Ministarstvo: Podržimo aplauzom prosvеtnе radnikе

Ministarstvo prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja pozvalo je građanе Rеpublikе Srbijе da u utorak uveče u 21 čas aplauzom podržе prosvеtnе radnikе i procеs učеnja na daljinu. Ministarstvo prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja jе od utorka 17. marta 2020. godinе organizovalo nastavu, odnosno, učеnja na daljinu za učеnikе osnovnih škola u Srbiji, a potom i nastavu za učеnikе srеdnjih škola, kao i za đakе koji sе školuju na jеzicima nacionalnih manjina. U procеs omogućavanja on lajn i nastavе na daljinu punim kapacitеtima uključili su sе prosvеtni radnici iz svih krajеva Srbijе kako bi pomogli učеnicima da nastavе školovanjе u vrеmе vanrеdnog stanja.

Cvetkovski: Aprilski ispitni rok biće odložen

Pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tanja Cvetkovski izjavila je u ponedeljak da će verovatno i aprilski ispitni rok biti odložen i poručila da vreme sada treba iskoristiti za predispitne obaveze. Na pitanje o mogućem odlaganju aprilskog ispitnog roka, Cvetkovski je za TV Prva rekla da za sada još uvek ne zna kako će sve izgledati, te da pretpostavlja, s obzirom na najave koliko bi virus mogao da traje, da će verovatno i aprilski ispitni rok biti odložen. “Ono što je važno jeste da ovo vreme treba da bude pametno iskorišćeno. Ispit je šlag na torti i dolazi na kraju. Prethode mu predispitne obaveze i sve to sada može biti realizovano, od seminarskih radova do onlajn konsultacija sa profesorima”, rekla je Cvetkovski.

Prema njenim rečima, oni koji su akreditovali studijske programe i imaju već postavljene platforme mogu obavljati i kolokvijume, međutim, što se samih ispita tiče, oni se, po zakonu, moraju obavljati u sedištu ustanove. “Tako da ćemo to morati da prolongiramo”, navela je Cvetkovski i podsetila da studenti 30 do 70 odsto bodova prikupljaju kroz predispitne obaveze i da ispiti dolaze kao neka vrsta verifikacije.

Ona je dodala da može da se desi da akademska godina bude produžena zbog ispita. “U ovom trenutku se ponašamo kao da stvari funkcionišu kao inače samo malo na drugačiji način”, navela je Cvetkovski. Ona pojašnjava da fakulteti mogu samostalno da donesu odluke koje se tiču unutrašnjeg uređenja, studijske programe, metode izvođenja nastave, dok Ministarstvo prosvete u konsultacijama donosi krovne odluke koje se tiču svih. Cvetkovski je, odgovarajući na pitanje, da li će biti pomereni prijemni ispiti za 2020/2021.godinu, ukoliko vanredno stanje potraje svih 90 dana, kazala da će verovatno nekih promena u tom slučaju biti.

Ministarstvo nije odgovorno za sadržaje na portalu Digitalna solidarnost

Kancelarija za IT i eUpravu pokrenula je portal digitalnasolidarnost.gov.rs na kom će moći da se postave informacije o svim besplatnim platformama, alatima za učenje i rad od kuće, kao i besplatnim knjigama, kursevima, filmovima, muzici, televizijskom i kulturnom sadržaju za vreme trajanja pandemije COVID-19. Otvoren je poziv svim kompanijama i drugim organizacijama koje su spremne da građanima, privredi i državi stave na raspolaganje i korišćenje bez nadoknade svoje digitalne platforme, sadržaje i rešenja, da se jave i popune obrazac koji se nalazi na: https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/budi-solidaran/.

Ministarstvo prosvete saopštilo je 20. marta da nije odgovorno za sadržaje na portalu  www.digitalnasolidarnost.gov.rs.

1 od 5 miliona: Kako da studenti pokupe stvari iz doma, a nema prevoza

Pokret „Jedan od pet miliona“ upitao je predsednicu Vlade Srbije Anu Branabić „kako studenti mogu da pokupe svoje stvari iz studentskog doma u Beogradu, nakon ukidanja međugradskog prevoza“. U saopštenju tog pokreta se navodi da studenti ne dovode u pitanje spremnost da budu solidarni, ali da bi premijerka „morala da odgovori kako će 5.000 studenata, dok ne počne (svakodnevna) zabrana kretanja, dakle u roku od 12 sati, da dođu do Beograda, isele svoje stvari i vrate se kućama“. „Čime će studenti doći pošto su autobuske linije između gradova ukinute? I ko će obezbeđivati red i rastojanje između tolikog broja studenata i njihovih roditelja na jednom mestu, kako bi se sprečilo širenje potencijalne zaraze?“, naveli su u saopštenju.

Pokret „Jedan od pet miliona“ je podsetio da su studenti prošle nedelje „u roku od 24 sata izbačeni iz studentskih domova i poslati svojim kućama“. Mnogi od njih su daleko od Beograda i nemaju mogućnosti da sada dođu i isele stvari iz svojih soba u domovima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u ponedeljak uveče da bi i u Studentskom gradu u Novom Beogradu mogli biti kreveti za bolesnike o čemu će se sutra dogovoriti. Pokret „Jedan od pet miliona“ naveo je da su odmah potom studenti dobili poruke uprave studentskog doma sa molbom da, ukoliko su u mogućnosti, u što kraćem roku dođu po svoje stvari. Onima koji budu izneli svoje stvari iz soba, poruleno je da će biti oslobođeni plaćanja stanarine i dobiće druge beneficije po povratku u dom.

“Roditelj”: Deco, školska godina mora da se završi, bez obzira na uslove

Gordana Plemić, iz udruženja “Roditelj”, izjavila je gostujući u Danu uživo da su roditelji na početku vanrednog stanja imali mnogobrojne probleme koji su se javili zbog izolacije, ali kako je vreme prolazilo, i kako je krenula onlajn nastava, stvari su počeli da se normalizuju, a deca i roditelji da se privikavaju na ovakvu situaciju. Ona je napomenula da deca, bez obzira što imaju nastavu kod kuće, moraju da shvate da obaveze moraju da izvršavaju, i da školska godina mora da se završi, bez obzira na ovakve uslove. “Deci je možda u ovakvom trenutku možda i lakše nego roditeljima. Deca prate nas roditelje, i ako mi reagujemo na pravi način, onda i deca to prate. Naravno da ovo nije normalna situacija, niko nije navikao na ovo, i deca traže svoje vreme i neki način na koji su funkcionisali i do sad. Na roditeljima je veliki zadatak da osmisle kako da svi zajedno prebrodimo ovu situaciju”, kaže ona.

Dodaje da su se udruženju na početku obraćali roditelji najviše sa pitanjima kako će i da li će oni morati da idu na posao u situacijama kada su im deca kod kuće. “Vremenom se i to sleglo. Roditelji su se organizovali, većina firmi i ne radi, pa su uspeli da se organizuju da barem jedan od njih ostane kod kuće. Najviše su bili ugroženi roditelji koji su sami sa svojom decom, jednoroditeljske porodice, koji su se našli u situaciji, da jedini brinu o deci. Posebno ih izdvojila roditelje dece sa smetnjom u razvoju, i roditelje dece sa retkim bolestima koji su takođe veoma ugroženi u celoj situaciji. Tako da su nam se javljali oni kod kojih se pojavljivao strah, kao i pitanje kako će organizovati svoj život u takvim situacijama”, navodi Plemić i dodaje da su se stvari promenile nakon što je uvedena onlajn škola.

Dodaje da u ovom udruženju postoje grupe podrške za različite vrste roditelja, kao i za mame trudnice, dojilje, a najavljuje i otvaranje onlajn psihološke pomoći, što će znatno doprineti poboljšanju pružanju odgovora kojima je to najpotrebnije. “U tom onlajn  psihološkom savetovalištu roditelji će moći da se jave u slučaju da imaju strah, problem ili nedoumicu, koju možda ne mogu da svojim najbližima, pa će im to biti od pomoći”, naglašava Plemić.

Ona navodi da se zbog novonastale situacije stanovi u kojima borave deca pretvoreni zbog roditelja u radne prostorije, a dece u učionice. “Nije im lako objasniti, posebno malo starijoj deci, koja su sve ovo shvatila kao neki dugačak raspust. Roditeljima nije bilo lako da im kažu da to i nije baš tako. Deci u završnim razredima osnovne škole, i srednjoškolcima, trebalo je nekoliko dana da ih roditelji stave u stolice i da im objasne da je počeo čas, i da moraju da obrate pažnju.  Tu su roditelji dobili veliku pomoć od nastavnika i razrednih starešina, pa ih uz pomoć Vajber grupa kontaktiraju i dobijaju savete šta da rade”, objašnjava Plemić.

Naglašava da deca moraju da shvate da ovo nije raspust i da se školska godina mora završiti, bez obzira na uslove u kojima se nalazimo, i koliko god budu trajali ovakvi kakvi jesu.

Plemić napominje i da će se posebna pažnja mora obratiti u vremenu kada se situacija normalizuje, odnosno kada deca ponovo krenu u školu. Posebno zahtevna grupa su tinejdžeri.

“Tinejdžeri imaju jako veliku potrebu za druženjem, međutim, ja mislim da je njima zbog društvenih mreža mnogo lakše sve ovo da prihvate, a roditeljima je teže, zato što je zabranjeno kretanje. Roditelji ovo vreme trebaju da shvate kao neki odmor, pošto se mnogi žale da imaju malo vremena da posvete svojoj deci. Ovo treba da bude neki prostor kada stvarno trebamo da odmaramo i da se družimo sa decom”, ističe Plemić.

            “Ovo vreme će dobro doći da dobro upoznamo svoju decu, a za manju decu, kojima teže pada neizlaženje i nedruženje, stručnjaci navode mnogobrojne načine da se naprave novi načini za igru i zabavu u ovakvoj situaciji. Apelovala bi ih na roditelje da ne izlazi u parkove, i da se ne okupljaju u grupama, bez obzira što postoje informacije da deca ne oboljevaju. Strpimo se, ostanimo kod kuće svi zajedno, i nadajmo se da će što pre da se završi”, zaključuje ona.  https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=0Q3FYLds0eg&feature=emb_logo

Knjiga – spas i u ovaj čas

Kako kaže stara izreka, knjiga je najbolji prijatelj! Bila je odličan saputnik u raznim nedaćama koje su zadesile ljudski rod, na bilo kom delu planete. Tako i za vreme ovog vanrednog stanja, kada strah i panika pokušavaju da osvoje srca ljudi, ona ponovo preuzima veliku odgovornost i pokušava da ih spase od depresije, dosade, poriva da izađu iz domova… Kroz prozore prestoničkih zgrada i kuća mogu da se naslute prigušena svetla lampi za čitanje. Oni koji najpre neguju ovu aktivnost jesu, naravno, profesori jezika i književnosti.

– Trenutno čitam „Atomske navike” Džejmsa Klira. Za samopomoć je, ali je svakome toplo preporučujem. Posebno što se ovi dani mogu iskoristiti za rad na sebi. Knjiga je korisna i idealna za ove uslove – rekla je profesorka iz Žarkova, a njena koleginica se pohvalila kupovinom Selimovićeve „Tvrđave”, na engleskom jeziku.

Profesorka iz Koteža poverila se kako se ljudi vraćaju klasicima, poput Dostojevskog. Muž njene koleginice udubio se u knjigu o Pablu Eskobaru, a njene drugarice se posvećuju Orhanu Pamuku, Žaku Preveru i Peteru Handkeu. Kako kaže, viđala je i osobe koje, pošto ne mogu da odu u pozorište, čitaju knjige povezane sa temom ili pisce čiji su tekstovi postavljani u prestoničkim teatrima.

Pored profesora, tu su i akademci koji, iako u neizvesnosti kada će se vanredno stanje završiti i kada će imati sledeći ispitni rok, ipak imaju onu studentsku dozu griže savesti pa su se latili literature. – Koristim priliku da spremim ispit književnost 20. veka i čitam knjige koje su mi potrebne. Čitala sam „Liriku Itake”. Sad je na redu „Dnevnik o Čarnojeviću”, a posle prelazim na „Seobe” – umornim glasom govori buduća profesorka sa Petlovog brda.

Ima, naravno, i onih koji situaciju koriste za nešto drugo… – Čitam knjigu o bendu „Rolingstons” – srećno će ekonomistkinja iz Borče. – Posvetio sam se davno započetim i nedovršenim knjigama koje su uglavnom u vezi sa strukom, poput „The Design of Everyday Things” Dona Normana ili „The Poetics of Space” Gastona Bačelarda – poverio se mladić sa Zvezdare. – Pročitam i malo beletristike. Još prošlog četvrtka pročitah ko zna koji put „Psiholozi, psihijatri i drugi bolesnici”. Komedija je, pa sam se slatko ismejao – dodaje.

Uprkos tome što su jedni od onih koji konstantno rade i u ovom času, i novinari su rešili da, dok se umorni vraćaju s posla, taj put prekrate dobrom knjigom. – Čitam „Nekronomikon” Hauarda Lavkrafta zbog šarolikosti njegovih horor priča koje su prava poslastica za samoću u izolaciji jer guraju do krajnjih granica ludila – priznaje mladi kolumnista prelazeći preko Čuburskog parka.

Urednik jednog portala kaže da čita „Švajcarski kačamak” Zorana Panovića. Kako objašnjava, ova knjiga predstavlja zbornik njegovih novinskih tekstova. – U ovom trenutku radije biram njegove tekstove o umetnosti jer sam premoren vestima pa se trudim da na ovaj način pobegnem od svakodnevice. Takođe, čitam i roman Danka Popovića „Svinjski ujed”, nakon što sam pročitao njegovu „Knjigu o Milutinu” koja mi se mnogo dopala – rekao je i dodao da u planu ima da ponovo pročita i veliki deo svoje zbirke stripova, ali i neke klasike koje nije stigao u toku školovanja.

Umetničke duše, umorne od patnje svog i ostalih naroda sveta, apelujući na to da se, zbog očuvanja zdravlja i naših najbližih, ostane u kući, nalaze spas svoje anime u književnosti, toplo je preporučujući za prekraćivanje ovih dana. – Kako je zamirisalo proleće kroz otvorene prozore, tako sam se i ja vratila pesmama Mike Antića. Taj spoj boemske sete i detinje vedrine me zaista razneži tokom ovih dana, kada je potrebno smanjiti napetost. Trenutno čitam i knjigu „Čovek po imenu Uve” Fredrika Bakmana, koju sam nedavno dobila na poklon, a sledeće su drame Luiđija Pirandela – poetično je objasnila producentkinja jednog prestoničkog alternativnog teatra, žureći da stigne kući pre početka policijskog časa.

„Šaptač”, „Vladar iz senke” i „Čovek iz lavirinta” Donata Karizija, „Jadnici” Viktora Igoa i „Kad je svet imao brkove” Ane Radmilović – knjige su koje za ovakvu situaciju preporučuje glumac Ammar Mešić.

– Došli smo do toga da je naš svet privremeno zaustavljen, ali to ne znači da ne možemo da otkrijemo neke nove svetove i razvijemo maštu i kreativnost. Ne znamo šta je lek za virus korona, ali čitanje je definitivno najbolji lek za izolaciju – poručuje dramaturg Katarina Borisavljević iz svog doma. – Trenutno čitam „Šifru Tricikl” Duška Popova, čoveka koji je inspirisao nastanak lika Džejmsa Bonda, i toplo je preporučujem – dodaje ona.

– Moja preporuka svima su „Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog i „Nebeski odred” Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića – rekao je Vukašin Jovanović, mladi glumac, uz poruku svima da se čuvaju.

Najbolji na bilbordima u opštini Žabalj: Anja Savatović

U protekloj školskoj godini Opština Žabalj imala je petoro đaka generacije u osnovnim školama i srednjoj školi.

Anja Savatović izabrana je za đaka generacije Osnovne škole „Miloš Crnjanski” u Žablju.  U prošloj školskoj godini učestvovala je na tri republička takmičenja. Na Republičkom takmičenju iz književnosti osvojila je treće mesto, a na takmičenju iz srpskog jezika osvojila je četvrto mesto. Takođe, učestvovala je i na Republičkom takmičenju iz nemačkog jezika. Školovanje je nastavila u Novom Sadu u Gimnaziji „Isidora Sekulić”. – Upisala sam društveno-jezički smer u gimniziji – kaže Anja. – Što se tiče planova za dalje, još imam vremena da vidim i razmislim gde ću se pronaći.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Svetski dan osoba s Daunovim sindromom u doba korone

Ovih dana dominantna je tema u vezi s koronavirusom i novim pravilima na koje svi moramo da privikavamo. Ipak, ne treba da zaboravimo da našim građanima – osobama s Daunovim sindromom kao i osobama s drugim intelektualnim invaliditetom, dodatno teško pada to što im je promenjen ustaljen dnevni ritam i što su izolovani od svojih drugara. Za svoj dan vredno su radili i uvežbavali plesne tačke koje je trebalo da izvedu na priredbi, ali je to iz poznatih razloga odgođeno. Svetski dan osoba s Daunovim sindromom  21. mart prvi put je obeležen 2006. godine u velikom broju zemalja, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine 21. mart proglasila za Svetski dan osoba s Daunovim sindromom. Cilj njegovog obeležavanja je da se javnost informiše o tom sindromu. Za dan njegovog obeležavanja simbolično je izabran 21. mart, jer je u osnovi Daunovog sindroma prisutnost tri hromozoma na 21. hromozomskom paru. Na taj datum građani širom sveta pozvani su da obuvanjem različitih čarapa pokažu svoju različitost i tako pruže podršku osobama s Daunovim sindromom, te otuda i naziv „Dan različitih čarapa”.

Svetski dan osoba s Daunovim sindromom 2020. godine obeležava se pod sloganom „Mi odlučujemo” Cilj je da se ukaže na potrebu poštovanja osnovnog ljudskog prava: da sve osobe, pa tako i one s Daunovim sindromom, moraju da imaju priliku da odlučuju o stvarima koji se tiču njihovog života. Činjenica je da su u društvu, ali i u porodicama osoba s Dauovim sindromom, prisutni negativni stavovi, niska očekivanja, diskriminacija i socijalno isključivanje osoba s Daunovim sindromom, jednim od najčešćih hromozomskih poremećaja. Za one koji ne znaju, radi se o mešavini telesnih i intelektualnih karakteristika koje utiču na fizički izgled, ličnost i ponašanje osobe. te karakteristike ih čine jedinstvenim i prepoznatljivim. Postoje tri tipa Daunovog sindroma. Najčešća je takozvana čista trizomija, ili „trizomija 21”, kada svaka ćelija u organizmu ima po jedan hromozom viška. Postoji više desetina spoljnih karakteristika osoba s Daunovim sindromom. Za roditelje oni su lepi, mekani, topli, nasmejani. Toliko o njihovom izgledu, jer pored kosih očiju, mnogo je značajnije kako gledaju njima. Ni kratki prsti, brazde i smanjena motorika ne treba da zauzimaju primat u opisivanju tih osoba, već šta sve tim rukama mogu da urade.

O životnom veku osoba s Daunovim sindromom i dalje važe brojne predrasude. Razvoj medicine je bitno poboljšao njihov kvalitet života, a produžen je i njihov životni vek. Međutim, otvorena su i nova pitanja: šta i gde posle smrti njihovih roditelja? Udruženje za podršku osobama s Daunovim sindromom „Novi Sad” osnovano je pre 16 godina s ciljem da unapredi društveni položaj osoba s tim sindromom i članova njihovih porodica. U rad Udruženja uključeno je tridesetak osoba s Daunovim sindromom, kao i 20 drugih osoba s intelektualnim invaliditetom, članovi porodica, desetak stručnjaka i volontera. Tokom cele godine organizuju se različite aktivnosti u prostorijama Udruženja, kao što su kreativne radionice, časovi plesa, časovi fizičke aktivnosti, zatim predavanja s ciljem unapređenja zdravlja, preventivni pregledi, radionice unapređenja životnih veština, gostovanja stručnjaka iz različitih oblasti, ali i žurke, proslave rođendana članova Udruženja i sl.

Udruženje podstiče aktivnosti u zajednici, kao što su: rekreacija na bazenu, posete kulturnim i sportskim dešavanjima, organizovanje izleta i višednevnog edukativnog kampa bez pratnje roditelja. U izdanju Udruženja pripremljeno je više brošura i knjiga, a posebno su značajne zbirka pesama autora Svetozara Pantelemonova i knjiga „Slušaj me kad mi se priča”, u kojima su se kreativno izražavale osobe s Daunovim sindromom / intelektualnim invaliditetom. Svake godine Udruženje obeležava Svetski dan osoba s Daunovim sindromom priredbom i prezentacijom aktivnosti koje su realizovane u toku protekle godine, dok pojedinci i ustanove koji su podržali rad Udruženja dobijaju zahvalnice. Zbog poznate situacije, ove godine Dan osoba s Daunovim sindromom, nažalost, neće biti obeležen na uobičajeni način.

Osobe s Daunovim sindromom u Novom Sadu imaju izuzetne mogućnosti obrazovanja i kvalitetnog zbrinjavanja i radnog angažovanja tokom života, ali, nažalost, i dalje postoje neke od njih koje su delimično ili potpuno socijalno izolovane, naročito u prigradskim naseljima. Nije zanemarljiv ni broj osoba s Daunovim sindromom koje su odmah po rođenju smeštene u institucije, a poslednjih godina u hraniteljske porodice. Novosadsko udruženje je deo Saveza udruženja za pomoć osobama s Daunovim sindromom u Srbiji, koje ima svoje članice i u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Jagodini, Zaječaru, Požarevcu, Pirotu i Aleksincu. Prostorije Udruženja (Bate Brkića 12, Novi Sad) otvorene su za sve koji žele prijatno da provedu vreme družeći se s iskrenim, toplim, dobrim osobama, jer „Ljubav ne broji hromozome”.

Klinička ispitivanja – nauka protiv neukosti

Piše: Milorad Stamenović*

Kod nas se decenijama ne vodi dovoljno računa o kliničkim studijama i njihovom uređenju, a pre svega o delu u kome država i zdravstvene institucije imaju nadležnost. Takođe, klinička ispitivanja su ovde predmet brojnih kontraverzi o kojima se može pročitati u pojedinim medijima s vremena na vreme, a u velikoj meri su zasnovane na nepoznavanju materije i spekulacijama – neukosti!

Prema jednom od planetarnih registara u svetu je od 2000. godine do danas urađeno oko 320.000 kliničkih ispitivanja kojima je bilo obuhvaćeno više od 100 miliona pacijenata! S obzirom na to da je više od 13 puta veći broj uključenih pacijenata globalno u kliničke studije od ukupnog broja građana Srbije, onda možemo i da formiramo stav o sigurnosti i značaju kliničkih studija?!

U svojoj dosadašnjoj karijeri aktivno sam bio uključen u radu na međunarodnim projektima medicinskih istraživanja i ostvario saradnju sa prestižnim svetskim medicinskim institucijama (poput Univerziteta u Kembridžu, APHP iz Pariza, Karolinska institutom i dr.) što mi je omogućilo da steknem uvid u funkcionisanje i značajne kliničkih studija u zemlji i inostranstvu. U Srbiji ključni problem predstavlja nedovoljno poznavanje materije što se ogleda i u izrazito negativnim tekstovima o kliničkim ispitivanjima koji se s vremena na vreme mogu pročitati u štampi. Neki od naslova govore o „srpskim pokusnim kunićima” i služeći se sličnim „novinskim udicama” obmanjuju čitaoce koji uglavnom o ovoj problematici ne znaju mnogo (istini za volju – oblast je vrlo kompleksna i uključuje etiku, medicinu, pravo, ekonomiju i dr.).

Međutim, činjenica je da bez kliničkih studija nema novih lekova i nema napretka medicine! Ono što im se često zamera jeste problem sigurnosti pacijenata u ovakvim istraživanjima, a pravila su rigorozna Dobre kliničke prakse koja prate sigurnosne aspekte pacijenta značajno su striktnije od standardnih bolničkih praksi. S druge strane, problem koji se predstavlja u vezi je sa uključivanjem pacijenata u ove studije gde takođe postoje veoma rigorozne procedure.

U knjizi Svetska trgovinska organizacija – životna sredina i zdravstvena zaštita (IMPP, 2018) dat je proračun da bi Srbija, ukoliko bi uspela da obezbedi transparentnost i veću angažovanost ALIMS-a i etičkog odbora kod dobijanja odobrenja za izvođenje kliničkih studija, time doprinela ne samo većem benefitu za pacijente koji boluju od retkih i neizlečivih bolesti, kao i onih kojima je preterano skupa terapija,  već bi to direktno uticalo i na značajan transfer tehnologija i dodatno obučavanje medicinskog kadra po najvišim svetskim standardima. Svi ovi efekti bi takođe propratili i značajan rast bruto domaćeg proizvoda kroz sredstva koje farmaceutske kompanije ulažu u ovim procesima.

Kod nas se transparentnost čini kao ključni problem iako se za oblast kliničkih studija često navodi da je to najstrože regulisana oblast! Transparentnost u smislu broja radnih sati koje glavni istraživač opredeljuje za projekte pored redovnog posla, broj kliničkih studija koje glavni istraživač vodi ili na kojima učestvuje (postoje istaknuti stručnjaci koji su svojevremeno vodili i više od 10 projekata!), broj godišnjih sastanaka ALIMS-a (koji se održavaju 8–12 godišnje poslednjih decenija bez izričitog objašnjenja zašto se ne održavaju češće), nizak broj zaposlenih u ALIMS-u koji se bavi problematikom kliničkih studija i dr. Srbija je poslednju deceniju na nivou od oko 100 kliničkih studija godišnje a ima infrastrukturni kapacitet za oko 400!  Obrazovanje u ovoj oblasti je neophodno za široku populaciju kako bi se građani upoznali sa svojim pravima ali i rizicima i benefitima koje kliničke studije nesporno nose sa sobom.

Otvaranje Nacionalnog centra za medicinska istraživanja bi značajno doprinelo razvoju srpske nauke i prakse u medicini, a koštalo bi manje  od jednog nacionalnog stadiona, pa stoga vredi razmotriti takav predlog!

*dr ekonomije spec. med.

Dečaku(10) operisali 23 mišića, ali borba da stane na svoje noge  još traje

Vuk Lojković koji boluje od cerebralne paralize vratio sa uspešne operacije iz Rusije gde mu je urađena intervencija na 23 mišića, negde i po dve tačke, što je podrazumevalo čak 27 uboda na telu desetogodišnjeg dečaka. Ne samo što je pokazao da je hrabar i borben, Vuk je još jednom ujedinio Srbiju. Njegova majka Ankuca Lojković za “Blic” ističe koliko je ponosna na svog mališana koji je pregurao drugu veliku operaciju. – Prva operacija bila je pre punih pet godina i mi smo od tada gurali i čuvali se na raznim terapijama i rehabilitacijama. Međutim, videli smo da stagniramo i kako su se pojavili problemi lordoze, Vuk je morao na novu operaciju Fibrotomia po Ulzibatu koju su obavili ruski lekari na čelu sa dr Aleksandrom Nazarkinom. To je operacija koja se radi mikrohirurškim nožem kod dece sa cerebralnom paralizom, što znači da je morao da izdrži čak 27 uboda u mišiće – kaže Ankuca i dodaje: – Jedna noga mu je 3 cm duža od druge i zbog toga se pojavljuje problem u hodanju, izgubili smo hod jer je drugu nogu počeo da rotira iz kuka i bilo je krajnje vreme da se uradi ova intervencija. U ovom haosu uspeli smo da ipak odemo na zakazanu operaciju i dobro je prošlo, hvala bogu.

Ankuca je oduševljena da su joj ljudi kroz nesebične donacije pomogli da Vuk nastavi svoj oporavak, oduševljena je i svim lekarima i osobljem koji su učinili da sve prođe glatko. – Od samog starta, kad smo došli tamo u hotel, obišli su nas lekari da bismo što manje bili u bolnici jer je Vuk uplašen. Od poslednje operacije je prošlo pet godina, pa je zaboravio na sve i to je skoz nepoznato mesto za njega zato je bilo prestravljen. U njegovom pogledu se tačno videlo da je uplašen jer je bio skvrčen i trzao se – objašnjava dečakova mama i ističe da je nakon operacije Vuk dobro, ali da ima bolove. – Sad oseća bol, jer je imao 27 uboda na na telu. Mi ga držimo pod lekovima da bi ga što manje bolelo, nije bilo komplikacija, i to će samo biti tačkice kad sve zaraste. Do tada moramo da brinemo za njega i pomognemo mu da što lakše prođe kroz proces oporavka.

Porodica Lojkovac ima četvoro dece; uz Vuka tu su njegov brat blizanac Lazar, sestra Simona i najmlađi David. Svi zajedno pomažu da njihov brat ima što lepši i srećniji život. – Bili smo baš pod stresom i deca su isto sve znala, ali su ga bodrila i poručila mu pred put sreću i da se brzo vrati da se igraju. Svi smo oko njega i svi pomažu, sad tretiramo ranice, ne možemo da peremo zubiće u kupatili, već u krevetu, svi ga maze ga i paze – kaže Ankuca, i odgovora na pitanje kako uspeva sve da postigne s obzirom da u toku vanrednog stanja mora da brine i o ostalo troje dece koji ne idu u vrtić i školu: – Ne znam ni sama, iz dana u dan sebi kažem – danas mi je dan kad sam sve obavila. Suprug radi, doručak, večera, sudovi, sad dodatno ne mogu da pomognu ni baka ni deka, držimo ih u izolaciji. Pored obaveza oko Vuka, jedan domaći pa drugi domaći. Lazar je četvrti razred, on je samostalan 99 odsto, Simoni ja moram da diktiram jer je u prvom razredu, a najmlađi David je u vrtiću, pa boji i gleda crtaće. Oduvek smo organizovani, Lazar recimo usisava, Simona briše prašinu, David mi pomaže oko sitnica za Vuka i tako, snalazimo se. – Toliko smo zahvalni i ponosni na sve naše ljude, od kad smo počeli sa humanitarnom akcijom ljudi pomažu i uplaćuju donacije. Suprug i ja nemamo dovoljno novca za sve rehabilitacije i terapije, a sama operacija košta dosta. Recimo, za prvu operaciju se javio jedan čovek koji je hteo da ostane anoniman, samo je upitao koliko nam novca fali i uplatio, tako da je Vuk odmah mogu da bude tretiran. Nemate pojma koliko smo zahvalni svim tim ljudima da nema njih ne bismo došli ovde – setno kaže Vukova mama i objašnjava koliko je ponosna na ljude iz Srbije. – Sprski narod je dobrodušan, ljudi hoće da pomognu, a u inostranstvu nije tako. Imamo sreće što živimo u ovoj zemlji, ako ćemo gledati po Vuku i po svoj pomoći, stvarno smo blagosloveni.

Vuk još od treće godine ide na rehabilitacije, kod fizijatra, logopeda, a Ankuca je sama na interetu pronašla podatke da deca sa cerebralnom paralizom mogu da nareduju i staju na noge do nekih određenih godina. – Nismo mislili da ćemo ovoliko dugo da se borimo, mislili smo da će brze ići, ne znamo koliko još će morati, ali znamo samo da oni napreduju do nekog trenutka onda to staje. Da li će to biti u toku ili posle puberteta ne znamo, ali dok god on napreduje to nam je pokazatelj i mi ćemo da ga guramo koliko god možemo – poručuje Vukova mama.

Svi koji žele da pomognu Vuku Lojkoviću mogu to učiniti na dinarski račun Komercijalne banke 205-9011005351825-06 koji je otvoren na njegovo ime. Takođe, slanjem poruke sa sadržajem 80 na broj 3030 pomoći ćete ovom dečaku na putu do izlečenja.

Trik protiv stresa: noge i guzu uza zid, leđa na pod

Redovne vežbe smanjuju stres, podstiču cirkulaciju i probavu i jačaju imunitet, a dovoljno je izdvojiti samo pet minuta na dan kako biste se oslobodili napetosti. Pod stresom simpatički nervni sisem radi bez prestanka pa parasimpatički, zadužen za odmaranje i stimulisanje imunološkog sastava, ne može da preuzme ulogu. To znači da se telo ne može odmoriti, a čest simptom je nesanica pa samim tim i pad imuniteta. Redovno vežbanje smanjuje stres i ublažava njegove negativne posledice. Dovoljno je i pet minuta joge na dan kako biste otpustili višak negativne energije. Položaj u kom ležite na podu tako da su vam noge i stražnjica naslonjene na zid može vam pomoći da podstaknete rad parasimpatičkog sastava. Ispod kukova možete staviti jastuk ili šal kako bi vam bilo udobnije, a osećaj udobnosti kao i tišina podstaknuće vas na opuštanje.

Poza br. 1

Stanite pravo i izravnajte leđa, podignite ruke iznad glave i sklopite šake. Držite ruke u tom položaju nekoliko sekundi i spustite ih do visine ramena. Postupak ponovite devet puta.

Poza br. 2

Stanite pravo a potom lagano gornji deo tela nakrivite udesno i ruke podignite iznad glave. Jednom rukom uhvatite drugu oko zgloba i istegnite se devet puta. Ponovite postupak tako da se nakrivite ulevo.

Poza br. 3

Raširite ruke najviše što možete i duboko udahnite pa nakon izdisaja skupite ruke ispred sebe. Postupak ponovite devet puta.

Poza br. 4

Isprepletite šake iznad glave i istegnite se. Potom spustite prednji deo tela i glavu do kolena s tim da su ruke iznad tela. Ponovite postupak tri do devet puta.

Poza br. 5

Stavite levu ruku na srce, a desnu na trbuh i osluškujte telo. Dišite duboko i opustite se. Sve ove vežbe jačaju imunitet, podstiču cirkulaciju i probavu i deluju umirujuće.

Vremeplov: Prvi srpski građanski zakonik

Na današnji dan, 25. marta 1844. godine proglašen je prvi srpski građanski zakonik. Građanski zakonik za Knjažestvo Srbiju – kako je glasio zvanični naziv, izradio je novosadski pravnik Jovan Hadžić, poznati srpski nacionalni radnik, po uzoru na austrijski građanski zakonik iz 1811. Prvi srpski građanski zakonik  je odigrao značajnu ulogu u pravnom i društvenom životu Srbije.

Vremeplov: Nemanja predao vlast drugorođenom sinu Stefanu

Veliki župan Raške Stefan Nemanja predao je, na današnji dan 25. marta 1196. godine, vlast drugorođenom sinu Stefanu, koji je 1217. godine krunisan kao prvi srpski kralj. Najstariji sin Vukan kao veliki knez zadržao Zetu, Trebinje, Toplicu i Hvosno, a najmlađi sin Rastko se zamonašio.

Vremeplov: Rođen Evlija Čelebija

Na današnji dan, 25. marta 1611. godine rođen turski putopisac Evlija Čelebija, koji je od 1630. godine proputovao Osmanlijsko carstvo, a svoja zapažanja objavio u čuvenim “Putopisima” u 10 knjiga.

Vremeplov: U Engleskoj zabranjena trgovina robljem

Na današnji dan, 25. marta 1807. godine u Engleskoj  je zabranjena trgovina robljem.

Vremeplov: U Beču izašle “Serbske novine”

Na današnji dan, 25. marta 1791. godine u  Beču je izašao prvi broj “Serbskih novina”. Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.

Vremeplov: Umro Frederik Mistral

Francuski pisac i filolog Frederik Mistral, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904. umro je na današnji dan  25. marta  1914. godine Najviše je pisao lirsku poeziju, ali i poeziju oslonjenu na epiku pa i dramska dela. Posebno je zaslužan što je očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje “Mirejo”, “Kalendo”.

Vremeplov: Jugoslavija pristupila Trojnom paktu.

Jugoslavija je na današnji dan  25. marta 1941. godine u Beču potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu. Nepuna dva dana potom, vojnim udarom oboreni su vlada i regent knez Pavle Karađorđević. Tome su prethodile masovne demonstracije u Beogradu i drugim srpskim gradovima, koje su izazvale bes u Berlinu. Nemačka je već 6. aprila, u ranu zoru, bez objave rata, počela napad na Kraljevinu Jugoslaviju bombardovanjem Beograda.

Vremeplov: Rođen filozof Petronijević

  Branislav Petronijević, jedan od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih građanskih filozofa rođen je na današnji dan, 25. marta 1875. godine. Bio je profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored filozofije, bavio se paleontologijom, biologijom i psihologijom.