Radna grupa za prikupljanje naučnih informacija o virusu KOVID-19

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je odluku da formira Radnu grupu za prikupljanje naučnih informacija koje se odnose na KOVID-19. Zadatak Radne grupe je da analizira najrelevantnije naučne radove, kao i najnovije pouzdane podatke iz kredibilnih naučnih izvora koji se odnose na tok i∕ili rezultate istraživanja u vezi sa KOVID −19, i da na osnovu te analize svakodnevno pripremi kratku pisanu informaciju o aktuelnim ključnim saznanjima. Rad u ovoj Radnoj grupi je na dobrovoljnoj bazi, a odvijaće se putem elektronske pošte i drugih savremenih sredstava komunikacije. Osnovna ideja je da se pomogne, koliko ko može, iz ugla posla kojim se bavi, da se što pre prevaziđe problem pred kojim se nalazi cela naša država, ali i čovečanstvo. Koordinatori Radne grupe su, naučni savetnik dr Marina Soković pomoćnik ministra za nauku  i prof. dr Tatjana Pekmezović, prodekan za nauku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Poseban operativni plan za nastavu na jezicima nacionalnih manjina

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je poseban operativni plan za realizaciju nastave na jezicima nacionalnih manjina kako bi učenici pripadnici nacionalnih manjina ostavrili pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, u situaciji kada je zbog epidemiološke situacije obustavljen neposredni nastavni rad u svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji.

U školama širom Republike Srbije započeta je nastava na daljinu i sa učenicima koji nastavu pohađaju na svom maternjem, manjinskom jeziku. U obezbeđivanju što većeg broja digitalnih i drugih onlajn resursa za realizaciju kvalitetne nastave na daljinu na manjinskim jezicima, ministarstvu su značajnu podršku pružili nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Pored toga što svi učenici imaju mogućnost da prate časove na srpskom jeziku na kanalima RTS3 i RTS Planeta – što predstavlja i dodatno učenje srpskog kao nematernjeg jezika – za pet manjinskih jezika koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini i na kojima se celokupna nastava realizuje, započeto je snimanje časova maternjeg jezika u saradnji sa Radio televizijom Vojvodina. Emitovanje časova maternjeg jezika od prvog do četvrtog razreda na hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku započeće od ponedeljka, 23. marta 2020.

Pored javnih servisa u ovaj veoma značajan zadatak snimanja i emitovanja su se uključili i drugi privatni, manjinski i lokalni mediji. Panon RTV će snimati i emitovati časove na mađarskom, a TV Kopernikus na albanskom i bugarskom jeziku. Za učenike koji pohađaju nastavu na bosanskom jeziku u saradnji sa Bošnjačkim nacionalnim većem (BNV) urađeni su svi časovi za prvu sedmicu nastave na daljinu od prvog razreda osnovne do III razreda srednje škole a snimci su dostupni na YouTube kanalu.

Raspored i mesto emitovanja časova, odnosno onlajn i drugi interaktivni digitalni resursi na manjinskim jezicima biće sukcesivno postavljeno na linku:
https://www.rasporednastave.gov.rs/

Nastava predmeta Maternji jezik od juče na RTV2

Nastava predmeta Maternji jezik na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku, za đake osnovnih škola, počela je juče na drugom programu RTV. Časovi će trajati po trideset minuta, a emitovaće se radnim danima od 7.45 do 17.45.

U OŠ “Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu u toku je snimanje časova maternjeg jezika u koordinaciji sa Nacionalnim savetom Rusina. Snimljeno je osam nastavnih jedinica, koje će biti emitovane u toku iduće nedelje. Snimanja se odvijaju u dogovoru sa Ministarstvom prosvete i nacionalnim savetima. “Novo je to sve i za nastavnike i za televiziju i nacionalne savete i ministarstvo prosvete, kada se ovo završi ja verujem da će bar neki princip i načini ostati bar za neki deo nastave i ubuduće”, kaže Tanja Arva-Plančak, iz Nacionalnog saveta Rusina.

Ovo je ipak novo iskustvo za sve, pogotovo za one učitejice i nastavnice, koje su imale hrabrosti da časove, umesto pred punom učionicom, drže samo pred kamerom. “Uzbudljivo je, pomalo stresno, baš zbog toga što je to neka nepoznata situacija sa kojom se mi kao učitelji uopšte ne srećemo”, navodi Natalija Zazuljak, učiteljica u prvom razredu. “Motivacija su nam naši učenici i pokušavamo nekako da prilagodimo da nas oni gledaju i da imamo od toga i mi koristi i oni”, poručuje Marija Kotvaš, nastavnica.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, nedavno je u emisiji “Pravi ugao” izjavio da je preko 30 godina u obrazovanju i da je zadovoljan onim, što je u kratkom roku urađeno, kako bi se obrazovani program iz učionica preneo u kuće i domove. Raspored i mesto emitovanja časova, odnosno onlajn i drugi interaktivni digitalni resursi na manjinskim jezicima postavljeni su veb-sajtu www.rasporednastave.gov.rs, raspored nastave na jezicima nacionalnih zajednica možete pronaći i u programskoj satnici Drugog TV programa RTV-a, a sva predavanja moći će da se prate i na manjinskim sekcijama sajta rtv.rs, kao i na platformi YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=TK_OCBH7Xss&feature=emb_logo

Putovanje kroz nastavu počnite klikom na http://www.rtv.rs/sr_lat/nastava.

Nastava na daljinu od juče i na RTS 2

Nastava na daljinu, osim na TV kanalu RTS 3, Internet portalu RTS-a i platformi RTS Planeta, od sutra će biti dostupna i na Drugom programu Radio-televizije Srbije. Osnovci od 1. do 4. razreda, nastavne časove mogu pratiti od 8.00–14.45 na televizijskom kanalu RTS 2. Đaci od 5. do 8. razreda nastavu mogu pratiti od 8.00–15.30, na televizijskom kanalu RTS 3. Nakon nastave za osmake, takođe na kanalu RTS 3, radnim danima od 15.30 do 20.00 biće emitovana nastava za srednjoškolce (opšteobrazovni predmeti). Raspored emitovanja obrazovnih sadržaja dostupan je na sajtu RTS, u programskoj šemi RTS3 i na sajtu Ministarstva prosvete.

Ako na neki čas zakasne ili ga propuste, a žele da ga pogledaju na kanalima RTS 2 ili RTS 3, učenici to mogu učiniti u naredna 72 sata. Na Internet portalu RTS-a može se direktno, bez registracije, pristupiti portalu Moja škola gde iz padajućih menija biraju predavanje koje žele da prate – za sve predmete i razrede osnovnih i srednjih škola. Takođe, otvoren je još jedan podstajt za direktan pristup nastavi na daljinu: www.mojaskola.rtsplaneta.rs .

Na internet platformi Radio-televizije Srbije RTS Planeta takode su dostupni svi emitovani časovi za učenike osnovnih i srednjih škola. Nastavni sadržaji se na RTS Planeti mogu naknadno i više puta pregledati, a operateri neće naplaćivati protok i prenos podataka za te sadržaje, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Dodatne informacije o učenju na daljinu roditelji mogu dobiti pozivom na broj telefona 011/735 05 57, prenosi RTS.

Uživo na “Blicu” pratite onlajn nastavu za osnovce

Od ovog ponedeljka, kao i svakog radnog dana na sajtu “Blica” možete u direktnom prenosu da pratite onlajn nastavu za osnovce u periodu od 8 do 18 časova. Putem “Blicovog” Jutjub kanala, đacima je omogućen još jednostavniji pristup predavanjima, pa je sada moguće i da prefdavanja prate i sa računara ili telefona u realnom vremenu. Časovi se emituju po blokovima i počinju u 8 sati ujutru, a ukoliko propustite neki deo, na snimku Blica će biti moguće vraćanje unazad i, samim tim, da se nadoknadi propušteno. Nastava svaki dan traje do 18 časova, a onlajn predavanja možete pratiti putem “Blicovog” Jutjub kanala na https://www.youtube.com/watch?v=UBKahrMYESc

Izmenjeni način ocenjivanja i praćenja rada učenika

U trenutnim okolnostima izazvanim pandemijom korona virusa važno je da postoji svakodnevna komunikacija nastavnika sa učenicima jer to omogućava nastavnicima da prikupe što više podataka o tome kako učenici uče i dokle su stigli u savladavanju gradiva, poručuju iz Ministarstva prosvete. Napominju da prilikom izvođenja nastave na daljinu praćenje i ocenjivanje učenika podrazumeva promenu postojeće prakse i drugačije načine ocenjivanja, tzv formativno ocenjivanje, a koje zahteva veću interakciju đaka i nastavnika korišćenjem elektronskih mreža i platformi.

Postoji mnogo formi i alata pogodnih za formativno procenjivanje rada učenika. To podrazumeva zadatke kao što su na primer, eseji, razvoj postera, korišćenje elektronske pošte, virtuelni grupni rad, Skajp ili Viber intervjui, pauer point prezentacije (PPT), istraživački zadaci, igranje uloga u virtuelnoj učionici, učenički portfolio, sačinjavanje individualnih planova karijernog razvoja i slično.

Tokom učenja na daljinu, nastavnici mogu učenicima prosleđivati testove i kontrolne vežbe putem društvenih mreža, elektronskom poštom ili putem platforme, a urađene radove učenici mogu na isti način vraćati nastavnicima da ih pregledaju i eventualno ocene.

Pored toga, nastavnici korišćenjem alata za pravljenje upitnika i kvizova mogu da kreiraju kratke test forme sa zadacima višestrukog izbora i kratkog odgovora.Na veb stranicama Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, moguće je naći alate za interakciju, razvoj kvizova i upitnika i alate za saradnju i deljenje koji značajno mogu da olakšaju rad nastavnika kada je u pitanju vrednovanje ishoda učenja.

Jedan od načina za formativno ocenjivanje u uslovima daljinskog učenja jeste elektronski portfolio (e-portfolio) učenika koji predstavlja zbirku učeničkih radova koja prikazuje rezultate koje je učenik postigao kroz razne aktivnosti u nastavnom procesu ,na primer eseji, posteri, fotografije, video i audio zapisi, umetnička dela koje je kreirao učenik.

Postoje i drugi različiti alati koji su dostupni na Internetu, a koji obezbeđuju lako kreiranje e-portfolija, olakšani pregled i upotrebu poput alata pod imenom Muhara  https://mahara.org.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja će pripremiti uputstvo i ček liste koje nastavnicima mogu da pomognu da sumiraju formativne procene prikupljne u periodu realizacije nastave na daljinu. Elektronski dnevnik pored sumativnioh ocena ima predviđena polja za unošenje formativnih procena. Sve formativne ocene i uvidi nastavnika u toku implementacije nastave na daljinu će biti iskorišćeni za sumativno ocenjivanje na kraju nastavne godine.

Opisane postupke praćenja i vrednovanja je moguće primeniti za najveći deo populacije učenika. Ipak, navode u Ministarstvu, postoji i manji broj učenika koji nije u mogućnosti da učestvuju u interaktivnoj, elektronskoj komunikaciji. Za takve učenike u ovom trenutku škole su u obavezi da obezbede štampane materijale ili korišćenje raspoloživih školskih resursa (npr. tableta koje su dobijale škole/učenici). Ministarstvo radi na tome da preko razrednih starešina i škola ustanovi tačan broj takvih učenika.

Zrenjaninska gimnazija izvodi nastavu putem elektronskih Gugl učionica

Zrenjaninska gimnazija saopštila je da će od juče izvodi nastavu putem elektronskih Gugl učionica, a u skladu sa trenutnom situacijom i uputstvom Ministarstva prosvete da se nastava ne prekida, već se prelazi na učenje na daljinu. “Ova učionica ima velike mogućnosti za postavljanje različitih sadržaja i lekcija, direktnu komunikaciju između učenika i nastavnika, zadavanja i vrednovanja zadataka. Nastava je obavezna za sve učenike, i biće praćen i vrednovan njihov rad i angažovanje”, navode u gimnaziji. Video uputstvo kako se koristi gugl učionica i ostale informacije u vezi sa digitalnom nastavom, mogu se videti na sajtu škole www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs.

Psiholog: Virtuelni vajber kafići su pravo druženje u doba korone

Vreme vanrednog stanja mnoge je zatvorilo u kuće. Neki u njima borave jer im je zabranjeno da izlaze, kao što su najstariji građani, neki su hronični bolesnici, te je za njih ova mera prevetivna, pošto su podložniji obolevanju, a ima i onih koji se na taj način bore da ni ne dođu u kontakt sa korona virusom. Slike koje gledamo iz sveta su prilično apokaliptične, a novosadski psiholog Aleksandar Šibul smatra da nema univerzalnog recepta uz pomoć kojeg možemo da se izborimo sa osećanjima koja nas obuzimaju kada smo izolovani. – Važno je da u ovoj situaciji budemo odgovorni i uradimo sve da sebe zaštitimo. To nam daje određenu sigurnost da smo uradili sve što je u našoj moći. Kada to uradimo, drugi korak je da se reformišemo na svakih pola sata ili sat vremena, ili dva puta dnevno, jer naš mozak je navikao da funkcioniše u onome što je poznato. Problem ove pandemije je što mi tog neprijatelja ne vidimo, to je nešto novo, ne znamo gde nas čeka i naš mozak stvara određene slike koje izazivaju emociju straha, koja je u ovom trenutku normalna, ali ako smo stalno u tome, sedimo pred televizorom, kompjuterom i mobilnim telefonom i stalno čitamo o tome, naša anksioznost će se pojačavati – smatra Šibul

Prema njegovim rečima, umesto da stalno pratimo informacije vezane za pandemiju, treba uzeti nešto drugo da se radi. To zavisi od individue do individue. Svako ima nešto što ga čini zadovoljnim, ispunjenim i negde moguće i srećnim u ovoj situciji. Neko ko nikad nije čitao knjigu, neće u ovoj situaciji to ni raditi i to za njega nije dobar savet. – Onaj ko je imao naviku da čita, neka sada čita ono što nije imao vremena da pročita. Onaj ko nema tu naviku, neka organizuje nešto što njemu godi i prija. Svaki čovek treba u sebi da pronađe ono što ga u ovom trenutku čini srećnim. Ako je to razgovor sa prijateljima, ljudi mogu da uključe konferenciju vezu, što je moguće na votsapu ili vajberu i da se društvo na taj način okupi. Ne moramo fizički da se družimo, ali možemo to uz pomoć interneta. Skuvamo kafu, pozovemo prijatelje i nekoliko prijatelja sedi zajedno. To možda izgleda šašavo, ali to je jedan socijalni kontakt koji će nas umiriti. Naravno treba da se trudimo da menjamo temu, da nije samo priča o strahu, ona je potrebna, jer je nekada potrebno reći sve, iskazati sve emocije, reći kako se osećamo i da smo zabrinuti i plašimo se, naša anksioznost se povećava. Ali ako pozoveno prijatelje da se vidimo na taj način, stvaramo virtuelni kafić, jer ne treba se u ovo vreme nalaziti po kafićima. Treba se izolovati, imati što manje kontakata, ali to ne znači da nećemo komunicirati sa drugima – naglašava Šibul.

Stariji ljudi u ovoj situaciji ne mogu da napuštaju svoje domove, a naš sagovornik savetuje da se organizuju u skladu sa svojim sposobnostima. Kaže da jedan deo starijih ljudi čita, drugi šetaju po stepeništu, jer su navikli da se kreću. Ili šetaju po sobi i stanu. Drugi deo starih zove svoje bližnje i priča sa njima. – Ko ima terasu, neka izađe i bude izložen suncu, jer je prisustvo sunca važno u vreme pandemije. Bilo bi dobro da mogu u rano jutro da prošetaju, kada nema puno ljudi na ulici, možda bi to trebalo da im se dozvoli, a i bilo je reči da će moći ujutro u kupovinu.

Zatvorenost ovoga tipa može da stvori pojačanu depresivnost, odnosno može da ih uvede u depresiju. Stariji ljudi bi trebalo da koriste telefone koji se nude za psihološku podršku, mada oni imaju najmanju naviku da  na taj način kominiciraju. S druge strane ima malo korisnika interneta među starijima, tako da i tu ne mogu da nađu kanal komunikacije. Važno je da mi na njih obratimo pažnju. Ako znamo neke starije ljude, da ih pozovemo, popričamo sa njima telefonom. Ne treba se sretati sa njima, jer ne znamo ko je nosilac, jer hiljade su sigurno nosioci. Ne znamo ko je sve zaražen. Neki spremaju stan, slažu knjige u stanu – kaže Šibul i naglašava da stariji treba da se organizuju prema svojim sposobnostima.

Bitno je da angažuju sebe tokom dana, jer su stalno u zatvorenom, nemaju kontakte ni sa kim, što je stvarno teško, a tek je početak i pitanje je kakva će biti situacija za 10, 20 ili 50 dana. – Verujem da će stariji ljudi izlaziti. Deo njih zbog nediscipline, a drugi deo jer njihova psiha više ne može da izdrži da budu u zatvorenom prostoru i onda taj beg od velikog, snažnog anksioznog pritiska. Moraju da izađu napolje kako bi se smirili. To će sigurno biti za jedno 10 do 15 dana, da će stari morati da izađu napolje, kako ne bi u svom stanu učinili možda i nešto nažao sebi. Zakon treba da nađe način da ovi ljudi izađu, jer većina nas nije navikla da smo zatvoreni. Čovek je biće kretanja, nije statičan – poručuje Šibul.

Zbog pandemije korona virusom i škole su raspuštene, ali smo svedoci da deca raličitih uzrasta vreme provode na igralištima, sportskim terenima, druže se i igraju u grupama. Šibul kaže kako je činjenica  da deca treba da se druže sa decom, ali ne i sada. – U ovoj situaciji roditelji treba da se igraju sa svojom decom i da ih animiraju. Mogu da izađu sa svojom decom napolje, ali ne da budu sa drugima, treba da drže odstojanje, da idu u vreme kada nema gužve. Jedan deo je ozbiljno shvatio borbu protiv virusa i ne izlazi napolje. Ići napolje u parkove nije dobro, može virus da se prenosi sa deteta na dete, jer i dete može da bude nosilac, a da nema simptome. Tako da to definitivno ne treba da se radi. Treba roditelj da se potrudi da animira svoje dete – poručuje ovaj psiholog.

Tinejdžerima, po njegovom mišljenju, ostaju društvene mreže, da na taj način komuniciraju i nalaze se. – Dobro je da smo krenuli u izolaciju sa prvim slučajevima, a ne da smo čekali kao u Italiji i Španiji. Nikakva druženja, nikakva masovna okupljanja. To nema nikakvog smisla u ovoj situaciji, a imamo internet koji omogućava da se komunicira – smatra Šibul.

Ovaj psiholog ističe kako je potrebno da se nađe neki unutarnji sadržaj. Problem je što većina ljudi živi sa spoljašnjom motivacijom i samo tražimo nešto spolja da nas pokreće. A kad imamo unutarnju motivaciju, a mali procenat ljudi ima snažan taj unutarnji momenat pokretanja, onda ljudi mogu da budu i sami sa sobom. Neku će vreme provoditi uz knjigu, nego uz muziku, ljudi mogu na taj način da budu u svom svetu. – Oni koji su kreativni, mogu to da rade i u kući. Aktivirajte svoje znanje, od heklanja do sviranja muzičkog intrumenta. Može da se uči nešto novo, da se upiše onlajn kurs, a puno je besplatnih kurseva u ovoj situaciji, pun je internet ponuda. Od jezika, programiranja, veština, pisanja. Vreme može kvalitetno da se ispuni – poručio je Šibul.

Inđija: Direktorica škole sedi u kancelariji i šije zaštitne maske

Direktorica Osnovne škole „Petar Kočić” iz Inđije Svetlana Pešut primer je svima kako svako može da učini malo i pomogne tokom novonastale situacije. Ona šije maske po ceo dan i do sada je uspela da podeli čak 120 maski radnicima Hitne pomoći, dežurnim nastavnicima u školi, policiji, ali i drugima. Direktorica Pešut javila nam se na fiksni broj škole, iako je vanredno stanje i škola raspuštena, ona je na svom radnom mestu, kom je namenila u drugim okolnostima i drugačiju ulogu. – Počela sam da šijem pre pet dana, kada je ćerka trebalo da krene u jutarnju smenu, jer radi u Hitnoj pomoći, i iako imaju u Domu zdravlja maske, velika je potreba u odnosu na broj koji imaju i trebala joj je bolja zaštita – kaže direktorica. – Ovo su maske koje se mogu sterilisati, prepeglati i koristiti više puta. Ćerka specijalizira anesteziju, te sam joj za hirurušku salu već šila kapice, a da bi bilo malo veselije, pravila sam joj dezenirane, tematske za Novu godinu ili Uskrs. Tako su i sada ove maske vesele, jer je proleće, a kad ljudi već moraju da ih nose, jer su korisne, neka budu i simpatične.

Pešut je napravila maske prvenstveno za ekipu Hitne pomoći, da bi sašila i za svoje kolege, koje imaju dežurstva u školi, ali i za sve koji su došli u školi, dobili su masku od direktorice. – Napravila sam masku i za ekipu Policije, sa kojom sarađujemo, kao i inspektore koji su na terenu i stalno su u kontaktu sa ljudima, ali i strancima koji dolaze – kaže Pešut, koja je napravila maske i za kolege iz drugih škola. Maske su  dobili i oni iz Dispanzera, a Svetlana ne može da postigne sve da sašije kolika je potražnja, te za nju nije ostala nijedna maska. – Sebi nisam ostavila nijednu masku, sve sam podelila, bitno je da imaju medicinari i drugi, napraviću ja i sebi jednu kad budem izlazila – kaže Svetlana, koja sada ostaje u školi do 19 časova kako bi šila na miru, kad se svi raziđu.

Ekipa Gerontoloških sestara iz Beograda je poslala materijal za maske, jer je Svetlanina komšinica gerontološka sestra i budući da idu u kućne posete, maske su im neophodne, te je direktorica i za sve njih napravila nekoliko komada. – Nastavljam sa akcijom dokle god bude bilo potrebe. I na Fejsbuku sam videla da se i druge žene priključuju što je lepo, čak i jedna učenica iz Ljukova. Njena baka mi je javila, kaže videla je na Fejsbuku da ja pravim i šije i ona svim ukućanima – kaže direktorica. – Nije fraza i svako treba na neki način da se uključi i pomogne, kako god može, ili da volontiraju ili da poštuju mere i sede kod kuće da ne ometaju druge. Ona kaže da želi da napravi maske i za Školsku upravu u Novom Sadu, ali je dobila poruku i iz Urgentnog centra da napravi još maski, što im je i obećala da će uraditi za vikend. Maske su dvoslojne, ima malo više posla, te iz tog razloga joj je potrebno vreme za količinu.

Zrenjanin: Gimnazijalac spasao devojčicu koja je pala u reku

Sedamnaestogodišnji Marko Antić, učenik Zrenjaninske gimnazije, iskazao je izuzetnu požrtvovanost, pomažući u spasavanju osmogodišnje sugrađanke, koja je sa mosta pala u Begej Jedan lep i sunčan dan umalo se nije završio tragično u Zrenjaninu, kada je osmogodišnja devojčica, koja je sa ujakom bila na Železničkom mostu, pala sa ograde u Begej. Zahvaljujući mladom Zrenjanincu Marku Antiću i njegovoj drugarici Katarini, koji su se zatekli u blizini, sve se srećno završilo. – Došao sam sa drugaricom Katarinom da se fotografišemo pored mosta. Dok smo pravili fotografije čuli smo da je nešto palo u vodu, okrenuli smo se i videli devojčicu u Begeju, a zatim je jedan čovek skočio za njom. Shvatili smo da im je potrebna pomoć, pa smo potrčali prema vodi – priča Marko za „Dnevnik“. On i Katarina, iako mladi i bez iskustva u sličnim situacijama, reagovali su veoma pribrano. – Kada sam prišao obali tu je bio još jedan čovek, koji je našao veliku granu, koju smo pokušali da dodamo čoveku koji je držao devojčicu. Begej je, začuđujuće, nosio njih dvoje sve dalje, a čovek je bio obučen, u jakni i odeći natopljenoj vodom, pa ovaj pokušaj nije uspeo. Bez razmišljanja sam tada svukao odeću i zaplivao ka njima. Za to vreme Katarina je već pozvala Hitnu pomoć – priča Marko. – Sve se završilo bez posledica. Devojčica je dobro, a ja nisam zaradio prehladu – veli Marko Antić, kog Zrenjaninci uveliko hvale na društvenim mrežama

Voda je bila hladna, a on nije vrstan plivač, ali je u tom trenutku razmišljao samo o jednom – kako pomoći devojčici i čoveku, za kog je posle saznao da je ujak osmogodišnjakinje.

– Doplivao sam do njih, krenuli smo ka obali i tada je najveći problem bio izvući se iz mulja i trske, koja nas je sekla. Kada smo se dočepali obale, devojčicu sam položio na stranu i potražio puls. Kada sam video da joj srce kuca, laknulo nam je svima. Tada je ona počela da izbacuje vodu i hvata vazduh. Ubrzo je tu bila i ekipa Hitne pomoći, koja je hitro i profesionalno reagovala i mogli smo da odahnemo – kaže Marko. Dok se vozilo sa spasenom devojčicom udaljavalo ka Urgentnom centru, Marko je tek tada postao svestan da se trese od hladnoće. Pozvao je oca koji je odmah kolima došao po njega. – Sve se završilo bez posledica. Devojčica je dobro, a ja nisam zaradio prehladu – veli Marko, kog Zrenjaninci uveliko hvale na društvenim mrežama. Zvala ga je i porodica devojčice i zahvalila mu se na svemu što je učinio. A ovaj skromni momak na sve to kaže da je samo učinio ono što mu je savest nalagala.

U Beogradu i Nišu bez računa za vrtić dok traje vanredno stanje

Roditelji čija su deca upisana u državne vrtiće u Beogradu neće morati da plaćaju račune dok traju vanredne mere obustave rada, izjavio je gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. Istu odluku doneli su i čelnici Grada Niša. “S obzirom da su zbog epidemije koronavirusa beogradski vrtići zatvoreni, roditelji neće dobijati račune za period kada deca nisu išla u predškolske ustanove”, rekao je Gak, dodavši da je tu odluku doneo gradski Štab za vanredne situacije. Osim toga, Štab je doneo i preporuku privatnim vrtićima da urade isto, rekao je Gak i dodao da očekuje da se to poštuje. “Nikome u ovom trenutku nije lako, ali je odluka da se vrtići ne plaćaju dok deca nisu u njima jedina ispravna”, kazao je Gak, prenosi Beoinfo.

Grad Niš je zauzeo stav da za vreme trajanja vanrednog stanja, piše na gradskom sajtu, roditelji neće imati obavezu plaćanja boravka dece u predškolskim ustanovama, prenose Južne vesti. Na građane se apeluje, dodaje se, da se pridržavaju svih mera i uputstava kako bi smanjili epidemiološki rizik u ovom teškom trenutku.

Preminuo Stevan Beljanski

Nakon teške bolesti u subotu 21. marta  u Novom Sadu je preminuo član Društva novinara Vojvodine Stevan Beljanski, književnik, publicista, novinar, višedecenijski urednik najstarijeg lista za decu “Neven”.

Rođen je 1951. godine u Novom Sadu. Diplomirao je na Odseku za jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Profesionalnim novinarstvom počeo je da se bavi 1979. godine, a ceo svoj radni vek proveo je u firmi “Dnevnik-holding”. Prošao je sva radna mesta, od novinara saradnika do glavnog i odgovornog urednika redakcije lista “Neven”. Bio je član Društva novinara Vojvodine, Udruženja novinara Srbije i Društva književnika Vojvodine. Pisao je poeziju i prozu.

Objavljene su mu knjige: Leksikon književnih izraza i termina za učenike osnovnih i srednjih škola “Od A do Š” (koautor sa Milicom Mićić Dimovskom), romani “Četvorka” (2001), “Ulice izgubljenih koraka” (2006), “Ivanovo”(2008). “Nevendanske pesme” (zbirka), sa Raletom Nišavićem i Slavoljubom Belimarkovićem (2000) “Mali šašavi album moje velike familije” (2013), “Svaštarije” (2018). Poslednja knjiga “Novosadska svita br.4” , objavljena je samo nekoliko dana pre njegove smrti i njeno objavljivanje je podržalo Društvo novinara Vojvodine.

Napisao dva serijala (60 epizoda) emisije “Laku noć deco” za TV Beograd (1998), kao i više recenzija i prikaza knjiga. Pesme su mu uvrštene u nekoliko antologija. Dobitnik je više nagrada među kojima su i one za doprinos novinarstvu: Nagrada Evropskog novinskog saveta u Strazburu (1988). Godišnja nagrada OOUR “Izdavačka delatnost” u NIŠRO “Dnevnik” (1988), Plaketa “Jaša Tomić” UNS-a i dva priznanja Društva novinara Vojvodine (2004. i 2010). Tu su i priznanja: nagrada PIV-a Vojvodine ( Sekretarijat za sport i omladinu) za rad sa darovitom decom (2003. i 2004), književna nagrada “Car Uroš” (2002), “Sunčani sat” Centra za kulturu “Sirmijumart” u Sremskoj Mitrovici (2012), za književno delo i podsticaj dečjem stvaralaštvu. Više od tri i po decenije bio je član tamburaškog orkestra KUD-a “Svetozar Marković” u Novom Sadu i “Vojvođanskih tamburaša”.

Sahrana Stevana Beljanskog  održana je juče na Gradskom groblju u Novom Sadu.

Preminuo Miljenko Žuborski

Pesnik, prozaista i aforističar Miljenko Žuborski, preminuo je 19. marta u Beogradu u 82. godini, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Radio je kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu, bio je i muzičar, glumac i boem. Objavljivao je u velikom broju novina, autor je više od 20 knjiga humora i satire, među kojima i “Knjiga žalbe”, “Ole, vole”, “Ugovor sa đavolom” i “Na pogrešnoj strani motke”. Glumac Ljuba Moljac govorio je često njegove stihove i tumačio uloge u kabaretskim predstavama. Na stihove Miljenka Žuborskog Goran Bregović je komponovao pesmu “Meni se ne spava”, koja se našla na albumu “Bijelog dugmeta”.

Žuborski je zastupljen u Antologiji nove srpske satire (M. Pajović, 1987) i zborniku “Ježeva čitanka” (D. Lakićević i N. Rudić, 1990). Nagrađen je “Srebrnom sirenom” na Jugoslovenskom festivalu humora i satire u Budvi 1970. Bio je član Udruženja književnika Srbije.

Vremeplov: Počelo bombardovanje SR Jugoslavije

Snage NATO počele su na današnji dan 24. marta 1999.  godine  u 20.00 časova napad iz vazduha na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je više od 1.000 ljudi, a nekoliko hiljada je ranjeno. Teško su oštećeni vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara. Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje. Štrajkački odbor NSPRV Sombor je to veče prekinuo štrajk prosvetara koji je bio u toku, a ministarstvo prosvete kome je tada na čelu bio Jovo Todorović i vlada Mirka Marjanovića su umesto da prekinu nastavu pozvali đake da dođu sutradan u škole i tako ih direktno biološki ugrozili. Nakon tog nesnalaženja (čitaj; besmislenog pokušaja gašenja, već prekinutog, štrajka prosvetara, prim. HZMK) uslediće potpuni prekid nastave, mnoge će škole postati štabovi civilne zaštite i prostor za smeštaj vojskei rezervista  i time legitimni ciljevi za bombardovanje, pa će mnogi školski objekti u periodu koji je usledio biti  oštećeni ili uništeni. Školska godina biće završena bez povratka đaka u skamije.

Vremeplov: Ubijen Pera Segedinac

            Na današnji dan 24. marta 1736. godine u Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu “Pera Segedinac”.

Vremeplov: Sporazum vlade DFRJ i UNRA-e

U Beogradu je na današnji dan 24. marta 1945  potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

Vremeplov: Koh izolovao bakteriju tuberkuloze

 Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je na današnji dan 24. marta 1882. godine  da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije nazvanu “Kohov bacil”.

Vremeplov: Umro Žil Vern

Na današnji dan  24. marta 1905. godine umro je francuski pisac Žil Vern koji je svojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji (“Put oko sveta za 80 dana”, “Dvadeset hiljada milja pod morem”, “Put na Mesec”, “Put u središte Zemlje”, “Pet nedelja u balonu”).

Vremeplov: Umro Ogist Pikar

 Švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu umro je na današnji dan  24. marta  1962 . godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

Vremeplov: Crnim glumcima dodeljen Oskar

Na današnji dan  24. marta 2002. godine,  po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu “Dan obuke” i Hale Beri za ulogu u filmu “Bal čudovišta”.

Vremeplov: Haški tribunal osudio Radovana Karadžića

Haški tribunal osudio je na današnji dan  24. marta  2016. godine na kaznu od 40 godina zatvora bivšeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga Radovana Karadžića (71). Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95. godine.

U Zagrebu potresi i tokom noći, stanje devojčice (15) nepromenjeno

Snažan zemljotres jačine 5,5 po Rihteru potresao je Zagreb u nedelju u 6:23. Nakon toga dogodilo se još pet zemljotresa, magnitude od 3 do 5 po Rihteru. Do kraja danai tokom noći bilo je još podrhtavanja tla, ali znatno manje snage od prvih. Zdravstveno stanje teško povređene devojčice je nepromenjeno, ona se i dalje nalazi na Odeljenju intenzivne nege Klinike za dečije bolesti, rekao je direktor te ustanove Goran Roić.

Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić izjavio je u nedelju uveče da je pripremljen smeštaj u Studentskom domu “Cvetno naselje” za prihvat 1.600 ljudi čiji su domovi pogođeni zemljotresom, a koji nisu u samoizolaciji zbog koronavirusa. Istakao je da je doneta takva odluka da se ne bi mešali ljudi koji moraju da budu u samoizolaciji zbog zaraze koronavirusom sa zdravim osobama.

Predsednik mađarske vlade Viktor Orban ponudio je pomoć Hrvatskoj. Orban je u pismu hrvatskom predsedniku vlade Andreju Plenkoviću istakao da je “ožalošćen” vestima o zemljotresu koji je prouzrokovao štetu i povredio ljude u Zagrebu i oko njega. “Verujem da je u ovim teškim vremenima važno da narodi srednje Evrope na svaki mogući način iskažu solidarnost jedni s drugima. U ime mađarskog naroda želim izraziti žaljenje i ponuditi pomoć Mađarske”, poručio je.

SAD: 12-ogodišnja devojčica na respiratoru zbog korona virusa

Ema, 12-ogodišnja devojčica, bori se za život u bolnici u američkom gradu Atlanti, nakon što se pokazalo da je pozitivna na korona virus, prenosi Si-En-En pozivajući se na njenog rođaka Džastina Entonija. Entoni je rekao za taj mediji da je Emi 15. marta dijagnostikovana pneumonija, a da su rezultati testa u petak prošle nedelje pokazali da je pozitivna na virus. Ona je od subote na “ventilatoru”, posebnoj vrsti respiratora, i njeno stanje je trenutno stabilno, dodao je Entoni. Ema, inače, nije ranije imala dijagnostikovanu nikakvu bolest. Ona, takođe, nije u skorije vreme putovala i nije poznato kako se zarazila, dodao je.