Šarčević (se konačno urazumio): Nastavnici ne preterujte sa zahtevima!

Đaci nisu preopterećeni programom učenja na daljinu koji ide na kanalima Javnog servisa, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević i poručio učiteljima i nastavnicima, koji su u komunikaciji sa svojim učenicima, da oni nađu meru i da “ne preteruju” u zahtevima. Ministar je uporedio redovan rad učenika petog razreda u školi sa radom ispred malog ekrana, te kaže da su petaci imali u proseku po pet časova dnevno, što znači da su provodili po četiri sata u školi, a da sada provode sat i po dnevno ispred TV-a. “Samo te cifre kada uporedite vidite da to nije baš tako (da deca nisu preopterećena). Ako je nešto bilo prebrzo, mislim da svako može da ode na RTS planetu, polako da pregleda i uradi svoje. Nismo išli čas za časom, ostavili smo pet, šest minuta između časova”, rekao je ministar za Tanjug.

Šarčević je poručio nastavnicima, koji prate svoje učenike, da budu odmereni, da ne preteruju sa zahtevima i da zajedno sa pedagoško-psihološkom službom procene nivo opterećenosti učenika. “Nemojte da preterujete sa zahtevima kod dece, da pokažete sada sve što niste radili ni u normalnim okolnostima. Nedeljna opterećenost učenika nije samo fond časova, već i broj metodskih jedinica koje se obrađuje”, rekao je Šarčević.

Dodaje da dobija pitanja od nastavnika da li mogu da ocenjuju učenike. “Naravno da mogu da ocenjuju”, kaže ministar i dodao da su na “ispitu” sada svi, da se vidi koliko nam je do znanja stalo.

Prolećni raspust 4. dana: Proba male mature posle Vaskrsa

Proleći raspust za učenike osnovnih i srednjih škola umesto deset dana trajaće četiri dana, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da će nakon Uskrsa biti organizovana onlajn proba male mature. Školskim kalendarom predviđeno je da prolećni raspust traje od 11. do 20. aprila, a ministar kaže da je u vanrednim okolnostima nepotrebno prekidati nastavu koja je organizovana na daljinu, te da je u dogovoru sa premijerkom Anom Brnabić napravio izmenu školskog kalendara. “Svi će imati pauzu od četiri dana za verske praznike. Za hrišćanski deo to je veliki petak, subota, Vaskrs i Vaskršnji Ponedeljak. Ta četiri dana će biti emitovani sadržaji iz verske nastave”, rekao je Šarčević za Tanjug. On je naglasio da time žele da održe kontinuitet nastave na daljinu.

U dopisu koji je prosleđen direktorima osnovnih i srednjih škola u centralnoj Srbiji (bez AP Vojvodina) navedeno je da dane predviđene za raspust treba iskoristiti za učenje i da bi prekidanje nastave na daljinu bilo na štetu učenika, koji zbog vanrednog stanja moraju da budu u krugu porodice i sa manje kontakata van kuće. Neradni dani biće od 17. do 20. aprila (od petka do ponedeljka). Za sve ostale dane organizovana je nastava na daljinu putem televizije prema najavljenom rasporedu.

U vanrednom stanju i zbog organizovanja nastave na daljinu kako bi se smanjilo širenje novog korona virusa, pomerena je i proba male mature koja je prema školskom kalendaru bila je predviđena za 27. i 28. mart. Ministar Šarčević kaže da će biti organizovana onlajn proba male mature posle Uskrsa. “Mi ćemo najverovatnije posle uskršnjih praznika organizovati probu male mature. Očekujem da će roditelji odigrati dobru ulogu, jer je i njima bitno da vide koliko njihovo dete zna”, naglasio je ministar.

On je podsetio da proba male mature i u normalnim okolnostima predstavlja presek stanja, da se vidi koliko đaci znaju, sa kojim oblastima imaju poteškoća i gde treba da se pojača rad. “Učenici osmog razreda sada mogu na RTS Planeti da obnove gradivo šestog, sedmog razreda”, naveo je ministar i dodao da će nastojati da se subotom pojačaju časovi iz predmeta i oblasti koje su složenije i koje su predstavljale poteškoće za učenike. Napominje da sva deca trenutno rade u istim okolnostima tako da se ne može reći da je neko favorizovan.

Za malu matura, koja je planirana 17. 18. i 19. juna, ministar kaže da se štampaju testovi. “Imaćemo razumevanje za okolnosti pod kojima se sada uči, ali ponavljam i da svi imaju sada iste uslove. Mislim da bi bilo najlošija pedagoška poruka da kažemo – hajde da prekinemo sada sve”, naglasio je Šarčević.

Napominje da je najvažnije da se održi kontinuitet redovne nastave, da za sve što je predviđeno planom i programom ima vremena, jer naredna školska godina počinje 1. septembra, ali da i to može da se pomeri. “Mi smo gospodari školskog kalendara. Ne moramo da počnemo školsku godinu 1. septembra , možemo 15. septembra pa u narednoj školskoj godinu možemo drugačije organizovati raspuste”, zaključio je on.

Nastavi potreban kontinuitet, nastavnicima odmor

Ukidanje prolećnog predaha od školskih obaveza podelilo je prosvetni milje u najmanje tri tabora neistomišljenika: jedni se bune negodujući, drugi apsolutno podržavaju odluku prosvetne vlasti, treći ne mogu da se odluče kojoj bi se od prve dve grupe priklonili, a svako ima svoje argumente. Školskim kalendarom, u redovnim okolnostima, prolećni raspust bi obuhvatio uskršnje praznike. To je period od 10. do 20. aprila, u kome epidemiolozi i infektolozi očekuju pik infekcije kovidom 19 i na to upozoravaju od početka širenja virusa u Srbiji. U vanrednom stanju, školarci će, u najboljem slučaju, Uskrs provesti u najužem porodičnom krugu, a procena je prosvetnog vrha da tek uspostavljenu nastavu na daljinu ne bi valjalo prekidati radi očuvanja kontinuiteta u učenju, ali i javnog zdravlja.

TV i onlajn program za školarce, kako je najavljeno, biće ispunjen obrazovnim sadržajima iz verske nastave u vezi sa praznikom (od 10. do 13. aprila za katolike, odnosno od 17. do 20. aprila za pravoslavce). Između Uskrsa po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, od 14. do 16. aprila, neće biti pauze u radu obrazovnog sistema. − Oštro protestujemo protiv odluke Ministarstva prosvete da promeni kalendar rada i time ukine preko potreban odmor đacima, roditeljima i nastavnicima. Svi su dali svoj maksimum i potrebno im je nekoliko dana zasluženog odmora. Radi se po planu i programu, stanje je vanredno, nije ratno. U porodicama sa dvoje, ili troje dece, gde je jedan od roditelja prosvetni radnik, smenjuju se na računaru po ceo dan. Deca su preopterećena učenjem, nastavnici planovima i pregledanjem zadataka, rade subotom i oni koji su nadoknadili nastavu propuštenu zbog produžetka zimskog raspusta. Svima je potrebno da malo odahnemo − napominje Vladimir Adžić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, koji radi u dve škole, osmoletki „Tanasko Rajić” i Tehničkoj školi u Čačku.

U vanrednim okolnostima i mogućnostima koje su ograničene merama sprečavanja širenja zaraze, prolećni raspust nema nikakvu svrhu, ocenjuje Milka Karaklajić, psiholog u OŠ „Milinko Kušić” u Ivanjici, iza koje je 27 godina rada. − Tek smo se uhodali u nastavi na daljinu, ne bi valjalo da pauziramo. Moramo nastaviti, nema boljeg rešenja. Važno je održati kontinuitet u uspostavljenoj strukturi dana. Primera radi, iz ugla osnovca, ujutru ustaje, doručkuje, gleda TV časove, malo se odmori, uradi šta je zadala njegova učiteljica i deo dana je ispunjen a dovoljno je ostalo za slobodne aktivnosti. Školske obaveze će okupirati i pažnju srednjoškolaca čije je kretanje najteže obuzdati, njima teško pada socijalno distanciranje a tu ne bi pomoglo dodatno slobodno vreme. Nastavnici jesu iscrpljeni obavezama na daljinu, ali i privilegovani što u ovoj situaciji mogu da rade od kuće, a ne kao zaposleni u trgovinama ili apotekama, da moraju da idu na posao izlažući riziku od zaraze i sebe i svoje porodice − razjašnjava Karaklajićeva.

Produžavanje zimskog raspusta u februaru i skraćenje prolećnog raspusta u aprilu, imaju istu svrhu − zadržavanje dece i nastavnika kod kuće radi sprečavanja širenja virusa, uočava Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Gledajući iz ugla učenika, ona aminuje odluku prosvetne vlasti da raspusta u aprilu faktički ne bude, ali da deca ostanu kod kuće i vreme provode uz obrazovne sadržaje motivisani da uče i što lakše prebrode dane vanrednog stanja. − Iz pozicije prosvetnih radnika koji se toliko angažuju na svim mogućim platformama po ceo dan neprestano u komunikaciji sa đacima, roditeljima, kolegama od ranog jutra do duboko u noć, naravno da im treba odmor. Iz najbolje namere da deci pruže što više u okolnostima učenja na daljinu, u kojima smo se svi prvi put našli, prosvetni radnici su samo sebi odmogli. Tome su doprineli direktori škola koji umesto da posavetuju kolege u kolektivu kako da ispune obaveze i zadatke samo prosleđuju uputstva ministarstva i dodatno zatrpavaju nastavnike − smatra Jankovićeva.

Ministarstvo: Raspust je za đake, ne za nastavnike

Promena kalendara obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole zasnovana je na proceni stručnjaka, zakonskim ovlašćenjima ministra zaduženog za obrazovanje, ukupnim merama vlade u vreme vanrednog stanja i usaglašena je sa naporima da se što više smanje izlasci iz kuće i socijalni kontakti, odgovorili su  iz kabineta ministra prosvete na oštro negodovanje Sindikata obrazovanja Čačka zbog skraćivanja prolećnog raspusta. „Prema našoj odluci, učenici ne ostaju bez raspusta, samo je smanjen broj dana raspusta da bi se stvorio dodatni prostor da učenici i nastavnici sa što manje dodatnih napora završe nastavnu godinu kada situacija bude normalizovana. Nadamo se da nema potrebe za podsećamo da je raspust namenjen učenicima, a ne i zaposlenima u školama”, stoji u objašnjenju nadležnih.

Nastava na jezicima nacionalnih manjina na više televizija

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u uslovima vanrednog stanja uporedo sa nastavom na daljinu na srpskom jeziku, u školama širom Republike Srbije pripremilo i nastavu na daljinu za učenike koji nastavu pohađaju na maternjem, odnosno jeziku nacionalne manjine. U saradnji sa Radio televizijom Vojvodina, kao i lokalnim i manjinskim medijima u ponedeljak, 23. marta 2020. godine, počelo je snimanje i emitovanje časova maternjeg jezika, na osam manjinskih jezika – albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom. U Republici Srbiji više od 44.000 učenika u osnovnim i srednjim školama pohađa celokupno obrazovanje na jednom od ovih osam jezika.

Kako bi se obezbedili što raznovrsniji i kvalitetniji digitalni i drugi onlajn resursi za realizaciju nastave na daljinu na jezicima nacionalnih manjina značajnu podršku Ministarstvu pružaju nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nastava na daljinu na mađarskom jeziku snima se u Subotici u produkciji RTV Panon. Časovi mađarskog jezika od 1. do 4. razreda emitovaće se i na drugom kanalu Radio televizije Vojvodina. U saradnji sa ministarstvom matice, omogućen je pristup svim materijalima koji su na raspolaganju nastavnicima i učenicima u Mađarskoj, a koji su u skladu sa planom i programom nastave i učenja u Republici Srbiji.

Emitovanje časova na albanskom jeziku počinje u ponedeljak, 30. marta na televizijama RTV Vranje, RTV Preševo i RTV Bujanovac. Takođe, kompletan materijal će biti dostupan i na jutjub (YouTube) kanalu Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Za učenike koji se školuju na bosanskom jeziku u saradnji sa Nacionalnim savetom bošnjačke nacionalne manjine pripremljeni su časovi za nastavu na daljinu od prvog razreda osnovne do trećeg razreda srednje škole. Snimci su dostupni na YouTube kanalu saveta. Ministarstvo prosvete je uspostavilo saradnju i sa Maticom bošnjačkom i lokalnom “Sandžak televizijom”, a Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine je pozvan da se uključi i doprinese svojim iskustvom i znanjem u pripremi kvalitetnog obrazovnog sadržaja.

Za podršku obrazovanju na daljinu na bugarskom jeziku Ministarstvo je postiglo dogovor sa TV “Kopernikus“ o snimanju i emitovanju časova maternjeg jezika od 1 do 4. razreda. Započeta je priprema časova i postignut dogovor sa lokalnom medijskom kućom, RT “Caribrod” u Dimitrovgradu. Časovi će biti emitovani na kanalu RTC i reemitovaće se na kanalu 608 preko IPTV, na kanalu 19 SBB televizije, na RTS koji se emituje preko STB i na TV Kopernikusu.

Časovi na rumunskom jeziku za učenike od 1. do 8. razreda biće emitovani na drugom kanalu Radio televizije Vojvodine, RTV OK Kovačica, RTV Pančevo i TV Banat iz Vršca. Za nastavu na daljinu za rusinski jezik do sada je snimljeno po 3 časa za svaki razred od 1 do 8. razreda. Podršku učenicima i roditeljima u učenju na daljinu pružaju nastavnici i Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine, putem različitih vidova elektronske komunikacije.

Za hrvatski jezik na daljinu, časove snima RTV u OŠ “Matko Vuković” u Subotici. Časovi Hrvatskog jezika za učenike od 5 do 8. razreda će biti emitovani na drugom programu Radio televizije Vojvodina.

Časovi slovačkog jezika snimaju se u OŠ “Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu i studiju TV Petrovac. Obrazovne emisije će biti emitovane na TV Petrovac koji ima domet na teritoriji Vojvodine. Časovi će moći da se prate i odloženo na sajtu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine.

Raspored emitovanja časova na jezicima nacionalnih manjina će se kontinuirano postavljati na linku na baneru “Obrazovanje na daljinu na jezicima nacionalnih manjina”.

Onlajn prijemni za nadarene učenike ove godine

Daroviti đaci koji žele da upišu specijalizovana gimnazijska odeljenja – matematika, fizika, IT, biologija i hemija, jezici, polagaće ove godine onlajn prijemni, kaže za Tanjug ministar prosvete Mladen Šarčević. Trenutno se na sajt Ministarstva prosvete postavlja aplikacija, koju radi ETF, a očekuju da će prijemni na daljinu polagati oko 8.000 kandidata.

Nadareni učenici, koji se prijave da su zainteresovani za neko od specijalizovanih gimnazijskih odeljenja, prethodno će popunjavati anketu šta od opreme, koja je neophodna da se uradi onlajn testiranje, imaju kod kuće. “Očekujemo da imaju računar i laptop sa kamericom. Ko nema, navešće to u anketi. Videćemo da li može da pozajmi od druga, drugarice iz komšiluka, ako ne angažovaćemo škole. Svako dete će imati neophodnu opremu. Procena je da tri četvrtine resursa imamo”, rekao je Šarčević.

Podseća da je reč o najboljim učenicima, da će onlajn prijemni ići u razmacima, tako da đaci mogu da probaju da se upišu na više mesta. Ići će prvo prijemni za nadarene iz matematike, informatika, zatim fizike, hemije i biologije, za filološke gimnazije.

Navodi da je važno da su usaglašeni modeli testova za matematiku i fiziku, tako da đaci koji ne budu uspeli da se upišu u matematička odeljenja sa položenim prijemnim mogu da upišu informatiku ukoliko imaju dovoljan broj bodova.

Za nova specijalizovana odeljenja koja su u planu da se uvedu od septembra – istorija, geografija, kreativne industrije, Šarčević kaže da će za njih prijemni ispiti biti organizovani posle male mature. “Kada dođe do redovnog vraćanja u školski sistem, kada se uradi završni ispit i klasifikacija, onda ćemo za nedelju dana uraditi dodatne ispite za nadarene đake za nove oblasti koje do sada nismo mogli da pilotiramo. Reforma gimnazije može da se nastavi”, naveo je on.

Govoreći o platama zaposlenih u prosveti ministar je ponovio da će plate biti isplaćene u celosti, da učitelji, nastavnici rade punim kapacitetom od kuće. Napominje da će neki drugi iz sistema, koji nisu angažovani za rad od kuće kao što su tehničke službe, zaposleni u predškolskim ustanovama, dobijati neke druge zadatke koje će obavljati. “Plate su svima zaštićene. Mi smo dali naloge da zaposleni obračunavaju plate od kuće. Niko nije ugrožen. Plate idu u celosti”, naglasio je Šarčević

Svi kapaciteti učeničkog u studentskog smeštaja, kako je rekao, stavljaju se na raspolaganje državi za potrebe zdravstva, vojske. Ministar kaže da su kapaciteti studentskog smeštaja 17.600 mesta i 11.500 u učeničkim domovima, plus dva studentska odmarališta na Zlatiboru i Paliću.

Za upis dece u prvi razred kaže da je dovoljno da roditelji mejlom pošalju osnovne informacije školama :ime i prezime deteta, adresu. Lekarski pregled i testiranja, koji su neophodni za upis u školu i formiranje odeljenja, biće pomereni za leto.

Korona virus: Koliko je opasan po mlade?

Do sada je zdravstvena poruka bila savršeno jasna – što ste stariji, to je veći rizik da teže obolite od korona virusa. Ali Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je mlade da ne doživljavaju sebe kao „nedodirljive”. Doktorka Rozena Alin-Kan, poslanica britanske laburističke stranke i lekarka hitne službe, rekla je za BBC da bolest „nije prosto ograničena samo na starije i one sa hroničnim zdravstvenim problemima”. Ona je govorila jedan dan posle vesti da je 18-godišnji pacijent sa hroničnim zdravstvenim problemom preminuo od virusa u Engleskoj. Ova osoba se smatra do sada najmlađom žrtvom virusa u Velikoj Britaniji. Doktorka Alin-Kan je rekla da je do sada lečila pacijente koji su bili „pravi i zdravi” u tridesetim i četrdesetim, a sada su na intenzivnoj nezi i „bore se za živote”.

Koji su rizici po različita godišta? I dalje stoji da su, sveukupno gledano, stariji ljudi u najvećoj opasnosti. Istraživači sa Imperijalnog koledža u Londonu pronašli su jasnu vezu između starosti i verovatnoće da obolelom od korona virusa bude neophodna bolnička nega. Takođe je mnogo verovatnije da će starijima, jednom kad se nađu u bolnici, biti potrebna urgentna nega. Manje od pet odsto mlađih od 50 godina moralo je da bude hospitalizovano zbog simptoma, ali ova brojka skače na 24 odsto za ljude starosti između 70 i 79 godina.

Na sličan način, samo pet odsto mlađih od 40 na bolničkom lečenju, moralo je da primi urgentnu negu, za razliku od 27 odsto ljudi u šezdesetim godinama i 43 odsto ljudi u sedamdesetim. To drastično skače na 71 odsto za ljude starije od 80 godina, prema procenama zasnovanim na slučajevima u Kini i Italiji – dve najteže pogođene zemlje.

Prosečno godište ljudi primljenih na urgentnu negu u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj bilo je 63 godine, pokazala je revizija koju je sprovela jedna dobrotvorna istraživačka organizacija. U međuvremenu, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštio je da rani podaci ukazuju na to da je 53 odsto hospitalizovanih ljudi starije od 55 godina – što znači da je oko polovina mlađa. Ali kad su u pitanju prijemi na intenzivnu negu i smrtni slučajevi, mnogo je veća proporcija u kategoriji najstarijih (oko 80 odsto umrlih bilo je starije od od 65 godina).

Pojedinci nisu prosek Ovo su proseci, tako da je među njima bilo i mlađih koji pate od težih oblika bolesti, a neki od njih su umrli.U Italiji je preminulo 0,4 odsto obolelih u četrdesetim godinama, za razliku od 19,7 odsto slučajeva pacijenata u osamdesetim, dok se u SAD procenjuje da je umrlo oko 0,7 odsto pacijenata u četrdesetim.

 Direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti Entoni Fauči rekao je da ukupan broj smrti „u ogromnoj meri naginje ka starijoj populaciji i onima sa hroničnim stanjima”, ali je dodao da virus „nije matematička formula”.„Biće ljudi koji su mladi, a koji se će ozbiljno razboleti.”

SZO kaže da „iako dokazi koje imamo pokazuju da su oni stariji od 60 godina u većoj opasnosti, umirali su do sada i mladi ljudi, kao i deca.”Jedna kineska studija rađena na više od 2.000 dece I koja su se zarazila pokazala je da „iako su kliničke manifestacije dečjih slučajeva Kovida-19 uopšteno gledano manje ozbiljne nego kod odraslih pacijenata, mala deca, pogotovo bebe, podložne su zarazi.”

Postojeća stanja Hronična zdravstvena stanja takođe igraju veliku ulogu, bez obzira na godine.Na primer, u Velikoj Britaniji živi oko 4.3 miliona odraslih osoba sa astmom, što ih izlaže većem riziku od težeg oblika bolesti ukoliko se zaraze korona virusom – a to pogađa ljude svih godišta. Godine 2013, poslednji put kad je Biro za nacionalnu statistiku sprovodio anketu opšteg načina života, 21 odsto onih starosti između 25 i 44 godina prijavilo je da ima dugogodišnju bolest neke vrste. A neki bi mogli da imaju hronična stanja kojih nisu čak ni svesni.

Zaustaviti širenje I iako su možda manje šanse da se mlađi ljudi ozbiljno razbole, oni jednako lako mogu da prenesu virus na druge.Oni mogu da ne osećaju simptome ili da imaju veoma blage manifestacije i da ne budu svesni da su zarazni.A čini se da je korona virus prilično zarazniji od gripa – svaka osoba sa virusom u proseku ga prenese na između dve do tri druge osobe, procenjuju stručnjaci.To dvoje ili troje ljudi mogu da ga prenesu na još dvoje ili troje i tako dalje. To znači da se mali broj zaraženih brzo pretvara u stotine ili hiljade njih.Socijalno distanciranje prekida lanac prenosa bolesti.

Telefoni institucija u Srbiji koje možete kontaktirati ukoliko imate pitanja o korona virusu:

– Kontakt centar Ministarstva zdravlja: 19819

– Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235

– Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut: 011 2684 566

– Brojeve telefona instituta i zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite možete pronaći na stranici covid19.rs.

Vojvodina: Student medicine volontiraju u SOS kol-centru

Ukupno 60 studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu volontira u SOS kol-centru, sa zadatkom da svakodnevno prate zdravstveno stanje na hiljade ljudi širom Vojvodine. Ovi studenti, mahom 5. i 6. godine studija medicine, od 14. marta rade u tri smene i dnevno pozivaju oko 4.000 ljudi, kontakata i nedavno dospelih građana, kako bi proverili njihovo zdravstveno stanje, analizirali eventualne simptome novog virusa korona, ali i pružili psihološku podršku koja je prekopotrebna u ovo vreme.

Volonteri Dragan Bjelić i Maša Rapajić jedni su od njih i za 021 dele svoja iskustva iz svakodnevnog rada u kol-centru, koji nedeljno obavi više od 30.000 poziva.”Kol-centar je specifičan zbog toga što mi zovemo građane, a ne oni nas. U pitanju su dve grupe građana – kontakti inficiranih virusom korona, ali i svi oni koji su se nedavno iz inostranstva vratili u našu zemlju. Naš zadatak je da proverimo njihovo zdravstveno stanje putem telefona, a čujemo se svakodnevno, u zavisnosti od toga da li mera samoizolacije traje 14 ili 28 dana. Savetujemo ih u vezi sa zaštitom članova porodice, ličnom higijenom i higijenom prostorija, načinom ishrane i slično”, priča Maša za 021.

Namera volontera je da ista osoba u timu uvek zove istog građanina, a zbog takvog ličnog pristupa stvorili su dobru komunikaciju i, kaže Maša, upoznali se dovoljno da postoji dobra doza poverenja. “Ljudi su navikli na nas, jedva čekaju da ih pozovemo i najveći broj građana je izuzetno prijatan, a i poštuju mere opreza. S obzirom na to da se gotovo poznajemo, mi možemo da ih smirimo i pružimo im psihološku podršku, a samo mali broj ljudi nije raspoložen da sa nama komunicira. Mi za to svakako imamo razumevanja zbog situacije u kojoj se svi nalazimo”, smatra ova studentkinja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i jedna od koordinatorki u timu.

Upravo zbog potrebe da građanima/kontaktima budu od još veće pomoći, studenti upravo smišljaju način da oforme i mobilni tim. “Iz kontakata sa građanima saznali smo da im je potrebna pomoć da, recimo, nabave namirnice i lekove. Tome bi služio naš mobilni tim i upravo ga formiramo. Zbog stečenog poverenja, ovim građanima više znači da im od takve pomoći budemo mi. Takođe, došli smo na ideju da formiramo i tim koji će se baviti isključivo pružanjem psihološke pomoći”, priča Dragan Bjelić za portal 021 radio.

Šta studentima znači ovakvo iskustvo? Iako oni još uvek formalno ne rade u zdravstvenim ustanovama, svima je ovo iskustvo od ogromnog značaja u razvoju veština i znanja. “Za nas je ovo velika škola i iskustvo, prvenstveno zato što zahteva ozbiljan timski rad i dobru organizaciju da bi se iznelo, a s obzirom na to da imamo veliki broj poziva svakog dana. Takođe, na kraju dana lično mislim da je to za sve nas veliki osećaj zadovoljstva i ispunjenosti jer smo pomogli tim ljudima, a i lekarima kojima ćemo sutra biti kolege. Oslobađamo ih dela posla koji je sada izuzetno velik”, navodi Maša. “Snage imamo, a tražimo načine kako dodatno da pomognemo svima, naročito epidemiološkim timovima. Građanima bismo poručili da se pridržavaju pravila i mera opreza, te da nema mesta za paniku ukoliko pazite na sebe i one oko vas”, zaključuju Dragan i Maša.

Inače, ovaj SOS kol-centar formiran je na osnovu uredbe Pokrajinske vlade i naloga Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i sekretarijata za visoko obrazovanje.

Osnovne škole pohađa ukupno 517 826 učenika

Na početku školske 2019/2020. u Republici Srbiji radilo je 3268 redovnih osnovnih škola, i to 1136 matičnih i 2132 izdvojenih odeljenja. Nastavu je pohađalo ukupno 517 826 učenika, 465 907 u matičnim školama i 51 919 u izdvojenom odeljenjima.

Osnovnu školu za učenike sa smetnjama u razvoju pohađalo je ukupno 4494 učenika, dok je broj polaznika u osnovnom obrazovanju odraslih 6328.

„Jovan Đorđević” Baletskoj školi u Novom Sadu

Najprestižnija nagrada Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada koja se dodeljuje 28. marta na dan SNP-a je medalja „Jovan Đorđević”. “Ova godina je u znaku obeležavanja 70-godišnjice od osnivanja Baleta SNP-a, tako da smo akcenat stavili na baletsku umetnost. Zlatnu medalju „Jovan Đorđević” dodelićemo Baletskoj školi u Novom Sadu, koja takođe proslavlja 70 godina od osnivanja, sa kojom naš Balet ima dugogodišnju i bogatu saradnju”  rekao je  Zoran Đerić, upravnik SNP-a.

Sedam novih slučajeva zaraze na Kosovu, škole i dalje ne rade

Na Kosovu ima 86 osoba zaraženih koronavirusom, nakon što je u četvrtak uveče  otkriveno sedam novih slučajeva, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje. Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje, svi slučajevi su iz Mališeva. Reč je o osobama koje su bile u kontaktu sa zaraženima. Kosovska vlada u četvrtak uveče je na elektronskoj sednici produžila važenje odluke o prekidu nastave u svim obrazovnim ustanovama do donošenja nove odluke.

Vremeplov: Umro  Dimitrije Tirol

              Na današnji dan 30. marta 1857. godine umro je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu (danas Rumunija). Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara: “Banatski almanah”, “Novi zabavni kalendar”, “Uranija”. Sarađivao je sa Dimitrijem Davidovićem u “Srbskim novinama”, “Zabavniku”. Uređivao je “Novine čitališta beogradskog”. Objavio je i “Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži”.

Vremeplov: Umro Svetolik Ranković

   Srpski pisac Svetolik Ranković umro je na današnji dan  30. marta 1899. godine Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani “Gorski car”, “Seoska učiteljica”, “Porušeni ideali”, pripovetke “Jesenje slike”, “Slike iz života”.

Vremeplov: Rođen Goja

  Španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha rođen je na današnji dan 30. marta 1746. godine. Postao je 1786. godine dvorski slikar i naslikao je niz portreta – među najboljima u tom žanru – članova kraljevske porodice, dvorskih uglednika i poznatih ličnosti. U kompozicijama iz istorije i savremenog života ispoljio je izrazitu sklonost ka sarkazmu i kritici društva. Opsednut tragičnom sudbinom španskog naroda, stvorio je potresne slike-dokumenta (“Drugi maj 1808”, “Treći maj 1808. – streljanje u Madridu”), a u poznim godinama fantazmagorične prizore (“Saturn”, “Prometej”, “Ples veštica”) i velike cikluse u bakropisu i litografiji. Pri kraju života, već oslepeo, morao je da emigrira u Francusku, gde je umro. Glavna dela: “Odevena Maja”, “Gola Maja”, “Porodica Karlosa IV”, “Marija-Lujza”, “Slikar Fransisko Baje”, grafički ciklusi “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Poslovice”, “Tauromahija”.

Vremeplov: Rođen Majmonides

Na današnji dan  30. marta 1135. godine rođen je jevrejski filozof, lekar, matematičar i astronom Mojsije ben Majmon, poznat kao Majmonides, sledbenik Aristotela, najveći jevrejski filozof srednjeg veka. U najvažnijem filozofskom delu “Vodič ljubavi” pokušao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.

Vremeplov: Rođen van Gog

   Holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva rođen je na današnji dan  30. marta 1853. godine. Slikao je žarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevaziđena su u izražavanju psihičkih stanja i raspoloženja. Nepriznat za života, praćen mnogim nedaćama koje su ga bacale u duboku depresiju – 27. jula 1890. u nervnom rastrojstvu pokušao je samoubistvo i umro je dva dana potom. Njegova dela – oko 850 slika i više od 900 crteža, mahom pejzaža, portreta i mrtvih priroda – presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.

Vremeplov: SAD od Rusije kupile Aljasku

Senatu SAD podnesen je na današnji dan 30. marta 1867. godine ugovor o kupovini Aljaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupljena je potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemlje. Aljaska je 1912. godine zvanično proglašena za teritoriju SAD, a 1959. godine postala 49. američka država. 

Vremeplov: Umro Karl Maj

Na današnji dan 30. marta 1912. godine umro je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: “Vinetu”, “Blago u srebrnom jezeru”, “Sin lovca na medvede”, “Od Bagdada do stambola”, “U balkanskim gudurama”.

Deca i mladi poludeli za ekstremnim izazovima

– Apsolutno ne znam kakvi su izazovi ili istine u pitanju, ali jedina istina jeste da je jedno dete danas moglo da nastrada – reči su sugrađanke Ivane Č. kojima se prošle nedelje oglasila na društvenoj mreži, opisujući grupu dece koja je mobilnim telefonom snimala vršnjaka dok izleće ispred gradskog autobusa, pretrčavajući raskrsnicu kod garaže JGSP Novi Sad i ostavljajući vozača zgranutog.

Posumnjavši da joj se učinilo, prišla im je sopstvenim autom, vidno uznemirena. – Upalila sam sva četiri svetla i izašla, da bi oni počeli da beže, govoreći: „Vidi ovu što se primila.” Krenula sam za njima, ali su me gađali. Patrola je došla, ali njih već nije bilo. Uz napomenu da se prethodnih dana odigrao sličan scenario, javili su se i drugi, konstatujući da se novi vid opasne igre širi gradom, i to među mlađim osnovcima, po njihovoj proceni učenicima trećeg ili četvrtog razreda: Tanja P. bila je očevidac sličnog događaja na pešačkom prelazu kod Bulevara kralja Petra i Ulice Kraljevića Marka, a Milena K. dan ranije na Novom naselju. Ova „igra“ prekinuta je, zahvaljujući merama Vlade Srbije u borbi protiv koronavirusa, i ograničenjem kretanja u popodnevnim satima, kao i zabranom javnog saobraćaja, ali to ne znači da se, van domašaja roditeljskog pogleda, ne dogovaraju neki slični opasni izazovi.

Tinejdžeri širom sveta, pa i u Srbiji, poludeli su za bizarnim i zabrinjavajućim izazovima virtuelnog sveta, a primer najsličniji pomenutom je onaj u kojem leskovački mladići iskaču ispred automobila na ulicu dok ih drugari snimaju telefonom. Poslednji koji su podigli prašinu svakako su trendovi društvene mreže TikTok – „Skullbreaker” iliti lom lobanje i „Outlet/penny challenge”. U prvom troje ljudi stoji ispred kamere, a kada osoba u sredini skoči, druge dve joj podmeću noge kako bi pala ravno na leđa i udarila glavom u pod. Drugi izazov pak od učesnika zahteva da ubace novčić između punjača za mobilni telefon i utičnice, snime šta se događa, a zatim to objave na svom profilu. Nakon ukucavanja termina „ekstremni izazovi”, vrlo brzo se razlista čitav dijapazon tematskih potkategorija: u kući, dvorištu, na plaži, u noćnim klubovima, u prodavnici, inostranstvu, na bazenu…

Iako postoje varijacije u kojima se od vršnjačke publike zahtevaju predlozi, osnovno pravilo društvene igre je da se iz šešira izvlače ceduljice i dele bodovi u skladu sa težinom zadatka, a za onog ko ih sakupi najmanje sledi dodatno iskušenje, uglavnom teže od ostalih. Zarad zabave, ali i pokazivanja odvažnosti, žvaću se vlažne maramice, jedu sapuni, zemlja, parčad zida, grizu kaktusi, piju ulje, sirće, živa jaja, voda iz ve-ce šolje, lak za nokte završi na jeziku, a cepanica, uz tup i bolan udarac, na stopalu… Svedoci smo i slikanja lizanja toaletnih školjki, lavaboa ili vrata na prodavnicama ili na zgradama, kao „izazov“ koronavirusu, što je i ozbiljno delo ugrožavanja zdravlja drugih. A šta sve može da im padne na pamet u ovo vreme izolacije, ne možemo ni da zamislimo.

Nadzor roditelja ključan

Takozvane onlajn igre izazova koje deci i mladima deluju zanimljivo i uzbudljivo mogu ozbiljno da ugroze njihovu bezbednost, a najmlađi korisnici interneta najranjivija su kategorija jer, iako su vešti u upotrebi tehnologija, nemaju dovoljno životnog iskustva niti kritičke svesti da uvide sve opasnosti. Zato je nadzor odraslih ključan za povećanje njihove bezbednosti. Ali umesto da ih „dečje ludosti” brinu i da se pitaju šta je sledeće, istina je da su neki od njih dobrovoljni akteri istih, ne prezajući, recimo, da legnu među tramvajske šine, šaljući vrlo zbunjujuću, nepedagošku poruku.