiranja dodatne podrške predmetnih nastavnika (prezentacije, zadaci za vežbanje).

– U narednim danima biće emitovani časovi i na jezicima nacionalnih manjina, o čemu će škole biti blagovremeno informisane putem sajta Ministarstva i sajtova nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Takođe, na platformi RTS Planeta za učenike pripadnike nacionalnih manjina koji u celosti pohađaju nastavu na maternjem jeziku, biće dostupni i drugi digitalni sadržaji, kao i snimci časova, o čemu će biti obavešteni putem sajta Ministarstva i sajtova nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

– Za učenike kojima je potreban strukturiran individualizovan pristup u radu, odnosno prilagođavanje u okviru individualnog obrazovnog plana (IOP), IOP-1, IOP-2 i IOP-3, potrebno je da nastavnici pripreme posebne materijale za učenje i da ih učine dostupnim učenicima na način koji dogovore sa njihovim roditeljima.

– U slučaju da internet nije dostupan svim učenicima, obaveza je direktora i odeljenskih starešina da raspored časovakoji će biti emitovani na RTS Kanal 3 redovno objavljuju na mestu koje je direktno dostupno učenicima i roditeljima. Mesta na kojima može biti istaknut raspored su: ulaz škole, spoljašnja oglasna tabla i slično. Raspored časova može se prosleđivati i putem SMS poruka i društvenih mreža (Viber grupa i slično).

– Obaveza škole je, takođe, da se na školski sajt postavi baner sa linkom ka sajtu rasporednastave.gov.rs i ka obaveštenjima koja se odnose na emitovanje časova na RTS Kanal 3.

– Svi emitovani časovi biće dostupni i na platformi RTS Planeta, gde se mogu naknadno i više puta pregledati, istog ili narednih dana. O ovoj mogućnosti, takođe, treba obavestiti učenike i roditelje i ukoliko je potrebno, dati odgovorajuću podršku za pristup ovoj platformi. Takođe, potrebno je obavestiti učenike i roditelje da operateri neće naplaćivati protok i prenos podataka za navedene edukativne sadržaje.

– Istovremeno sa emitovanjem TV časova, nastavnici su u obavezi da, u saradnji sa odeljenjskim starešinama, ostvare potrebnu komunikaciju sa učenicima i/ili njihovim roditeljima i kada je potrebno da daju dodatna uputstva za učenje nakon emitovanih sadržaja (npr. dodatne prezentacije ili zadaci za vežbanje u radnoj svesci, domaći zadaci – eseji, analize, prezentacije, ilustracije, crteži i drugo). Ovo se odnosi i na predmete koji će biti manje zastupljeni učenjem preko kanala RTS Kanal 3 (muzička kultura, likovna kultura, fizičko i zdravsteno vaspitanje, strani jezici, tehnika i tehnologija, informatika i drugo).

2. Edukativni sadržaji za učenje na daljinu koji se emituju na kanalu Radio-televizije Srbije – RTS Planeta za učenike srednje škole

– Za učenike srednje škole nastavne jedinice i teme biće dostupne na platformi RTS Planeta. Obaveza srednje škole je da na svom sajtu postavi baner sa svim linkovima na kojima se može pristupiti lekcijama i platformama za učenje. Nastavnici su u obavezi da, u saradnji sa odeljenjskim starešinama, ostvare potrebnu komunikaciju sa učenicima i/ili njihovim roditeljima i kada je potrebno da daju dodatna uputstva za učenje nakon emitovanih sadržaja (npr. dodatne prezentacije ili zadaci za vežbanje u radnoj svesci, domaći zadaci – eseji, analize, prezentacije, ilustracije, crteži, izveštaj o mini projektu i drugo).

Osim sadržaja koji će biti pripremljeni za emitovanje na RTS Kanal 3 i platformi RTS Planeta, nastavnici osnovnih i srednjih škola (opšteobrazovnih i stručnih predmeta), budući da najbolje poznaju svoje učenike mogu da koriste i dostupne digitalne udžbenike i sadržaje na način koji omogućava učenje na daljinu. Takođe, ukazujemo i na mogućnost prilagođavanja postojećih nastavnih priprema, materijala i prezentacijama sa uputstvima za učenje, tako da oni budu dostupni najvećem broju učenika (elektronska pošta, Viber grupa).

3. Onlajn platforme kao podrška nastavi na daljinu

Nastavnicima i učenicima osnovne i srednje škole na raspolaganju je veliki broj onlajn platformi (Viber, Zoom, Microsoft Teams), kao i nacionalna platforma za onlajn učenje Moja škola. Njihovim korišćenjem, nastavnici i učenici biće u situaciji da ostvare interakciju i razmenu materijala u funkciji savladavanja programskih sadržaja.

Uputstva i pedagoške preporuke za korišćenje ovih platformi biće dostupni od 17. marta na internet stranici www.rasporednastave.gov.rs i njihovo korišćenje je besplatno.

Na zvaničnoj internet strani Ministarstva biće postavljena odgovarajuća uputstva, kao i obaveštenja o datumima u vezi sa početkom njihovog funkcionisanja.

Apelujemo da se za potrebe podrške učenicima u učenju među nastavnicima u školi i između škola razmenjuju informacije kako bi se najkvalitetniji sadržaji učinili dostupnim učenicima (obrazovne veb stranice, digitalni sadržaji koje je nabavljala škola, privatne veb stranice i drugo što doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka/ishoda nastave određenog predmeta u zavisnosti od programa obrazovanja i vaspitanja u tom razredu).

4. Operativni plan škole za organizaciju, sprovođenje i praćenje učenja na daljinu

Obavezuju se direktor škole, nastavničko veće i pedagoški kolegijum da bez odlaganja pristupe izradi nedeljnog operativnog plana sa ključnim aktivnostima u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada. Cilj ovog planiranja je da se obezbedi što veća uključenost učenika u različite vidove učenja, koordinisan rad nastavnika u pripremi obrazovnih materijala za učenike i praćenje dnevne opterećenosti učenika u skladu sa uzrasnim karakteristika. U praćenju dnevne i nedeljne opterećenosti učenika posebnu ulogu treba da imaju odeljenske starešine, jer će na osnovu uvida u nedeljne planove rada moći da utiču na izmene ukoliko se proceni da su učenici previše opterećeni.

Obavezuju se direktori škola da nedeljne operativne planove redovno dostavljaju nadležnoj školskoj upravi Ministarstva.

5. Praćenje napredovanja učenika u periodu učenja na daljinu

Na osnovu materijala koje nastavnici dostavljaju učenicima i na osnovu povratnih informacija učenika nakon praćenja TV lekcija (časova) i drugih obrazovnih sadržaja, potrebno je da nastavnici beleže podatke o napredovanju učenika do kojih mogu doći kroz različite vrste razmena (domaći zadaci, strukturirana vežbanja i provere, eseji, projekti, prezentacije, crteži i dr.). Svoje radove i domaće zadatke učenici mogu dostavljati nastavnicima putem mejla (slike, fajlovi) ili u okviru odabrane onlajn platforme.

Na osnovu povratnih informacija od učenika, a kroz horizontalnu profesionalnu razmenu planova i iskustava, nastavnici treba da vode računa o dnevnoj opterećenosti učenika i održavanju potrebnog nivoa motivacije za učenje, što se postiže dobrim planovima formativnog praćenja. Po normalizovanju uslova i po povratku u učionice, sve kvalitetne formativne ocene i uvidi nastavnika mogu biti značajno iskorišćeni za sumativno ocenjivanje na kraju nastavne godine.

6. Evidencija o realizaciji obrazovno-vaspitnih aktivnosti na daljinu

Za evidenciju obrazovno-vaspitnih aktivnosti na daljinu odgovorni su nastavnici i direktor škole.

Nastavnici su u obavezi da u elektronski dnevnik evidentiraju sve realizovane TV časove i druge nastavne jedinice/teme koje su realizovane putem drugih vidova komunikacije (RTS Planeta, platforme za upravljanje elektronskim učenjem, uputstva data mejlom i drugi alati za video konferencije) sa napomenom o načinu realizacije (oblik komunikacije sa učenicima i kanal komunikacije). Ova evidencija će biti u funkciji verifikovanja realizovane nastave, čime se stvaraju uslovi da redovan završetak nastavne godine.

Evidencija nastave na daljinu u školama koje ne koriste elektronski dnevnik treba da se zasniva na beleškama i evidencijama koje na individualnom nivou vode nastavnici, da bi se, po normalizovanju uslova, potrebni podaci mogli naknadno uneti u knjige evidencije obrazovno-vaspitnog rada.

Obavezuju se direktori škola da prate i ažuriraju sve vidove evidencije koja se vodi u periodu kada postoji organizovano učenje na daljinu.

7. Dodatni vidovi podrške učenicima u učenju na daljinu

Potrebno je da odeljenske starešine podstiču učenike na redovno učenje i rad, da im pruže podršku u tome, pri čemu mogu koristiti različite vidove elektronske komunikacije. Ova komunikacija je u funkciji pružanja psiho-socijalne podrške i od posebne važnosti je za učenike i roditelje u privremeno otežanim uslovima i u pripremi za prelazak na redovni režim nastave i učenja.

Potrebno je da stručni saradnici pomognu nastavnicima u izradi nastavnih materijala koji se mogu koristiti prilikom učenja na daljinu, kao i u komunikaciji sa učenicima i roditeljima. Takođe, potrebno je da stručni saradnici osmisle radionice i/ili materijale za rad sa učenicima u domenu organizacije učenja i slobodnog vremena, tehnika učenja, samovrednovanja napredovanja kroz učenje i u oblastima koje se specifično odnose na vaspitni rad sa učenicima (jedan od predloga su radionice preko Microsoft Teams, Zoom, Skype ili  Viber).

8. Informisanje i komunikacija

Obavezuju se direktori škola da informacije o zdravstvenom statusu učenika, dobijene od roditelja učenika i odeljenskih starešina, redovno prosleđuju nadležnoj školskoj upravi.

Obavezuju se direktori škola da redovno prate informacije, uputstva i zahteve nadležnih organa i službi i da obezbede protok informacija ka određenim korisnicima.

U narednim danima škole će dobijati dodatne informacije u vezi sa novim mogućnostima organizacije učenja na daljinu uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija.

Dodatne informacije u vezi sa učenjem na daljinu, kao vidom podrške nastavi,  od 17. marta roditelji mogu dobiti pozivom na broj telefona 011/735 05 57.

Ukazujemo direktorima i nastavnicima na potrebu poštovanja svih preventivnih mera za sprečavanje širenja virusa COVID-19, što znači da ukupna komunikacija i saradnja na planiranju nastave treba da budu organizovani tako da se smanji neposredni kontakt i boravak većeg broja ljudi u školi. Uz sve prethodno uvedene zdravstveno-higijenske mere i njihovu doslednu primenu, obaveza direktora škole je da organizuje dežurstva, kako bi se osigurala dnevna komunikacija sa nadležnim službama, kao i sa roditeljima učenika koji nisu u mogućnosti da koriste elektronske vidove komunikacije.

Obavezuju se direktori škola i odeljenske starešine da sva uputstva u vezi sa prevencijom širenja virusa COVID-19, dobijena od nadležnih institucija, proslede roditeljima elektronskim putem ili da ih obaveste putem spoljašnjih oglasnih tabli.

Direktore škola mogu da se obrate nadležnoj školskoj upravi u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na komunikaciju, obaveštavanje, organizovanje i praćenje nastave na daljinu.

Zajedničkim naporima, dobrom koordinacijom i sinhronizovanim aktivnostima možemo doprineti da se aktuelna krizna situacija za obrazovni sistem, ali i sistem u celini, predupredi i time ublaže njene posledice. Pozivamo vas na posvećeno delovanje i odgovorno postupanje.

Šarčević: Ne odustajemo od male mature

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će biti provere znanja za učenike, kao i da se ne odustaje od male mature i da se za to uveliko pripremaju testovi. “Neće se odustati od male mature, štampaju se testovi. Neće biti amnestije i da se u srednje škole upisuje kako ko hoće. Nastava na daljinu mora ozbiljno da se shvati”, rekao je Šarčević novinarima u OŠ “Ivan Goran Kovačić”, gde se snimaju časovi koji se od sutra emituju na RTS 3. Za niže razrede osnovnih škola snimaju se časovi srpskog, matematike i sveta oko nas, a za peti, šesti, sedmi i osmi razred časovi srpskog, matematike, biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

Ministar pojašnjava da nedostaju časovi umetnosti, ali da su smatrali da je važno da se krene od predmeta koji imaju najveći fond časova, da se održi kontinuitet u nastavi i učenju. Napominje da je kod učenja na daljinu važna i uloga roditelja, da će zbog novonastalih okolnosti mnogi više vremena provoditi s decom, te da je važno da se aktivno uključe u rad. Napominje da su sve škole dobile uputstva kako da se ponašaju, da moraju da rade ali u novom režimu, da je preporuka da rade od kuće, da će se danas raditi dezinfekcija školskih objekata, da nastavnici moraju da održe onlajn komunikaciju s roditeljima. U prvi mah biće snimljeni časovi koji prate plan i program nastave do Uskrsa – prolećnog raspusta, tako da ko epidemiolozi daju preporuku da škole budu zatvorene i posle proletnjeg raspusta, nastaviće se sa snimanjem časova. Šarčević kaže da je imao sastanak sa direktorom RTS i da postoji mogućnost da se časovi emituju i na RTS 2, te će tako moći da se snimaju časovi koji nisu obuhvaćeni na programu RTS 3, kao što su strani jezici, umetnost… Za učenike srednjih škola nastavne jedinice i teme biće dostupne na platformi RTS Planeta.

Fakulteti  organizuju onlajn nastavu

Za studente će svaki fakultet organizovati onlajn nastavu. Pojedini fakulteti već imaju akreditovane onlajn studijske programe, neki imaju tehniku da snimaju emisije i postavljanje na platforme, ali svi moraju održavati komunikaciju sa studentima mejlom.

Studentski domovi raseljeni

Upitan da li će biti raseljavanja studenata iz studentskih domova, Šarčević je rekao da su domovi skoro već raseljeni, da je sinoć domove napustilo oko 2.000 studenata. “Danas će biti odluka na Vladi da se rasele svi domovi. Moramo da vodimo računa o malom broju studenata i to u programu ‘Svet u Srbiji’ i ‘Srbi iz regiona’. Srbi iz regiona već napuštaju domove”, zaključio je Šarčević.

Upisi neće trpeti zbog virusa

Upis dece u vrtiće, osnovne škole i srednje škole i studenata neće trpeti jer je od ove godine uveden elektronski upis.

Elektronska prijava dece u vrtiće u celoj Srbiji

U svim opštinama i gradovima Srbije roditelji sada mogu da prijave dete u vrtić elektronskim putem jer je opcija eVrtić dostupna preko Portala eUprava. U ovom trenutku usluga eVrtić je dostupna u Aleksincu, Nišu-Medijana, Kragujevcu, Beloj Crkvi, Raškoj, Blacama, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Bačkoj Palanci, Vladimircima, Vladičinom Hanu, Vlasotincima. Zatim Gadžinom Hanu, Despotovcu, Paraćinu, Doljevcu, Zaječaru, Kniću, Medveđi, Merošinu, Sokobanji, Surdulici, Plandištu, Priboju, Ražnju, Trgovištu, Svilajncum, Čajetini. U ostalim gradovima i opštinama usluga će biti dostupna kada bude otvoren konkurs.ž Roditelji ne moraju da dostavljaju ni jedan dokument prilikom upisa, jer se svi potrebni podaci automatski, elektronski pribavljaju iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta, saopštila je Kancelarija za IT i eUpravu.

Usluga eVrtić je dostupna na Portalu eUprava svim registrovanim korisnicima Portala, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu u terminu trajanja konkursa te predškolske ustanove. eVrtić je jedna od prvih elektronskih usluga koja je „pobedila“ papirnu, jer mnogo veći broj roditelja koristi elektronsku uslugu umesto klasične. Do danas je elektronski podneto ukupno oko 48.000 prijava, ali se očekuje da taj broj ove godine bude značajno premašen.

Održana sednica Štaba za vanredne situacije AP Vojvodine

Na osnovu odluke predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o uvođenju vanrednog stanja, u ponedeljak 16. marta je u Pokrajinskoj vladi održana sednica Štaba za vanredne situacije AP Vojvodine, na čijem je čelu predsednik Igor Mirović. „Doneli smo danas odgovarajuće naredbe i mere koje će se sprovoditi na teritoriji AP Vojvodine, posebno u delu rada ustanova za koje je nadležna Pokrajinska vlada. Radićemo u koordinaciji sa Vladom Srbije i štabovima za vanredne situacije lokalnih samouprava“, izjavio je predsednik Mirović nakon sednice. On je najavio da će biti otvorene dodatne telefonske linije na Institutu za javno zdravlje Vojvodine, kao i fejsbuk stranica za sva pitanja u vezi sa virusom korona. U narednim danima, kako je kazao predsednik, pored postojećih biće zaposleno najmanje deset sanitarnih inspektora koji će raditi na terenu.

U okviru Štaba za vanredne situacije AP Vojvodine formiran je Krizni štab, koji će raditi na obezbeđivanju nesmetanog snabdevanja zdravstvenih i socijalnih ustanova u sistemu nadležnosti AP Vojvodine. Kako je navedeno, na današnjoj sednici najveća pažnja bila je posvećena zdravstvenim ustanovama i medicinskim radnicima. „Pokrajinska vlada otvoriće poseban račun za donacije koje će biti namenjene zdravstvenim radnicima, koji su pokazali visoku odgovornost, profesionalnost i stručnost. Vojvodina raspolaže sa dovoljno ljudi i sa dovoljno medicinske opreme“, istakao je Mirović.

Od danas u AP Vojvodini ne rade predškolske ustanove, škole, fakulteti i kulturne ustanove. Dosledno smo sproveli meru zabrane poseta socijalnim ustanovama, i ovim putem apelujem na građane da poštuju preporuke Vlade Republike Srbije i nadležnih službi, naglasio je Mirović. https://www.youtube.com/watch?v=rRNOdiZ60No&feature=emb_logo

Kako razgovarati sa decom o koronavirusu i koje informacije podeliti sa njima?

Mnogu decu je, zbog ne razumevanja situacije sa širenjem koronavirusa, obradovala vest da od danas nema odlaska u škole i vrtiće do daljeg. Za njih to znači oslobađanje od obaveza poput učenja matematike i srpskog jezika, rešavanja domaćih zadataka i pripreme za kontrolne. Na koji način sugrađani razgovaraju i informišu svoju decu o novonastalom vanrednom stanju koje savete im treba davati, kao i na koji način im organizovati slobodno vreme, pogledajmo u narednoj priči.

Prema rečima psihijatra, Nebojše Baračkova, deci bi trebalo pojasniti ozbiljnost trenutnog stanja, ne treba ih zavaravati, ali u isto vreme ne smemo stvarati paniku. “Nemojte im pričati bajke, nemojte im pričati bezveze neke informacije, trudite se da im date dve tri osnovne informacije, ne mogu deca ni da prihvate puno više od toga. Ono što jeste osnovna informacija za decu je da peru redovno ruke i da ne diraju lice, znači te dve informacije ako uspete da prenesete deci vi ste super roditelj”, rekao je psihijatar dr Nebojša Baračkov.

Pored saveta, roditelji bi trebalo i da na što bolji način organizuju slobodno vreme, koje će deca u narednom periodu imati. Međutim, iako neće odlaziti u školu, deca će, ipak, imati obaveze. Nastava se od juče  za osnovce  emituje na trećem kanalu RTS-a, a za srednjoškolce na rts planeti. Školski dan će i od kuće počinjati od 8 ujutru, a lekcije će se puštati u blokovima. https://www.youtube.com/watch?v=rGEGT7UjnzQ&feature=emb_logo

Udovičić pozvao mlade da volontiraju tokom vanrednog stanja

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić održao je u ponedeljak sastanak sa predstavnicima krovnih omladinskih organizacija i pozvao ih da motivišu mlade da volontiraju tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog koronavirusa. “Sa vašim i našim iskustvima koje imamo u omladinskom radu vidim najveći potencijal i kapital da možemo da pomognemo društvu. Imali smo zajedno iskustva tokom katastrofalnih poplava 2014. godine. Istina je da je volonterizam i volonterski pokret, ideja mladih i ideja solidarnosti pobedila u celokupnom društvu, da su mladi pokazali nivo ujedinjenosti, da znamo da se nosimo sa problemima kada je teško. Moram da ponovim ono što je predsednik rekao da predaja nije opcija. Solidarnost je naš zajednički cilj i motiv, nešto što moramo da uradimo u narednom periodu. Naš zadatak je da svako kroz svoje organizacije i kroz celokupan sektor omladine aktivira i motiviše mlade ljude i da napravite listu zainteresovanih lica koja žele da se uključe u volonterizam”, rekao je Udovičić na sastanku u Palati Srbije.

Udovičić je zamolio predstavnike organizacija da svojim autoritetom i integritetom stave na raspolaganje i da budu primer drugima, dodavši da je njegov kabinet na raspolaganju 24 sata za sva pitanja. “Tu smo da svi zajedno pomognemo koliko možemo i da još jednom pokažemo da sistem omladine i sporta, ideja solidarnosti i obzirnosti prema sugrađanima mora da bude jasna poruka i jasan cilj, ne samo ovog sastanka, već svega onog što smo uradili i za šta se zalažemo. Apelujem da budemo solidarni i da pokažemo i starijim građanima i celokupnoj naciji da panici nema mesta, da iz ovakve jedne pošasti damo svoj maksimum da ugrozimo negativne efekte koji nas očekuju”, zaključio je Udovičić.

Racionalan strah normalan, panika opasna po društvo

Vanredno stanje zbog korona virusa unelo je dodatni strah i zabrinutost građana, ne samo od obolevanja već i od posledica koje ova kriza može imati na njihove ukupne živote, što je po mišljenju stručnjaka opravdano ako je taj strah racionalan, ali neracionalan strah i panika, ističu oni, je opasna za doživljaj situacije oko sebe. “Prvi put posle mnogo godina imamo zajedničkog nevidljivog neprijatelja i prirodno je da strah postoji, ali ne treba odlaziti u krajnosti, koja vode do preplavljenosti strahom ili do potpune isključenosti za dešavanja oko sebe”, kaže neuropsihijatar Tija Despotović. Jedan od oblika manifestacije straha je, kako kaže, ljutnja na zdravstvene radnike ili nadležne koji iznose određene podatke.

Prema njenim rečima, lek za strah je pridržavanje uputstava nadležnih i uvažavanje mera, kako bi zaštiti sebe i ljude oko sebe. “Strah ćemo prevazići tako što ćemo biti otvoreni da razumemo da nekih konačnih rešenja nema, ali da mi, kao pojedinci i kao grupa ljudi, možemo da budemo odgovorni”, napominje Despotović.

Za ljude koji šire lažne informacije u javnosti o ovoj bolesti kaže da imaju veliki strah i da na taj način žele da ga podele sa drugima. “Ne možemo da kontrolišemo život, ali možemo da kontrolišemo strah”, poručuje Despotović i napominje da je disciplina izraz razumnog ponašanja.

I psiholog Ana Vlajković smatra da bi bilo neodgovorno da se ljudi ne plaše, ali dodaje da je isto tako važno da taj strah ne pređe nivo uobičajene i normalne uznemirenosti. Jer prevelik strah, kako kaže, dovodi do velike opasnosti i pada imuniteta stanovništva. “Ne možemo u potpunosti da se sakrijemo od negativnih uticaja pojedinaca, ali nema nikakve potrebe da u svakom trenutku čitamo novine i da na svakih pet minuta proveravamo portale”, ističe Vlajković. Svaka krajnost, pojašnjava, bilo da je reč o strahu ili ignorisanju opasnosti, vrlo je opasna. “Od našeg ponašanja zavisi koliko će ta pretnja za nas kao pojedince uticati na naše mentalno zdravlje”, kaže sagovornica Tanjuga. Vlajković kao primer upadanja u paniku navodi i nekontrolisano kupovanje sredstava za kuću. Kada je reč o zabranama okupljanja objašnjava da je to najveći problem za mlade ljudi i njihove navike, ali ponavlja da situacija, poput ove, zahteva disciplinu i odgovornost.

Vremeplov: Rođen knjaz Miloš Obrenović

Na današnji dan 18. marta 1780. godine rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Turske, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

 Vremeplov: Osnovana Artiljerijska škola

   Po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a po projektu Ilije Garašanina, na današnji dan 18. marta  1850. godine osnovana je Artiljerijska škola, kasnija Vojna akademija Kraljevine Srbije. Prvi kurs Artiljerijske škole trajao je od 1850. do 1855. i završilo ga je (i dobilo činove) 10 lica, četvorica su kasnije postali generali a četvorica pukovnici. Datum osnivanja Artiljerijske škole, kasnije Vojne akademije, kao začetak modernog vojnog školstva u Srbiji, danas se obeležava kao Dan Vojne akademije.

Vremeplov: Upokojio se Sv. Nikolaj srpski

Na današnji dan 18. marta 1956. godine  umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike.

Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava – što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda.

Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: “Religija Njegoševa”, “Besede pod Gorom”, “Iznad greha i smrti”, “Duša Srbije”, “Srbija u svetlosti i mraku”, “Duhovni preporod Evrope”, “Agonija crkve”, “Reči o Svečoveku”, “Molitve na jezeru”, “Omilije”, “Ohridski prolog”, “Teodul”, “Srpski narod kao Teodul”, “Srednji sistem”, “Indijska pisma”, “Kasijana”, “Žetve Gospodnje”, “Divan”, “Jedini Čovekoljubac” i dr.

Vremeplov: Umro ruski car Ivan Grozni

Na današnji dan 18. marta 1584. godine umro je ruski car Ivan Grozni, prvi car Rusije, koji je radi stvaranja jake centralizovane države ojačao samodržavlje i suzbio samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak “Grozni” (u značenju strašni, silni). Ustanovio je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

Vremeplov: Rođen Nikolaj Berđajev

  Ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka rođen je na današnji dan 18. marta 1874. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran, nevoljno 1922. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao “Hrišćanskim socijalistom”. Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: “Hrišćanstvo i klasna borba”, “Smisao istorije”, “Filozofija slobode”, “Čovek i mašina”, “Izvori i smisao ruskog komunizma”, “O čovekovom ropstvu i slobodi”, “Novo srednjovekovlje”.

Vremeplov: Pariska komuna

 Građani Pariza podigli su na današnji dan 18. marta 1871. godine  revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio Francusko – pruski rat. Naoružani radnici, nazvani “komunari”, stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu.  Komuna je vratila u opticaj francuski republikanski kalendar i za vreme svog kratkog postojanja je koristila crvenu zastavu umesto trobojnice. Opseg rada je bio olakšan raznim faktorima, iako su članovi Saveta (koji nisu bili „predstavnici”, nego delegati podložni neposrednom opozivu u bilo kojem trenutku od strane njihovih birača) morali voditi i mnoge izvršne funkcije, a ne samo zakonodavne. Mnoge ad hoc organizacije osnovane u gradskim četvrtima za vreme opsade sa svrhom da zadovolje potrebe stanovništva (menze, hitne pomoći…) su nastavile da cvetaju i sarađuju sa Komunom. Istovremeno, lokalne skupštine nisu napustile svoje ciljeve, a u njima su uglavnom delovali lokalni radnici. Uprkos formalnom reformizmu Saveta, sastav Komune je u svojoj suštini bio revolucionaran. Među prisutnim revolucionarnim strujama tu su bili anarhisti i socijalisti, blankisti i slobodarski republikanci. Pariska komuna je neprestano slavljena među anarhistima i marksistima sve do današnjih dana, dobrim delom baš zbog te različitosti orijentacija, zbog visokog stupnja radničkog samoupravljanja i zbog uspešne saradnje među raznim revolucionarnim grupama. U trećem arondismanu, na primer, se besplatno delio školski pribor, tri su škole laicizirane (odstranjena je religioznost) i otvoreno je sirotište. U XX arondismanu su učenici besplatno dobivali odeću i hranu. Bilo je još mnogo sličnih primera, ali jedan od ključnih elemenata relativnog uspeha Komune je bila inicijativa koju su u javnom sektoru pokazali obični radnici. Oni su uspešno na sebe preuzeli zadatke administratora i specijalista.  Komuna  je u krvi ugušena krajem maja 1871.

About the Author

admin