Vesti – 06.04.2020.

GCE 2020: Obrazovanje i za raseljene i izbeglice

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“  izabrana je putem onlajn konsultacija sa članstvom.

Podećamo da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom  „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“  GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom Ne ostavite nikog bez prava na obrazovanje i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa Obrazovanje 2030 i dostizanje  SDG4. „Mandat GCE-a je da unapredi pravo na obrazovanje za sve, posebno za marginalizovano stanovništvo, a za Dan obrazovanja pokret je odlučio da istakne izazove zbog kojih su interno raseljeni, azilanti i izbeglice sprečeni da uživaju ovo osnovno pravo“, kaže se u Izjavi GCE povodom IED.

 „Vanredne situacije izazvane sukobima i klimatskim promenama ostavljaju milione interno i eksterno raseljenih ljudi, izbeglica i azilanata bez mogućnosti da uživaju svoje pravo na obrazovanje. UNHCR je, u junu 2019. godine, procenio da je krajem 2018.  u svetu bio 41,3 milion interno raseljenih ljudi, 25,9 milion izbeglica i 3,5 miliona tražilaca azila, čime je ukupan broj raseljenih dostigao  rekordno visok broj od 70,8 miliona ljudi. Uz gubitak sredstava za život, socijalne i kulturne vezanosti za zajednice porekla, raseljavanje često povlači i gubitak mogućnosti za obrazovanje. Za države koje “ugošćuju” raseljene, ove osobe često nisu dobrodošle, posebno kada se raseljavanje dogodi iznenada i masovno, što takođe, predstavlja značajne izazove za obrazovne sisteme domaćina“, kaže se u Izjavi GCE.

Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) je pokret civilnog društva koji promoviše i brani obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo. Kampanje ostvaruje i vodi na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, podstičući vlade i međunarodnu zajednicu da svima obezbede pravo na besplatno i kvalitetno javno obrazovanje. Osnovan je 1999. godine na Svetskom obrazovnom forumu u Dakaru

Globalna nedelja akcije za obrazovanje GAWE), kao godišnja svetska kampanja, organizuje se od strane GCE još od 2001. godine.

I vaspitači održavaju kontakt sa predškolcima putem vajber grupa

Iako ne idu u školu, deca svakodnevno imaju obavezu da prate zadatke putem programa na RTS-u i RTV-u i da komuniciraju sa nastavnicima preko skajpa, vibera ili mejla. Iako predškolci nemaju takvu vrstu obaveze, posvećeni vaspitači održavaju kontakt sa decom putem vajber grupa, dajući im predlog raznih aktivnosti. Kako to izgleda, u priči Sanje Čavić. https://www.youtube.com/watch?v=TMKx6L9uP70&feature=emb_logo

Osmacima će biti obezbeđen titl za praćenje nastave na jezicima manjina

Učenicima osmog razreda koji pohadjaju nastavu na jezicima manjina, biće dostupan prevod časova koji se emituju na srpskom jeziku na Radio televiziji Srbije, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Učenici osmog razreda koji pohadjaju nastavu na slovačkom, madjarskom, rusinskom i rumunskom jeziku, mogu pratiti nastavu na YouTube kanalu RTV i RTS na kojem mogu izabrati željeni titl. Sve informacije o nastavi na daljinu za vreme vanrednog stanja dostupne su na madjarskom, albanskom, hrvatskom, bosanskom, bugarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku na sajtu rasporednastave.gov.rs

Privatna PU : Segregacija više od 20.000 dece

Reagovanje na tekst „Privatni vrtići da ne ucenjuju roditelje“ u Danas-u

Poštovano uredništvo, u dvobroju 28. 3. 2020. Vašeg i našeg cenjenog „Danasa“, sigurno u najboljoj nameri, autor V. Andrić je pokušao da razjasni problematiku nastalu između Gradske uprave tj Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu i roditelja dece predškolskog uzrasta koja pohađaju Predškolske ustanove u privatnom vlasništvu. Čini se da je tema u dobrom delu teksta „promašena“, naime počev od naslova, a i u većem delu teksta implicira se da Privatne predškolske ustanove traže privilegije, tokom vanrednog stanja, u odnosu na druge aktere male privrede i privredu uopšte. Ne, nije o tome reč, svi su u istom ili sličnom problemu i potpuno je jasno da će neki opstati a neki propasti. Zapravo je reč o svojevrsnoj segregaciji dece! Kakvoj segregaciji? Vrši se segregacija više od 20.000 dece koja pohađaju preko Privatne predškolske ustanove, a koja se ovom odlukom stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na decu koja pohađaju državne vrtiće.

Na koji način? Grad Beograd i u vreme vanrednog stanja subvencioniše sve državne predškolske ustanove (plate za vaspitače, plaćanje energije, održavanje i sve ostalo) i to verovatno u većem iznosu po upisanom detetu nego što je polovina subvencije deteta upisanog u privatni vrtić (što bi iznosilo 11.000 dinara). Dakle, svako dete upisano u državni vrtić će njegovo mesto čekati po završetku vanrednog stanja, a veliko pitanje je šta će biti sa onim detetom upisanim u privatni vrtić koji će tokom vanrednog stanja bankrotirati? Izjava gospodina Vesića, da će državni vrtići primiti decu iz zatvorenih privatnih vrtića, nije realna, zato što su grupe u državnim vrtićima već prebukirane i broje i do 40-ro upisane dece! Dakle, zašto odvajati decu, tj. roditelje, kada su subvencije u pitanju, zar nisu sva deca zaslužila da imaju isti tretman i sigurnost da će nastaviti svoje predškolsko obrazovanje!?

Popović: Ispiti kada se završi vanredno stanje

“Kada se završi vanredno stanje, fakultetima predstoji period intenzivnog rada da se u “blokovima” obavi praktični deo nastave, tek nakon toga biće završen semestar i organizovani ispitni rokovi za studente”, izjavila je rektorka Univerziteta u Beogradu prof. Ivanka Popović. Rektorka je rekla Tanjugu da će sigurno biti pomeren i rok za upis brucoša na fakultete. Ona je naglasila da će organizacija i dinamika održavanja ispitnih rokova zavisiti od dužine trajanja vanrednog stanja, da teorijska nastava može da se organizuje na daljinu, ali da eksperimentalne vežbe i praktični deo, mora da se završi na klasičan način. “Kada se završi vanredno stanje, biće to još jedan period vrlo intenzivnog rada, da se u blok formi praktični deo nastave izvede. Onda možemo da okončamo semestar i pristupimo ispitnim rokovima”, rekla je Popović za Tanjug.

Ispitni rokovi, kako je navela, neće biti jedan za drugim, jer to ne bi pomoglo studentima, već će biti organizovani u pravilnim vremenskim razmacima kako bi studenti mogli da odgovore svojim obavezama. Upitana da li to znači da će ovo biti radno leto za studente, rektorka je odgovorila da će leto biti radno za sve, ali da se mora napraviti i određena letnja pauza. “Ovo leto će za sve nas biti radno. Ne želim da isključim mogućnost i sigurno moramo napraviti određenu letnju pauzu, jer iako sada nismo fizički na svojim radnim mestima, svi puno radimo uz dodatno stres koji imamo zbog opšte situacije. Letnja pauza za sve nas je neophodna i ona će postojati”, navela je rektorka.

Podseća da većina nastavnika na UB imala slična iskustva tokom bombardovanja 1999. godine i da je tada semestar imao drugačiju dinamiku i rešavan na drugačiji način. “Nije poenta ni završiti semestar po svaku cenu već da studenti steknu znanja za koja se školuju da bi mogli dobro da obavljaju svoju profesiju kasnije”, navela je ona. Nastava na daljinu na svim fakultetima, kako kaže, obavlja se bez problema. Podseća da je Ministarstvo prosvete, zajedno sa Nacionalnim akreditacionim telom donelo odluku da sve akreditovane visokoškolske ustanove mogu da izvode nastavu na daljinu. “Mi smo sada svi akreditivani da obavljamo nastavu na daljinu, što i činimo. Ono što predstavlja problem je nedostatak iskustva u izvođenju provere znanja onlajn. Ja ne kažem da to nije moguće, mi samo nemamo dovoljno iskustva u tome, naročito ako su u pitanju velike grupe studenata koje treba da polažu ispite”, naglasila je Popović.

Ukoliko profesor ima malo studenata, kako kaže, to nije problem i može da se uradi preko video konferencije, ali je problem kako velikom broju studenata omogućiti pristup onlajn proveri znanja. Ne isključuje mogućnost pomeranja naredne akademske godine, jer osim organizacije ispitnih rokova treba da se obavi i upis brucoša na fakultete. Pitanje upisa na fakultete, pojašnjava, rešava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolioškog razvoja, a fakulteti su spremni na svaku dinamiku i svaki scenario. “Maturantima se, u redovnim okolnostima, nastava u školi završava u maju, a prijemni ispiti na fakultete budu u junu. U ovom trenutku niko ne može da kaže kako će to biti i kada će to biti, sve zavisi koliko bude trajala pandemija i vanredno stanje. Sve je jedno sa drugim povezano i biće sigurno pomereno”, zaključila je rektorka UB prof. Ivanka Popović.

Instrukcije o zaštiti dece bez roditeljskog staranja

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je instrukcije za postupanje ustanova socijalne zaštite tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa, u zaštiti dece bez roditeljskog staranja. Instrukciju je potpisao ministar Zoran Đorđević, objavljeno je 3. aprila na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ustanove socijalne zaštite dužne su, kako se navodi, u vanrednom stanju da sve svoje stručne, materijalne, tehničke i druge resurse stave u funkciju izvršavanja mera zaštite dece bez roditeljskog staranja. U slučaju da deca ostanu bez roditeljskog staranja usled obolevanja roditelja koji se nalaze na bolničkom lečenju ili u karantinu-bolnici, obaveza centara za socijalni rad je da, u skladu sa svojim nadležnostima, bez odlaganja toj deci obezbede bezbednost, brigu o zdravlju, egzistencijalne uslove, nadzor i psihosocijalnu podršku, navodi se u saopštenju.

Međunarodni dan dečje knjige u doba korone

U četvrtak 2. aprila  obeležen je Međunarodni dan knjige za decu, ustanovljen pre više od pola veka na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, kako bi se poslala poruka o magiji čitanja i važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči još u najranijem detinjstvu. Planirani susreti bibliotekara i dece odgođeni su do završetka epidemije izazvane koronavirusom i izolacije, a što deci daje priliku da se više druže sa knjigama kao i da nastave da šalju radove na konkurse koje su biblioteke tim povodom raspisale.

“Svetski dan knjige za decu nije samo datum kad se slave dečja literatura, već i svi lepi trenuci koje provodimo čitajući”, rekla je za Tanjug Katarina Novaković rukovodilac dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Novi Sad. U Srbiji, kao i u celom svetu, taj važan datum nije obeležen kao i obično razgovorima sa dečjim piscima, predstavljanjem novih književnih dela, literarnim i likovnim konkursima, radionicama… rekla je Novaković i dodala da će sve biti preneto na on line platforme. Novaković je podsetila i na reči pisca Majkla Morpurga – deci treba obezbediti dve stvari – knjige i ohrabrenje da stalno čitaju. “To je najvažniji zadatak roditelja, nastavnika i bibliotekara širom sveta. To je pravo svakog deteta i njihova i naša šansa za bolje sutra”.

Violeta Đorđević iz Dečjeg odeljenja u Zmaj Jovinoj podsetila je za Tanjug da Biblioteka Grada Beograda svake godine u susret Svetskom danu knjige raspisuje literarno-likovni konkurs. “Ove godine odlažemo centralnu manifestaciju ali je to prilika da deca kako iz Srbije tako i iz dijaspore nastave da šalju radove na temu ‘Obrni, okreni, pesmu/priču/sliku izokreni’, do kraja vanrednog stanja”, rekla je Đorđević i dodala da će najbolji radovi biti objavljeni na strani “Politika za decu”. Đorđević je naglasila da je veoma važno da se ljubav prema knjizi razvija od malena. “Predškolski uzrast je veoma važan, jer sva istraživanja ukazuju upravo na to da se koreni čitalačkih navika i ljubav ka knjizi razvija ponajviše do polaska u školu”, rekla je ona i podsetila da je zato važna saradnja koju bibliotekari ostvaruju i sa vrtićima.

U cilju promocije književnosti za decu Vlada Švedske ustanovila je priznanje “Astrid Lindgren” u čast autorke “Pipi Duga Čarapa”, koju zovu i malom Nobelovom nagradom. U Srbiji postoji nekoliko nagrada za najbolju dečju knjigu – od najstarije “Neven”, koju su u septembru dobile knjige “Sazvežđe vilona” Vesne Aleksić i” Šest nemogućih stvari pre ručka”, Marije Mišić, do one o kojoj odlučuju beogradski đaci – “Dositejevo pero”. Među autorima čije je knjige taj veliki žiri više puta nagradio su Jasminka i Uroš Petrović, Gradimir Stojković, Slobodan Stanišić, Silvija Otašević i Simeon Marinković za dela “O dugmetu i Sreći’, “Zagonetne priče”, “Hajduk iz Beograda”, “Hajduk Veljko junak cele vojske vredan”, “Olimpijski san” i “Na krilima radosti”.

Pantić: Književnost potrebna, trajnost pamćenja, oslobađanje trauma

“Ubrzane živote, u kojima smo se zbog previše obaveza otuđili i od sebe i od drugih, zaustavila je epidemija”, izjavio je književnik i univerzitetski profesor Mihajlo Pantić i dodao “da se svakako treba kloniti teških misli i obavezno treba biti pozitivan”. Suočenost sami sa sobom, osećaj samoće, osnovna je odlika borbe sa ovim virusom, a Pantić u razgovoru za Tanjug kaže da je ovakva situacija ključni paradoks savremenog sveta. “Što je više ljudi na planeti, sve smo usamljeniji. Trenutno stanje samo naglašava tu činjenicu. Na sreću, i dalje postoji bezbroj načina prevazilaženja usamljenosti, ljubav i uzajamno poverenje prvi su među njima”, kaže Pantić. Na pitanje da li nas ova situacija može nečemu naučiti i hoćemo li iz nje izaći pametniji, profesor kaže da se svakako treba kloniti teških misli. “Obavezno treba da budemo pozitivni, uprkos tome što nas istorija prema onoj pohabanoj ali i dalje delujućoj maksimi jedino uči da se od nje ništa ne može naučiti. Život će ići dalje, kao i do sada, neuhvatljivim tokom. Nažalost, shodno našem antropološkom kodu, davaće prednost samodestrukciji”, smatra Pantić i dodaje da ne vidi, uprkos željenom optimizmu, da će i posle ovoga biti suprotno.

Književnosti je u ovom trenutku potrebna, da nije, kako kaže, civilizacija ne bi pisala toliko milenijuma, ali u našem dobu njena društvena uloga nije do kraja razaznatljiva. “Ona je svakako oblik trajnijeg pamćenja, vid oslobađanja od trauma, akumulacija najrazličitijih znanja, na kraju krajeva, pruža nam mogućnost da budemo bolji nego što inače jesmo. Pametniji smo u knjigama nego u svakidašnjem životu”, kaže književnik.

Pominjemo i da je veliki broj pisaca napisao neka od svojih najvećih dela dok su bili u izolaciji, a o tome kako ona utiče na mislećeg čoveka i da li kod njega budi inspiraciju, kaže da je pisanje oduvek bio monaški posao. “Sedi čovek nad listom papira ili pred kompjuterskim ekranom i traga za rečju koja mu je u tom času potrebna. To, dakle nije ona vrsta samoće na koju smo ovih dana osuđeni. Svako znanje, iskustvo, sećanje, svaki ožiljak i svaka ljubav, svaki susret sa svetom, mogući je izvor onoga što nazivate inspiracijom. Samo je neizvestan čas kada će se pojaviti, jer se ona ne naručuje, nego pada s neba”, objašnjava.

Pisaće se i o ovim danima, jednom, to je naprosto neizbežno, smatra, a neki to već i čine – pišu dnevnike, blogove, anegdote, priče, pesme… Aleksandar Puškin pisao je za vreme epidemije kolere i kaže se da je tada seljanima poručio, u svom govoru sa predikaonice lokalne crkve: “Kolera vam je poslata, braćo, jer ne plaćate dažbine, a previše pijete”.

U trenutku smo kada je čovek ponovo bespomoćan pred epidemijom, a na pitanje zbog čega je nas zadesila ova situacija, profesor smatra da nije reč o kazni neke fatumske sile, nego o ozbiljnom upozorenju prirode. “Čovek se isuviše uzneo u svojoj oholosti, u prividu svemoći, dok u prirodnom sistemu on nije ništa više od bubašvabe; maleni stvor, oročen vremenom, s rizikom da bude zgažen cipelom ili umoren virusom, što je u krajnjem slučaju svejedno, ishod je uvek isti. U današnjem svetu, ma koliko je on dao prednost tehnološkom progresu, i dalje postoji veliki višak iracionalnosti, a tako gde nema jasnih odgovora, deluju predrasude i teorije zavere”, kaže Pantić.

S obzirom da je Filološki fakultet na kome predaje, zatvoren zbog vanrednog stanja, predavanja se odvijaju preko interneta, a utisci su, kako kaže, pozitivni. “Ma koliko smo, sa dobrim razlozima, skloni da u današnjem dominantnom načinu ljudskog komuniciranja vidimo najgore osobine, otuđenost, redukciju jezika, plitkost i brzinu misli i rasutu pažnju, mislim da u ovim danima takav vid uzajamnosti pokazuje i svoje dobre strane. U to se neposredno uveravam. Ponovo pišemo pisma, a ne poruke, razmenjujemo duhovitosti, učimo i otkrivamo zanimljive stvari..”, objašnjava Pantić i zaključuje da svakako, neposredan kontakt ništa ne može do kraja zameniti, ali, “zamislite da nemamo i ovo što imamo – sveli bismo se na glas u pustinji”.

Uslovi dostojni čoveka: Sala Ekonomske škole Šabac spremna za prihvat obolelih

Na osnovu saveta stručnjaka objekat Ekonomske škole izabran je za privremeni smeštaj lakše obolelelih od korona virusa. Ministarstvo odbrane nije pozitivno odgovorilo na zahtev Kriznog štaba u vezi sa krevetima i ostalom opremom, koju inače vojska daje na drugim mestima, tako da je sve proteklo u organizaciji Šapčana. – Nabavili smo 120 kreveta, dušeke smo imali, kasete su donete sa Gradskog bazena. Opremićemo objekat da bude dostojan čovekakoji u njemubude boravio, da može da ispuni sve svoje životne funkcije, da ima 24 sata toplu vodu, grejanje i sve drugeusloveneophodne zaboravaki rad,istakao je Nebojša Zelenović, gradonačelnik i šef Kriznog štaba u Šapcu. U postavlajnje neophodne opreme uključeni su članovi Sporstkog saveza, predstavnici šabačkih sportskih klubova i nastavnici uključeni u projekat “Rasti zdravo”. Smeštaj je planiran tako da postavljanjem panela mogu da se formiraju jednokrevetne, dvokrevetne, i trokrevetne sobe, u zavisnosti od potreba lica koja tu budu boravila, jer postoji mogućnost da tu borave porodice.

Naši mašinci osmislili udobnije vizire

Istraživači sa Mašinskog fakulteta sa inženjerima kompanije Inmold iz Požege osmislili su novo tehničko rešenje za izradu zaštitnih vizira za zdravstvene radnike, koji će biti otporniji i udobniji za nošenje. Novi dizajn omogućava višestruku dezinfekciju bez ikakvih oštećenja što rad u dinamičkim okruženjima, kao što su klinički i urgentni centri, čini znatno bezbednijim. “U ceo proces izrade zaštitnih maski uključeni su i studenti pa je tako Mašinski fakultet i u vanrednim okolnostima podstakao razvoj preduzetničkih i inovativnih ideja budućih mašinskih inženjera”, navedeno je u saopštenju koje je Mašinski fakultet dostavio medijima.

Do novog rešenja za vizire došlo se posle analiza nedostataka postojećih modela koji su otklonjeni a vreme za proizvodnju je smanjeno. “Novo rešenje omogućilo je studentima Mašinskog fakulteta da nastave svoju humanu misiju, pa će narednih dana biti izrađeno oko hiljadu zaštitnih maski namenjenih kliničko-bolničkim centrima i domovima zdravlja u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije”, saopšteno je sa fakulteta. Uz pomoć uprave fakulteta, društveno odgovornih firmi, među kojima je i kompanija Inmold, studenti su do sada donirali vizire Kliničko-bolničkom centrima Bežanijska kosa i Dr. Dragiša Mišović , Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje i domovima zdravlja Stari grad, Palilula i Zemun.

Obeležen Dan studenata Univerziteta u Beogradu

U subotu 4. aprila je obeležen Dan studenata Univerziteta u Beogradu. Tim povodom, predstavnici studenata imali su razne akcije na svojim fakultetima kao što su društvene igre, organizovanje volontiranja, predstavljanje nekih eksperimenata… “Želeći da zajedno sa svojim kolegama provedemo bar svoj dan, došli smo na ideju da organizujemo ovakve događaje, kako bismo se svi ponovo okupili, samo ove godine umesto na klupama i tribinama uz neki koncert, putem društvenih mreža”, navodi se u saopštenju SPUB. Student-prorektor Jagoš Stojanović čestitao je Dan studenata svim studentima i onima koji se i dalje tako osećaju i zahvalio kolegama koji su u prvim frontovima borbe protiv zaraze koronavirusom. “Hiljade studenata pomaže koliko može, volontira, dostavlja hranu i potrebne stvari onima koji nisu u mogućnosti da ih nabave, prave vizire, maske i rade na stvaranju ‘prvog srpskog respiratora'”, kazao je Stojanović, navodi se u saopštenju. Nedelja studenata održana je  od 1-5. aprila.

Nedelja studenata – sećanje na demonstracije i smrt Žarka Marinovića

Dan studenata, 4. april, obeležen je u subotu  u znak sećanja na demonstracije koje su organizovane 1936. godine i ubijenog studenta Žarka Marinovića. Studentski parlament Univerziteta u Beogradu Dan studenata već dve godine obeležava ne samo tokom jednog dana, već tokom cele nedelje kroz projekat “Nedelja studenata”. Dan studenata obeležava se 4. aprila, u znak sećanja na velike demonstracije koje su beogradski studenti organizovali na taj dan 1936. godine. Tada je u protestu ispred Patološkog instituta Medicinskog fakulteta ubijen 25-godišnji Žarko Marinović, student prava.

Štrajk studenata trajao je od 3. do 28. aprila 1936. godine u Beogradu, a kao rezultat povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, smenjen rektor Vladimir Ćorović i za novog izabran Dragoslav Jovanović. Studentski parlament Univerziteta u Beogradu organizovao je projekat “Nedelja studenata”, koji se organizuje od 1. do 5. aprila. Projekat se sastoji od brojnih programa. Svakog dana objavljuje se rubrika Upoznaj Univerzitet u Beogradu, u kojoj se osvrće na istoriju nastanka sistema obrazovanja u našoj zemlji, studentskih parlamenata i organizacija.

Kviz znanja se organizuje putem internet platformi, a pitanja su o bivšim studentskim predstavnicima i borbama sa kojima su uspeli da se izbore tokom svih ovih godina za unapređenje nastave i studentskog standarda u Beogradu.

Poznati glumci i sportisti su svim akademcima poželeli srećan Dan studenata i poslali važnu poruku o zdravstvenoj zaštiti. Tako će se pored organizovanja volontiranja, umesto tribina i koncerata, ove godine družiti uglavnom putem društvenih mreža.

Poruke studenata

Predsednica Studentskog parlamenta Margareta Smiljanić se svakog 4. aprila priseti svih događaja koji su obeležile njeno studiranje.”Mislim da iz godine u godinu pokazujemo koliko su studenti organizovani i marljivi. Iako se trud, zalaganje i rad studenata u prethodnim godinama više ceni i uvažava nego ranije, mislim da na tom putu još moramo da radimo, a vidim spremnost svih mojih kolega da u tome uspeju”, izjavila je Smiljanićeva.

Poručuje da bez sloge nema napretka. “Moramo svi biti ponosni na aktivnosti drugih oko sebe i dozvoliti da nas one podstaknu da više radimo na sebi i svom usavršavanju. Generacije pre nas borile su se i uspešno izborile u vremenima velikih kriza, ratova, državnih udara i promena, da bi nam obezbedile stanje koje imamo sada u sistemu obrazovanja, na nama je da vredno nastavimo i nakon ove pandemije, zdravi, odmorni i spremni da još više menjamo ovo društvo”, dodala je Smiljanićeva.

Studenti su oduvek bili gorivo koje je pokretalo zupčanike razvoja ali i nosioci ideja koje su menjale društva na bolje, izjavio je predsednik Saveza studenata Beograda Ilija Todorović. “A pre tačno 84 godine, student prava Žarko Marinović izgubio je život u borbi za svoja uverenja i zbog svoje žrtve postao simbol borbe protiv represije i značaja studenata za društvo, a njegovu godišnjicu smrti obeležavamo kao Dan studenata”, rekao je Todorović.

Dodao je da biti student, u svetu u kom je visoko obrazovanje i dalje privilegija, sa sobom nosi odgovornost – prema sebi, prema našim bližnjima i prema društvu. “Odgovornost da menjamo svet oko sebe zarad napretka koji ćemo osetiti mi, ali i svi oni koji tek treba da dođu na naša mesta. A za sve promene, potrebna je volja. Onakva kakvu je imao Žarko Marinović. Zato vas u ovom čudnom vremenu pozivam da ostanete čvrste volje, da se ne pokolebate lako pred izazovima i gledate napred”, dodao je Todorović.

Dan studenata: Čestitao i student prorektor

“Čestitam Dan studenata svim studentima i onima koji se tako i dalje osećaju. Shodno trenutnoj situaciji, voleo bih da se zahvalim našim kolegama koji su u prvim frontovima borbe protiv zaraze virusom Kovid-19 koja je zadesila našu državu. Hiljade studenata pomaže koliko može, volontira, dostavlja hranu i potrebne stvari onima koji nisu u mogućnosti da ih nabave, prave vizire, maske i rade na stvaranju prvog srpskog respiratora”, rekao je Jagoša Stojanović.

Smatra da je to potreban i dovoljan pokazatelj veličine mladih i da mu daje nadu za budućnost u Srbiji. “Prvo su nas ignorisali, onda su nam se smejali, sada se bore protiv nas. Sledeći korak je naša pobeda! Da bismo promenili okolinu moramo početi od nas samih. Sada je savršeno vreme da svi radimo na sebi. Pogledamo šta smo do sada odradili, i kakvi su nam planovi nakon završetka pandemija. A na nama, studentskim predstavnicima je da se izborimo za što kvalitetnije uslove studiranja. Pozivam sve studente da period studiranja iskoriste na što bolji način i da se zahvale svojim starateljima koji su im stvorili uslove kako bi mogli da studiraju!”, zaključio je Stojanović.

Vremeplov: Nemačke trupe napale Grčku i Jugoslaviju

Nemačke trupe napale su u Drugom svetskom ratu na današnji dan 6. aprila  1941. godine  Grčku i Jugoslaviju. Napad na Jugoslaviju počeo je bombardovanjem Beograda koji je gotovo razoren, a poginulo je oko 12.000 ljudi.

Vremeplov: Otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije

Na današnji dan 6. aprila  1973. godine u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Stara zgrada biblioteke izgorela je u požaru 6. aprila 1941. godine kada su Nemci bombardovali Beograd.

Vremeplov: Umro slovenski prosvetitelj Metodije

Na današnji dan 6. aprila 885. godine umro je slovenski prosvetitelj Metodije, Grk iz Soluna, stariji brat Konstantina, u monaštvu Ćirila, sa kojim je sastavio prvu slovensku azbuku, glagoljicu. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Oni su prethodno na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Ćirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug – među Bugare, Srbe i druge balkanske Slovene.

Vremeplov: Umro Dimitrije Davidović

  Srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva umro je  na današnji dan 6. aprila 1838. godine.Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. pokrenuo “Novine serbske” u kojima je bio glavni autor. U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji “Novine srbske” 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije “Sretenjski” (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro. Dela: “Istorija naroda srbskog”, “Đejanija k istoriji srbskoga naroda”, “Opisanije Žiče”.

Vremeplov: Rođen Branislav Petronijević

Na  današnji dan 6. aprila 1875. godine rođen je srpski filozof, matematičar i paleontolog Branislav Petronijević, profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. U Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom povlačenje preko Albanije. Doktorirao je filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uključio teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nemačkom i francuskom. Dela: “Principi metafizike” , “Istorija novije filozofije”, “Univerzalna evolucija”, “Članci i studije”, “Empirijska psihologija”, “O vrednosti života” (sa kratkom autobiografijom, objavljeno posthumno).

Vremeplov: Održane prve moderne Olimpijske igre

U Atini su na današnji dan 6. aprila 1896. počele prve moderne Olimpijske igre, čiji je idejni tvorac i organizator bio Francuz Pjer de Kuberten, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1896. do 1925. Na Igrama završenim 14. aprila učestvovala su 484 takmičara, isključivo muškarci, u duhu tradicije antičkih Olimpijskih igara. Srpski kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini šef države počasni gost organizatora Igara. Kad se četvrtog dana pojavio na Olimpijskom stadionu u društvu grčkog kralja Jorgosa i u pratnji ađutanta Živojina Mišića, takmičenje je prekinuto, intonirane su grčka himna i srpska himna “Bože pravde”, a u čast srpskog kralja još jednom se začula olimpijska himna. U grčkoj štampi sutradan su sva sportska takmičenja bila u senci tog događaja.

Vremeplov: Umro mađarski kralj Matija I Korvin

Na današnji dan 6. aprila  1490. godine umro je mađarski kralj Matija I Korvin, reformator mađarske države. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, zauzevši 1486. i Beč u kojem je i umro. U Požunu (Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet, a 1472. prvu štampariju. Nazvan je Korvin zbog gavrana (latinski – corvus) na njegovom štitu.

Studenti Bogoslovskog: Onlajn peticija za odbranu prava na mišljenje

Zbog kazne zabrane bilo kakvog pojavljivanja u medijima koju je posle poslednje emisije „Utisak nedelje“ patrijarh srpski Irinej izrekao svešteniku Vukašinu Milićeviću, docentu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, studenti ove visokoškolske ustanove pokrenuli su onlajn peticiju. Najavili su pismo Rektoratu i Senatu UB od kojih traže pomoć u odbrani prava na mišljenje na Univerzitetu. „Ovo nije prvi put da crkvene vlasti na ovakav i ovome sličan način postupaju sa profesorskim kadrom na pomenutom fakultetu. Podsećamo vas da su, od momenta kada su dvanaestorica profesora uputila javni apel protiv peticije o reviziji teorije evolucije, profesori izloženi neprestanoj torturi neistomišljenika iz vrha SPC – od pokušaja stopiranja izbora u naučna zvanja, do najskorijih dešavanja: udaljavanja iz nastave dvojice profesora i smenjivanja uprave fakulteta, a onda nelegalnog izbora nove. Ovim putem bismo, kao studenti Univerziteta, želeli da istupimo u cilju odbrane ovih ljudi i slobode mišljenja na Univerzitetu. Molimo Vas da stanete u zaštitu Statuta UB i svojih kolega, te učinite sve što je u vašoj moći da se autonomija Univerziteta sačuva nepovređena, budući da je sloboda mišljenja i izražavanja članovima akademske zajednice zagarantovana Kodeksom profesionalne etike UB“, stoji u pismu koje će sa potpisima peticije biti upućeno Rektoratu i Senatu Univerziteta.

Sveštenik Milićević kažnjen je posle emisije „Utisak nedelje“ u kojoj je tema bila pandemija virusa korona. On je, između ostalog, rekao da „crkve i verske zajednice treba da čuju reč stručnjaka i društva“ i ocenio da je veoma komplikovano organizovati sveštenike da po domovima pričešćuju vernike. – Ja mislim da je bolje organizovati pričešće pod bilo kojim uslovima, nego nikako. Ovo je veoma teško sprovodivo, ali nadajmo se da će se naći neki modaliteti. Ja ne znam kako to u ovoj situaciji, s obzirom da je Veliki post, može da se izađe u susret vernicima i da to opet bude bezbedno pričešćivanje po kućama, jer važe sve preporuke – socijalno distanciranje i izbegavanje kontakata“, napomenuo je Milićević. Njegov slučaj patrijarh Irinej je, kao nadležni arhijerej, stavio pred Crkveni sud.

About the Author

admin