I program za predškolski uzrast na RTS-u

Od ponedeljka 30. marta svakog radnog dana u terminu od 7.30 do 8.00 emituje  se program namenjen predškolskom uzrastu na Drugom kanalu Radio Televizije Srbije. Najmlađi imaju priliku da gledaju serijal ,,Na slovo, na slovo “ rimejk čuvene serije, kao i serije ,,Ovako vas vidimo“ i ,,Plava ptica“.

Šarčević: Promenom školskog kalendara učenici ne ostaju bez raspusta!

Promena kalendara obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole za školsku 2019/2020. godinu rezultat  je stručne procene i zasniva se na zakonskim ovlašćenjima resornog ministra ( član 28. stav 5 ZOSOV).

U vreme vanrednog stanja i pandemije i u situaciji kada je odložen početak drugog polugodišta tekuće školske godine, zbog naglog povećanja broja obolelih od sezonskog gripa, odluka o izmeni kalendara doneta je isključivo u interesu zaštite zdravlja nastavnika i učenika.

Raspust je namenjen učenicima, a ne i zaposlenima u školama. Izmenom kalendara učenici ne ostaju bez raspusta, već je smanjen broj dana raspusta kako bi se stvorio dodatni prostor da učenici i nastavnici uz što manje dodatnih napora završe nastavnu godinu kada situacija bude normalizovana.

U vreme vanrednog stanja, kada se i nastava i učenje realizuju na drugačiji način, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja redovno daje podršku nastavnicima i učenicima kada je reč o racionalnom korišćenju radne energije i vremena i ukazauje da je važno da se obezbedi kontinuitet komunikacije škola i porodica.

Promena kalendara obrazovno-vaspitnog rada za osnovne i srednje škole za školsku 2019/2020. godinu zasnovana je na ukupnim merama Vlade Republike Srbije u vreme vanrednog stanja i usaglašena je sa svim naporima da se u narednim nedeljama obezbedi da sve ciljne grupe građana što više smanje izlaske iz kuće i socijalne kontakte.  Postoji zasnovana stručna procena da bi u navedenom vremenskom periodu moglo da dođe do povećanja rizika od širenja epidemije.

Školski kalendar: Bez prolećnog raspusta u Vojvodini

Imajući u vidu aktuelno vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice doneo je odluku o promeni kalendara obrazovno-vaspitnog rada pokrajinskih osnovnih i srednjih škola za školsku 2019/2020. godinu.

Zbog pandemije virusa COVID-19 i uvođenja niza mera koje se odnose na kontrolu kretanja građana, kao i na ukidanje gradskih i međugradskih autobuskih linija i svih kulturnih i sportskih sadržaja, resorni sekretarijat smatra da se umesto planiranog prolećnog raspusta – u periodu od 10. do 20. aprila – obavlja nastava na daljinu, osim za vreme uskršnjih praznika.

Za vreme uskršnjih praznika – po Gregorijanskom kalendaru, od 10. do 13. aprila, kao i za vreme praznika po Julijanskom kalendaru, od 17. do 20. aprila – neće biti nastave, već će se emitovati edukativni sadržaji o Uskrsu, kao i sadržaji koji se odnose na slobodno vreme učenika. Nastava na daljinu obavlja se ponovo od 21. aprila, uključujući i nastavu svake subote.

Izmena školskog kalendara istovremeno će omogućiti nadoknadu propuštenih segmenata nastavnog procesa. Na osnovu ove mere očekujemo da se nakon normalizacije situacije obrazovno-vaspitni rad vrati u redovne tokove i da se nastava završi u planiranom vremenu.

(→Dokumenta)

Univerzitet u Novom Sadu: U kontaktu sa studentima u inostranstvu

Od ukupno 127 studenata Univerziteta u Novom Sadu prijavljenih za razmenu sa fakultetima u inostranstvu u ovom semestru, neki još nisu ni otišli, nekoliko ih se poslednjih dana vratilo, nekoliko planira da se vrati, ali većina je odlučila da ostane. Tako je trenutno oko 60 studenata UNS-a na razmeni u Španiji, Lihtenštajnu, Poljskoj, Portugaliji, Holandiji, Italiji, Kipru, Francuskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Finskoj, Grčkoj, Austriji, Slovenij

Univerzitet u Novom Sadu, putem svojih službi na nivou Rektorata i fakulteta, i uz podršku pojedinačnih Erazmus+ koordinatora i Erazmus studentske mreže, redovno i u kontinuitetu prati situaciju svojih studenata koji se trenutno nalaze na razmeni na partnerskim univerzitetima u inostranstvu. UNS dobija informacije od studenata o tome kako se osećaju, kako im teče nastava i kako se odvija isplata stipendija u slučaju Erazmus+ programa, a u kontaktu je i sa univerzitetima koji su domaćini razmene, kao i sa diplomatskim predstavništvima Republike Srbije u zemljama u kojima se studenti nalaze, te udruženim naporima aktivno učestvuje u rešavanju pojedinačnih situacija gde je to potrebno.

Svi studenti Univerziteta u Novom Sadu, bilo da učestvuju u organizovanom programu razmene kao što je Erazmus+ ili su na individualno organizovanim studijskim boravcima preko drugih modaliteta međunarodne saradnje, mogu da se obrate službama Univerziteta i koordinatorima na nivou fakulteta za podršku. UNS još uvek prikuplja podatke o studentima koji su otišli na razmenu, s obzirom na to da se neki još uvek nisu javili s informacijom gde se trenutno nalazi i da li planiraju da se vrate.

Kako je Andrić opisao mentalitet našeg naroda u doba epidemije

Koliko god civilizacija išla napred, bolesti su išle u korak sa njom . I ko bi bolje opisao postojanost ljudske naravi u takvim situacijama od književnog hroničarara stvarnosti, nobelovca Iva Andrića? Andrić je u svom delu “Na Drini ćuprija” u svega nekoliko rečenica opisao mentalitet Balkanaca kada je reč o pridržavanju mera usled epidemija raznih bolesti. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/mora-on-da-prodje-kaze-beli-luk-i-rakija-teraju-virus-kako-je-ivo-andric-u-tri/9v1vfne

Nataša – prvi slepi student Medicinskog fakulteta

Iako ne može da vidi, ona ima neverovatan osećaj za dodir. Nataša Arsenović, prvi slepi student na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, na smeru medicinske rehabilitacije. Nataša nije rođena slepa, vid je izgubila u devetoj godini, ali je to nije sprečilo da bude najbolji đak, da savlada tehniku grnčarstva i da skija. Kaže da je već pri upisu srednje škole, smer fizioterapeutski tehničar, odlučila koji je njen životni poziv, tako da je upisivanje medicinskog fakulteta bio logičan izbor.U nameri je uspela, položila je prijemni i upisala fakultet. “Sada nam je mnogo lakše, sada funkcionišemo bez nekih poteškoća, literaturu mi prilagođavaju , šalju u kompjuterskom štampanom obliku i to je najjednostavniji način. Na početku je bio problem i meni i njima. Ja sve razumem jer je sve to nešto novo. Imam personalnu asistentkinju koja mi pomaže šta bilo, šta god treba za kretanje. Odlazak na fakultet, u menzu i sve ostalo. Imam cimerku koja se vodi kao moja pratnja, ona mi pomaže sve što treba”, ističe Nataša Arsenović, studentkinja Medicinskog fakulteta.

Istina je da kada se izgubi jedno čulo, neko drugo bude bolje i izoštrenije. To je kod Nataše, čulo dodira, zbog čega je savladala tehniku grnčarstva. To je dokaz da za nju ne postoji prepreka koju ne može savladati, i kada se nešto stvarno čini nemogućim. Sada je sva pažnja usmerena na fakultet. Smatra da svaka osoba, bila ona sa invaliditetom ili ne ima svoje kvalitete i da uz malo volje, puno truda i podršku okoline može sve.       https://www.youtube.com/watch?v=dgsBJT_utok&feature=emb_logo

Studenti Medicinskog fakulteta: Ostanite kod kuće

Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu snimili su svoje poruke građanima Srbije u vezi sa virusom korona. U snimku, studenti objašnjavaju koliko je virus korona ozbiljna infekcija na globalnom nivou i zbog čega se toliko brzo širi među populacijom. Takođe, pojašnjavaju mere prevencije i naglašavaju da treba imati poverenje u naše zdravstvene radnike. Pogledajte njihovu poruku i apel – #ostanitekodkuće. https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=Al0aFX_6-gg&feature=emb_logo

Akademac: Veštačka inteligencija

Dok je kod tradicionalne farmaceutske industrije potrebno najmanje 5 godina kako bi jedan lek bio razvijen, ispitan, testiran i postao dostupan, kod veštačke inteligencije u medicini to nije slučaj. Algoritmima, veštačka inteligencija, prelazi milijardu odluka kako bi se pronašli pravi molekuli i kako bi se sa ogromnom preciznošću pronašao novi lek. Mnogo brže. Možda se upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji otkriju lekovi za kojima planeta trenutno vapi.

Koji su stavovi i saznanja studenata o veštačkoj inteligenciji? Zašto su tako podeljena mišljenja o njoj? Na ova i mnoga druga pitanja o ovoj nadasve aktuelnoj temi studenti UNS razgovarali su sa Jovanom Stojanovićem- pokretačem AI zajednice. Kao i uvek do sada mogli ste pogledati i zanimljivu rubriku. Emisiju je emitovana u nedelju 29. marta na RTV1 u 13,30 časova, a za one koji je nisu gledali u redovnom terminu možete ju pogledati  i na odloženo na  http://media.rtv.rs/sr_ci/akademac/55327

Zoranu Penevskom nagrada “Ana Frank”

Ovogodišnju Međunarodnu nagradu “Ana Frank”, pored Mirjane Stakić iz Srbije i Altenke Sapundžieve iz Bugarske, dobio je i pisac Zoran Penevski. Nagradu dodeljuju Izdavačka kuća Feniks i Fondacija za kulturnu i naučnu afirmaciju i prezentaciju “Makedonija prezent” iz Skoplja, saopštila je izdavačka kuća “Laguna” Nagrada se dodeljuje za ukupni doprinos književnosti, a posebno na polju kulturne saradnje među “balkanskim književnostima”. Zoran Penevski je autor više romana i grafičkih romana, scenarista i prevodilac. Piše za decu i mlade, kao i za odrasle. Autor je, pored ostalog, romana “Manje važni zločini”, “Tragovi odsustva”, a romani “Ponoć u njenim rukama” i “Sara i zaboravljeni trg” prevedeni su na makedonski jezik. Preveo je više od 30 naslova sa engleskog i makedonskog jezika. Njegova dela su, pored makedonskog, objavljena na engleskom, francuskom i holandskom jeziku.

Bobić Mojsilović: “Ko ima biblioteku izolacija mu ne može ništa”

O svojim iskustvima u samoizolaciji usled mera suzbijanja epidemije korona virusa pisala je književnica Mirjana Bobić Mojsilović na sajtu izdavačke kuće “Laguna” i tom prilikom naglasila da je u sveopštoj epidemiji usamljenosti kojoj je svet izložen godinama, ova prinudna usamljenost vratila ljude jedne drugima i sebi samima. “Čovek, u ovim okolnostima, ako se ne prepusti demonu dosade, ne može da bude usamljen. Kada smo izloženi tolikim spoljašnjim ograničenjima, uključujući i ograničenje kretanja, onda onome ko ima biblioteku ove pošasti ne mogu ništa”, piše između ostalog Bobić Mojsilović.

Ona je navela da knjige mogu da nas spasu od mnogo čega. “Prvo, samo uz knjigu možemo da dobijemo poruku da nam životi nisu bezvredni, da mi nismo bezvredni. Samo uz knjigu možemo da putujemo kroz vreme i prostor, i ništa kao dobra knjiga ne može da nas inspiriše da nešto napravimo od vlastitog života. Da bolje vidimo svet, i sebe u svetu. Da se suočimo sa sopstvenom majušnošću i veličanstvenošću. Drugo, uz knjigu možemo da imamo fenomenalno društvo” napisala je Bobić Mojsilović i dodala da je njoj lakše u ovoj zahtevnoj situaciji jer radi na novom romanu.

Privatni vrtići ucenjuju roditelje

Veliki broj privatnih vrtića tvrdi da je pred zatvaranjem zbog odluke Grada Beograda da tokom vanrednog stanja ne plaća subvencije roditeljima, a roditelji strahuju da će im deca biti izbačena ako ne budu plaćali račune. Iz Grada poručuju da privatne predškolske ustanove ne smeju da ucenjuju roditelje.

– Deca koja budu izbačena iz privatnih vrtića jer roditelji nisu platili račune tokom trajanja vanrednog stanja biće prebačena u druga obdaništa i nastaviće da primaju refundaciju Grada Beograda. A predškolske ustanove koje budu otpustile vaspitače rizikuju da budu izuzete iz sistema subvencija – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda za Večernje novosti. On je ocenio kao „vrhunski bezobrazluk“ potez pojedinih privatnih predškolskih ustanova koji su od roditelja naplatili kompletan račun za mart, a sada im, kako kaže, ne pada napamet da im vrate pare za dane od kada je uvedeno vanredno stanje. Vesić je poručio roditeljima da ne plaćaju račune, a da privatnicima „na obraz“ treba da ide plata svake vaspitačice. Dodaje da su pojedini vlasnici privatnih vrtića prošle godine prijavili zaradu od nekoliko stotina hiljada evra, a nisu u stanju da plate vaspitačice jedan mesec.

 – Roditelji bi trebalo da znaju da se Zakon o obligacionim odnosima bavi ovakvim situacijama, odnosno da je predvideo mogućnost raskida ugovora u situacijama kada su nastupile okolnosti koje se nisu mogle predvideti. Vanredno stanje u zemlji, pandemija korona virusa i mera zatvaranja svih vrtića u celoj zemlji to svakako jesu. Sekretarijat će maksimalno izlaziti u susret svima koji se odluče na takav korak ukoliko im, uprkos preporuci Grada, privatna predškolska ustanova bude slala račune i za vreme dok su deca onemogućena da idu u vrtić – kaže za Danas gradski sekretar za obrazovanje i socijalnu zaštitu Slavko Gak.

Iz udruženja beogradskih privatnih predškolskih ustanova poručuju da Grad ne sme da ih „pusti niz vodu“, ali se slažu da u sadašnjoj situaciji roditelji treba da budu zaštićeni. Na pitanje kako komentariše najnoviju izjavu Gorana Vesića, predsednica Udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda Duška Tasić odgovara da „većaju šta reći u ovoj situaciji“. Ona podseća da je Grad od 2015. roditeljima na njihove tekuće račune redovno uplaćivao subvencionisani deo troškova zato što im deca idu u privatne vrtiće, a oni su potom taj novac prebacivali na račune vrtića. – Privatni vrtići isključivo žive od mesečnih uplata roditelja. Mi smo sada prestali da dobijamo uplate i eventualno možemo da preživimo mart, a šta će biti posle videćemo. Očekujemo da će Grad i država nešto preduzeti da ne bismo otpuštali radnike, jer ne znam kako nešto nadomestiti iz praznog džepa. Verovatno ima vrtića koji jako puno zarađuju, ali nažalost, to je jedan, dva ili tri, a od 400 privatnih predškolskih ustanova 90 odsto njih razmišlja šta će dalje. U tih 400 vrtića je upisano skoro 30.000 dece i ima 10.000 zaposlenih. Pitanje je šta sa njima – navodi Tasić.

Na naš komentar da su pojedine ustanove roditeljima poslale poruku da uplate novac kako bi vaspitačice njihove dece mogle da prime platu i da su neki to shvatili kao ucenu, te sada strahuju da će im deca ostati bez mesta u obdaništu ako to ne urade, Tasić smatra da je „u strahu korišćen neprimeren izbor reči“. Dodaje da uslovljavanje roditelja nije u redu i da jedino može da opravda ako neko dete ostane bez mesta jer vlasnici privatnih vrtića nisu imali izbora i morali su da ih zatvore.

Upitana da li privatne predškolske ustanove očekuju pomoć roditelja ili Grada, odgovara da „to ipak treba da bude pomoć Grada“ jer je većina roditelja u istoj situaciji kao i privatni vrtići. Tasić podseća i da su oba beogradska udruženja privatnih predškolskih ustanova uputila nadležnima predlog da im pomogne tako što bi deo novca koji je namenjen za refundaciju prebacio na račune vrtića. – Naš cilj je bio da oslobodimo pritiska roditelje koji strahuju šta će biti sa njihovom decom ako se kad ovo prođe vrtić zatvori, ali je Vesić veoma ružno to komentarisao – navodi Tasić.

Vesić je, podsetimo, rekao da su privatnici protivzakonito tražili da se refundacija koja pripada roditeljima uplaćuje direktno njima, i to samo dan posle proglašenja vanrednog stanja. – Apsolutno razumemo da vlasnici privatnih vrtića brinu o svom poslovanju, o čemu razmišlja celokupna srpska privreda uostalom, međutim, u ovako teškim okolnostima nema prostora ni za šta osim za solidarnost. Pomoć države će se nastaviti kada sve ovo prođe, a na nju mogu da računaju oni koji se suzdrže od otpuštanja zaposlenih – rekao je Slavko Gak, koji je uveren da je nenaplaćivanje i državnih i privatnih vrtića dok su zatvoreni jedina ispravna odluka.

Solidarni: Vaspitači redovno šalju roditeljima uputstva za rad sa decom

Od kada su vrtići zatvoreni, neki vaspitači redovno šalju roditeljima zadatke i uputstva za rad sa decom, pa se pojedini pitaju da li je reč o gestu solidarnosti ili to može da bude opravdanje da im sutra vlasnici vrtića traže novac. Duška Tasić navodi da o ovom pitanju udruženje nije zauzelo stav jer ih dosad to niko nije pitao. Napominje da su iz školske uprave dobili preporuku da nastave sa aktivnostima i da su vaspitači to shvatili i kao ličnu obavezu da decu ne „puste niz vodu“.

Studenti MF u Beogradu napravili i donirali 80 zaštitnih vizira

Studenti Mašinskog fakulteta u Beogradu (MF) napravili su i donirali 80 zaštitnih vizira medicinskim ustanovama u Beogradu – domovima zdravlja Palilula i Stari Grad i Kliničko-bolničkom centru (KBC) Bežanijska kosa, saopštio je MF. Savez studenata Mašinskog fakulteta priključio se inicijativi za izradu zaštitnih maski za lice pod nazivom „Maksa za sve“, koju su formirali njihove kolege Mihailo Petrović, Uroš Letunica, Nikola Raičević, Nikola i Miloš Petrašinović, navedeno je danas na internet stranici MF. Oni su, kako je objavljeno na sjatu MF, „uz veliku pomoć društveno odgovornih firmi i pojedinaca i uz podršku uprave Mašinskog fakulteta“ za samo par dana napravili 80 zaštitnih vizira. Studenata Mašinskog fakulteta nedavno su došli na ideju kako vizir za lice napraviti kod kuće za samo 10 minuta, a tekstualna i video uputstva za pravljenje maske postavili su na sajt https://maskazasve.com/.

Kragujevac: U Centru za bioinženjering izrađuju zaštitne vizire

Naučnici, inženjeri  i istraživači u Centru za bioinženjering Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu izrađuju  zaštitne vizire namenjene zdravstvenim radnicima koji su direktno u kontaktu sa pacijentima zaraženim korona virusom. Viziri se poklanjaju medicinskom osoblju ne samo u Kragujevcu već i u svim mestima gde se javila potreba širom naše zemlje. Tim čini petnaest ljudi koji svakodnevno sklapaju zaštitne vizire. Viziri se mogu koristiti više puta, potrebno je samo da se dezinfikuju kada se nakon upotrebe skinu. U saopštenju Univerziteta u Kragujevcu se navodi da je to  doprinos Centra u sprečavanju širenja korona virusa među zdravstevnim radnicima i pomoć u borbi protiv epidemije. Zaposleni u Centru za bioinženjering u Kragujevcu kontaktirali su i privatne firme koje se bave industrijskom proizvodnjom i koje mogu lako da izrade alate za pravljenje tih vizira, time bi se povećala njihova izrada i na više hiljada na dnevnom nivou.

Ne raskidajte ugovore roditeljima dece sa smetnjama u razvoju

Finansista Zoran Đorđević, oficijelni  ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije apelovao je  na poslodavce da ne raskidaju ugovore sa zaposlenim roditeljima čija deca imaju smetnje u razvoju. Zaposlenim samohranim roditeljima, hraniteljima ili starateljima dece i mladih sa smetnjama u razvoju, sa telesnim ili senzornim invaliditetom, sa teškim hroničnim i retkim bolestima, potrebno je omogućiti obavljanje rada van prostorija poslodavca do prestanka vanredno stanje, usled pandemije korona virusa, navedeno je u preporuci Ministarstva. Ukoliko ne postoje uslovi da zaposleni roditelji ostvare pravo na rad od kuće, a objektivno su sprečeni da redovno dolaze na posao, apeluje se na sve poslodavce da objektivno razmotre opravdanost njihovog odsustva i izbegnu raskid ugovora o radu sa zaposlenim roditeljima dece i mladih sa smetnjama u razvoju.

Konkurs za vrtiće do 15. maja – prijave samo preko interneta

Konkurisanje za beogradske vrtiće počinje sutra, biće isključivo onlajn zbog situacije u Srbiji i trajaće do 15. maja, rekao je u nedelju  u izjavi za TV Prva gradski sekretar Slavko Gak. „Svi roditelji mogu da se snađu i konkurišu preko interneta, i zato smo rok i produžili a ko ne može, neka se obrati Sekretarijatu, pa ćemo pomoći”, rekao je Gak. Dodao je da nema mesta panici, jer je i prošle godine za mesta u vrtiću oko polovina prijava bila onlajn. Objavljivanje preliminarnih lista za beogradske vrtiće on je najavio za početak juna, prenosi Tanjug. Gak je rekao da ima oko 1.000 mesta više u beogradskim vrtićima nego ranijih godina. Dodao je da je u vrtićima nešto malo manje od 13.000 mesta. „Kad sve ovo prođe, nastavljamo saradnju sa privatnim predškolskim ustanovama, biće mesta za svako dete”, rekao je Gak i dodao da je Beograd blizu da bude grad bez liste čekanja za prijem dece u vrtiće.

Fond podržao 12 inovativnih rešenja za suzbijanje efekata pandemije

Fond za inovacionu delatnost odobrio je finansiranje 12 inovativnih projekata različitih preduzeća, čiji je cilj suzbijanje efekata pandemije izazvane korona virusom, ukupne vrednosti 53 miliona dinara. U što kraćem roku biće razvijeno i dostupno za korišćenje 12 rešenja, kao što su prvi srpski respirator, nove vrste zaštitnih maski sa izmenjivim HEPA filterom za višestruku i dugoročnu upotrebu, kabine za dezinfekciju koje su namenjene upotrebi na javnim mestima i lokacijama od interesa, mobilni pult za beskontaktno merenje temperature i ručnu dezinfekciju, prenosivi ozonizatori za brzu i bezbednu dezinfekciju objekata od kritičnog značaja…

Prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, je ovim povodom čestitao Fondu za inovacionu delatnost na izuzetno brzoj reakciji, čime je još jednom dokazan admistrativni i upravljački kapacitet Fonda, ali i spremnost sistema da se odazove na aktuelne i urgentne društvene izazove.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će zajedno sa kabinetom Predsednice Vlade Republike Srbije i samim Fondom nastaviti da radi i na razvoju drugih programa koji će se baviti kako samom pandemijom, tako i saniranjem njenih posledica, istakao je prof. Popović. Čestitao je preduzećima čiji su projekti odobreni za finansiranje i poželeo im mnogo uspeha u realizaciji ponuđenih rešenja. Takođe je naglasio da će se zajedno sa kabinetom Predsednice Vlade i Fondom za nauku Republike Srbije vrlo brzo biti razmotrena i opcija raspisivanja poziva preko Fonda za nauku, a koji bi bili usmereni ka naučnoistraživačkim organizacijama.

Po stupanju na snagu vanrednog stanja u Republici Srbiji, u ponedeljak 16. marta 2020. godine, a na inicijativu kabineta Predsednice Vlade Republike Srbije, Fond za inovacionu delatnost je u rekordnom roku pripremio i u utorak 17. marta objavio javni poziv. Zbog neophodnosti brzog odgovora na novonastale izazove, poziv je bio otvoren do 24. marta 2020. godine. U tom periodu pristiglo je oko 300 predloga inovativnih projekata, što je pokazalo visok potencijal naših inovativnih preduzeća, ali i značaj finansijske podrške kao još jedne u nizu mera Vlade Republike Srbije za suzbijanje efekata izazvanih pandemijom. Imajući u vidu urgentnost reagovanja, nezavisna Ekspertska komisija Fonda dala je prioritet onim rešenjima za koja je procenjeno da mogu stvoriti najrelevantniji, najbrži i strateški važan odgovor na konkretne probleme. Razvoj lekova i vakcina nisu bili predmet ovog javnog poziva.

Javni poziv je bio namenjen malim i srednjim preduzećima, sa već razvijenim prototip proizvodima, uslugama i tehnologijama koji mogu biti skalirani u kratkom vremenskom periodu i dostupni za primenu u suzbijanju posledica nastalih pandemijom. Iznos podrške po pojedinačnom projektu je do 6 miliona dinara.

Vremeplov: Umro Njutn

Na današnji dan 31. marta 1727. godina umro je engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. godine  bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula funkcije. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

Vremeplov: Rođen Dekart

               Francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom rođen je na današnji dan 31. marta 1596. godine. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: “Rasprava o metodi”, “Pravila za rukovođenje umom”, “Meditacije o prvoj filozofiji”, “Rasprava o strastima duše”, “Principi filozofije”, “Geometrija”.

Vremeplov: Rođen Borisav Stanković

 Srpski pisac Borisav Stanković, poeta ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova rođen je  na današnji dan  31. marta 1876. godine. Opisivao je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe, naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert. Dela: knjige pripovedaka “Iz starog jevanđelja”, “Stari dani”, drame “Koštana”, “Tašana”, roman “Nečista krv”, memoari “Pod okupacijom”.

Vremeplov: Jevreji da pređu u rimokatoličku veru …

Kralj Fernando V Katolički dao je na današnji dan 31. marta 1492. godine Jevrejima rok od tri meseca da pređu u rimokatoličku veru ili da napuste Španiju.

Vremeplov: Rođen Đorđe Andrejević Kun

   Srpski slikar Đorđe Andrejević Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je na današnji dan  31. marta  1904. godine. Slikarstvo je učio u Beogradu, Veneciji, Milanu, Firenci, Rimu i Parizu. U predratnoj Jugoslaviji najviše je slikao prizore socijalne stvarnosti i društvenog revolta, a kao učesnik građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941, prizore iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape (“Krvavo zlato”, “Za slobodu”, “Partizani”).

Vremeplov: Rođen Jozef Hajdn

Na današnji dan  31. marta 1732. godine godine rođen je austrijski kompozitor Jozef Hajdn, predstavnik “bečkih klasičara”, tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala je himna Austrije. Dela: simfonije “Jutro”, “Podne”, “Veče”, “Oproštajna”, “Marija Terezija”, “Oksfordska”, “Medved”, “Kokoška”, “Kraljica”, “Vojna”, “Časovnik”, gudački kvarteti “Sunčevi kvarteti”, “Ruski kvarteti”, oratorijumi “Stvaranje sveta”, “Godišnja doba”, opera “Apotekar”.

Vremeplov: Usvojen Maršalov plan

Kongres SAD usvojio je na današnji dan  31. marta 1948  Maršalov plan četvorogodišnje pomoći evropskim zemljama posle Drugog svetskog rata, nazvan tako prema tvorcu plana, državnom sekretaru generalu Džordžu Maršalu. Vlada SAD je u okviru tog plana dodelila 15 milijardi dolara zapadnoevropskim zemljama.

Vremeplov: Umro Egon Ervin Kiš

Na današnji dan  31. marta 1948 godine umro je češki pisac i novinar Egon Ervin Kiš, otac modernog novinarstva. Bio je majstor reportaže, poznat po nadimku “leteći reporter”, kako je glasio naslov jedne njegove knjige. Putovao je po Rusiji, Americi, Kini, Meksiku, Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama. Bio je i u Srbiji 1914. i u knjizi “Zapiši to, Kiš” opisao je vojni pohod Austro-Ugarske na Srbiju u Prvom svetskom ratu i herojski otpor srpske armije. Njegove reportaže su spoj vešto odabranih činjenica i pronicljivog tumačenja iz ugla angažovanog posmatrača. Dela: knjige reportaža “Zapiši to, Kiš”, “Leteći reporter”, “Carevi, popovi, boljševici”, “Raj Amerika”, “Tajna Kina”, “Otkrića u u Meksiku”, “Sajam senzacija”, “Pustolovine na pet kontinenata”.

Vremeplov: Osnovana Muzička akademija

Ukazom Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije u Beogradu je na današnji dan  31. marta 1937 osnovana Muzička akademija, preteča današnjeg Fakulteta muzičke umetnosti. Akademija je počela s radom novembra iste godine kada je upriličeno svečano otvaranje kao i osvećenje. Utemeljenjem ove ustanove prvi put je u srpskim nacionalnim okvirima zaokružen sistem muzičkog školovanja.

Vremeplov: Umrla Šarlota Bronte

Na današnji dan  31. marta 1855 godine umrla je engleska književnica irskog porekla Šarlota Bronte, koja se proslavila već prvim romanom “Džejn Ejr”. S mlađim sestrama Emilijom i Anom napisala je zbirku pesama. Ostala dela: “Vileta”, “Profesor i Ema”.

Maloletnik prodavao marihuanu, stavljen pod nadzor roditelja

Beogradska policija uhapsila je u četvrtak uveče 17-godišnjeg mladića, u čijem je stanu pronašla i zaplenila oko tri kilograma marihuane. Ovom maloletniku je, potom, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu određen kućni nadzor roditelja odakle će, u zakonskom roku, biti priveden nadležnom tužilaštvu, saopšteno je u petak iz MUP-a.

U saopštenju se precizira da je policija je osumnjičenog zatekla na ulici za vreme zabrane kretanja na javnom mestu i tom prilikom kod njega pronašla oko 42.000 dinara i mobilni telefon. Pretresom stana za koji se sumnja da je koristio, policija je pronašla oko tri kilograma marihuane. Na drugoj lokaciji gde je, kako se sumnja, prodavao drogu, pronađeno je još 23 kesice sa marihuanom. Maloletnik se sumnjiči da je izvršio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije.

Roditelji – strah od koronavirusa kod dece može izazvati anksioznost

Dok se čini da kod velikog broja dece koronavirus izaziva tek relativno blage simptome, psihološke posledice koje bi pandemija Kovida-19 mogla ostaviti na najmlađe u vidu anksioznosti, mogle bi biti daleko traumatičnije, tvrde stručnjaci. Deci dosad nepoznati izrazi kao što su “pandemija”, “izolacija” i “zatvaranje”, danas se mogu čuti na svim medijima i u svim situacijama i životnim okolnostima, kažu dečji psihoterepeuti.  “Zabrinut sam da bismo mogli dobiti generaciju dece koja pate od anksioznosti po pitanju zdravlja”, kaže Niki Čopra, porodični lekar iz južne Engleske koji ima dve ćerkice, starosti dve i četiri godine. Kaže da je njegova starija ćerka, inače razigrano i bezbrižno dete, prošle nedelje došla kući iz vrtića i rekla: “Ako ne peremo ruke, mogli bismo da umremo”.

Jedan dečiji psihoterapeut iz Londona ističe da aktuelne dečije igre i reči koje deca u njima koriste na oštar način odražavaju “novi svet”, prenosi Rojters. Deca su čak izmislila novu verziju igre inače poznate pod nazivom “šuga”, u kojoj onaj koji je prvi put uhvaćen ide u “izolaciju”, a ako mu se to ponovo dogodi, onda je “mrtav”. Taj psihoterapeut kaže da u školi u kojoj radi, deca kineskog porekla bivaju maltertirana i da im se govori da su “prljava” i “odvratna” jer “jedu pse i zmije”. “Deca nisu loša, ali je njihov strah toliko velik da jedino mogu da ga projektuju na druge da bi stekli nekakav osećaj kontrole”, kaže stručnjak.

Stoga, umesto da i sami paniče, odrasli – roditelji, komšije, nastavnici i prijatelji – moraju da se ponašaju na način koji će imati umirujući uticaj na decu, savetuju eksperti.

Grenland zabranio alkohol u strahu od nasilja nad decom tokom izolacije

Grenland je zabranio konzumaciju alkohola u glavnom gradu Nuku i obližnjim naseljima u pokušaju da smanji nasilje nad decom u vreme kada ljudi moraju da ostanu kod kuće kako bi se zaustavilo širenje koronavirusa. Sva prodaja alkoholnih pića je zabranjena u Nuku i dva naselja u njegovoj blizini i važi od 15. aprila, objavila je u nedelju vlada na Grenlandu. Objašnjavajući svoj potez, premijer Kim Kielsen je rekao da kriza oko širenja koronavirusa zahteva najrazličitije mere. “Ali u srži moje odluke je zaštita dece. Ona moraju imati siguran dom”, istakao je premijer.

Grenland beleži visoku stopu seksualnog nasilja nad maloletnicima, a neke studije pokazuju da je trećina današnjih odraslih ljudi to iskusila tokom detinjstva. Mnogi seksualno nasilje nad maloletnicima povezuju s alkoholom i drogom. “Pod uticajem alkohola ljudi su i neoprezniji, što doprinosi širenju virusa”, objasnio je takođe Kielsen. Ž Grenland je autonomna teritorija Danske i najveće ostrvo na svetu. Na njemu živi oko 55.000 ljudi, a trećina njih u glavnom gradu Nuku. Prema zvaničnim podacima, deset ljudi na Grendlandu je zaraženo koronavirusom, a niko nije umro. Grendland je sledio Dansku u odluci da zatvori granice za strance 14. marta, dva dana pre nego što je zabeležio prvi slučaj na svojoj teritoriji.