Šarčević: Više scenarija za upis đaka u srednje škole i na fakultete

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da razrađuje više scenarija kako da se završi ova školska godina i kako da se realizuju upisi đaka u srednje škole i na fakultete. On je naglasio da se razrađuje nekoliko modela kako će se završiti školska godina ako škole budu zatvorene zbog novog korona virusa do 1. maja, 15. maja, 31. maja, 15. juna ili pak krajem juna. Sve opcije se razmatraju, kaže ministar, i dodaje da sve u velikoj meri može da se završi na daljinu. “Naravno da ćemo razraditi i poslednji scenario ako sve mora da bude u potpuno drugačijoj formi. Svi mogu da budu relaksirani kada je u pitanju upis dece u srednje školu i na fakultet , ali i za polazak u osnovnu školu”, naveo je on.

Napominje da će biti posebno razrađen model upisa dece u specijalizovana odeljenja srednjih škola i gimnazija i da na tome rade timovi Ministarstva prosvete. “Videćemo da li je moguće to izvesti onlajn, u kojoj meri će se to doraditi kada se steknu uslovi da se ide uživo u nastavu. Mi smo tek pri kraju prve nedelje rada (na daljinu). Imamo dovoljno vremena ispred sebe, školska godina regularna traje do 31. avgusta, što ne znači da ćemo u avgustu ići u školu”, naglasio je ministar. Kako kaže osnovni cilj učenja na daljinu je da se ostvari dobar kontinuitet, a da li su u tome uspeli znaće se kada se đaci vrate u školske klupe i kada se uradi prava evaluacija.

Očekuje da će postignuće biti bolje u osnovnom i srednjem obrazovanju, nego na visokom (fakultetima). Što se tiče upisa dece i prvi razred osnovne škole ministar kaže da je dovoljno da ih škole sada evidentiraju – telefonski ili mejlom, a da će kasnije (kada uslovi dozvole) biti obavljeni i sistematski pregledi budućih prvaka i psihološko testiranje. “Sada bi roditelji trebalo da vode dete na lekarski pregled za upis u prvi razred. To nećemo da radimo, možemo to da obavimo u junu, julu, avgustu. I u redovnim uslovima se dešava da preglede roditelji urade u avgustu pa im niko nije zamerao”, naveo je ministar. Ističe da je važno da pet dana pred početak naredne školske godine deca budu testirana (psihološki testovi u školama) kako bi se formirala odeljenja.

Za manjine nastava na RTV, B92 i TV Sandžak

Nastava za manjine počinje da se emituje danas – u ponedeljak na drugom programu Radio-televizije Vojvodine, TV B92 i TV Sandžak, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. On je za Tanjug naglasio da je sa RTV već snimljeno dosta programa za manjine koje žive u AP Vojvodina – Mađare, Slovake, Rumune, Rusine, Hrvate. Na B92 emitovaće se časovi za bugarsku i albansku manjinu koji žive u Srbiji.ž Ministar kaže da je formiran studio u Dimitrovgradu za bugarsku manjinu i studio u Bujanovcu za albansku nacionalnu manjinu. “Tamo rade predstavnici naših školskih uprava zajedno sa profesorima i ljudima iz ove TV stanice. Sa B92 smo danas u razgovorima da se dualni sadržaji za srednjoškolce emituju na toj TV stanici. Takođe, da sve ono što možemo od drugih sadržaja, a nije na RTS-u pređe na B92”, pojasnio je ministar. TV Sandžak, Matica bošnjaka i Ministarstvo prosvete, kako kaže Šarčević, potpisali su ugovor da se nastava za tu bošnjačku nacionalnu manjinu emituje na TV Sandžak.

Ministar napominje da predstavnici ministarstva nadgledaju snimanje programa i da se mora pratiti nastavni plan i program. Kako kaže, nastavnici su dobili uputstva i pripremljeni su programi za decu sa posebnim potrebama za IOP1 i IOP2, ali da su nastavnici dobili instrukcije i za IOP3. Za nastavu na daljinu koja je počela da se emituje u utorak na RTS3, kaže da je već sve uhodano, da sada sve deluje ležernije.

Od ponedeljka đaci će časove moći da prate i na RTS 2, a biće povećan i fond časova sa dva, za učenike od prvog do osmog razreda, na tri časa dnevno i sa tri na četiri časa dnevno za osmake. Prošle nedelje đaci su pratili predavanja za opšteobrazovne predmete, srpski, matematika, svet oko nas za niže razrede i srpski, matematika, istorija, geografija, fizika, hemija, biologija, za više razrede. Od ponedeljka ove nedelje počinju i časovi na daljinu za strani jezik, muzičko, likovno, tehnika sa tehnologija, informatika.

Pokrajinski sekretarijat obustavio rad putem neposrednog kontakta

U vezi sa Zaključkom Vlade o obustavljanju neposrednog kontakta u svim organima državne uprave, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, posebnim organizacijama, ustanovama, javnim preduzećima i drugim organizacijama kojima je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obustavio je 20. marta rad sa strankama putem neposrednog kontakta u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice obaveštava stranke da svoja prava odnosno obaveze u vezi sa nadležnostima ovog sekretarijata ne mogu ostvariti putem neposrednog kontakta sa zaposlenima u ovom sekretarijatu već putem pošte, imejla odnosno telefonskim putem:

1. zahtevi u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica, kontakt osoba: Žužana Macko (021/487-4439, imejl: zuzana.macko@vojvodina.gov.rs)

2. zahtevi u vezi sa ostvarivanjem prava iz oblasti obrazovanja kontakt osoba: Danica Lučić (021/487-4451, imejl: danica.lucic@vojvodina.gov.rs) i Dragan Grahovac, inspekcijski poslovi (021/487-4452, imejl: dragan.grahovac@vojvodina.gov.rs)

3. zahtevi u vezi sa davanjem saglasnosti na pečate, upotrebu grba APV i imena „Vojvodina“, Dijana Katona (021/487-4427, imejl: dijana.katona@vojvodina.gov.rs)

4. zahtevi u vezi sa stručnim ispitima (licence za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, licence za direktore obrazovnih ustanova, stručni ispit za sekretare obrazovanih ustanova, prvosudni ispit, sudski tumači, državni stručni ispit, jezički ispiti), Slobodanka Stanković-Davidov (021/487-4226,imejl: slobodanka.stankovic@vojvodina.gov.rs)

5. zahtevi u vezi sa plaćanjima, kontakt osoba: Livia Korponai (021/487-4450, imejl: livia.korponai@vojvodina.gov.rs), Čaba Varga (021/487-4681, caba.varga@vojvodina.gov.rs)

Ocenjivanje i praćenje napredovanja učenika tokom učenja na daljinu sumativno i formativno

Ocenjivanje učenika regulisano je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i pravilnicima koji propisuju dve vrste ocenjivanja: sumativno i formativno. Sumativno i formativno ocenjivanje su deo jedinstvenog procesa, a u obrazovnoj praksi, do sada je težište bilo na sumativnom ocenjivanju, najčešće brojčanom.

U nastalim okolnostima ostvarivanja nastave na daljinu, praćenje i ocenjivanje učenika, podrazumeva promenu postojeće prakse i drugačije načine ocenjivanja, gde se sa sumativnog prelazi na formativno ocenjivanje. Formativno ocenjivanje treba zahteva veću interaktivnost učenika i nastavnika korišćenjem elektronskih mreža i platformi.  Važno je da postoji svakodnevna komunikacija nastavnika sa učenicima jer to omogućava nastavnicima da prikupe što više podataka o tome kako učenici uče i dokle su stigli u savladavanju gradiva.

Postoji mnogo formi i alata pogodnih za formativno procenjivanje rada učenika. To podrazumeva zadatke kao što su na primer, eseji, razvoj postera, korišćenje elektronske pošte, virtuelni grupni rad, Skajp ili Viber intervjui, pauer point prezentacije (PPT), istraživački zadaci, igranje uloga u virtuelnoj učionici, učenički portfolio, sačinjavanje individualnih planova karijernog razvoja i slično. Tokom učenja na daljinu, nastavnici mogu učenicima prosleđivati testove i kontrolne vežbe putem društvenih mreža, elektronskom poštom ili putem platforme, a urađene radove učenici mogu na isti način vraćati nastavnicima da ih pregledaju i eventualno ocene. Pored toga, nastavnici korišćenjem alata za pravljenje upitnika i kvizova mogu da kreiraju kratke test forme sa zadacima višestrukog izbora i kratkog odgovora.

Na veb stranicama Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, moguće je naći  alate za interakciju, razvoj kvizova i upitnika i alate za saradnju i deljenje koji značajno mogu da olakšaju rad nastavnika kada je u pitanju vrednovanje ishoda učenja.

Jedan od načina za formativno ocenjivanje  u  uslovima daljinskog učenja jeste elektronski portfolio (e-portfolio) učenika koji predstavlja zbirku učeničkih radova koja prikazuje rezultate koje je učenik postigao kroz razne aktivnosti u nastavnom procesu ,na primer  eseji, posteri, fotografije, video i audio zapisi, umetnička dela koje je kreirao učenik.

Postoje i drugi različiti alati koji su dostupni na Internetu, a koji obezbeđuju lako kreiranje e-portfolija, olakšani pregled i upotrebu poput alata pod imenom Muhara. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja će pripremiti uputstvo i ček liste koje nastavnicima mogu da pomognu da sumiraju formativne procene prikupljne u periodu realizacije nastave na daljinu. Elektronski dnevnik pored sumativnih ocena ima predviđena polja za unošenje  formativnih procena.  Sve  formativne ocene i uvidi nastavnika u toku implementacije nastave na daljinu će biti iskorišćeni za sumativno ocenjivanje na kraju nastavne godine.

Opisane postupke praćenja i vrednovanja je moguće primeniti za najveći deo populacije učenika. Ipak, postoji i manji broj učenika koji nije u mogućnosti da učestvuju u interaktivnoj, elektronskoj komunikaciji. Za takve učenike, u ovom trenutku, škole su u obavezi da obezbede štampane materijale ili korišćenje raspoloživih školskih resursa (npr. tableta koje su dobijale škole/učenici). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi na tome da preko razrednih starešina i škola ustanovi tačan broj takvih učenika.

Važno da nastavnici tokom nastave na daljinu beleže zapažanja o napredovanju učenika

Važno je da nastavnici strukturiraju svoju pedagošku dokumentaciju o praćenju učenika kako bi u kontinuitetu mogli da beleže relevantna zapažanja o njihovom napredovanju u učenju. To se odnosi na podatke o obrazovnom napretku u odnosu na ishode učenja, zapažanja o zalaganju učenika, kao i na preporuke za dalje učenje.  Zapažanja o napredovanju u učenju nastavnici mogu beležiti u pedagoškoj dokumentacii koju su sami struktuirali (pisanom i/ili elektronskom obliku), koristeći sistem za praćenje učeničkih postignuća kroz druge sisteme za podršku elektronskom učenju.

Potrebno je da nastavnici u školama koje pedagošku evidenciju vode elektronskim putem, korišćenjem esDnevnika, suštinska i ključna zapažanja o napredovanju u učenju beleže za svakog učenika. U delu koji se odnosi na evidentiranje ocena za odabranog učenika (kartica „Ocene“) izborom opcije „Dodaj aktivnost“, nastavnik dobija mogućnost da zabeleži zapažanja o aktivnostima i napredovanju u učenju. Odeljenjske starešine imaju mogućnost da prilikom definisanja radne nedelje u sekciji „Napomena“ navedu da se nastava u tekućoj nastavnoj nedelji relizije na daljinu.

Školama je ranije poslat i dopis u vezi sa učenjem na daljinu, u kome je, između ostalog, istaknuta obaveza škola i data uputstva za praćenje napredovanja učenika tokom perioda u kome se učenje odvija na daljinu.

Počele obuke nastavnika za Majkrosoft tims platformu za nastavu na daljinu

On lajn obuka nastavnika za korišćenje platforme Majkrosoft tims (Microsoft Teams) koja je prilagođena za učenje na daljinu počela je u petak 20. marta, a u pripremi su i video uputstva za rad.  Kako bi se nastavnicima olakšalo korišćenje ove platforme, pored uputstava koja su dostupna na adresi https://rasporednastave.gov.rs/alati-uputstva.php, pripremljene su i onlajn obuke. Obuke će se održavati četiri dana nedeljno, dva puta dnevno, o čemu nastavnici treba da se informišu od direktora koji su dobili raspored obuka i uputstva za pristup obukama.

Platforma se uspostavlja u saradnji sa kompanijom Majkrosoft (Microsoft), koja je omogućila da platforma bude besplatna, kako tokom vanrednog stanja, tako i kasnije. Platforma je izuzetno pogodna za pripremu digitalnih sadržaja, za interaktivnu onlajn nastavu, razmenu sadržaja, postavljanje zadataka i prikupljanje rešenja i odgovora. Majkrosoft tims na jednom mestu omogućava razgovore, razmenu sadržaja u realnom vremenu, zajedničku saradnju i dodelu zadataka. Kao platforma virtualnog sastanka dizajniran je da omogući diskusiju, a njegove funkcije omogućavaju jednostavnu raspodelu zadataka – bez obzira na to gde se ljudi nalaze. Takođe, pomaže administratorima škola i osoblju da ostanu povezani i omogućava razmenu objava u realnom vremenu.

Platforma omogućava korišćenje veb aplikacija Word, Excel, OneNote, Outlook, Teams, kao i drugih aplikacija dostupnih u paketu MS Office 365. Dostupan je za korišćenje i na  Vindousu, Eplu, Androidu i Linuksu (Windows, Apple, Android, Linux) i može se koristiti iz bilo kog veb pretraživača ( Edge, Firefox, Safari, Chrome…) U narednih nekoliko dana Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će svim školama dostaviti dovoljan broj pristupnih naloga, tako da svi nastavnici i učenici mogu da koriste ovu platformu za izvođenje nastave na daljinu. Očekuje se da ova platforma bude u upotrebi u svim školama koje se do sada nisu snašle i uspostavile adekvatnu komunikaciju sa đacima, kao i onim školama koje trenutno koriste druge alate koji generalno nisu najpogodniji za primenu u edukaciji, poput Vajber grupa.

Radna subota za osnovce na RTS 3

Za đake u Srbiji, koji prate nastavu na daljinu, subota  je bila radna, jer je emitovanje časova na RTS3 počelo u utorak. Osnovcima predavanja počinju ujutro u osam sati, prema rasporedu koji svakodnevno objavljuje Ministarstvo prosvete, ali se može naći i na sajtu Javnog servisa. Od ponedeljka, 23. marta, nastava osnovci nastavu mogu pratiti i na RTS 2. Osnovci nižih razreda nastavu mogu pratiti od 8 do 14.45 sati na televizijskom kanalu RTS 2, a đaci od petog do osmog razreda nastavu mogu pratiti od osam sati na RTS 3. U poslepodnevnim časovima, od ponedeljka će radnim danima, od 15.30 do 20.00 sati biti emitovana predavanja iz opšteobrazovnih predmeta za srednjoškolce.

Onlajn ispiti samo ako fakulteti za to imaju akreditaciju

Samo fakulteti koji imaju akreditovane programe za učenje na daljinu mogu da organizuju i ispite na daljinu, dok ostale visokoškolske ustanove to ne mogu, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. On je za Tanjug rekao da Zakon o visokom obrazovanju jasno kaže da fakulteti koji nemaju akreditovane programe učenja na daljinu ispite moraju da organizuju u sedištu visokoškolske ustanove. “Imamo zahteve od pojedinih privatnih fakulteta da organizuju ispite da daljinu. To je lov u mutnom i to je davanje nekih privilegija”, naglasio je ministar.

Ističe da će Ministarstvo prosvete dati sugestiju fakultetima da studenti mogu da rade kolokvijume onlajn, delove ispita. To sve može da utiče na konačnu ocenu kada se organizuju ispiti na fakultetima. Akademcima će, kako kaže Šarčević, najverovatnije biti pomeren aprilski rok, ali će imati dovoljno rokova kada fakulteti počnu sa radom. Ministar je u petak dobio kompletnu analizu kako su fakulteti organizovali onlajn nastavu. “Znamo modele koje koriste, uključili smo studentske organizacije, redovno se čujemo sa svim rektorima, sa predstavnicima KONUS-a”, naveo je ministar. Kako kaže, prati se i rad istraživača, jer je ogroman broj njih prešao da radi od kuće. Takođe, mnogi već imaju ideje da se preko Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost pokrenu teme za istraživanja u oblasti virusologije.

Akademac: Vanredno o vanrednom

Stari latini su govorili da mudrost može ličiti na plašljivost, ali ono što liči na junaštvo, često nije ništa drugo nego nepromišljenost. U vezi sa tim, jučerašnji  Akademac (RTV1 u 13,30 časova) bio je posvećen  prevencijama, kulturi sećanja, nagrađenim studentima za dobre inovacije u vanrednim okolnostima… Pored studenata UNS za Akademac govorio je i prof.dr Vladimir Barović. Emisija  se može pogledati i na odloženo.

Humanost na delu: Studenati dobrovoljno davali krv

SKONUS i Studentski parlament u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je  dobrovoljno davanje krvi u petak i subotu 20. i 21. marta od 8 časova u Institutu za transfuziju krvi (ulica Svetog Save 39, Beograd).

U skladu sa merama Vlade Srbije volonteri instituta su kontaktirali dobrovoljne davaoce kako bi se tačno utvrdio termin dolaska pojedinaca. Studenti  koji su u poslednjih 28 dana putovali izvan Srbije, imali prehladu, kašalj i kijanje, povišenu telesnu temperaturu ili su imali kontakt sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom bili su zamoljeni da se ne prijavljuju. Dobrovoljno davanje krvi je organizovano  od 12 časova oba dana. Studentski parlament Državnog Univerziteta u Novom Pazaru se priključio akciji dobrovoljnog davanja krvi 24.3. kao i studenti iz Novog Sada. Za više informacija: parlament@rect.bg.ac.rs.

Strah ne sme da nas parališe: Humor pomaže

Uroš Pavlović i Jovana Pejčinović iz Asocijacije edukativnih praksi predstavili su u Danu TV N1 uživo besplatno psihološko savetovalište koje organizuje Asocijacija. Pavlović kaže da je u ovakvoj situaciji strah potpuno opravdan, kao i da im se javljaju ljudi kod kojih je anksioznost preovladala. Od ponedeljka nam se negde 25 osoba javilo, odziv je već veliki. Trudimo se da budemo maksimalno odgovorni i svima pomognemo u najkraćem mogućem roku”, kaže Pejčinović. Asocijacija edukativnih praksi organizuje besplatno psihološko savetovalište tokom korona krize. Pavlović kaže da je u ovakvoj situaciji strah potpuno opravdan. “Situacija jeste zabrinjavajuća, ali ono na šta bi trebalo da obratimo pažnju jeste panika”, kaže on.

Pejčinović kaže da su o ovome razmišljali pre nego što je uvedeno vanredno stanje. “Nekoliko dana pre toga smo uspeli da se organizujemo i napravimo neku vrstu strategije. Od ponedeljka nam se negde 25 osoba javilo, odziv je već veliki. Trudimo se da budemo maksimalno odgovorni i svima pomognemo u najkraćem mogućem roku”, kaže ona. Dodaje da su im se javile i kolege iz inostranstva i regiona. “Radimo ujedinjeno, sarađujemo”, kaže.

Pavlović objašnjava da postoji distinkcija između psihoterapije i savetovanja u krizi, ali da nude i jedno i drugo. “Mislim da smo stručni, jer smo već imali poplave, imali smo dobre timove koji su se time bavili. Podržavamo izolaciju, ukazujemo ljudima da prate info sa SZO, da prate relevantne vesti, relevantna gostovanja, da smanje uticaj društvenih mreža. Pokušavamo da utičemo na ljude koji nam se javljaju da ukoliko provode vreme na mrežama, da ga provode kreativno, da počnu neki blog, da krenu sa nekim kreativnim radom”, kaže on.

Pavlović misli da im se javljaju “ljudi kod kojih je anksioznost pre svega preovladala”.

“Pokušavamo da ostanemo u fokusu, pokušavamo da se držimo vremena sada i ovde. Da ukažemo da taj strah ne sme da nas parališe, da nas kontroliše, u redu je da osećamo strah, i mi osećamo strah, i mi pokušavaomo da ne budemo preplavljeni sadržajima”, kaže on.

Pejčinović kaže da u njihovom timu radi 10 osoba, od kojih se određen broj bavi prebacivanjem na stručna lica. “Nakon toga osoba stupa u kontakt sa psihologom, psihoterapeutom. Svi mogu da nam se jave na mrežama, preko Fejsbuka, Instagrama, tu nam pišu, onda ih dalje upućujemo na neko od naših stručnih lica. Ako dođe do toga da nam je potrebna pomoć spolja, obratićemo se saradnicima”, kaže ona.

Pavlović kaže, govoreći o slikama opustošenih prodavnica koje se pojavljuju, da je takva kupovina “verovatno forma nekog posttraumatskog stresa”. “Naše generacije, mi spadamo pod predtraumatski stres, za nekih četiri do šest nedelja bi trebalo da se ispolji ili prestane. To znači da smo već u nekoj predstresnoj situaciji, da se često blokiramo I ne znamo kako da reagujemo. Ne znam kako da objasnim kupovinu, osim tim posttraumatskim stresom”, kaže on. Ističe da humor pomaže u ovakvim situacijama. “Mislim da deca osećaju strah, ne treba im prikazivati vesti, ne treba davati naredbe, jer ukoliko deci dajemo naredbe, shvatiće to više kao stresnu situaciju. Možemo to da uraidmo kroz igre, važno da im organizujemo vreme”, savetuje. Prema njegovom mišljenju, starije osobe su “rastrećene, jer su već prošli te stvari”. “Par vanrednih stanja, sankcija… Mislim da iz tog razloga ne shvataju ozbiljno, a ne iz bezobrazluka i oholosti. Mislim da situaciju treba shvatiti vrlo ozbiljno, ne treba se preopterećivati, pratiti što manje političkih događaja, takve stvari mogu doprineti anksioznosti, to može da nas preoptereti, treba pratiti zvanične informacije, ali dozirati, iskoristiti vreme za kreativnije stvari…”, kaže.

Finansiranje inovativnih rešenja za suzbijanje efekata pandemije

U skladu sa novonastalom situacijom i merama Vlade Republike Srbije, Fond za inovacionu delatnost je pozvao mala i srednja preduzeća da predlože projekte za rešavanje problema i vezi sa zdravljem i dobrobiti stanovništva, a koji su izazvani pandemijom Covid-19 da se prijave za finansijsku podršku.   Podrška je namenjena mikro, malim i srednjim preduzećima registrovanim u Srbiji, a iznos podrške po pojedinačnom projektu iznosi do 6 miliona dinara. Na javni poziv mogu se prijaviti preduzeća sa već razvijenim prototipima, proizvodima, uslugama i tehnologijama, a koji mogu biti skalirani u kratkom vremenskom periodu i postati dostupni za primenu. Ovaj poziv je namenjen rešavanju problema iz oblasti javnog zdravlja, komunikacije, detekcije i zaštite, socijalnih medija, lanaca snabdevanja, finansija i slično, dok razvoj lekova i vakcina nisu predmet ovog javnog poziva.

Javni poziv je kontinuirano otvoren i prijave će biti procenjene po njihovom prijemu. Prijave se podnose putem e-maila na adresu: covid19-stop@inovacionifond.rs Dodatne informacije o pozivu, kao i formular za prijavu, svi zainteresovani mogu naći na interent prezentaciji Fonda za inovacionu delatnost.

Vremeplov: Rođen Laplas

            Na današnji dan 23. marta 1749. godine rođen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti Jupitera i Saturna, Sunčev sistem, oblik Zemlje, eliptičnost putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao (Kant-Laplasova teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće usijane gasovite mase od koje su se odvojili delovi formirajući planete. Značajni su i njegovi radovi na temu diferencijalnih jednačina (Laplasova jednačina) i teoriji grešaka, algebri, analizi. Razvio je teoriju verovatnoće (Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i kratko je bio ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela: “Nebeska mehanika”, “Prikaz sistema sveta”, “Analitička teorija verovatnoće”, “Pregled istorije astronomije”.

Vremeplov: Demonstracije protiv kralja Aleksandra

U demonstracijama na današnji dan 23. marta 1903. godine oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića, u kojima su se istakli socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranta, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović su pobegli u Austrougrasku.

Vremeplov: Rođen Svetolik Radovanović

Na današnji dan  23. marta 1863. godine rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: “Uvod u geologiju istočne Srbije”, “O trusu”, “Podzemne vode”, “Lijas kod Rgotine”, “Lijas kod Dobre”, “Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger”, “Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke”, “Kelovej kod Vrške Čuke”, “Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije”, “O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji”.

Vremeplov: Rođen Erih From

Nemački  filozof Erih From rođen je na današnji dan  23. marta  1900. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: “Bekstvo od slobode”, “Čovek za sebe”, “Zdravo društvo”, “Veština voleti”, “Zen-budizam i psihoanaliza”, “Anatomija ljudske destruktivnosti”, “Misija Zigmunda Frojda”, “Marksova koncepcija čoveka”, “Čovekovo srce”, “Bićete kao bogovi”.

Vremeplov: Rođen Kurosava

Na današnji dan  23. marta 1910. godine rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spojio japansku tradiciju i kulturu s evropskim senzibilitetom, a kritičari su ga nazvali “teno (car) japanske kinematografije”. Filmovi: “Rašomon”, “Sedam samuraja”, “Krvavi presto”, “Idiot”, “Živeti”, “Na dnu”, “Dodeskaden”, “Dersu Uzala”, “Kagemuša”, “Ran”, “Madadajo”.

Vremeplov: Rođen fon Braun

Nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor nacističkih raketnih projektila “Fau-1” i “Fau-2”, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija rođen je na današnji dan 23. marta 1912. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila “Redstoun” i “Jupiter C”, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit “Eksplorer-1”.

Vremeplov: Svetski dan meteorologije

Na današnji dan, 23. marta 1950. godine, stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, zbog čega danas obeležavamo Svetski dan meteorologije. Svetska meteorološka organizacija je specijalizovana agencija koja se bavi pitanjima atmosfere, klime i voda, a ima 188 zemalja članica.

Vremeplov: Umro Stendal

  Francuski pisac, oficir i diplomata Anri Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana, umro je na današnji dan 23. marta 1842 godine. Hroničar, analitičar i kritičar francuskog društva iz vremena restauracije. Privlačile su ga jake ličnosti poput Napoleona, ali je bio republikanac, iako je živeo u vreme Prvog carstva, Restauracije i Julske monarhije. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije, borio se protiv rojalista, crkve, ali i građanskog morala. Na osnovu starih rukopisa, pri kraju života napisao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti. Ostavio je u rukopisu dnevnike i uspomene, dosta je pisao o slikarstvu i muzici. Dela: romani “Crveno i crno”, “Parmski kartuzijanski manastir”, “Lisjen Leven”, “Armansa”, studije “Rasin i Šekspir”, “Život Hajdnov”, “Istorija slikarstva u Italiji”, “Rim, Napulj i Firenca”.

Vremeplov: Umro Tvrtko I

Na današnji dan, 23. marta 1391. godine, umro je Tvrtko I Kotromanić, bosanski ban (1353-1377), kralj Srbije i Bosne (1377-1390) i kralj Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja od 1390. godine.

Prisajedinjenje jednog dela Nemanjićkih zemalja Bosni i njegovo srodstvo sa srpskim kraljem Dragutinom, dalo mu je za pravo da se posle odumiranja dinastije Nemanjića 1371. godine legitimno kruniše za kralja Srbije i Bosne. Do njegovog krunisanja za kralja Srbije i Bosne došlo je 1377. godine u manastiru Mileševi. Svi bosanski vladari do pada Bosne pod tursku vlast 1463, nazivali su se kako bosanskim, tako i srpskim vladarima. Tu titulu im nisu osporavli ni Lazarevići ni Brankovići.

Nakon smrti mađarskog kralja Lajoša I Anžujskog, u Mađarskoj izbijaju veliki unutrašnji nemiri, kada se Bosna oslobađa snažnog političkog pritiska sa severa zemlje. Kralj Tvrtko to iskorišćava i svojoj teritoriji vraća zapadnu Hercegovinu i nastoji da svoju državu proširi u pravcu dalmatinskog primorja. U to doba nastupa i period turskih provala na teritoriju Balkana i Bosne. Međutim, turski prvi prodori u Bosnu suzbijen je kod Bileće 1388. godine, pre svega zaslugom Tvrtkovog vojvode Vlatka Vukovića. Godinu dana kasnije, 28. juna 1389. godine Bosanci aktivno pomažu srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića da se na Kosovu polju suprostavi turskoj najezdi. Ali i pored poraza Srba, bosanska vojska se povukla sa Kosova bez većih gubitaka. Godinu dana pre svoje smrti 1390, kako je zauzeo sve dalmatinske gradove osim Zadra, Tvrtko je uzeo za svoju kraljevsku titulu kralja Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja.  

Vremeplov: Umro kalif Harun al-Rašid

 Bagdadski kalif Harun al-Rašid (Harun Pravedni) umro je na današnji dan, 23. marta 809. godine. Tokom vladavine od 786. do 809. godine  uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealiziovan je u arapskoj narodnoj poeziji i „Pričama iz hiljadu i jedne noći“.

Da li je odlazak na igralište ili igranje tenisa bezbedno za decu?

Svima se savetuje samoizolacija, društveno distanciranje i da ne izlaze iz kuće bez preke potrebe, a ova situacija, svakako, najteže pada živahnoj i razigranoj deci. Kako se sve više škola širom sveta zatvara, roditelji se pitaju šta bi smeli, a šta ne bi smeli da dopustie svojoj deci. Da li bi vaše dete trebalo da izađe i da se igra sa svojim prijateljima ili društveno distanciranje znači kraj njihove igre?

Medicinski radnici smatraju da da je distanciranje od društva neophodnoda bi se sprečilo širenje bolesti. Dr Keri Oltof, profesorka epidemiologije u školi javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Baltimoru, kaže da društveno distanciranje važi za sve, za decu i za odrasle, i da udaljenost između svih ljudi treba da bude najmanje dva metra. To znači da nema sportova poput košarke ili fudbala. Iako postoje igre u kojima je slab kontakt među igračima, poput tenisa, nije lako tražiti od dece da se kontrolišu i održavaju samodisciplinu u punom jeku igre. “Na igralištu niko ne drži tu distancu, to nije poenta igrališta”, kaže dr Oltof. Takođe postoje dokazi da ova bolest može da preživi na različitim površinama danima, zato je najbolje izbegavati i dodirivanje površina koje veliki broj ljudi dodiruje, poput sprava na igralištima.

Iako deca obično pokazuju slabe simptome koronavirusa ili ih uopšte nemaju, ona ipak mogu biti prenosioci. To znači da, iako vaše dete i njegovi prijatelji mogu izgledati potpuno zdravo, oni ipak mogu preneti virus drugim ljudima u svom okruženju, uključujući i odrasle koji mogu da osete dosta ozbiljnije simptome. “Roditelji moraju da se brinu i o sebi”, upozorava dr Oltof.

Trebalo bi jasno precizirati šta znači društveno distanciranje, smatra epidemiolog, dr Ketrin Semrau. “Ono što radimo danas, utiče na ono što ćemo raditi u naredne dve, tri, četiri nedelje”, dodaje doktorka. Čak iako nije u svim zemljama situacija kao u Italiji, dr Semrau kaže da je sada vreme da ljudi preuzmu na sebe odgovornost i da “idu na što manje mesta i što ređe”. Doktorka kaže da bi roditelji trebali da uvedu više zabrana u narednim danima i naprave plan sa svojom decom kako da se nose sa novonastalom situacijom. “Ono što može biti najstresnije za porodice je što se sve ovo događa iznenada. Zato, roditelji, napravite plan”, poručuje doktorka.

Obe doktorke kažu da društveno distanciranje ne znači da treba da budemo asocijalni. One su takođe naglasile da je važno izlaženje na svež vazduh i povezivanje sa prijateljima i porodicom putem interneta.

Koronavirus ne pogađa samo starije: Mladi da budu oprezni

 Mlađe osobe ne bi trebale da se teše da ukoliko se zaraze koronavirusom to će biti samo blaži oblik bolesti. Studije i dalje pokazuju da što je osoba starija to je rizik od zaraze veći, posebno ukoliko su uključeni otežavajući faktori, poput hroničnih bolesti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da nije nemoguće da mlađe osobe imaju težak oblik bolesti ili čak umiru od nje, čak i oni koji nemaju druge očigledne faktore rizika. Dr Brus Elvard, koji je predvodio nedavnu misiju Svetske zdravstvene organizacije za procenu pandemije u Kini, rekao je da je njegov tim otkrio da je bilo mnogo smrtnih slučajeva kod ljudi bez drugih zdravstvenih stanja, kao i kod ljudi koji su bili mnogo mlađi od grupa koje se smatraju najrizičnijim.   „Bilo je puno ljudi u svojim 30-im, 40-im, 50-im, koji su takođe umirali,” rekao je dr Elvard.  “Iako je procenat mlađih osoba sa teškim ishodima mali,  on može porasti zbog veličine pandemije COVID-19″, rekao je doktor i zdravstveni reporter Norman Svan iz ABC. On je rekao da je zabrinjavajuća situacija bila u Kini i u drugim zemljama.

“Odeljenja intenzivne nege širom Kine i Italije prepuna su ljudi koji su mladi. A mladi umiru bez očiglednih faktora rizika”, rekao je dr Svan. Doktor dalje objašnjava da je najgore kada imate nekog od 40.godina i nekog od 60.godina i treba da birate. “to su užasni etički uslovi”. “Samo jedan procenat ljudi koji su umrli u Kini, bili su zdravi ljudi.  Ali ne treba da kažemo da smo zbog toga zadovoljni “, rekao je dr Brajan Oliver stručnjak za respiratorne zarazne bolesti sa Univerziteta u Sidneju i dodao:   “Svaka infekcija malo liči na lutriju. Budući da ranije nismo imali ove infekcije, potpuno je nepoznato kako naše telo reaguje na nju”. Dr Oliver kaže da je učestalost smrtnih slučajeva kod mlađih ljudi u Kini nešto veća nego u drugim zemljama. Doktor je ponovio da je stopa smrtnosti veća kod starijih ljudi, ali i da je ukupan broj mladih koji se nalaze na intenzivnoj nezi ili umiru “iznenađenje za mnoge ljude”. Ovo što se dešava u svetu treba da bude upozorenje da svi moraju da učestvuju na određeni način u kontroli pandemije. ”Svi su pozvani da čuvaju sebe i tako sačuvaju i druge”, rekao je dr Oliveri dodao: “Ako osećate simptome nalik prehladi ili gripu, budite u samoizolaziciji . Pozovite lekara i potražite savet pre nego što uradite bilo šta drugo.