Ministarstvo skratilo prolećni raspust!

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je odluku o izmeni Pravilnika o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada osnovnih škola za 2019/2020 i  Pravilnika o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada srednjih škola za 2019/2020. godinu kako bi se optimalno i funkcionalno koristilo vreme učenika u periodu kada je planiran prolećni raspust.

Umesto ranije planiranog raspusta od 13. do 20. aprila za osnovne škole u Republici Srbiji, bez teritorije Vojvodine, nastava na daljinu odvijaće se prema najavljenom rasporedu od 13. do 16. aprila, a za srednje škole 15. i 16. aprila 2020. godine.

Nastavak pohađanja nastave na daljinu i za osnovne i za srednje škole planirano je od 21. aprila 2020. godine, dok će u peiodu od 17. do 20. aprila biti emitovani prigodni edukativni sadržaji u vezi sa praznikom i sadržaji koji su u funkciji kvalitetnog korišćenja slobodnog vremena.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da je prioritet Ministarstva da se obezbedi kontinutitet nastave i ocenio da bi u okolnostima vanrednog stanja duži prekid nastave bio nepotreban i na štetu učenika.

Proba male mature onlajn, posle kraćeg prolećnog raspusta

Probni završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja osmaci će polagati onlajn, posle uskršnjih praznika, saznaje „Politika”. Ministar prosvete, Maden Šarčević, za taj list kaže da će proba male mature u ovim okolnostima biti ne samo pripremno testiranje znanja učenika, već i poštenja, jer će se raditi na daljinu s ciljem da se uvidi koliko su su učenici spremni. U vanrednoj situaciji, i novoustanovljenom modelu obrazovanja, đacima se, primećuje ministar pruža prilika da zahvaljujući nastavnim sadržajima koji su dostupni na onlajn platformama, obnove gradivo koje nisu dobro savladali.

Prolećni raspust će, kao što je „Politika” pisala, trajati kraće, jer se školski kalendar, objašnjava ministar Šarčević, menja u skladu sa okolnostima u kojima obrazovanje funkcioniše na daljinu. − Nema pedagoški opravdanih razloga da se tek uspostavljen način učenja prekida na desetak dana. Četiri dana, koliko traju uskršnji praznici, emitovaće se program verske nastave, koji do sada nije bio zastupljen, a preostali dani umesto raspusta biće radni − ozvaničio je Šarčević.

Status stipendiste miruje ukoliko se zaposle ili angažuju u radu zdravstvenih ustanova u periodu vanrednog stanja

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja donelo je odluku da stipendistima Ministarstva – studentima doktorskih akademskih studija uključenih u rad akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija po Programu podsticanja i stipendiranja mladih i nadarenih za naučnoistraživački rad, miruje status stipendiste ukoliko se usled potreba države zaposle ili angažuju u radu zdravstvenih ustanova u periodu vanrednog stanja.

Zahtev za mirovanje, stipendista može podneti putem elektronske pošte na mejl adresu koja se koristi u  redovnoj komunikaciji sa stipendistima. Posle isteka vanrednog stanja, status stipendiste se aktivira na sopstveni zahtev i nastavlja se isplata stipendije, uz obavezu  dostavljanja odgovarajućeg dokaza o periodu rada ( ugovor o radu zaključen sa državnom zdravstvenom  ustanovom).

Besplatne ekonomsko-pravne informacije svim budžetskim korisnicima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i „Obrazovni informator“ zaključili su Sporazum o saradnji 24. marta 2020. godine u vezi sa novonastalom vanrednom situacijom izazvanom  virusom  COVID-19. Zajednički cilj ove saradnje je davanje besplatnih kvalitetnih i pravovremenih pravno-ekonomskih informacija svim budžetskim korisnicima kako bi olakšali funkcionisanje ustanova u uslovima pandemije.

Tim povodom „Obrazovni informator“ je formirao i stavio na raspolaganje tim od 16 autora iz različitih oblasti svim budžetskim korisnicima (bez obzira da li su pretplatnici ili ne). Stručnjaci iz različitih oblasti će svakodnevno  u periodu od 07:30 do 15:30 časova besplatno pružati  aktuelne informacije i pravno-ekonomski konsalting putem telefona i mejlova, prezentacija, uputstava i vebinara. Sve informacije će biti objavljene na sajtu „Obrazovnog informatora“, gde se mogu naći i odgovori na najčešća pitanja. Kontakt podatke stručnog tima  možete preuzeti sa http://www.mpn.gov.rs/, ili na sajtu Obrazovnog informatora www.obrazovni.rs.

Senta: Bez plaćanja vrtića u vreme vanrednog stanja

Roditeljima mališana predškolskog uzrasta pomaže i lokalna samouprava. Usvojena je odluka da se vrtić neće plaćati dok traje vanredno stanje. Vaspitačice su u kontaktu sa mamama i tatama putem grupa formiranih na vajberu i mesindžeru. Ovaj vid komunikacije primenjuje se još od septembra. “Sada je jako važno da roditelji učestvuju u vaspitavanju dece”, kaže pomoćnik direktora Predškolske ustanove “Snežana” Angela Tokodi. “Svake nedelje, početkom nedelje, naši dragi vaspitači sastave šta će tokom te sedmice odraditi sa dečicom i petkom roditelji imaju obavezu da jave da li su mogli to da urade, da li su mogli sa dečicom crtati, pisati. Takođe, najvažnije je da se deca iz starijih grupa pripremaju za školu”, ističe Tokodi.

U Predškolskoj ustanovi poručuju roditeljima: “Da izdrže, da budemo zdravi i da složni budemo o biće sve najbolje i biće to dobro”. Zaposleni u Predškolskoj ustanovi “Snežana” u Senti brinu o vaspitanju i obrazovanju sedam stotina dece.  

Ministarstvo studentima: Iskoristite situaciju za učenje

Ovih dana vanredno rade i visokoškolske ustanove u Srbiji. U Ministarstvu prosvete savetuju studentima da ovaj period iskoriste za učenje.  Na svim visokoškolskim ustanovama nastava se odvija onlajn. Profesori su dostupni za studente,organizovane su onlajn konsultacije, neki uživo održavaju predavanja, a postoji mogućnost za rad nekih seminarskih radova ili pojedinih kolokvijuma. Ispiti će sačekati kraj vanrednog stanja. Iz Ministarstva prosvete poručuju studentima da ovu situaciju iskoriste za učenje kako bi spremni dočekali ispite. Istu poruku šalju i budućim brucošima koji se pripremaju za upis U ministarstvu kažu i da su tokom vanrednog stanja prilagodili rad studentskih domova pošto se u nima još uvek nalaze strani, ali i domaći studenti koji nisu imali priliku da se vrate kući.    https://www.youtube.com/watch?v=r9MxJ2R-GMw&feature=emb_logo

Studenti medicine građanima Vojvodine pomažu u vanrednom stanju

Ukupno 60 studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu volontira u SOS kol-centru, sa zadatkom da svakodnevno prate zdravstveno stanje na hiljade ljudi širom Vojvodine. Ovi studenti, mahom 5. i 6. godine studija medicine, od 14. marta rade u tri smene i dnevno pozivaju oko 4.000 ljudi, kontakata i nedavno dospelih građana, kako bi proverili njihovo zdravstveno stanje, analizirali eventualne simptome novog virusa korona, ali i pružili psihološku podršku koja je prekopotrebna u ovo vreme.

Saveti psihologa – sada je vreme za slušanje i razumevanje

Psiholog Ana Vlajković ocenila je u „Danu uživo“ TV N1 da trenutna situacija nije nimalo laka nikome od nas. Savetuje da treba osmisliti dan da ima smisao i svrhu, da ne bude provođenje vremena u gledanju televizije i igranju društvenih igara. Prema njenim rečima, razgovor sa razumevanjem, sa empatijom može pomoći. “Ljudi nisu navikli da provode vreme zajedno i da se slušaju, a sada je vreme za slušanje i razumevanje”, kaže ona.

Kako je rekla, situacija nije nimalo laka nikome od nas. “Teško je, jako je teško deci objasniti da ne mogu da izađu napolje da se igraju… Međutim, postoje načini kako da se lakše preživi ovaj period i da sačuvamo svoje mentalno zdravlje u što je moguće većoj meri, jer neminovno je da će ovo ostaviti traga na sve nas. Manje na nas koji još možemo da se krećemo, a više na decu i stare, kojima je praktično onemogućeno kretanje”, kaže ona.

Savetuje da treba osmisliti dan da ima smisao i svrhu, da ne bude provođenje vremena u gledanju televizije i igranju društvenih igara. “Treba napraviti plan. Palo mi je na pamet da jedna porodica može da napravi maskenbal. Nisu nam potrebne igraonice da bismo napravili neki događaj, to možemo s onim što imamo u kući”, rekla je.

Istakla je da je u ovom trenutku jako bitno da svaka porodica, svaki pojedinac koji oseti potrebu, oseti da ne može da izađe na kraj sa svojim osećanjima, potraži pomoć obučenih ljudi. “Uzimanje lekova na svoju ruku, na bilo koji način menjanje psihoaktivnim supstancama stanje svesti, ne samo u ovom trenutku, nego i dugoročno, jer ovo nije situacija, mi smo u stanju, ne znamo koliko će ovo trajati, pribegavanje farmakoterapiji na svoju ruku apsolutno nikada ne sme nijedan pojedinac da uradi”, kaže ona.

Prema njenim rečima, razgovor sa razumevanjem, sa empatijom može pomoći. “Saslušati, nekada je to sasvim dovoljno da bi se neko osetio bolje. Ventiliranje osećanja, potrebno je govoriti o osećanjima, da govorimo kako se osećamo, zbog čega se plašimo, od čega strahujemo najviše… Svi najviše strahujemo od smrti. Mnogo se više povećava strah kada znamo da onaj ko umire od ovog virusa, umire sam. To je najveći strah svakoga od nas. To porodica može zajedno da prevaziđe, kroz stalni razgovor, komunikaciju. Izbegavaju se konfliktni sukobi koji vode ka svađama. Ljudi nisu navikli da provode vreme zajedno i da se slušaju, a sada je vreme za slušanje i razumevanje”, kaže ona.

Kako je rekla, treba dogovoriti pravila ponašanja. “U našim stambenim okolnostima nije moguće da svako ima i svoju sobu i svoje kupatilo. Mora da se napravi plan i dogovor kako ćemo funkcionisati u zajedničkom prostoru ograničenom jedno duže vreme”, kaže ona.

Njen savet je da deci treba najjednostavnijim rečima objasniti zašto je važno ne grliti i ne ljubiti baku i deku, zašto ne mogu da igrališta… “Ta uputstva postoje na mrežama, ne izmišljamo toplu vodu. Postoje načini kako je najbolje prići deci. Što se tiče starijeg uzrasta, sa njima je najbolje razgovarati kao sa odraslima. Tinejdžerski uzrast je vreme velikog bunta, osećanja omnipotencije, svemoći… Najveća opasnost kod tinejdžera je njihovo uverenje u sopstvenu besmrtnost. Stalno im treba ponavljati, objasniti šta se događa, razgovarati sa njima, apelovati na njihov razum, odraslu stranu ličnoti… Dopustiti im da se ponašaju kao odrasli, tretirati ih kao odrasle osobe, na taj način će oni početi da se ponašaju kao odrasle osobe. Sve dok su zaštićeni, dok misle da im je sve dopušteno, postoji velika opasnost od iskradanja noću iz kuće”, kaže ona.

Prema njenim rečima, posledica će biti. “Kakve će biti, do koje mere će biti izražene, zavisi od našeg trenutnoh odgovora na ovu situaciju. Na raspolaganju su nam nacionalne linije u Institutu za mentalno zdravlje, klinici Laza Lazarević. Sada je potrebna psihološka prva pomoć da se omogući velikom broju ljudi, da putem društvenih mreža dobiju tu prvu pomoć psihološku u formi razgovora kraćeg ili dužeg. Razumevanje, empatiju, mogućnost da progovore sa nekim, to će smanjiti pritisak”, savetuje Vlajković. 

I deci sa invaliditetom 4.000 dinara jednokratne pomoći

Sva deca sa invaliditetom dobiće kao i penzioneri jednokratnu pomoć od 4.000 dinara, saopštilo je u četvrtak  Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nakon sednice Vlade. Ministarstvo podseća da će isplata penzije i drugih prava i to u celom mesečnom iznosu početi sa isplatom za mart. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje isplatiće po 4.000 penzionerima, korisnicima privremene naknade – invalidima rata druge i treće kategorije i deci sa invaliditetom – korisnicima privremene naknade kod PIO fonda, koji su to pravo ostvarili zaključno sa 25. martom, a kojima će rešenja biti doneta kasnije.

Ministar rada Zoran Đorđević, podsetivši da je predsednik Aleksandar Vučić rekao da briga o penzionerima mora dabu de na visokom nivou, naveo je da će njegov resor i u narednom periodu nastaviti da se trudi istim intenzitetom. “Želimo da im u ovim teškim uslovima obezbedimo što bolje uslove za život i zaštitu na najvišem nivou, jer zdravlje naših građana nam je svima na prvom mestu”, rekao je Đorđević.

Saglasnost za plaćeno odsustvo tokom vanrednog stanja, elektronski

Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donela Zaključak da se rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja.

Imajući u vidu da je će mnogi poslodavci zbog prekida rada, odnosno smanjenja obima rada za vreme vanrednog stanja, imati potrebu, da u što kraćem roku upute zaposlene na plaćeno odsustvo u skladu sa članom 116. stav 2. Zakona o radu, Ministarstvo je predložilo da se rešenja za davanje saglasnosti za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu grane ili delatnosti osnovanom na nivou Republike. Na ovaj način skratiće se propisana procedura upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, a samim tim i neizvesnost do konačnog odlučivanja po zahtevu.

Rešenje će Ministarstvo dostavljati poslodavcima, elektronskim putem, a na osnovu obrazloženog zahteva poslodavca i potrebne dokumentacije dostavljene elektronskim putem, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja. Zaposleni koji po ovom osnovu odsustvuju sa rada, imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade. Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, naknada zarade po ovom osnovu može da se utvrditi i u većem procentu od naknade zarade propisane zakonom.

Đorđević: Preporuka za brigu o deci sa smetnjama

Ministar za rad, zapošljavajne, boračka i i socijana pitanja Zoran Đorđević izdao je 26 marta preporuku za organizovanje rada roditelja dece i mladih sa razvojnim smetnjama kojom poziva sve poslodavce da toj grupi ljudi omogući rad od kuće. “Zaposlenim samohranim roditeljima, hraniteljima ili starateljima dece i mladih sa smetnjama u razvoju, sa telesnim ili senzornim invaliditetom, ili teškim hroničnim i retkim bolestima, u cilju sprečavanja sirenja koronavirusa u interesu zaštite te osetljive društvene grupe”, navodi Đorđević u saopštenju. Preporuka se odnosi i na to ukoliko je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza i to, kako je ponovio, treba da bude na snazi do prestanka okolnosti zbog kojih je proglašeno vanredno stanje.

Đorđević takođe, apeluje na poslodavce da ne raskidaju ugovore sa tim ljudima ako nisu u mogućnosti da dolaze na posao a ne postoji mogućnost da im se obezbedi da rade od kuće. “Ukoliko ne postoje uslovi da zaposleni roditelji rade od kuće a objektivno su sprečeni da redovno dolaze na posao, apelujem na sve poslodavce da razmotre opravdanost njihovog odsustva i izbegnu raskid ugovora o radu sa zaposlenim roditeljima, hraniteljima ili starateljima dece i mladih sa smetnjama u razvoju, sa telesnim ili senzornim invaliditetom ili dece i mladih sa teškim hroničnim i retkim bolestima”, navodi ministar.

Elektronski Likovni i Literarni konkurs za zrenjaninske osnovce

Kulturni centar Zrenjanina 26. marta  je raspisao elektronski literarni i likovni konkurs namenjen učenicima osnovnih škola u Zrenjaninu sa temom ljubavi, drugarstva, solidarnosti i humanosti. Konkurs je raspisan za decu nižeg i višeg osnovnoškolskog uzrasta u oblasti literarnog i likovnog stvaralaštva. “Osnovnoškolski uzrast, deca od prvog do osmog razreda prvi put nalaze se u okolnostima vanrednog stanja koje je uvedeno zbog bezbednosti i opšteg zdravlja celokupnog društva. Vreme im je drugačije organizovano u odnosu na njihove uobičajene rutine kao i sam proces socijalizacije. Direktni kontakt u okviru obaveza i igre, sveden je i zamenjen nekim novim modelima interakcije koji ih svakako usmerava i da u tim okolnostima svoju pažnju i promišljanja selektuju na onaj način kako im se interpretira ili pukim posmatranjam svog okruženja. To svakako nosi i određena viđenja i doživljaj stvarnosti na njima svojstven, jasan i razumljiv način. Učimo od njih, saznajmo o čemu razmišljaju i kako se u njihovoj percepciji “složila” stvarnost”, kaže Ankica Dostanić, portparol Kulturnog centra Zrenjanina.

Za Literarni konkurs radovi se mogu slati u žanru i poezije i proze, a za Likovni konkurs dozvoljene su sve likovne tehnike primenjive na listu bloka za crtanje. Literarne radove treba slati u word ili pdf formatu, a likovne radove u jpg ili pdf formatu, na e-mail adresu Kulturnog centra: kczr@kczr.org. U prijavi je potrebno navesti ime i prezime, naziv škole i razred. Sve radove ocenjivaće stručni žiri, a nakon završetka konkursa biće dodeljene nagrade. Konkurs je otvoren do 30. aprila.

Preminuo akademik Rade Mihaljčić

Istoričar akademik Rade Mihaljčić, profesor Univerziteta u Beogradu i profesor emeritus Univerziteta u Banjaluci i redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, preminuo je u 26. marta u Beogradu u 83. godini. Mihaljčić je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1960. godine, a zatim magistrirao 1965 i doktorirao 1971. godine. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zvanje redovnog profesora dobio je 1984. godine, a na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, gde je takođe bio redovni profesro, 2009. godin dodeljeno mu je zvanje profesor emeritus.

Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 21. juna 2004, a za redovnog 5. septembra 2008. godine. Akademik Mihaljčić je autor mnogih dela, a najznačajnija su “Kraj srpskog carstva”, “Lazar Hrebeljanović – istorija, kult, predanje“, “Junaci kosovske legende“, “Srpska prošlost i narodno sećanje“…

Vremeplov: Umro Dositej

 Na  današnji dan 28. marta 1811. godine umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dositej (Dimitrije) Obradović, prvi srpski ministar prosvete, jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat. Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i u Trstu i Beču. Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture.

Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela: “Život i priključenija”, “Basne”, “Hristoitija”, “Sovjeti zdravago razuma”, “Sobranije”, autor je svečane pesme “Vostani Serbie”. Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina 19. veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.

Vremeplov: Virdžinija Vulf izvršila samoubistvo

U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, engleska književnica Virdžinija Vulf izvršila je na današnji dan 28. marta 1941. godine samoubistvo. Autorka romana “Izlet na svetionik” i “Gospođa Delovej” ubraja se među najznačajnije engleske romanopisce 20. veka.

Vremeplov: Brando odbio da primi Oskara

Na  današnji dan 28. marta 1973 godine američki glumac Marlon Brando odbio je da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu “Kum”, a na ceremoniju za dodelu nagrade poslao je indijansku glumicu Sačin Litlfeder da opiše patnje američkih Indijanaca.

Vremeplov: Rođen Bohumil Hrabal

               Češki književnik Bohumil Hrabal  (Brno, 28. mart 1914 – Prag, 3. februar 1997)  rođen je na današnji dan. Nekoliko njegovih dela nije objavljeno u Čehoslovačkoj, jer su vlasti imale primedbi na te knjige.  Umro je tako što je pao sa petog sprata zgrade bolnice, dok je navodno pokušavao da nahrani golubove. Kasnije se spominjalo da je Hrabal inače stanovao na petom spratu i da je u nekoliko svojih knjiga spominjao samoubistvo skakanjem sa petog sprata.  Pisao je ekspresivnim, vizuelnim stilom i često je koristio duge rečenice. Njegovo delo „Časovi plesa za starije“, ima samo jednu rečenicu. Mnogi likovi u Hrabalovim delima su prikazani kao „pametne budale“.

Hrabal je bio poznat zbog svog grotesknog, apsurdog i bespoštednog humora i anegdota, i nije oklevao da se povremeno upusti u upotrebu praškog dijalekta. Mada se najviše pamti kao prozni pisac, u ranoj karijeri je pisao vrsnu poeziju. Možda je najbolje poznat zbog svog lika naklapala, sanjara koji živi na rubu društva. Zbog tragedije koju će iskusiti, naklapalo otkriva kako da bude zadovoljan životom i kako da otkrije lepotu i u najužasnijim okolnostima. Naklapalo se silno trudi da pretoči svoje misli u reči, što često dovodi do vijugavih i magičnih anegdota koje će naterati čitaoca na smeh ili na plač.

Vremeplov: Rođen Maksim Gorki

Na  današnji dan 28. marta 1868. godine rođen je ruski pisac Maksim Gorki, koji se smatra utemeljivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu Sovjetske Rusije i 1934. postao je prvi predsednik Sovjetskog udruženja pisaca. Umro je 1936. (“Makar Čudra”, “Mati”, “Na dnu”).

Vremeplov: Amandmani na Ustav Srbije

U Beogradu su na današnji dan 28. marta  1989. godine proglašeni amandmani na Ustav Srbije, kojim je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene u Srbiji i deo zakonodavne, upravne i sudske funkcije. Revizija republičkog Ustava je na Kosovu propraćena masovnim demonstracijama Albanaca. U sukobima s policijom poginula su 22 demonstranta i dva policajca.

Vremeplov: Rođen Laplas

Francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas rođen je na današnji dan  28. marta 1749. godine. Istakao se radovima na polju nebeske mehanike, a svoju čuvenu hipotezu o nastanku Sunčevog sistema poznatu kao Kant-Laplasova teorija, objavio je 1796. godine.

Vremeplov: Umro Šagal

Na  današnji dan 28. marta 1985. godine umro je francuski slikar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal, koji je, mimo svih likovnih formi i eksperimenata koji su obeležile 20. vek, uspeo da izgradi originalan individualni likovni izraz (“Violinist”, “Zaručnici”). Ilustrovao je La Fontenove basne, Gogoljeve “Mrtve duše”, Bibliju, oslikao svod pariske Opere, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio vitraže u katedrali u Mecu.

Vremeplov: Prva srpska zemljoradničko-kreditna zadruga

              Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Avramović osnovao je na današnji dan 29. marta 1894. godine u Vranovu kod Smedereva prvu srpsku zemljoradničko-kreditnu zadrugu. Ubrzo je pokret osnivanja zadruga u Srbiji uzeo maha i 1895. stvoren je Glavni savez zemljoradničkih zadruga.

Vremeplov: Kralj Aleksandar zabranio “Radničke novine”

Srpski kralj Aleksandar Obrenović zabranio je na današnji dan  29. marta 1903. godine  “Radničke novine”, glasilo Srpske socijaldemokratske partije. Povod su bile martovske demonstracije protiv vladavine Obrenovića, a list je u junu 1903. godine posle ubistva kralja i njegove supruge Drage i pada dinastije Obrenović, ponovo počeo da izlazi.

Vremeplov: Rođen Stanislav Krakov

Na današnji dan 29. marta 1895. godine rođen je Stanislav Krakov, srpski književnik, novinar, filmski stvaralac. Njegov otac, rodom Poljak, došao je u Srbiju kao vojni lekar. Stanislav je, kao gimnazijalac, po izbijanju Prvog balkanskog rata 1912. s nepunih 17 godina pokušao je da se priključi srpskoj vojsci, ali je, pošto je zbog mladosti odbijen, stupio u dobrovoljce Vojvode Vuka. Iz Balkanskih i I Svetskog rata izašao je s najvišim srpskim i savezničkim odlikovanjima. Apsolvirao je prava 1924. Spadao je među najuticajnija i najpopularnija “pera” u novinarstvu Kraljevine Jugoslavije. Uređivao je “Vreme” (1934-38), “Naša krila” (1924-39), “Telegram”. Bio je direktor Radio-Beograda (1940-41). Kao književnik postao je poznat dvadesetih ratnim romanom “Krila”. Bavio se i filmskim stvaralaštvom – autor je poznatog filma “Za čast otadžbine”. Svojim sredstvima osnovao je muzej čija su centralna tema bile starine Južne i Stare Srbije. Tokom Drugog svetskog rata podržavao je generala Milana Nedića, otuda je ostatak života proveo u bedi u Francuskoj. Književna kritika njegova dela smatra najvišim dometom srpske ratne proze. Dela: “Kroz buru”, “Krila”, “Kroz Južnu Srbiju”, “Naše poslednje pobede”, “Plamen četništva”, “Prestolonaslednik Petar”, “Crveni Pjero”, “General Milan Nedić”, “Život čoveka na Balkanu” (autobiografija).

Vremeplov: Umro Emanuel Svedenborg

  Švedski  mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja umro je na današnji dan  29. marta  1772. godine O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu “Snovi jednog duhovnika”. Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se “Društva svedenborgijanaca”, iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: “Opera philosophica et mineralia”, “Arcana coelestica”, “De nova Hierosolyma”.

Vremeplov: Osnovano “Sterijino pozorje”

Na današnji dan  29. marta 1956. godine, odlukom Gradskog veća u Novom Sadu, je osnovano “Sterijino pozorje”, povodom 150 godina od rođenja i stogodišnjice smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. Svake godine u maju, u Novom Sadu, se organizuje “Sterijino pozorje” i ono je znatno doprinelo unapređenju pozorišne umetnosti kod Srba kao i razvitku dramske književnosti.

Vremeplov: Od zime i gladi umro Robert Skot

Na današnji dan 29. marta 1912. godine engleski polarni istraživač Robert Falkon Skot umro je od zime i gladi pri povratku s Južnog pola, gde je stigao 13. januara 1912, četiri sedmice posle Norvežanina Roalda Amundsena. Spasilačka ekipa je pronašla smrznuta tela članova njegove ekspedicije nadomak jedne od stanica za snabdevaje na Antarktiku, kao i njegov dnevnik u kojem je opisao agoniju svojih pratilaca.

Vremeplov: Jevreji izjednačeni sa ostalim građanima

U Danskoj su na današnji dan 29. marta 1814. godine Jevreji zakonom izjednačeni u pravima sa ostalim građanima.

Vremeplov: Umro Karlo  Urbani

Na današnji dan 29. marta 2003.  godine Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je Karlo  Urbani, lekar koji je prvi identifikovao ozbiljni akutni respiratorni sindrom (SARS) umro od iste bolesti.

(Ne)normalno – usred vanrednog stanja izveli decu na sankanje

Nacionalni park „Fruša gora” u sredu  je upozorio da se na lokacijama Irišk venac-raskrsnica i Grebenski put nalazi više od 20 automobila novosadskih registarskih oznaka, kao i mnoštvo porodica sa decom, koji se sankaju uprkos naredbi o ograničenju i zabrani kretanja lica. „Ovim putem skrećemo pažnju na brojne građane koji su zatečeni na pomenutim lokacijama u svojim vozilima usled sletanja sa puta, a zbog neposedovanja adekvatne zimske i zaštitne opreme. O svemu navedenom čuvarska služba JP Nacionalni park Fruška gora izvestila je nadležne organe i sastavila izveštaj”, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

Najsmrtonosnije epidemije u istoriji čovečanstva

Danas kada su Srbija i svet suočeni sa pandemijom virusa korona, podsetimo se i onih bolesti koje su u prethodnim vekovima odnele milione ljudskih života.

Jedna od prvih je atinska kuga (430. p. n. e.) od koje je umrlo oko sto hiljada ljudi.

Antoninijeva kuga pogodila je Rimsko carstvo u periodu od 165. do 180. godine. Stručnjaci  smatraju da je ova epidemija, tokom koje je umrlo pet miliona ljudi, izazvana velikim ili malim boginjama. Među preminulima bili su i carevi Lucije Ver i Marko Aurelije, iz dinastije Antonina, po kome je epidemija dobila ime.

Justinijanova kuga (541-750 godine) predstavlja prvu potvrđenu epidemiju bubonske kuge u istoriji. Pojavila se u Egiptu, odakle se proširila na Carigrad.  Procenjuje se da je usmrtila između 30 i 50 miliona ljudi.

„Crna smrt“ ili druga velika pandemija kuge dogodila se od 1346 do 1350. godine i usmrtila je oko 50 miliona Evropljana, odnosno trećinu ukupnog stanovništva. Bila je to prva u ciklusu evropskih epidemija kuge koje su se nastavile do 19. veka. U tom periodu zabeleženo je preko 100 epidemija kuge u Evropi, koje su ubile oko 200 miliona ljudi.

Mišja ili hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom je infektivna bolest koja nastaje usled infekcije hanta virusom. Najveće epdemije bile su u Meksiku u periodu od 1545. do 1548. i još jednom 1576. godine, kada je umrlo desetak miliona ljudi.

Velike boginje su do 18. veka svake godine ubijala više od četiri stotine hiljada ljudi. Sa ovom bolešću suočili su se i žitelji nekadašnje Jugoslavije, 1972. godine. Posle vakcinacije populacije virus je iskorenjen i danas se nalazi samo u laboratorijama.

Veruje se da je zaraženi pirinač u Indiji pokrenuo prvu pandemiju kolere, od 1817. do 1823. godine. Do sada je zabeleženo sedam pandemija ove bolesti, a poslednja je bila od 1961. do 1970. godine. Procenjuje se da je do sada od kolere smrtno stradalo oko četiri miliona ljudi širom sveta. Probleme sa ovom bolešću danas imaju, pre svih, žitelji azijskih zemalja.

Španski grip ili Španska groznica (1918 – 1920) bila je jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva, kada je umrlo 75 miliona ljudi. Pojavila se pri kraju Prvog svetskog rata i u tri talasa se širila planetom. Pandemija je počela u Kini i Japanu i proširila se sve do Rusije, Evrope i Severne Amerike. Za šest meseci, osim Antartika, stigla je do svih kontinenata.

Skeletni ostaci pokazali su da je praistorijski čovek imao tuberkulozu. Kao posebna bolest identifikovana je dvadesetih godina 19. veka. Otkriće antibiotika 1946. godine omogućilo je adekvatno lečenje te bolesti. I dalje svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi, što je, posle side, čini najsmrtonosnijom zaraznom bolešću u svetu. Prema podacima programa Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, o virusu HIV i sidi, od pojave ovog oboljenja, početkom šezdesetih 20. veka, pa zaključno sa 2008. godinom, u svetu je bilo zaraženo ukupno oko 60 miliona ljudi, a od komplikacija povezanih sa sidom je do tog trenutka umrlo oko 25 miliona ljudi. Procenjuje se da je virusom HIV u 2019. bilo inficirano oko 38 miliona ljudi u svetu.