Da se ne zaboravi danas je Dan Šale: Aprilili…

Mnogi u svetu se smeju 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tuđ račun, ili to neko čini na njihov, a neki se, pak, svojski trude da toga dana ne budu nasamareni kako ne bi bili cele godine nesrećni. Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom. Jedni tumače da se ovaj svojevrsni “narodni praznik” pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao “Dan svih luda”, koji je bio opštenarodno veselje.  Neki veruju da koreni tog narodnog praznika sežu do starog Rima, poznatog i po tome što su ondašnji ljudi umeli da se dobro zabavljaju i priređuju bahanalije. Drugi kažu da se ovaj običaj pojavio u XVI veku u Francuskoj (čak tvrde da je to bilo 1564.). U Francuskoj za onog ko je nasamaren kaže da je dobio “aprilsku ribu”.

            Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu “Danom svih glupaka”. Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj, bez obzira na govorno područje te države. U Ajndhovenu, u Holandiji, održava se svojevrsna tradicija nasamarivanja 1. aprila: novine se utrkuju da objave ekskluzivne vesti, recimo, o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, ili o bolestima, o eksperimentima u atomistici… Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. Na primer, u Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim se zbijaju tek 1. maja. Ipak i danas povedite  računa , da ne postanete predmet nečije (neslane) šale.

Da nije samo u Srbiji uobičajeno da se “šalimo” na račun političara i političkih dešavanja, pokazuje i činjenica da je Muzej šala u San Dijegu objavio spisak 10 najboljih prvoaprilskih šala u anglosaksonskoj štampi, a jedna od najsmešnjih takođe ima veze sa politikom. Ta šala odnosila se na američki državni radio, koji je 1992. godine najavio novu kandidaturu Ričarda Niksona za predsedničke izbore, pod motom: “Nisam učinio ništa loše i neću to ponoviti”.

Digitalna priprema za malu maturu na sajtu RTV Vojvodine

U cilju što efikasnijeg uključivanja u savremene oblike učenja i želji da pomogne malim maturantima da obnove gradivo od petog do osmog razreda, Radio-televizija Vojvodine će od 01. aprila početi da na svom sajtu objavljuje video priloge zadataka iz sedam predmeta, kojima je obuhvaćeno gradivo za polaganje male mature. Na sajtu rtv.rs, u odeljku “Digitalne pripreme za malu maturu”, učenici će imati priliku da svakog radnog dana pogledaju izbor od tri do ukupno dve stotine zadataka iz matematike, srpskog jezika, biologije, hemije, fizike, geografije i istorije.  Zadaci su pripremani iz Zbirki za pripremu male mature od prethodnih godina i emitovani u okviru emisije “Ja biram”, Programa za decu i mlade, tokom tri sezone. Predavači su nastavnici osnovnih i srednjih škola, kao i fakulteta, a svaki zadatak je, uz objašnjenje predavača, praćen animiranom ilustracijom koja učenicima pomaže da se podsete činjenica i već usvojenih znanja. Ovim putem Pokrajinski javni servis želi da izađe u susret nastavnicima i učenicima, pre svega završnih razreda i omogući im, da na jednostavan i dostupan način obnove znanja iz ključnih predmeta.

Ispiti tek kad prođe vanredno stanje

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je juče da će ispiti na fakultetima morati da se odlože dok se ne završi vanredno stanje zbog toga što Univerzitet nema dovoljno iskustva za obezbeđivanje potpuno objektivnih uslova za onlajn polaganje ispita. “Svakako će biti dovoljno prilika da studenti iskažu svoje znanje i neće doći ni do kakvih poremećaja u tom smislu, jer nama je važno da studenti savladaju gradivo i da uspešno završimo ovu godinu”, kazala je Popovićeva za RTS. Dodala je da je onlajn nastava veliki posao koji su zdušno prihvatili i studenti i nastavnici. “Posebno me raduje entuzijazam studenata na tom poslu. Što se nastavnika tiče, oni su dostupni putem svih vidova onlajn komunikacije, od običnog imejla do video-konferencije”, rekla je Popovićeva.

Produžetak školske godine, prema rečima rektorke Univerziteta u Beogradu, zavisi od prirode studijskog programa. “Onog trenutka kada se završi vanredno stanje, za one fakultete gde su obavezne praktične vežbe i eksperimentalna ispitivanja, biće organizovana intenzivna blok nastava”, naglasila je Popovićeva.

S učiteljicama onlajn

Zbog pandemije koronovirusa, već dve nedelje u našoj zemlji prvi put se đaci školuju od kuće. Ministarstvo prosvete organizovalo je nastavu na daljinu, trudeći se da njom budu obuhvaćeni svi koji je pohađaju i u normalnim uslovima. Pored toga što je  organizovana za sve nivoe obrazovanja, od osnovnoškolskog do visokog, ona je organizovana kako na većinskom, tako i na manjinskim jezicima i kako za učenike koji se školuju po redovim obrazovnim programima, tako i za one kojima se ovi programi prilagođavaju. – Već prvog dana kada je organizovana nastava na daljinu obavestila sam sve roditelje svojih đaka da ćemo raditi preko gugl učionice i sva deca su se uključila – kaže učiteljica četvrtog razreda u Osnovnoj školi  „Đura Daničić„ u Novom Sadu Milana Urošević. – Kada se završe časovi na televiziji, nešto od toga što su na njima učili, ako je potrebno, još proširim, dam zadatke za domaći i za vežbu, a oni kada ih urade, slikaju i pošalju mi, tako da stalno pratim kako napreduju. I dok su prošle nedelje učili samo srpski, matematiku i poznavanje prirode, ove nedelje tu su i fizičko, muzičko, likovno. Tako sam im, recimo, iz likovnog, posle lekcije na televiziji o bojama, dala za domaći da pomešaju dve osnovne boje i oboje teglu, a dok boje, da slušaju odlomak iz Labudovog jezera, što je lekcija iz muzičkog. Ove nedelje i nastavnica engleskog je počela s nastavom preko gugl učionice.

Ni đaci učiteljice Milane, ni njihovi roditelji se ne žale, uglavnom  hvale ovakav način rada, baš kao i đaci i roditelji iz odeljenja četvrtog razreda učiteljice Rade Šovljanski, takođe iz ove škole. – Ja sam svoje odeljenje organizovala u vajber grupu jer svi imaju mobilne telefone, tako da sam ja administrator – kaže učiteljica Rada. -Sat vremena pre časova na televiziji, svi se uključe, ja im se javim, kažem šta da pogledaju, pre časa, zatim pogledaju čas, zapišu najvažnije informacije sa njega, a onda im dam dodatna uputstva ili zadatke, ali vodim računa da toga ne bude mnogo i da zadaci budu jasni. Urađene zadatke, po svom izboru, đaci mi pošalju, ja ih pregledam, pohvalim. Pored toga, deca kače i neke druge svoje aktivnosti, jedan učenik svira gitaru, drugi snimaju filmiće… Po rečima učiteljice Rade, u čitavom ovom poslu, pored nastave, možda je najvažnije stalno biti u kontaktu sa svojim učenicima, održavati nit koja je, naročito za učenike nižih razreda, dragocena.

U stalnom kontaktu sa đacima je i učiteljica drugog razreda u boravku u novosadskoj Osnovnoj školi „Petefi Šandor” Jovana Šantalab. – Mi smo se na nivou škole dogovorili da sa đacima u nižim razredima radimo preko el modo platforme, za koju su sve učiteljice obučene  – kaže učiteljica Jovana. – Svih 40 učenika koji idu u boravak su se uključili, ali dok u školi u boravku sa decom uradimo domaće, sada to kod kuće rade roditelji, a ja im uglavnom kačim neke relaksirajuće sadržaje, koje oni lajkuju ili ako je potrebno odgovore mi. To su, u dogovoru sa njihovim učiteljicama, sadržaji vezani za likovno, muzičko, fizičko i deci su interesantni, pa su veoma aktivni.

Već u prvoj nedelji nastave na daljinu, koja je za osnovce počela 17. a za srednjoškolce 18. marta, 19. su u nju uključeni i đaci koji nastavu pohađaju po individualnim obrazovnim planovima, a 23. marta su organizovani i časovi na jezicima nacionalnih manjina. U prvoj nedelji učenje na daljinu odvijalo se šest dana u nedelji preko Trećeg kanala RTS za sve razrede osnovne škole i preko platforme RTS planeta za srednjoškolce i za đake u srpskim školama na Kosovu.

Nastava za osnovce organizovana je u polučasovnim lekcijama od osam do 18 časova za predmete s najvećem fondom časova. Učenici od prvog do sedmog razreda imali su dva časa dnevno, a osmaci tri, od kojih su dva uvek  srpski jezik i matematika, a treći čas jedan od predmeta koji se polažu na završnom ispitu. Ostale predmete, kao što su muzička kultura, likovna kultura, fizičko i zdravsteno vaspitanje, strani jezici, tehnika i tehnologija, informatika, škole su za svoje učenike organizovale same, u skladu sa sopstvenim resursima za podršku učenju na daljinu i uz korišćenje dostupnih platformi za učenje. Od prošlog ponedeljka u nastavu na daljinu uključen je i  RTS 2, na kojem su sada časovi za niže razrede osnovne škole, dok je za više rezervisan RTS 3. Osnovci od prvog do sedmog razreda sada dnevno imaju po tri časa, a osmaci četiri, a nastavom su obuhvaćeni svi predemti.

Od početka minule nedelje na kanalu RTS 3 emituje se i nastava opšteobrazovnih predmeta za srednjoškolce .Oni dnevno imaju dva časa, ali i mogućnost da časove iz opšteobrazovnih ali i stručnih predmeta prate na veb stranici mojaskola.rtsplaneta.rs. Nastava počinje u 15.30 časova.

I nastava na daljinu sa učenicima koji nastavu pohađaju na svom maternjem, manjinskom jeziku počela je prošle nedelje emitovanjem časova maternjeg jezika za učenike od  prvog do četvrtog razreda na hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku. Pored RTV Vojvodine, ovi časovi se snimaju i emituju i na drugim privatnim, manjinskim i lokalnim medijima, pa tako Panon RTV snima i emituje časove na mađarskom.

Veliku pomoć đacima u ovoj, za sve novoj situaciji, donosi i činjenica da su roditelji dece do 12 godina oslobođeni odlaska na posao, dok nastavnicima pomaže to što je Zavod za unapređenje obrazovanja napravio platforme sa alatima koje mogu da koriste za ovakvu nastavu.

Učenje jezika, kuvanje, treniranje, igranje društvenih igara…

Otkako je zavladala pandemija koronavirusa, osim onih najvećih problema, javljaju se i oni zaista maleni u odnosu na te, a sve zbog konstantnog boravka u kući. Ti sitniji problemi podrazumevaju pitanja poput „Šta raditi tokom celodnevne izolacije u kući?”, „Kako održati mentalno zdravlje stabilnim?”, ali i „Kako održati mir u kući i ne posvađati se s ukućanima?” Društvene mreže su preplavili tekstovi, ideje i odgovori na takva pitanja te su mnoge ustanove, ali i pojedinci, organizovali brojna onlajn dešavanja i pomoć u takvim situacijama. Iako je do sada mnogima bio cilj da mlade, kao i one najmlađe, odvoje od telefona i računara, sada je takva aktivnost preporučljiva u što većoj meri. Posebno ukoliko je usmerena na edukativni sadržaj, kojeg u poslednje vreme na društvenim mrežama ima sve više. Kako saznajemo, mladi su se aktivirali po pitanju učenja stranih jezika te preko „Jutjub” kanala ili društvenih mreža uče jezike za koje do sada nisu imali vremena.

Osim toga, gledanje filmova i serija postalo je svakodnevica brojnih sugrađana. „Fejsbuk” grupa pod nazivom „Predlagač dobrih filmova” ne prestaje da dobija nove predloge, kao i pitanja onih koji još uvek ne znaju šta da pogledaju. Pored nekoliko dobrih stranica za filmove i serije koji su ovih dana otključali svoje kanale, kompanija „Netflidž” nudi mesec besplatnog gledanja bilo kojeg multimedijalnog sadržaja.

Osim filmoljubaca, postoje i oni koji radije biraju čitanje knjiga, a i za taj odabir sada su mogućnosti još veće jer povremeno pojedine biblioteke i izdavačke kuće otključaju svoja virtuelna vrata i ponude elektronska izdanja besplatno.

Sve više je i onih koje je višak slobodnog vremena načinio dobrim početnicima u kuvanju, dok su neki svoje ukućane podsetili na svoje stare kulinarske specijalitete. Za one koji se do sada nisu oprobali u tome, na internetu postoji pregršt recepata, kako onih najjednostavnijih, tako i onih za posebnije prilike. Ovih dana takođe se može čuti da se jede u mnogo većim količinama nego ranije, ali i da se vežba takođe više nego ranije. S obzirom na broj sportista i trenera koji su sada zatvoreni u kućama, organizovane su brojne onlajn besplatne vežbe i treninzi, pomoću kojih vežbaju čak i oni koji do sada to nisu ni radili.

Neki su se podsetili veština i hobija u kojima su nekada uživali, a ima i onih koji sada uče da slikaju, sviraju, plešu. Mogućnosti su brojne, a to pokazuju i ustanove kulture koje su otključale svoja virtuelna vrata i ponudile sjajne izložbe, šetnje, predstave, predavanja, filmove i drugo. O svemu tome više može saznati i na sajtu TONS-a, kao i SKONUS-a. S obzirom na to da se sada više vremena provodi s porodicom, društvene igre vratile su svoj sjaj. Tako se na društvenim mrežama ovih dana često može videti porodica na okupu koja igra uno, yamb, čoveče, ne ljuti se, zanimljive geografije i druge društvene igre.

Ovih dana građani takođe više i detaljnije spremaju svoje kuće, stanove, dvorište, a ima i mnogo onih koji i dalje rade, ali od kuće. Nećemo zaboraviti ni one najhrabrije, naše volontere, koji u poslednje dve nedelje pomažu onima kojima je to najpotrebnije. U svakom slučaju, postoji pregršt aktivnosti koje mogu ubrzati ovo vreme, dok ne dočekamo dan kada ćemo to vreme moći upotpuniti i pored Dunava.

Od 1. aprila mogućnost ,,iskazivanja interesovanja za upis dece u osnovnu školu“ onlajn

Upis dece u prvi razred osnovne škole, koji tradicionalno počinje 1. aprila, ove godine će, zbog aktuelne situacije i vanrednog stanja, početi kasnije.

Elem, umesto upisa, roditelji i drugi zakonski zastupnici će od srede, 1. aprila 2020. godine biti u mogućnosti da stupe u kontakt sa školom u koju žele da upišu svoje dete preko nove usluge „Iskazivanje interesovanja za upis u osnovnu školu“ na Portalu eUprava, kao i telefonskim putem. Novu e-uslugu zajednički su izradili timovi Kabineta predsednice Vlade Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Na ovaj način, škole će evidentirati zainteresovanost roditelja da upišu dete u određenu školu kako bi okvirno znale koji broj đaka mogu da očekuju. Svi roditelji koji će koristiti ovu elektronsku uslugu, biće obavešteni o datumu upisa u osnovnu školu čim isti bude bio definisan.

Po definisanju datuma upisa u osnovnu školu, na Portalu eUprava biće dostupna usluga zakazivanja termina za upis i testiranje koja će omogućiti roditeljima da jednim odlaskom u školu završe sve procedure oko upisa deteta i to bez potrebe donošenja ijednog dokumenta, kao i da obave testiranje sa psihologom/pedagogom. Škole će u unapređenoj elektronskoj usluzi eUpisa po službenoj dužnosti pribaviti podatke iz matične knjige rođenih, iz evidencije prebivališta i iz zdravstvenog informacionog sistema o obavljenom lekarskom pregledu.

Podsećamo da je prošle godine zahvaljujući elektronskoj usluzi eUpis upisano više od 60 hiljada đaka u prvi razred osnovne škole. Roditelji po prvi put nisu morali da pribavljaju više od 120.000 različitih dokumenata u papirnoj formi, pri čemu su uštedeli isto toliko sati čekanja na nekom od šaltera javne uprave.

Usluga „Iskazivanje interesovanja za upis u osnovnu školu“ je samo jedna u nizu inicijativa elektronske uprave koju Vlada Srbije kontinuirano pokreće i koja svedoči o posvećenosti digitalnoj transformaciji javne uprave i društva u celini.

Zahvaljujući dosadašnjem iskustvu i znanju celokupnog tima Vlade Srbije koji radi na reformi i digitalizaciji javne uprave, prepoznate su potrebe građana i ovakvim sistemom rada došlo je do transformacije javne uprave u servis građana, zahvaljujući čemu građani ne moraju da nose svoja dokumenta od šaltera do šaltera.

Sombor: Obustavlja se plaćanje vrtića

Prema zaključku Gradskog veća odobrena je i obustava naplate troškova boravka dece u PU “Vera Gucunja” Sombor od 16.03.2020.godine pa do okončanja vanrednog stanja i ponovnog uspostavljanja vaspitno-obrazovnog procesa.

Srpski studenti u inostranstvu: Nedostaju nam porodice, ali je bezbednije da ostanemo ovde

Pandemija virusa korona koji ovih dana bukti Evropom zatekla je mnoge naše studente na školovanju u inostranstvu. Deo akademaca se vratio u Srbiju, ali dobar deo je i ostao u ugroženim područjima. Studentkinja Marija Anđelković nalazi se u jugoistočnoj Italiji u Bariju i u izolaciji je. Sloboda na ulici plaća se debelom novčanom kaznom ili zatvorom. – Kada državu poput Italije i sve njene prelepe gradove staviš na pauzu, moraš da imaš stvarno zanimljiv posao kod kuće da bi to preboleo. Moje lično mišljenje, kao i mojih cimerki, jeste da ne želimo nazad za Srbiju jer smatramo da smo bezbednije ako ne izlazimo iz stana, ako ne putujemo nigde, niti se šetamo po metroima i aerodromima. Omogućena su nam onlajn predavanja, koja ne ugrožavaju naše trenutno studiranje. Poznajem mnogo naših ljudi koji su trenutno zaglavljeni u Španiji, Italiji i drugim delovima Evrope, kojima su otkazane mnogo gore stvari od naših i nemaju te pogodnosti koje imamo mi kao studenti, kao što je stipendija od koje živimo ili omogućen povratak kući – rekla je ona. Kako dodaje, nije joj prijatno što je odvojena od porodice, ali je svesna da istu tu majku ili oca može da zarazi ako se vrati.

Naši studenti nalaze se u većini evropskih zemalja, najviše ih je bilo u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Španiji i Rusiji. Kako kažu iz “Via Academica” kompanije koja je specijalizovana za studiranje u inostranstvu i nudi pomoć studentima da nađu odgovarajuće programe, studenti koji su se vratili u Srbiju većinom pohađaju onlajn kurseve. – Virus je ranije zahvatio Italiju, dok su granice još bile otvorene, pa se većina studenata iz Italije o kojima mi brinemo vratila. Svake nedelje dobijamo iz svih univerziteta gde su naši studenti biltene koji nas obaveštavaju kako teku promene i šta sve možemo da očekujemo – izjavila je Jovana Tintor iz “Via Academica”.

Većina univerziteta prebacila je nastavu na onlajn platforme. Ispiti se obustavljaju do naredne odluke na nivou država. Sve dok je moguće, testovi će umesto usmenih biti pismeni. Naša studentkinja Lidija koja je trenutno na masteru u Budimpešti kaže da je situacija takva da studenti ne znaju da li da ostanu ili odu. Dobar deo njih koji su u Budimpeštu stigli iz drugih zemalja već su se vratili kućama, s druge strane, traje onlajn nastava. – Priča se da imamo studente u samoizolaciji koji žive u domu, ali ja ih lično ne poznajem. Izlazim napolje tri sata dnevno, ali samo sa maskom. U prodavnicama preovladavaju toalet-papir i smrznuti proizvodi. U gradu je manje ljudi – rekla je ona.

Marko Mihajlović, student četvrte godine arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na studentskoj je razmeni u Torinu. – U karantinu sam. Situacija nije počela da se stabilizuje, s obzirom na to da živimo posledice kasnijeg reagovanja i uvođenja ekstremnih mera. Neki studenti su se vratili, ali neki od nas takođe smatraju da je odgovornije ostati, ne ugrožavajući naše porodice u Srbiji – izjavio je Mihajlović.

Na vezi s Univerzitetom

Iz Univerziteta u Novom Sadu kažu da su u redovnom i direktnom kontaktu sa studentima koji se trenutno nalaze na razmeni na stranim univerzitetima u različitim zemljama u okviru programa Erazmus plus. Pored toga, Univerzitet je u direktnom kontaktu sa stranim studentima koji trenutno borave na razmeni u Srbiji. – Veliki broj stipendista želi da nastavi razmenu i smatraju da nema potrebe da se vraćaju. S druge strane, studenti koji su izrazili želju da se vrate mogli su o tome da obaveste koordinatore na partnerskom univerzitetu i na Univerzitetu u Novom Sadu i da se vrate – kažu s Univerziteta. Studenti ne treba da se brinu da li će morati da vrate stipendije, jer se to od njih neće zahtevati.

Fakultet po meri studenata, mentorski rad i virtuelne učionice: Farmaceutski fakultet Novi Sad

Farmaceutski fakultet Novi Sad je, prateći preporuke nadležnih odlučio da za vreme vanrednog stanja u zemlji, studentima pruži mogućnost da nesmetano uče, prebacivši nastavu iz obične u virtuelnu učionicu. Kako navode predstavnici fakulteta, platforma je već odavno razrađena, pa su se studenti lako navikli na nju, a nije bilo ni tehničkih problema. “U skladu sa rasporedom studenti se uključuju u virtuelnu učionicu, prate nastavu i aktivno učestvuju. Zadovoljstvo nam je da istaknemo da su naši studenti odlično prihvatili ovakav način učenja i da bez obzira na aktuelnu situaciju, redovno prate predavanja i vežbe”, kažu za 021 na ovom fakultetu i dodaju da će nastaviti da poštuju preporuke nadležnih i u skladu sa njima organizovati nastavni proces, ali i upis nove generacije.

Virtuelne učionice koje se trenutno koriste na Farmaceutskom fakultetu primer su digitalizacije obrazovanja koja je neophodna, ne samo u ovim kriznim situacijama, već i da bi, u budućnosti, obrazovanje bilo fleksibilnije i dostupnije. “Živimo u svetu digitalne revolucije, koji se brzo menja. Sve profesije, pa i zdravstvena prolaze kroz značajne promene te mi danas studente školujemo i za neke poslove u zdravstvu koje će tek nastati. Zato se trudimo da na Farmaceutskom fakultetu inoviramo nastavni proces, da pratimo trendove i kombinujemo nove tehnologije i koncepte učenja”, objašnjavaju na Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad.

Novi koncepti učenja podrazumevaju i individualni pristup studentu koji omogućava da se uvaže potrebe i talenti svakog studenta pojedinačno. “Naš moto je da budemo dostupni studentima, da kod njih razvijamo sposobnost da funkcionalno uče, povezuju informacije i prate inovacije. Farmaceutski fakultet Novi Sad je jedini privatni akreditovani Farmaceutski fakultet u zemlji i naš cilj je da budemo poznati i prepoznati kao fakultet po meri studenta a to, između ostalog, zahteva i da dobro poznajemo naše studente. Trudimo se da, koliko je moguće, idividualizujemo i prilagodimo nastavni proces studentima tako što svaki student na početku školske godine dobije svog mentora koji ga prati tokom školske godine”, navode na fakultetu i dodaju da mentori usmeravaju studente, prate njihova interesovanja i savetuju ih prilikom karijernog profilisanja.

Takođe, veliki akcenat stavlja se na stručnu praksu koja omogućava studentima da znanje koje su stekli tokom studija primene i da se na najefikasniji način pripreme za tržišterada “Na petoj godini integrisanih akademskih studija, poslednji semestar jeste obavezna stručna praksa. Studenti već u toku studija imaju priliku da se upoznaju sa mogućnostima svoje profesije, kako kroz praksu prilagođenu individualnim intersovanjima, tako i preko iskusnih predavača iz struke”, ističu predstavnici fakulteta.

Praksa se obavlja u apotekama, medicinsko-biohemijskim laboratorijama, farmaceutskim kompanijama, institutima, bolnicama i kompanijama za klinička istraživanja. Predavanja i vežbe organizovani su radnim danima za redovne studente i vikendom za studente koji su zaposleni ili ne žive u Novom Sadu. Laboratorijske vežbe izvode se u malim grupama. Sva održana predavanja snimaju se korišćenjem “smart” tehnologije i postavljaju na sajt fakulteta. Velika prednost studiranja FFNS-a je mogućnost studiranja uz posao i polaganje ispita svakog meseca.

Svi studijski programi usklađeni su sa programima prestižnih srodnih univerziteta u Evropi. Na taj način olakšan je proces nostrifikacije diploma onim studentima koji planiraju da nastave usavršavanje u inostranstvu. Za upis u junskom predupisnom roku omogućen je popust, a najbolji kandidat na smeru farmacija/medicinska biohemija dobiće stipendiju u iznosu od 1.000 evra, a najbolji kandidat na smeru osnovih strukovnih studija u iznosu od 200 evra.

Dostupni akreditovani studijski programi: integrisane akademske studije Farmacija, integrisane akademske studije Farmacija – medicinska biohemija, osnovne strukovne studije Zdravstvena nega, Specijalističke akademske studije Medicinska biohemija i Kozmetologija i doktorske akademske studije medicinskih nauka iz oblasti famracije

Mlade Užičanke čekaju povratak na studije u Kinu

Užičanke Saru Krsmanović i Teodoru Đoković početak epidemije koronavirusa zatekao je u Kini, gde studiraju, pa su se vratile u Užice. U rodnom gradu, uz sve mere zaštite, strpljivo čekaju da epidemija u Srbiji prođe i da se vrate izučavanju omiljenog kineskog jezika.

Saru Krsmanović, koja je od prošle godine stipendista Narodne Republike Kine, studentiknju kineskog jezika na Univerzitetu jezika i kulture u Pekingu, početak epidemije zatekao je u kineskoj porodici gde je došla da proslavi kinesku Novu godinu, a zatim i provela deset dana.

“Taj jedan dan sve je buknulo i ja nisam mogla da se vratim u dom. Nadali smo se da će brzo proći, ali nije. Dom je u potpunosti zatvorio vrata i ja sam odlučila da se vratim kući u Užice samo sa ručnim prtljagom”, priča Sara.

I Teodora Đoković, studentkinja druge godine na Univerzitetu Nankoj u Tjenđinu, vratila se u rodni grad pre 2,5 meseca zbog epidemije i zatvaranja kampusa. Teodora prepričava koliko su stroge mere koje su prvih dana odmah uvedene u Kini. “Odmah su uveli veoma stroge mere, ljudi nisu izlazili napolje, a oni koji su morali, samo pod maskama. Plaća se kazna zbog nenošenja maske i čak se moglo ići u zatvor. Ako bi jednom izašli iz naselja koje ima više zgrada koje su ograđene, obezbeđenje im ne bi dozvolilo povratak”, prepričava Teodora. Profesori su im preporučili pri dolasku iz Kine 14 dana samoizolacije što su one i poštovale.

Kako je u Srbiji krenula epidemija rešile su da upute poruku svojim prijateljima iz Kine na kineskim društvenim mrežama da pomognu našoj zemlji u borbi protiv korona virusa. “Hvala kineskoj vladi na pomoći koju nam dajete. Ako i vi želite Srbiji da pomognete kontaktirajte našu ambasadu u Pekingu i konzulat Srbije u Šangaju. Srbija i Kina su zauvek prijatelji”, poručile su ove devojke. “Dosta ljudi se javilo našoj ambasadi koja je napravila nalog na kineskoj verziji facebook-a i zahvalila svima na ljubaznosti i srdačnosti i želji da pomognu Srbima”, kaže Teodora. Teodora i Sara se, kažu, ponašaju kao pravi Kinezi u Srbiji uz sve mere opreza, bez maske i rukavica ne izlaze napolje. Od 15. februara prate nastavu na internetu, a broje dane i nadaju se da će što pre moći da se vrate u Kinu i nastave da studiraju.

U Domu „Patrijarh Pavle“ smešteno 345 građana

Pre nekoliko dana Dom učenika srednjih škola  „Patrijarh Pavle“  u Beogradu  pretvoren je u izolaciju za naše građane koji su došli letovima iz Pariza i sa Kipra. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je sve da se Dom učenika pretvori u sigurni dom sa kvalitetnom ishranom  za naše građane, koji su doputovali iz inostranstva.  

Direktor doma učenika, Saša Rokvić kaže da su ljudima koji su smešteni ukupno njih 345,  dan nakon dolaska, predstavnici Gradskog zavoda za javno zdravlje i iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ uzeli uzorke za testiranje na korona virus. Sada se čekaju rezultati. Prostorije gde borave ljudi koji su u izolaciji , kao i hodnici, već su dva puta dezinfikovani od strane Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju. Na samom ulazu u dom, korisnici  koji su u izolaciji su dobili sva zaštitna sredstva koja su im neophodna, Takođe, dobijaju tri obroka dnevno, a naši volonteri im nabavljaju sve što im je neophodno iz prodavnica i apoteka.  Putem razglasa ih obaveštavamo o svim aktuelnim stvarima koja se dešavaju – kaže Rokvić i dodaje da su građani koji su smešteni u Domu veoma dispilonovani i shvataju ozbiljnost cele situacije.

Sada je pravo vreme, kako kaže Rokvić,  da pokažemo koliko smo složni i koliko možemo da pomognemo u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Svi mi koji smo zaposleni u domu, ujedinjeni smo u tome da sada treba da pomognemo koliko god da možemo i da stavimo našu ustanovu na raspolaganje državnim organima – kaže Rokvić.

Vremeplov: Rođen Gogolj

  Ruski  pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, otac ruske realističke proze rođen je  na današnji dan 1. aprila 1809. godine. U romanu “Taras Buljba” prikazao je borbu Kozaka protiv poljskih i turskih osvajača. U zbirkama pripovedaka “Večeri na salašu kraj Dikanjke”, “Mirgorod”, “Petrogradske priče”, “Arabeske”, delu “Mrtve duše”, komedijama “Revizor” i “Ženidba”, oslikao je neveselu stvarnost. Opterećen, opštim stanjem ali i sopstvenim delom, koje je stvarnost verno odražavalo, piše “Izabrana mesta iz prepiske sa prijateljima”, pokušavajući da na mračnu sliku baci svetle tonove i stvori pozitivne junake. Pred smrt je uništio rukopis drugog toma “Mrtvih duša”. Intimno bio je izrazito religiozan, mistik, pisao je teološke tekstove, čak tumačenja liturgije. Na osnovu Gogoljevog dela, Visarion Belinski je formulisao principe naturalne škole ruske književnosti, a Nikolaj Černiševski ga je smatrao osnivačem “satiričnog ili tačnije rečeno kritičkog pravca ruskog realizma”.

Vremeplov: Rođen Edmon Rostan

Na današnji dan, 1. aprila 1868. godine rođen je francuski pesnik i dramski pisac Edmon Rostan, koji je u jeku naturalizma s velikim uspehom oživeo romantični teatar. Njegov “Sirano de Beržerak” osvojio je publiku i održao se na repertoarima svetskih pozorišta do danas.

Vremeplov: Hitler osuđen na pet godina zatvora

Nemački sud osudio je na današnji dan 1. aprila 1924. godine  Adolfa Hitlera na pet godina zatvora zbog pokušaja puča u novembru 1923. godine, ali je već 20. decembra amnestiran. Hitler je u zatvoru napisao knjigu “Majn kampf” (Moja borba) u kojoj je izneo koncepciju o “novom poretku” i rasnoj supremaciji Nemaca.

Vremeplov: Počeo progon Jevreja

Na današnji dan, 1. aprila 1933. godine u Nemačkoj je počeo progon Jevreja bojkotom njihovih poslova i blokiranjem bankovnih računa.

Vremeplov: Okončan trogodišnji građanski rat u Španiji

Trogodišnji građanski rat u Španiji u kojem je poginulo više od milion ljudi, a više od pola miliona je izbeglo iz zemlje okončan je na današnji dan, 1. aprila 1939. godine. Španija je narednih 36 godina bila pod diktaturom generala Franciska Franka.

Vremeplov: Dan omladinskih radnih akcija

Na današnji dan, 1. aprila Skupština Jugoslavije je 1946. godine donela odluku o proglašenju 1. aprila za Dan omladinskih radnih akcija. To je bila priprema za jednu od najvećih – izgradnju pruge Brčko – Banovići. Prvom omladinskom radnom akcijom u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji počela je izgradnja železničke pruge Brčko-Banovići. U izgradnji 90 kilometara pruge učestvovalo je 60.000 mladih iz cele tadašnje Jugoslavije.

Kroz akcije je prošlo više od dva miliona ljudi, izgrađene su pruge, putevi i mnogobrojni veliki objekti. A ceo današnji Novi Beograd podignut je zahvaljujući omladincima.

Vremeplov: Umro Jevtušenko

Ruski pesnik Evgenij Jevtušenko, simbolična ličnost Sovjetskog saveza, umro je, na današnji dan 1. aprila 2017. godine,   u 85. godini u Sjedinjenim Američkim Državama.

Vremeplov: Umro Ferenc Molnar

Na današnji dan, 1. aprila 1952. godine  umro je mađarski pisac Ferenc Molnar, koji je romanom “Junaci Pavlove ulice” stvorio klasično delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima iskazao je izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije “Liliom”, “Vuk”, “Gardist”, “Crveni mlin”, “Čudo među brdima”, “Labud”, “Olimpija”, “Igra u dvorcu”.

Vremeplov: Ubijen Mirabo

Pod optužbom da je paktirao s dvorom na današnji dan 1. aprila 1791. godine ubijen je francuski političar i pisac Onore Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo, najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa trećeg staleža. Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine nad kraljem, ali ne kao principijelan protivnik monarhije. Njegov cilj bila je liberalna reforma društva uz održavanje monarhije, po uzoru na Britaniju. Dela: “Esej o despotizmu”, “O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim”.

Vremeplov: Rođen Bizmark

Na današnji dan, 1. aprila 1815. godine rođen je nemački državnik Oto fon Bizmark, nazvan “gvozdeni kancelar”, koji je “krvlju i gvožđem” ujedinio nemačke države. Kao kancelar Pruske 1864. u savezu s Austrijom napao je Dansku i osvojio Šlezvig, a onda se okrenuo protiv Beča i 1866. porazio Austriju, što mu je omogućilo da severne nemačke državice ujedini u Severnonemački savez. Isprovocirao je nemačko-francuski rat i posle pobede 1871. proglasio je Nemačko carstvo s carem Vilhelmom I (tako što je pruska kraljevska porodica Hoencolern postala i nemačka carska). Sam je postao prvi kancelar ujedinjene Nemačke. Suzbijao je separatizam rimokatoličkog juga. “Izuzetnim zakonom” (Lex specialis) 1878. stavio je socijaldemokratiju van zakona. Zbog sve veće nepopularnosti i neslaganja s novim carem Vilhelmom II, sišao je sa vlasti 1890. posle 28 godina gotovo neograničene vladavine.

Korisni materijali za povećanu bezbednost porodice na internetu

Ministarstvo prosvete, nauke  i tehnološkog razvoja u saradnji sa UNICEF-om i Užičkim centrom za prava deteta pripremilo je materijale pod nazivom  Korisni materijali za povećanu bezbednost porodice na internetu koji se nalaze na linku http://www.mpn.gov.rs/grupa-za-prevenciju-nasilja/.

Roditeljima, nastavnicima, učenicima i deci su sada dostupni sadržaji: Vodič – Deca u digitalnom dobu; Brošura za roditelje – Bezbedan internet za celu porodicu; Liflet za decu-raspored časova za sajt; Rečnik pojmova za digitalno doba; Crtani film – Zaštita ličnih podataka i privatnosti na internetu; Crtani film – Lepo ponašanje na internetu; Crtani film – Zaštita dece od neželjenog sadržaja i internet predatora; Crtani film – Saradnja roditelje i dece u korišćenju interneta. Očekujemo da ćemo i na ovaj način povećati bezbednost dece, učenika i roditelja.

Knjižare i biblioteke širom sveta organizuju dostavu knjiga

Uz knjige osećaj samoće je manji, zato su brojne knjižare i biblioteke širom sveta odlučile da ne zatvore u potpunosti svoja vrata. Mnoge od njih organizovale su dostavu, i tako stižu do čitalaca kojima su potrebe, više nego ikad.