Časovi maternjeg jezika od ponedeljka na RTV Vojvodina

Nastava predmeta “Maternji jezik” na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, za đake osnovnih škola, počeće da se emituje na Drugom televizijskom programu Radio televizije Vojvodine od ponedeljka, 23. marta. Časovi će trajati po trideset minuta, a emitovaće se radnim danima od 7.45 do 17.45. Predavači će biti profesori maternjeg jezika koji predaju u školama. Takođe, sva predavanja moći će da se prate i na odloženom gledanju na sajtu rtv.rs . Snimanja časova maternjeg jezika, rade se po nalogu Ministarstva obrazovanja Republike Srbije, a u saradnji sa Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Časove mađarskog jezika snimaće kolege iz TV Panon. Oni će se, kao i časovi hrvatskog jezika, snimati u Subotici, časovi slovačkog jezika u Bačkom Petrovcu, rusinskog u Ruskom Krsturu, a rumunskog, uz pomoć kolega sa TV Banat u Vladimirovcu. Raspored emitovanja časova Maternjeg jezika biće objavljen na sajtu rtv.rs.

Učenje od kuće za učenike koji rade po IOP-u

Kako bi se nastavio proces nastave i učenja u vanrednim okolnostima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izradilo je obaveštenje za roditelje i uputstva za sve škole, koja sadrže korake i načine kojima se ostvaruje učenje na daljinu, korišćenjem raspoloživih digitalnih tehnologija i ranije pripremljenih alata. Kao i svi programi nastave i učenja i ovakva vrsta rada se odnosi na sve učenike uključene u obrazovno-vaspitni sistem, a škole u obavezi da u operativnim planovima rada predvide i učenje na daljinu sa učenicima koji rade po Individualnom obrazovnom planu (IOP).

Neophodno je da nastavnici izrade posebne prilagođene materijale za đake kojima je potreban struktuiran individualizovan pristup u radu (IOP-1, IOP-2 i IOP-3) i da ih  učine dostupnim učenicima na način koji dogovore sa roditeljima. U skladu sa potrebama učenika koji radi po individualizovanom obrazovnom planu priprema se sadržaj, uputstvo za učenje i dogovara način dobijanja povratne informacije, kako bi se pratilo napredovanje učenika i obezbedila dodatna podrška.

Zbog specifičnih potreba učenika i njima odgovarajućih načina učenja, ograničena je upotreba digitalnih obrazovnih platformi, a na nastavnicima je da  načelo „obrazovanje za sve“ sprovede na korektan način u skladu sa mogućnostima  u aktuelnoj situaciji.

Vrlo bitan element podrške u novonastaloj situaciji je psihološka podrška roditeljima dece koja rade po IOP-u, jer su ove porodice u kriznim vremenima još osetljivije. Ovu vrstu podrške mogu da pruže razredne starešine, nastavnici i psihološko-pedagoške službe u telefonskom kontaktu sa roditeljima ili putem elektronske pošte.

Za specijalne škole, priprema se dodatno uputstvo i sadržaji koji mogu biti od koristi u izradi operativnog plana rada, dok su za decu migrante koji se nalaze u prihvatnim centrima, uz podršku Komesarijata za izbeglice,  obezbeđeni televizori i računari preko kojih učenici mogu da prate predavanja na RTS 3 i obrazovnih platformi.

Uče đaci, ali uče i nastavnici

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) već tri godine razvija platformu zahvaljujući kojoj prosvetni radnici pohađaju obuku i nastavu onlajn u cilju što boljeg rada sa učenicima. Koliko se onlajn obuka, rad od kuće i daljinsko učenje dobro pokazalo u trenutku vanrednog stanja, objašnjava Tanjugu direktor ZUOV-a Zlatko Grušanović, koji kaže da sve za sada radi odlično.  “Sada imamo pokazatelj koliko je to sve dobro što radimo godinama. Zahvaljujući brojnim programima nastavnici mogu da nastave sa obukom, kao da je redovno stanje”, istakao je on.

Rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju ZOUV-a Ivan Savić rekao je da trenutno dosnimavaju materijal, koji su inače nastavnici pratili u učionicama. “Uče đaci na daljinu, ali uče i nastavnici. Pre tri dana smo na sajtu Zavoda objavili predlog alata za učenje na daljinu, koji je u toku jednog dana preuzet više od 42.000 puta. Nastavnici su pripremljeni na ovakav način rada”, kazao je Savić. Nastavnici u sve većem broju pristupaju platformi, kako navodi, i dodaje da su brojne obuke koje nastavnici mogu da pohađaju. “Na raspolaganju je obuka za razvijanje digitalnih kompetencija. ili na primer, digitalna učionica, koji se bavi upotrebom digitalnih udžbenika. Postoji i sistemska obuka za realizaciju novih programa nastave, ona je diferencirana po predmetima, matematika, srpski i brojni drugi predmeti”, rekao je Savić i dodaje da platforma nudi onlajn podršku, jer tehnička služba radi neometano.

Prema njegovim rečima, nastavnici mogu da pristupe obuci telefonom, od kuće, sa posla, sa autobuske stanice, i to je u ovoj situaciji vanrednog stanja, kako kaže, izuzetno. “Od oko 80.000 prosvetnog kadra, nastavnika i profesora, edukaciju je prošlo oko 50.000 iz različitih sistemskih obaveznih obuka. To je izvanredan broj s obzirom na to da prosvetni sistem teško trpi promene”, istakao je Ivan Savić.

Rukovodilac centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Dragana Buvač snima obuke nastave orjentisane ishodima koja je namenjena svim nastavnicima. “Danas konkretno snimamo blok koji je namenjen nastavnicima, ekonomija, pravo i administracija. Ovaj deo bi trebalo da radimo interaktivno, ali se svi prilagođavamo novonastaloj situaciji”, rekla je Tanjugu Buvač, i dodala da planiraju da završe celokupan materijal koji je potreban prosvetnim radnicima. “Kako se i oni prilagođavaju ovoj situaciji i snimaju svoje časove, tako smo i mi tu da pripremimo materijal koji će njima olakšati rad”, istakla je rukovodilac Dragana Buvač.

Novi Bečej: Đacima koji nemaju Internet gradivo će se dostavljati

U osnovnim školama u Novom Bečeju kažu da će nakon uvođenja nastave na daljinu svaki razred imati svoju Google učionicu, a za đake koji nemaju pristup digitalnim udžbenicima organizovano je da se preko škole dostavljaju materijali koje će preuzimati roditelji. Direktorka Osnovne škole “Miloje Čiplić” Biljana Banjac kaže da se nakon izmeštanja nastave na kanale RTS-a prati situacija u slučaju da Internet komunikacija nije u redu.

U OŠ “Josif Marinković” je slična situacija, a direktorka te škole Maja Vidaković napominje da će se u školi nalaziti pripremljeni materijal, po koji će dolaziti roditelji u određenom terminu, a kasnije će taj materijal, kada ga učenici popune, ići na proveru kod učitelja.

Uputstvo za škole i roditelje za učenje na daljinu

Ministarstvo prosvete izradilo je zbog vandrednih okolnosti obaveštenje za roditelje i uputstva za sve škole, koja sadrže korake i načine kojima se ostvaruje učenje na daljinu, korišćenjem raspoloživih digitalnih tehnologija. Ovakva vrsta rada se odnosi na sve učenike uključene u obrazovno-vaspitni sistem, a škole su u obavezi da u operativnim planovima rada predvide i učenje na daljinu sa učenicima koji rade po Individualnom obrazovnom planu (IOP). “Neophodno je da nastavnici izrade posebne prilagođene materijale za đake kojima je potreban struktuiran individualizovan pristup u radu (IOP-1, IOP-2 i IOP-3) i da ih učine dostupnim učenicima na način koji dogovore sa roditeljima. U skladu sa potrebama učenika koji radi po individualizovanom obrazovnom planu priprema se sadržaj, uputstvo za učenje i dogovara način dobijanja povratne informacije, kako bi se pratilo napredovanje učenika i obezbedila dodatna podrška”, navedeno je u saopštenju.

Zbog specifičnih potreba učenika i njima odgovarajućih načina učenja, ograničena je upotreba digitalnih obrazovnih platformi, a na nastavnicima je da načelo “obrazovanje za sve” sprovede na korektan način u skladu sa mogućnostima u aktuelnoj situaciji. “Vrlo bitan element podrške u novonastaloj situaciji je psihološka podrška roditeljima dece koja rade po IOP-u, jer su ove porodice u kriznim vremenima još osetljivije. Ovu vrstu podrške mogu da pruže razredne starešine, nastavnici i psihološko-pedagoške službe u telefonskom kontaktu sa roditeljima ili putem elektronske pošte.

Za specijalne škole, priprema se dodatno uputstvo i sadržaji koji mogu biti od koristi u izradi operativnog plana rada, dok su za decu migrante koji se nalaze u prihvatnim centrima, uz podršku Komesarijata za izbeglice, obezbeđeni televizori i računari preko kojih učenici mogu da prate predavanja na RTS 3 i obrazovnih platformi.

Ivana Kovačević u top 50 najboljih nastavnika sveta

Ivana Kovačević, nastavnica srpskog jezika i književnosti iz Beograda, koja radi u OŠ “Dr Dragan Hercog” plasirala se u 50 najboljih nastavnika sveta, među 12.000 nominacija i prijava iz 140 zemalja, saopštilo je Udruženje “Živojin Mišić”. To udruženje je, kako se navodi, prošle godine izabralo predstavnike Srbije za takmičenje “Global Teacher Prize”, koje, kako kažu, opstoji šest godina i organizuje ga Varkey Fondacija, od ove godine u partnerstvu sa organizacijom UNESCO. Cilj takmičenja je da pronađe najbolje nastavnike u svetu i pokaže da je njihova profesija jedna od najvrednijih za svako društvo. Dosadašnji pobednici ovog takmičenja dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, Palestine, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Kenije, a ove godine Srbija ponovo ima mogućnost da se nađe na prvom mestu.

Ivana Kovačević je diplomirala, završila master studije, a sada završava i doktorske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Počela isplata rata studentskih kredita i stipendija

Isplata četvrte i pete mesečne rate studentskih kredita i stipendija, studentima visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji  za školsku 2019/2020. godinu počele su u četvrtak, 19. marta 2020. godine. Mesečni iznos studentskog kredita, kao i studentske stipendije iznosi 8.400,00 dinara.  Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za isplatu studentskih kredita izdvojeno je 153.115.200,00 dinara, a za isplatu studentskih stipendija 136.701.600,00 dinara.

Kako da sa tinejdžerima prebrodite izolaciju?

Stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda napravili su za “Blic” spisak preporuka kako da što efikasnije napravite balans u vreme vanrednog stanja ako imate adolescente u porodici. Evo šta treba da radite.

– Roditelji, razgovarajte sa adolescentima kako biste im približili značaj situacije, i potrebe za privremenom izolacijom unutar porodice. Adolescencija je period kada je smanjen pristup vršnjačkim grupama pravi poseban distres, imajte razumevanja i napravite strategiju kako da vreme, bilo samostalno bilo unutar porodice, što kreativnije osmislite.

– Adolescenti i roditelji, napravite plan strukture dana koji obuhvata dovoljno sna, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, komunikaciju između članova porodice, kao i sa bliskim prijateljima putem telefona i društvenih mreža (kako bismo smanjili mogućnost širenja infekcije)

– Ovo je nova situacija za sve, ne pokušavajte da osmislite nove strategije, već koristite poznate koje su vam ranije pomagale da umanjite stres.

– Ne znamo koliko će trajati ova situacija pa je veoma važno da se umirimo, prihvatimo da nema jasnog vremenskog okvira i da funkcionišemo ovde i sada.

– Razmotrite koje vam aktivnosti pričinjavaju zadovoljstvo i koje sada možete primeniti da podignete nivoe psiholoških snaga.

– Budite svesni psiholoških granica i rizika od preplavljivanja informacijama i emocijama: moguće je da će vam trebati više vremena da promislite o stvarima i napravite smisao u novim situacijama. 

– Izbegavajte dramatični ton i prenaglašavanje situacija koje mogu dovesti do panike kod vaših bližnjih.

– Izbegavajte konzumiranje alkohola, duvana i drugih rizičnih supstanci koje mogu oslabiti vaš imuni sistem i psihološke kapacitete.

– Budite informisani, informišite se sa zvaničnih izvora. 

– Delite informacije: roditelji motivišite adeolscente da sa vama podele saznanja koja oni imaju (na primer sa društvenih mreža) i time uvažite i njih i njihovu podjednako validnu ulogu u situaciji krize (pandemije). Adolescenti, pitajte roditelje za njihova saznanja i budite tim u ovoj situaciji.  

– Napravite plan raznovrsnih sadržaja koji će vas mentalno stimulisati u narednim danima.

– Komunicirajte, pokušajte da prepoznate kako se osećate i da o tome otvoreno razgovarate unutar porodice. Važno je da jedni drugima članovi porodice budu podrška i imaju razumevanja jedni za druge.

– Preraspodelite dogovore oko kućnih obaveza kako niko ne bi imao utisak “borbe za poziciju moći” unutar porodice već saradnje i saveza.

– Adolescenti često ispituju nova pravila, granice, mogućnosti i imaju doživljaj da su snažniji od izazova sa kojima se suočavaju, odnosno da njih ovakve situacije ne mogu da ugroze. Razgovarajte kako o ličnim rizicima, tako i odgovornosti u zajednici u ovoj novonastaloj situaciji pandemije.

– Ukoliko imate poteškoća da se izborite sa mentalnim tegobama možete kontaktirati zvanične brojeve telefona za pružanje podrške i informacija kako da se u pojedinačnim situacijama izborite sa poteškoćama, odnosno da li i gde da potražite stručnu pomoć.

Studenti medicine telefonski pomažu građanima

Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, dobrovoljno su se prijavili da kao volonteri pomognu u borbi protiv novog korona virusa. Angažovani su u Institu za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” da telefonski daju savete građanima o svemu što ih zanima. Oko 150 studenata, podeljeno je u grupe, a dežurstva su u tri smene. Oni su prethodno prošli edukaciju i obuku kod epidemiologa i dobili su sve potrebne informacije o epidemiološkim i kliničkim karakteristikama infekcije novim korona virusom.

Epidemiolog Instituta Batut Marija Milić zahvalila se svim studentima koji su odlučili da pomognu građanima, da ih svakodnevno informišu o svim važnim pitanjima koja se tiču infekcije novim korona virusom. “Studenti su od epidemiologa Instituta Batut dobili sve bitne informacije u vezi samog uzročnika ove infekcije, putu prenosa infekcija, kliničkoj slici, kao i o svim opštim merama prevencije kojih građani treba da se pridržavaju kako bi sprečili širenje infekcije kako bi zaštitili sebe, svoje bližnje i okolinu”, rekla je Milić za Tanjug.

Ukoliko imaju neke nedoumice ili na neko pitanje građane nemaju odgovor mogu da se konsultuju sa epidemiologom koji je stalno sa njima. Apsolvent Medicinskog fakulteta u Beogradu Marko Maksimović kaže da je inicijativa krenula od desetak studenata, a da se zatim preko Studentskog parlamenta i društvenih mreža proširila. “Kao budući lekari već imamo u sebi usađeno da u najtežim situacijama pomognemo našem stanovništvu”, kaže Marko i dodaje da ima još kolega koji su zainteresovani da volontiraju i da “priskoče u pomoć”.

Jedan od volontera je i Radoš Ninić koji kaže da građane najviše zanima kako se novi korona virus najčešće prenosi, koji su simptomi infekcije, ali i da se raspituju o merama prevencije, kako da sačuvaju svoje bližnje, porodicu sa kojima borave u istim prostorijama. “Najviše pitanja postavljaju o samom korona virusu, ali i o merama izolacije, ukoliko su bili u kontaktu sa našim državljanima koji su došli iz ugroženih područja, koliko traju izolacija, koja su ugrožena područja”, kaže Radoš za Tanjug. Zovu, kako je rekao, i sugrađani stariji od 65 godina zbog novih mera Vlade Srbije, koje podrazumevaju potpunu zabranu izlaska iz domova. “Mi im pružamo informacije kako možemo mi da im pomognemo, ali i kako matične opštine i volonteri koji su zaduženi da dostavljaju potrebnu hranu i lekove starijim sugrađanima”, naveo je on.

Sve informacije o novom korona virusu mogu se dobiti na brojeve telefona:064 88 11 908, 064 88 11 909, 064 88 11 910, 064 88 11 911, 064 88 11 912, 064 88 11 913, 064 88 11 914, 064 88 11 915, 064 88 11 916, 064 88 11 917. Otvoreno je i još deset dežurnih telefonskih linija koje građani mogu dobiti pozivanjem broja telefona 011/2684566. Dežurstva traju od 8 do 22 sata.

Adligat otvara fond za čitanje preko interneta

Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” – Biblioteka Lazić/Muzej knjige u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom Svetozar Marković otvara svoj bogati fond za digitalno čitanje putem interneta. Kolekcija Udruženje “Adligat” – Biblioteka Lazić od danas je deo pretraživača digitalne biblioteke na adresi pretrazivac.srb. Ove dve institucije zajedno nastavljaju digitalizacije retke ratne štampe, starih pravnih knjiga, kalendara i materijala o gradu Beogradu. Digitalizovani materijali će biti dostupni besplatno javnosti za korišćenje u nekomercijalne svrhe, tj. za čitanje, naučna i stručna istraživanja itd. Radi se o izuzetno retkim materijalima do sada malo poznatim ili potpuno nepoznatim javnosti.

Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat, kaže: “Želeli smo da našim aktivnostima podržimo napore Vlade Srbije na polju digitalizacije i digitalne solidarnosti u ovim teškim vremenima, kada su digitalne kopije jedino što ljudi mogu da koriste od kuće”

Projekat vodi zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, doc. dr Adam Sofronijević. Sofronijević napominje da su Zbirke Udruženja Adligat su od prvorazrednog značaja za srpsku i svetsku istoriju. “Interesovanje domaće i strane javnosti za pristup ovoj građi je veliki. U doba krize i izolacije, sigurni smo da će mnogima ovi materijali značiti kako za razonodu ali tako isto i za ozbiljna naučna istraživanja. Pri tom, obavljamo posao koji je važan i za decenije koje dolaze. Drago nam je da se baš u ovom trenutku Adligat pridružio digitalnom repozitorijumu koji održava Univerzitetska biblioteka a u kojem se nalazi najveća pretraživa digitalna biblioteke na srpskom jeziku u kojoj je do sada sabrano više od 600.000 digitalizovanih, pretraživih i mašinski čitljivih stranica kulturnog nasleđa Republike Srbije iz najvažnijih ustanova kulture kakve su Univerzitetska biblioteka iz Beograda, Narodna bibioteka Srbije, Narodni muzej Srbije i još preko dvadeset partnerskih ustanova iz Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore” kazao je Sofronijević.

Udruženje Adligat je veoma ozbiljno shvatilo novonastalu situaciju sa koronavirusom. Adligat je bila prva institucija koja je obustavila rad sa posetiocima i organizovala radne procese tako da se rizik zarazom svede na minimum. “U toku je izrada našeg novog sajta, na kojem će biti obrađene informacije o svim našim legatima i opisi naših zbirki. U jednom od objekata koje koristi Adligat u Kumodražu, preselili smo nekoliko kolega i napravili malo muzejsko selo, tako da naše kolege koje održavaju ceo sistem ne moraju da koriste javni prevoz. Pojačali smo higijenske mere u svim prostorijama, a uposlili smo i najmlađe, tako da od svojih kuća, posle redovne nastave, uče o knjigama i obrađuju zbirke filatelije. Život i rad ne mogu i ne smeju da stanu. Ubeđeni smo da ovu krizu, ukoliko budemo složni, vredni i disciplinovani, možemo da prevaziđemo. Organizovali smo i specijalnu službu volontera, tako da naše kolege nude pomoć starijim donatorima i članovima Adligata. Svako koliko može, svako onom kome je potrebno…“ kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata i ističe zahvalnost Univerzitetskoj biblioteci i gospodinu Sofronijeviću na pomoći u procesu digitalizacije materijala koji imaju osobine kulturnih dobara od izuzetnog značaja.

Vremeplov: U Francuskoj legalizovani sindikati

U Francuskoj su na današnji dan 21. marta 1884. godine legalizovani sindikati.

Vremeplov: Umro Giga Geršić

Srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan  21. marta  1918. Jedan je od osnivača Narodne Radikalne stranke, u čijim je vladama tri puta bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito iz međunarodnog javnog prava. Dela: “Enciklopedija prava”, “Sistem rimskog privatnog prava”, “Priroda državine”, “Današnje ratno pravo”, “Današnje diplomatsko i konzularno pravo”, “Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi”.

Vremeplov: Spaljen Tomas Krenmer

  Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer  spaljen je na današnji dan 21. marta 1556. godine na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju i sastavio “Opšti molitvenik” na maternjem, engleskom jeziku.

Vremeplov: Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije

Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije 21. mart proglasile su Ujedinjene nacije 1966. godine. Srbija je, u decembru 2018. godine, podnela Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije izveštaj o jednogodišnjoj primeni prioritetnih preporuka, a da su u pitanju preporuke 16 i 17 usmerene na krivična dela učinjena iz mržnje, i u tom izveštaju posebno je istaknut značaj prve presude koja je izrečena po tom osnovu.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izjavila je da, iako u Srbiji nema sistemske rasne diskriminacije, i dalje je prisutna distanca prema Romima i Romkinjama.

Vremeplov: Rođen Johan Bah

Na današnji dan  21. marta 1685. godine  rođen je Johan Sebastijan Bahna čijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog  izvođenja Bahovog remek dela “Muke po Mateji” (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i “Branderbuški koncerti” i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

Vremeplov: Proglašena Sovjetska Mađarska Republika

Na današnji dan 21. marta 1919. godine proglašena je Sovjetska Mađarska Republika, stvorena bez krvoprolića. Predsednik vlade je postao socijalista Šandor Garbai, a komesar za spoljne poslove vođa komunista Bela Kun. Vlada je nacionalizovala industrijska, rudarska i saobraćajna preduzeća, banke i trgovinu, uvela osmočasovno radno vreme i druge socijalne mere. Republika je pala avgusta 1919. nakon vojne intervencije Čehoslovačke i Rumunije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odbila je da učestvuje u intervenciji uprkos snažnom pritisku Pariza i Londona.

Vremeplov: Rođen Ivan Goran Kovačić

  Ivan Goran Kovačić, pesnik, hrvatski pisac i novinar, autor potresne poeme “Jama” o zločinima hrvatskih ustaša nad Srbima, kao i dela “Štrajk u fabrici štrebera”, “Humoreske i satire”, “Par nas s Parnasa” rođen je na današnji dan 21. marta 1913. Ubili su ga četnici u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, kod sela Vrbnice nedaleko od Foče.

Vremeplov: Svetski dan voda

Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i, vremenom, značaj ovog dana je počeo da raste.

Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Takođe, od 2005. godine do 2015. godine se obeležava decenija voda, tako da Svetski dan voda ima poseban značaj ovih godina. U Srbiji se Svetski dan voda obeležava brojnim manifestacijama.

Vremeplov: Umro Gete

Na današnji dan 22. marta 1832. godine umro je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske književnosti. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Strazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literature, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više srpskih narodnih pesama, uključujući “Hasanaginicu”. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama u istoriji književnosti. Dela: romani “Faust”, “Vilhelm Majster”, “Verter”, “Izbor po srodnosti”, drame “Gec od Birlinhema”, “Egmont”, “Ifigenija na Tavridi”, “Torkvato Taso”, tragedije “Klaviho”, “Vanbračna kći”, ep “Herman i Doroteja”, putopis “Putovanje po Italiji”, autobiografsko delo “Iz mog života”, poezija “Marijenbadska elegija”, “Rimske elegije”, “Zapadno-istočni divan”, epigrami “Ksenije”, “Teorija boja”.

Vremeplov: Reforma zdravstvene zaštite u SAD

Kongres SAD usvojio je na današnji dan 22. marta2010. godine Zakon o reformi zdravstvene zaštite, čime je prvi put u istoriji uvedeno besplatno zdravstvo u SAD. Ovim činom ostvareno je jedno od ključnih obećanja predsednika Obame i njegovo usvajanje uzima se kao presedan u istoriji te zemlje.

Vremeplov: Papa ukinuo templare

Na današnji dan 22. marta 1312. godine Papa Klement V je ukinuo francuski monaški viteški red Templara, osnovan u Palestini 1118. radi zaštite poklonika Hristovog groba.

Vremeplov: Braća Limijer prvi put prikazali „pokretne slike“

Pioniri filma, braća Ogist i Luj Limijer demonstrirali su na današnji dan 22. marta1895  u Parizu prvi put pokretne slike, upotrebivši celuloidnu traku.

Vremeplov: Rođen Van Dajk

Na današnji dan 22. marta 1599 godine rođen je flamanski slikar Anton Van Dajk (Anthony Van Dyck), istaknuti predstavnik Flamanske slikarske škole. Učenik i saradnik slavnog Rubensa, proslavio se kao portretista. Godine 1632. postao je dvorski slikar kralja Čarlsa I (Charles).

Vremeplov: Rođen Borisav Stanković

Srpski pisac Borisav Stanković, jedan od začetnika moderne srpske proze rođen je na današnji dan 22. marta1876  . Prikazujući život rodnog Vranja s kraja 19. veka, dao je i psihološku analizu ličnosti, unoseći prvi put u srpsku literaturu erotiku i senzualnost (“Nečista krv”, “Koštana”, “Iz starog jevanđelja”, “Stari dani”).

Vremeplov: Prvi put u Engleskoj zvanično odobrena eutanazija

Na današnji dan 22. marta 2002. godine Vrhovni sud Velike Britanije uvažio je molbu žene, kvadriplegičara i dozvolio da se aparati koji su je održavali u životu isključe, čime je po prvi put u Engleskoj zvanično odobrena eutanazija.

Spremni da pošaljemo avione za studente, dozvole su problem

Država je spremna da pošalje naše avione za srpske studente i druge građane koji su ostali zarobljeni na aerodromima u inostranstvu, izjavio je u četvrtak uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. “Spremni smo da pošaljemo naše avion i mi to da platimo. Naši ljudi i studenti treba da razumeju da ćemo da pokušamo i potpisaćemo specijalnu dozvolu za tu vrstu specijalnih letova za našu decu i građane”, rekao je Vučić. On je tako odgovorio na pitanje novinara šta će biti sa našim ljudima koji su zarobljeni širom Evrope na aerodromima i koji su kontaktirali naše ambasade, na primer, dve devojke na aerodromu Šarl de Gol, zatim osam putnika na aerodromu u Amsterdamu… “Ako bude trebalo, mi ćemo da dezinfikujemo pojedine avione, ali nije to problem već to što nam više ne daju da sletimo. Tako smo čekali i za avion za ovu medicinsku opremu iz Lajpciga pošto to spada pod posebne dozvole EU. Treba da čekamo dva, pet ili sedam dana, a mi sve merimo po satima”. Kaže da će biti organizovani avioni, ali da su najveći problem dozvole za sletanje. Vučić je naveo da je avion “319” u Pekingu, “330” je na putu za Kinu, falkon je otišao u Egipat, jedna avion za Tunis, tako da su trenutno svi avioni zauzeti. Predsednik kaže da se traži rešenje, ali da treba imati u vidu da su u Evropi u mnogim zemljama odavno zatvorili sve puteve i da je do danas samo u Italiji 3.400 mrtvih.

Premijerka Ana Brnabić kaže da su oko problema sa našim studentima već razgovarali i dali uputstvo ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću da radi na tome. “Pravićemo spiskove naših studenata koji su ostali u inostranstvu, a žele da se vrate, pošto se zatvaraju kampusi i slično. Važno je da budu u kontaktu sa ambasadom i da imamo grupe, a ne da se bavimo pojedinačnim slučajevima”. Dodaje da se mnogo ljudi javilo danas da se vraćaju, ali da treba imati u vidu i da se neki vraćaju, na primer, iz Pariza sa turističkih putovanja. Premijerka je zapitala da li je to normalno da neko u ovoj situaciji ide na turističko putovanje i da sada država treba i o njima da vodi računa pored miliona ugroženih građana. Pravimo spiskove i organizovaćemo transport avionima vlade, poručila je Brnabić.

Poverenik: Ne povređujte pravo na privatnost obolelih!

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apelovao je na škole i prosvetne radnike da, posebno prilikom upotrebe savremenih elektronskih sredstava komunikacije, vode računa o dopuštenosti obrade podataka o zdravstvenom stanju, te o merama zaštite istih podataka. Kako se navodi u saopštenju, u poslednjih nekoliko dana učestala su obraćanja roditelja školske dece Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojima roditelji ukazuju na to da prosvetni radnici putem savremenih elektronskih sredstava komunikacije (vajber i fejsbuk grupe, imejlovi i slično) zahtevaju dostavu obaveštenja o zdravstvenom stanju učenika i njihovih članova porodice, pravdajući to zahtevom školskih uprava i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

“Ukazujemo da je Poverenik u prethodnom periodu u više navrata, a putem svojih saopštenja, apelovao na čitavu javnost, a naročito na medije i organe javne vlasti, da u aktuelnoj situaciji, vezanoj za aktivnosti sprečavanja širenja korona virusa, treba da vode računa da se tim aktivnostima ne povređuje pravo na privatnost obolelih lica. Poverenik ovim putem apeluje na škole i prosvetne radnike da, posebno prilikom upotrebe ovakvih sredstava komunikacije, vode računa o dopuštenosti obrade podataka o zdravstvenom stanju, te o merama zaštite istih podataka, kako isti ne bi bili dostupni licima koja nisu ovlašćena da raspolažu ovim podacima”, stoji u saopštenju Poverenika.

Dodaje se da Poverenik ponovo apeluje da prilikom planiranja i sprovođenja aktivnosti, svaki rukovalac podataka mora da vodi računa da se obrada podataka o ličnosti, kako obolelih tako i potencijalno zaraženih lica, vrši samo u okviru minimuma onih podataka koji su neophodni za ostvarenje svrhe zaštite javnog zdravlja i smanjenja broja obolelih, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. “Ovim povodom Poverenik se obratio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i još jednom ukazao na neophodnost poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pa i u kriznim i vanrednim situacijama, a ovo naročito iz razloga što su podaci o zdravstvenom stanju lica posebna vrsta podataka o ličnosti, čija je obrada veoma restriktivna”, navodi se.

Ombudsman: Niko ne sme da preti otkazom roditeljima, inspekcija da hitno reaguje

Veliki broj gledalaca TV N1 i čitalaca našeg portala zanimalo je šta da rade kada im se na poslu preti otkazom ukoliko ne dođu na posao, a oni s druge strane nemaju ko da im čuva decu. Zaštitnik građana Zoran Pašalić odgovara da takve slučajeve prijave inspekciji rada koja je dužna da hitno reaguje. U slučaju da inspekcija ne postupi po prijavi, da se obrate zaštitniku. “Kada neko preti jednom zaposlenim, znači da preti određenom broju. Kao takvi treba da nastupe i prijave inspekciji rada. Ako ne odgovori u kratkom roku, onda se obraćaju nama i mi preuzimamo radnje”, napomenuo je zaštitnik građana Zoran Pašalić u Danu uživo i istakao da vanredno stanje znači veću brzinu rada. On je objasnio da su tokom vanrednog stanja poslodavci u mogućnosti da skrate radno vreme, izvrše preraspodelu radnog vremena, uvedu rad od kuće, uvedu korišćenje godišnjeg odmora, prinudni odmor, a može doći i do sporazumnog raskida ugovora ili otkaza.

Jedan gledalac koji se predstavio kao Ivan, naveo je da su i on i supruga zdravstveni radnici, on anesteziolog u vojnom zdravstvu, a ona specijalizant u državnoj bolnici i imaju dvoje dece mlađe od 12 godina. Kako kaže, on je angažovan na zbrinjavanju obolelih od koronavirusa, a i pored potvrde njegove ustanove supruzi se preti otkazom u slučaju odsustva sa posla, iako nema ko da im čuva decu. Zaštitnik građana poručuje “prijavite, a istražiće se kompletno”. “Ne sme niko nikome da preti otkazom u ovoj situaciji. U situacijama kada se to dešava treba prijaviti nadležnoj instituciji. Ako ne reaguje, zna se ko reaguje, a to je institucija zaštitnika građana”, napominje Pašalić.