Pismo prosvetarima: Povucite ručnu!

Pismo podrške koje je psihološkinja Milka Kraklajić iz Ivanjice poslala svojim kolegama, postalo je viralno na društvenim mrežama i naišlo na veliko odobravanje prosvetnih radnika i roditelja. Stoga, pismo prenosimo u celosti:

“Svi su nastavni predmeti podjednako važni, kao i svaka naučna disciplina. Ali u ovoj situaciji moramo biti pragmatični, u interesu učenika. U najboljoj nameri, zatrpali ste učenike materijalima, uputstvima, zadacima…

Najveće opterećenje trpe odlični đaci. Treba da ostvarite međusobnu saradnju u okviru veća da biste stekli uvid u opterećenost učenika.

Pre svega, mlađi učenici ne bi trebalo po vasceli dan da izvršavaju školske obaveze. Možete li, u ovim danima, zanemariti taj preterani osežaj odgovornosti za učenje i nastavu? Samo kratki, jednostavni sadržaji, jedan domaći zadatak, u nedelji, po predmetu, osnovne stvari neophodne za dalje obrazovanje.

Maja je u pravu, prioritet su predmeti koji se polažu na završnom ispitu.

Ostale kolege, ovo vam je šansa da opušteno, bez pritiska, neuobičajeno i zanimljivo približite učenicima svoj nastavni predmet. Niste u obavezi nikom da se dokazujete, jer vi svi raspolažete potrebnim kompetencijama. Dovoljno je da budete podrška i oslonac vašim učenicima u, za njih, potpuno novoj edukativnoj, a pre svega životnoj situaciji.

Drage kolege, stanje je vanredno. Psihološki, situacija se odražava na sve nas. Strah se akumulira svuda napolju, u kući, na TV, oseća se lebdeća anksioznost. Deca sve primaju intuitivno.

Ovo je tek početak izolacije. Povucite ručnu. Naši učenici se indukuju strahom za sebe, svoje roditelje, drugove… Niko im ne može reći kada će ovo stati. Vi se takođe indukujete strahom. Povucite ručnu!

Važno je da svi budemo dobro. Da deca budu zdrava i da bez posledica prodju kroz ovo. Zato, unesite malo vedrine i pozitivnog u rad sa učenicima.

Neće ništa bitno propustiti. Što propuste naučiće sledeće godine. Dva, tri pitanja. Jedan, dva domaća zadatka. To je dovoljno. Osnovna znanja koja su minimum za sledeći razred. Povucite ručnu, počećete da pucate po šavovima. Opustite se. Ne pišite ceo dan. Niko vam neće zameriti ako ne radite savršeno i ako ne vodite dokumentaciju idealno. Vanredno je stanje!”

Pajić: Maturskih ispita će biti, traže se rešenja

Predstavnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Pajić izjavio je u utorak 24. marta da će maturskih ispita u srednjim školama sigurno biti i da se traže adekvatna rešenja. On je za Radio-televiziju Srbije rekao da učenici imaju priručnike za maturske ispite i da se već pripremaju. Pajić je rekao da će pustiti da vreme pokaže kako će se raditi prijemni ispiti i da se razmatra da za pojedine specijalne programe to bude urađeno preko skajpa.

 “Drage kolege…”:  Stanje je vanredno, ovo je tek početak …

“Drage kolege, stanje je vanredno, ovo je tek početak izolacije, povucite ručnu”. Ovim rečima obratila se Milka Karaklajić psihološkinja iz Ivanjice, svojim kolegama u OŠ Milinko Kušić. Poruku podrške objavila je u internoj školskoj viber grupi, ali kada je dospela na društvene mreže, u njoj su se prepoznali gotovo svi prosvetni radnici u Srbiji. Onlajn nastava je novost i za učenike i za prosvetne radnike, tako da su u novonastaloj situaciji svi preopterećeni, kaže za portal Nova.rs psihološkinja Milka Karaklajić. Ona dodaje i da joj je drago da je poruka dospela do velikog broja ljudi, jer je dobila reakcije iz cele Srbije u kojoj prosvetni radnici poručuju da im je bilo potrebno da im neko kaže da se opuste. Ne znajući da će njena poruka kolegama i najbližim saradnicima da naidje na ovolike reakcije,

Milka Karaklajić za naš portal objašnjava da je svojim internim obraćanjem samo htela da pruži podršku kolegama i ohrabri ih rečima da nije ništa strašno i ako uspore malo i ako decu rasterete manje važnog gradiva. “Mi smo imali situaciju da su naši prosvetni radnici od 15. do 17. marta radili po 24 sata kako bi se pripremili za nastavu na daljinu. To nikome nije teško palo, jer je naša obaveza i bila da pripremimo onlajn učionice za sve predmete, da svakom detetu obezbedimo kodove i pristup tim učionicama.

Pozivali smo i roditelje, nemaju baš svi pristup internetu, pa smo formirali i viber grupe, omogućili komunikaciju putem SMS-a, snalazili smo se na sve moguće načine da svakom detetu budemo dostupni. Na sve to su prosvetni radnici potrošili mnogo energije koja je ih je iscrpela, a potrebna im je, jer sada u vanrednoj situaciji, osim o učenicima, moraju da vode računa i o svojoj deci i porodici”, kaže Milka.

Psihološkinja Milka Karaklajić kaže da je u razgovoru sa kolegama uočila njihovu bojazan da tokom vanrednog stanja neće uspeti da prenesu deci dovoljno znanja i u onoj meri koju omogućava rad u neposrednom kontaktu u učionici. Iz te prevelike odgovornosti, učitelji i nastavnici su mnogo vremena posvetili pripremi svojih predavanja i možda prešli granicu preopterećenosti učenika. “Deca moraju ostati u procesu učenja, ali je vrlo teško dozirati koja je to mera, a da ne budu preopterećena. Osim nastave koju prate putem televizije, od svojih nastavnika dobijaju dodatne zadatke u onlajn učionicama, a to je uglavnom iz više predmeta u toku dana. I deca su pogođena ovom vanrednom situacijom, možda neko dete brine za roditelje koji moraju da idu na posao, tako da moramo da razmišljamo i njihovim osećanjima”, kaže Karaklajić.

Dodaje da se njoj i deca javljaju, da su uznemireni, a da ni sami ne umeju da objasne zbog čega. “To mi je bio motiv da kolegama poručim da deca neće ništa izgubiti, ako im malo smanjimo obim gradiva. U hodu smo rešavali, da ti zadaci za njih budu što zanimljiviji i da u rešavanju mogu da koriste razne platforme, da se nastava ne svodi samo na čitanje, već i na opažanje i istraživanje na internetu”, objašnjava Milka Karaklajić.

Porukom koju je poslala svojim kolegama želela je da poruči da se opuste i da se ne boje da će učenici ostati uskraćeni za neka znanja. “Sve se da nadoknaditi. Sada je sasvim dovoljno da se u nastavi fokusiramo samo na osnovna znanja, koja će im biti potrebna za nastavak školovanja. Prvenstveno sada treba da budemo podrška deci, jer smo uz roditelje, mi prosvetni radnici najbliži deci za sve njihove probleme i zbog toga treba da budemo smireni. Ako je potrebno, nekada umesto nastave možemo da im pružamo informacije i o zdravlju i o održavanju higijene, da porazgovaramo o njihovim strahovima”, kaže ova psihološkinja.

Na RT Bujanovac od sada nastava na albanskom

Radio televizija Bujanovac, uz tehničku podršku Radio televizije Vranje, zbog situacije nastale zbog epidemije virusa korona, počela je sa snimanjem časova na albanskom jeziku, a u saradnji sa Nacionalnim savetom Albanaca urađeno je 25 časova za prvu sedmicu nastave na daljinu. Za sada je snimljeno šest časova za matematiku za prvi razred, zatim četiri za albanski jezik za prvi razred, matematike za drugi razred šest časova, koliko i za albanski jezik za drugi razred i tri časa za svet oko nas za drugi razred.

Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca izjavio je da su na zajedničkom sastanku sa svim direktorima albanskih škola dogovorili pripremnu listu video snimaka koja bi omogućila svim učenicama na albanskom jeziku da imaju nastavu. “Ovo je samo dodatak, odnosno video snimci koji će se emitovati na televiziji će biti od pomoći učenicima u savlađivanju gradiva, a nastavnici su angažovanih i preko drugih mreža interneta, kao što su viber, skajp…”, kaže Mustafa. Kako dodaje, nastavnici i učenici komuniciraju i realizuju nastavu. “Svakodnevno smo u komunikaciji sa školama u Preševu, Bujanovcu i Preševu, a ono što je nama bitno je da tretiramo jednako i albanske učenike kao što su tretirani srpski učenici”, navodi Mustafa i dodaje da se danas nastavlja snimanje za treći i četvrti razred. Narednih dana snimaće se časovi do osmog razreda, najavljuje Mustafa i dodaje da će se nakon toga videti kakve su mogućnosti za snimanje nastave i za srednje škole.

Direktor škole Sezai Suroi u Bujanovcu Zejni Fejzulahu kazao je da su uradili sve neophodne pripreme za sve predmete koji su predviđeni. “U početku startujemo sa albanskim jezikom, matematikom, svetom oko nas za prvi i drugi razred osnovnih škola, a potom ćemo te iste predmete snimati i za treći i četvrti razred. Nakon toga, snimaćemo za peti do osmog razreda, i to pored matematike i albanskog jezika i fiziku, geografiju, istoriju, biologiju i hemiju”, kazao je Fejzulahu.

Rektorka Popović: Može se očekivati produžetak školske godine

Može se očekivati da se školska godina za studente produži na određen period, ali konačna odluka o tome zavisiće od dužine trajanja vanrednog stanja, izjavila je rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. Ona je za “Blic” rekla da će doći i do produžetka aprilskog roka, jer ispiti, za razliku od nastave, ne mogu da se realizuju na daljinu. Beogradski dnevnik piše da je konačna odluka o produžetku školske godine u rukama Ministarstva prosvete i da je sudeći prema sadašnjoj situaciji, sve izvesnije da će akademci kraj jula i početak avgusta provesti u učionicama.

Razlog za to je, kako navodi “Blic”, činjenica što značajan broj fakulteta u svojim programima ima i praktičnu nastavu i vežbe koje nisu u mogućnosti da realizuju onlajn, kako se sada održavaju teoretska predavanja. “S namerom održavanja kontinuiteta rada, u zavisnosti od prirode predmeta i broja studenata, moguće je izvođenje usmenih provera znanja. Moram da istaknem da svi fakulteti Univerziteta u Beogradu sada izvode nastavu i konsultacije sa studentima na daljinu…”, kaže Popović. Ona dodaje da praktični deo nastavnog procesa mora da se realizuje, jer je deo programa koji je dobio akreditaciju od nadležnog tela. “Praktičnu nastavu i eksperimentalne vežbe ćemo organizovati kada prođe vanredno stanje, jer za sada ne postoje uslovi. Što se tiče kolokvijuma, oni mogu da se usmeno realizuju putem video-konferencije”, navela je Popović.

Rektorka kaže i da je zbog situacije sa korona virusom u svetu, sve izvesnije da će biti odložene i Evropske univerzitetske sportske igre, koje bi trebalo da se održe od 12. do 25 jula u Beogradu.

Psihološkinja: Teret obrazovanja se prebacuje na roditelje, moraju da kontrolišu decu

Psihološkinja Marina Nadejin ocenila je da se deo tereta obrazovanja dece u aktuelnoj situaciji prebacuje na roditelje i da oni sada moraju da na neki način kontrolišu decu. Ona je istakla da je važno da se sa decom razgovara o tome zašto sada, kada zbog virusa korona ne idu u školu, moraju da nastave da uče i da u najvećem broju slučajeva jedan razgovor roditelja i dece neće biti dovoljan, pošto je deci privlačno da se ako ne moraju, ne bave školom.

Nadejin je istakla da je važno deci objasniti zašto moraju da uče i da ih za 10 godina niko neće pitati da li je vladao virus korona kada je nešto trebalo da nauče. Ona je dodala i da vidi da su razredne starešine i nastavnici veoma uključeni u proces obrazovanja učenika sada kada ne idu u školu i da su sa njima u stalnom kontaktu. Na pitanje o tome kako će deca prihvatiti povratak u školu od septembra, Nadejin je rekla da to u ovom trenutku niko ne može da kaže, ali da se iz prakse zna i da “ko god da je radio u školi”, zna da se deca i posle tri nedelje raspusta po povratku prilagođavaju školi. Prema njenim rečima, na tri nedelje raspusta učenicima je obično potrebno pet radnih dana da bi se vratili u školsku rutinu, ali da je ovo duga pauza i da se kao i uvek sve razlikuje od osobe do osobe. Marina Nadejin je ocenila da će deci po povratku u školske klupe biti potrebno prilagođavanje, da im neće biti lako, ali da neće biti ni nepremostivo i nemoguće.

Studenti 3D odštampali zaštitne vizire i poklonili lekarima

Prvi zaštitni viziri napravljeni u Centru za bioinženjering Fakulteta inženjerskih nauka (FIN) u Kragujevcu, donirani su kragujevačkom Kliničkom centru, a u sredu su  otpremljene i prve količine za bolnicu Dragiša Mišović u Beogradu, rekao je za portal Nova.rs Nenad Filipović, rukovodilac ovog Centra. On je dodao da će svi viziri koji budu napravljeni na FIN-u, biti donirani medicinskom osoblju koje dolazi u kontakt sa zaraženim pacijentima, kako bi se sprečilo dalje širenje virusa korona. Naučnici i istraživači Centra za bioinženjering su posle prvih urađenih testova u svojim laboratorijama i 3D štampačima, tokom vikenda napravili oko 50 zaštitnih vizira, koji su prva linija odbrane od virusa za sve medicinske radnike koji dolaze u kontakt sa zaraženim osobama. Viziri su efikasno sredstvo zaštite, ali im je manjakavost što je njihova proizvodnja na štampačima vremenski ograničena.

Za proizvodnju jednog vizira, potrebno je oko sat vremena, kažu u Centru za bioinženjering.  “Mi trenutno radimo sa tri štampača, tako da su nam kapaciteti ograničeni. Razmatramo i neke druge mogućnosti, da u proizvodnju uvedemo mašinu za brizganje plastike, a onda bismo serijski mogli da pravimo i više hiljada komada dnevno. U pregovorima smo sa jednom lokalnom firmom, koja bi mogla da se uključi u ceo projekat i da tako za kratko vreme obezbedimo veliki broj ovih zaštitnih sredstava”, rekao je Nenad Filipović, rukovodilac Centra za bioinženjering.

Plastični viziri napravljeni na 3D štampačima su zaštitno sredstvo za višekratnu upotrebu. Za njihovu izradu koristi se posebna vrsta medicinske plastike (PLA) koja je potpuno bezbedna za zdravlje i okolinu, a može da se dezinfikuje svim dostupnim sredstvima. Za zaštitu koju ovi viziri pružaju medicinskom osoblju, cena materijala za izradu jednog je potpuno zanemarljiva. U Centru za bioinženjering kažu da materijal za jednu masku košta samo 300 dinara.

Deca u kućnom karantinu: Nova i eksperimentalna situacija

Roditelji svakog trenutka moraju da imaju na umu da mališani posmatraju reakcije odraslih na vesti iz spoljnjeg sveta i najviše će im se pomoći ako vide da su smireni i da ne paniče

Vrtići su zatvoreni, školsko zvono je utihnulo a sportski treninzi su zabranjeni. Sa babom i dedom se razgovara samo telefonom… Na detinjstvo je, zbog više sile zvane virus korona, stavljen embargo. Za neke bolje dane posle okončanja epidemije odloženo je sve što je do pre desetak dana činilo život mališana. Umesto školskih i drugara iz kraja, deca su prinuđena da sede u kućama i gledaju kako roditelji užurbano menjaju televizijske kanale, u potrazi za najnovijim informacijama o broju obolelih i izmenama u radu javnih službi za vreme vanrednog stanja.

Školski psiholog Branka Tišma naglašava da je za većinu dece ovo nova i eksperimentalna situacija u kojoj roditelji moraju da im daju jasna uputstva za upotrebu života. – Ovo je jedna od situacija kada mame i tate imaju pravo da zabrane određene stvari samo zato što su odrasli i izgovore rečenicu: „Zato što ja tako kažem”. Deci su u vanrednim okolnostima potrebna jasna i nedvosmislena objašnjenja šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno, ali im se pre svega mora objasniti šta se zapravo dešava u svetu oko njih. Objašnjenja treba da budu što jednostavnija i ne smeju da ostavljaju prostor za kompromis tipa‚ mogu li samo deset minuta u igraonicu. Počinje onlajn nastava, tako da će jedan deo dana biti tačno isplaniran, a u drugom roditelji moraju da osmisle zajedničke aktivnosti. Mlađu decu je lakše zabaviti i motivisati ih da crtaju, boje ili prave figurice od plastelina, a starijoj deci treba objasniti kako da se druže bez opasnosti da će se zaraziti virusom. Činjenica da su jedan deo svog socijalnog života deca i tinejdžeri prebacili na socijalne mreže pogoduje ovoj situaciji, jer zahvaljujući „Fejsbuku” i „Instagramu” oni neće imati utisak da se nalaze u socijalnom karantinu, ali treba voditi računa da ne provode previše vremena u onlajn svetu, kako ne bi razvili zavisnost. Međutim, treba reći da tinejdžeri, od kojih se očekuje da budu buntovnici, u kriznim situacijama često postaju veoma konzervativni – oni razumeju ozbiljnost i pridržavaju se pravila više nego odrasli –zaključuje naša sagovornica.

Vremeplov: Branko Ćopić izvršio samoubistvo

Jugoslovenski i srpski pisac Branko Ćopić izvršio je samoubistvo na današnji dan 26. marta 1984. godine. Bio je  jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle II svetskog rata. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije smatra se nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma.

Rođen je  1. januara 1915. godine u selu Hašanima pod planinom Grmečom. U isto vreme, njegov otac Vid, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a njegov stric Nidžo, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv Austrougarske. Kad mu je bilo četiri godine, umro mu je otac. Ćopić je, zajedno sa mlađim bratom i sestrom, ostao da živi pored majke Soje, deda Rade i strica Nidže.

Prva pročitana knjiga bila mu je „Migel Servantes“ koju je, negde u trećem razredu, kupio od učiteljice. U toj knjizi bio je opisan život slavnog španskog pisca Servantesa, skupa sa nekoliko odlomaka iz njegovog romana „Don Kihot“. Sledeće pročitane knjige bile su „Doživljaji jednog vuka“, pa „Doživljaji jedne kornjače“. Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac“ 1928. godine. Ćopić je pohađao učiteljsku školu u Banjoj Luci i Sarajevu, a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu „Milan Rakić“. Uoči Drugog svetskog rata nalazio se u đačkom bataljonu u Mariboru. U danima Aprilskog rata on je, sa grupom svojih drugova, pokušao da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić Grada. Posle toga je otišao u svoj rodni kraj, a sa početkom ustanka, stupio je u redove ustanika i među njima ostao tokom cele narodnooslobodilačke borbe. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, književnikom Skenderom Kulenovićem.

Posle rata neko vreme je bio urednik dečjih listova u Beogradu, a potom počeo profesionalno da se bavi književnošću. Smatra se jednim od najvećih dečjih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima. Dela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, rumunski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član SANU i ANUSRBiH. Celi radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama. Za književni rad dobio je, među ostalim, Nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu (obe 1972). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja.

Svoj stan u Beogradu, ulica kralja Milana 23, u kom je živeo od 1972. do smrti, poklonio je SANU. Puriša Đorđević je 2015. godine režirao dokumentarni film „Mala moja iz Bosanske Krupe“ posvećen Branku Ćopiću. Svake godine se održava simpozijum o Branku Ćopiću.

Vremeplov: Umro Betoven

Na današnji dan 26. marta 1827. godine  u Beču umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven. Uz Baha i Mocarta se smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere, kamernih kompozicija, misa. Sahrani prisustvovalo 30.000 Bečlija.

Vremeplov: Rođen Tenesi Vilijams

Američki pisac Tomas Lenijer Vilijams, poznat kao Tenesi Vilijams rođen je na današnji dan 26. marta 1911. godine. Opisivao je svet seksualnosti i nasilja i neretko je napadan zbog sklonosti ka šokantnom i senzacionalnom. Dela: drame “Staklena menažerija”, “Tramvaj nazvan želja”, “Mačka na usijanom limenom krovu”, “Tetovirana ruža”, “Nežna ptica mladosti”, “Leto i dim”, “Noć iguane”, “Camino real”, “Vieux Carre”, “Odeća za letnji hotel”, “Ne o slavujima”, romani “Rimsko proleće gospođe Ston”, “Moize i svet razuma”, zbirke priča “Jedna ruka”, “Tvrda-šećerlema”, zbirka pesama “U zimu”.

Vremeplov: Rođen Siniša Stanković

Na današnji dan 26. marta 1892. godine rođen je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta. Bavio se uporednim istraživanjima porekla i razvića živog sveta balkanskih jezera, strukturom i razvojem njihovih ekosistema. Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu, a redovni profesor Beogradskog univerziteta postao je 1934. Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je član rukovodstva NOP Srbije i veći deo rata proveo je kao zatočenik na Banjici. Posle oslobođenja izabran je za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine Srbije i uspešno je zastupao interese Jugoslavije na međunarodnim konferencijama. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju.

Dela: “Ohridsko jezero i njegov živi svet” (sinteza njegovih naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici “Uporedna anatomija kičmenjaka”, “Ekologija”.

Vremeplov: Rođen Toljati

Italijanski političar Palmiro Toljati, jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Italije rođen je na današnji dan 26. marta 1893. godine Bio je pobornik policentrizma u komunističkom pokretu i utemeljivač koncepcije italijanskog puta u socijalizam.

Vremeplov: Vakcina protiv dečije paralize

Na  današnji dan 26. marta 1953. godine američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio da je izumeo vakcinu protiv dečije paralize.

Vremeplov: U požaru život izgubilo 58 učenika

U požaru u spavaonici jedne škole u Keniji na današnji dan  26. marta 2001. godine život izgubilo 58 učenika, tridesetak povređeno.

Vremeplov: Obeštećenja Kinezima na prisilnom radu u Japanu tokom rata

Na današnji dan  26. marta 2004. godine japanski sud doneo presudu kojom je Vladi i jednoj japanskoj firmi naloženo da isplate 88 miliona jena grupi Kineza primorani da rade u Japanu tokom II svetskog rata.

Položeni venci na spomenik deci stradaloj u NATO agresiji

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić položio je u utorak 24. marta cveće kod spomenika deci žrtvama NATO agresije na Tašmajdanu i izjavio da teško vreme u kome se suočavamo sa korona virusom nije razlog da se na dostojanstven način ne prisetimo žrtava NATO. „Danas ostanite kod kuće i kod kuće se setite agresije na našu zemlju, na 2.500 ubijenih civila, 1.000 ubijenih branilaca naše zemlje, setite se srušenih mostova, bolnica, škola, voza u Grdeličkoj klisuri, male Milice Rakić, male Sanje iz Varvarina…”, poručio je Đurić. Povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999, u ime Vlade Srbije, i ministar Zoran Đorđević položio je venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku.  Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja položio je venac na spomenik koji je posvećen uspomeni na mališane stradale u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine i tako odao počast svim poginulima. „Stravičnih 78 dana odneli su preko 2.500 života, među kojim je i sedamdesetdevetoro dece. Do tada nezapamćena vojna sila sastavljena od vojnih snaga 19 zemalja NATO-a uništila je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika, 44 mosta, 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruge, 14 aerodroma i više od 25.000 objekata”, rekao je Đorđević i naglasio da se ovaj zločin nikada ne sme zaboraviti, prenosi Tanjug.

Bruka na času istorije: Osmaci slušali glorifikovanje Milana Nedića

Javnost u Srbiji ostala je zatečena kada je tokom javnog časa na RTS-u za učenike osmog razreda nastavnik istorije Milojko Hadžić praktično veličao lik i delo Milana Nedića, koga je nazvao poznatim herojem i nacionalnom figurom koja je sarađivala sa okupatorom da pomogne Srbiji. Sramni čas iz istorije gledali su osmaci širom Srbije, a ono o čemu je nastavik iz beogradske OŠ “Milan Đ. Milićević” podučavao đake naišlo je na značajnu osudu javnosti. Ispostavilo se, međutim, da je problem daleko širi od propusta ili slobodnijeg tumačenja jednog beogradskoj nastavnika. Naime, kako “Blic” saznaje, nastavnik koji je povučen iz sistema onlajn nastave i, odlukom Ministarstva prosvete, više neće učestovati u predavanjima, praktično se, dok je izgovarao hvalospev Nediću samo – “slepo držao udžbenika”.

Ali, krenimo redom. Šta je zapravo nastavnik predavao? – … Više osoba je ponuđeno, najvažnija osoba koja se nalazila na teritoriji Srbije Milan Nedić, čuveni general iz Prvog svetskog rata, veoma poznat, heroj, veoma bitna nacionalna figura… Više puta je odbio ponuđenu čast, ali čuvši za zlodela u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, misleći da će moći da pomogne bar koliko-toliko, Milan Nedić je 29. avgusta 1941. prihvatio da formira vladu nacionalnog spasa, iako je najverovatnije znao da bilo kakva saradnja sa okupatorom neminovno vodi takođe njegovoj propasti… – ovo je izvod iz predavanja nastavnika Milojka Hadžića.

To predavanje javnost je ocenila kao “rehabilitaciju uživo” serviranu učesnicima osmog razreda u obrazovne svrhe. Ne treba zaboraviti da je Apelacioni sud u aprilu prošle godine doneo pravosnažnu presudu kojom se odbija zahtev za rehabilitaciju srpskog premijera tokom Drugog svetskog ratu. Sud je tada utvrdio da je Milana Nedića na mesto premijera postavila nacistička Nemačka, da je njegova vlada pomagala okupatoru u eksploataciji dobara i radne snage, kao i progonu svih građana Srbije koji su bili protiv okupacije ili nisu delili njegova politička ili ideološka ubeđenja.

Sporni udžbenik

Međutim, od slobodne interpretacije nastavnika, veći problem je činjenica koju su za “Blic” potvrdili u Ministarstvu prosvete, da je profesor koji je predavao lekciju o Nediću, radio prema postojećem udžbeniku koji još nije reformisan?! – Svi udžbenici sa nacionalnim temama u narednom periodu biće proveravani i učenici će raditi na osnovu relevatnih činjenica – navode u Ministarstvu. Inače, za odobravanje udžbenika koji se koriste u školskom programu, zadužen je Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, čiji direktor Zlatko Grušanović za “Blic” kaže da je u konkretnom slučaju reč o nespretnoj interpretaciji. – Što se tiče snimljenog predavanja nastavnika Milojka Hadžića i njegovih tvrdnji o Nedićevoj ulozi, nastavnik je nespretno izneo kontroverznu temu o Nediću, no ipak nije nezasnovana na rezultatima savremene srpske istoriografije, koja se svakako spori i danas oko mnogih pitanja – kaže on. Kako navodi, u 30 minuta časa nastavnik nije stigao da navede sve negativne strane delovanja Vlade narodnog spasa, jer to i nije bila tema predavanja. – U toku izlaganja, prekidao sam i ispravljao greške, ali zbog problema montiranja, nismo mogli više reagovati u toku snimanja. Siguran sam da bi na posebnom predavanju o zločinima i Holokaustu na prostoru okupirane Srbije, tome bila posvećene odgovarajuća pažnja. Greške prilikom snimanja postoje, jer mnogi nisu vični javnom nastupu – navodi Grušanović.

Istoričari: Lakirana i banalizovana slika Nedića

Za istoričare, međutim, ovakvo opravdanje zapravo je “greška koju stručnjak ne sme sebi da dozvoli”. – Ako činjenice izvlačimo iz konteksta, onda za Hitlera možemo da kažemo da nije loš, jer je gradio auto-puteve. To je tipična greška koju stručnjak ne sme da uradi – izjavio je za “Blic” istoričar Predrag Marković povodom nedavne glorifikacije Milana Nedića tokom javnog časa istorije na RTS-u. Nastavnik je, naime, Nedićeve poteze pravdao navodno njegovom željom da pomogne Srbiji i njenim građanima.

– To što je rekao je lakirana i banalizovana slika nečega što nije jednostavno, niti je tako kao što je nastavnik izneo na predavanju. Reč je o veoma kompleksnom problemu kolaboracije – objašnjava Milan Ristović, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. On je istakao da pitanje saradnje sa okupatorom ne može da se svede na nekoliko floskula i da postupak nastavnika nije dobar ni iz metodskog, niti iz pedagoškog ugla. – Stalno se vraćamo na isto, da neko osporava ono što je dokazano, pokazano i utvrđeno. Ne znam na osnovu kojeg školskog programa to sada ulazi u nastavu. Problem kolaboracije zahteva veoma oprezno i složeno objašnjenje, koliko je moguće za nivo uzrasta kojem se predaje. Ne možete da ne spomenete ništa od onoga šta je druga strana uradila, ne možete da dajete umivenu sliku Nedićevog žrtvovanja, ne možete da ne govorite i o ideološkoj i vojnoj saradnji, o učešću u progonima i ubijanju političkih i ideoloških protivnika, da ne spomenete holokaus – naglasio je Ristović.

Sa njim je saglasan i istoričar Predrag Marković koji podseća da je uvek bilo “ekstravagantnih” nastavnika, koji su pričali šta su hteli, ali da je to bilo daleko od očiju javnosti jer nisu bili pred kamerama. – Činjenice koje su na ovaj način izvučene iz konteksta poprimaju drugačiji karakter. Kolega pokušava da istakne da je Nedić bio spasilac Srba, što je veoma sumnjiv podatak. Ako bismo tu tvrdnju pratili do kraja, videli bismo da su, gledano iz tog ugla, najveći spasioci Srba bili nemački generali. Nojbaher je prekinuo masovna streljanja, pa bi u tom kontekstu on bio daleko veća “srpska majka” od Nedića i onda bi njega trebalo da veličamo – ukazuje Marković na apsurd upotrebe činjenica bez odgovarajućeg konteksta. On smatra da ipak ne treba da imamo bojazan da će pojedinačna predavanja pojedinaca promeniti tu činjenicu .- Nijedna institucija u Srbiji, niti ijedan udžbenik ne spore da je Nedić bio kvisling i izdajnik. Dokazano je da su u svim velikim zločinima protiv Srba učestvovali i pripadnici Nedićeve administracije. Čak i tokom streljanja 1941, iako nije bio lično odgovoran, Nedić ima krivicu jer nije kaznio nijednog saradnika koji je u tome učestvovao – zaključio je Marković.

Šarčević: Nastavnik više neće učestvovati u onlajn nastavi

Ministar prosvete Mladen Šarćević rekao je za “Blic” da nastavnik više neće učestvovati u onlajn nastavi. – Zahvaljeno mu je što je pokazao spremnost da se snima za online časove, ali činjenica da više neće učestvovati u projektu, dovoljan je signal i govori šta je dozvoljeno, a šta ne – kaže za Blic minister prosvete Mladen Šarčević. On dodaje da na snimanju online nastave postoje supervizori. – Odgledao sam ceo snimak. U udžbeniku doslovce stoji ono što je nastavnik i rekao o učešću Nedića u Prvom svetskom ratu, ličnosti koja nije sporna u tom periodu već to postaje zbog poteza iz Drugog svetskog rata. Nastavnik se slepo držao udžbenika, ali je svoje predavanje trebalo da upotpuni i sa mračnom stranom i činjenicom zašto Nedić do danas nije rehabilitovan. Ono što je nastavnik rekao nije bilo dovoljno – navodi Šarčević. Ministar kaže da je zbog ovakvih sprnih stavki pre četiri meseca predstavio novu jedinicu koja se bavi isključivo nacionalnim temama I njihovim predstavljanjem u udžbenicima za nastavu.

Grušanović: Uravnoteženo predstavljanje događaja iz II svetskog rata

Grušanović za “Blic” kaže da se važeći program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja realizuje od školske 2010/2011. godine, i da se Milan Nedić u njemu proučava u okviru teme “Jugoslavija u drugom svetskom ratu”. Takođe, kaže i da će se u sadržajima novog programa za osmi razred koji će se primenjivati od školske 2021/22. godine, takođe navodi ime generala Nedića, kao i kvislinške tvorevine na jugoslovenskom prostoru u Drugom svetskom ratu. – Na osnovu programa iz 2010. godine napisani su udžbenici u kojima je odgovarajući prostor pripao i generalu Nediću i njegovoj Vladi narodnog spasa. U njima se o Nedićevoj ulozi govori objektivno jer, nakon demokratskih promena 2000. godine, kod nas više nema ideološki isključivih udžbenika istorije – pojašnjava. Navodi da je uravnoteženo predstavljanje događaja iz Drugog svetskog rata karakteristika i udžbenika objavljenih nakon usvajanja Zakona iz 2009. godine, kojim je liberalizovano tržište udžbenika i omogućeno postojanje većeg broja izdavača.

– Da bi bio odobren, svaki udžbenik mora biti usklađen s propisanim Standardima kvaliteta udžbenika, a to podrazumeva i da je zasnovan na prihvaćenim naučnim teorijama, činjenicama, zaključcima, tumačenjima, aktuelnim podacima i savremenim dostignućima – pojašnjava on.

Greta Tunberg tvrdi da je verovatno zaražena koronavirusom

Švedska aktivistkinja Greta Tunberg (17) saopštila je da je više nego „vrlo izvesno” da je zaražena koronavirusom, zbog čega je dve nedelje u izolaciji, ali da se oporavlja. „Pre desetak dana počela sam da osećam neke simptome, kao i moj otac sa kojim sam se vraćala iz Brisela”, napisala je Greta na instagramu. Apelovala je na sve, posebno na mlade, koji mogu da prođu i sa jedva primetnim simptomima, da razmisle o postupcima, budu odgovorni i učine sve da ne šire zarazu. Kaže da se do sada u osnovi oporavila, a da se osećala umorno, da je imala drhtavicu, grlobolju i kašalj, a njen otac je, uz sve iste ali intenzivnije simptome, imao i temperaturu. Navodi da je bila i u Nemačkoj, a da se u Švedskoj nije testirala, jer su testovi u toj zemlji rezervisani za hitne slučajeve, prenosi Tanjug.