GCE 2020: Obrazovanje i za decu bez pratnje i razdvojenu decu

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Podećamo i da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom  „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“ GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom  i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa „Obrazovanje 2030“ i dostizanje  SDG4.

Globalna kampanja za obrazovanje zabrinuta je zbog činjenice da su izbeglice i raseljeni često isključeni iz obrazovanja ili upisani u paralelne sisteme. Nejednak pristup obrazovanju je ozbiljan problem među ljudima koji su raseljeni unutar i/li  van nacionalnih granica. U srcu Evrope, deci sa smetnjama u razvoju nije dozvoljeno da pohađaju redovne škole i  tek, nakon procene, mogu biti prebačene na redovne kurseve. U nekim zemljama, srednjoškolci izbegličkog porekla mogu se upisati samo na manje zahtevne profile, što kompromituje njihove mogućnosti za visoko obrazovanje.

U tom kontekstu, Globalna kampanja za obrazovanje ohrabruje vlade i međunarodnu zajednicu da razviju i primene sveobuhvatne okvire za obezbeđivanje prava na visokokvalitetno obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice širom sveta. Trebalo bi preduzeti posebne mere u pogledu obezbeđivanja finansijskih sredstava za rešavanje obrazovnih potreba u kontekstu prirodnih katastrofa, hitne i postkonfliktne obnove, uključujući rekonstrukciju školskih objekata, i prilagođavanje škola i celokupnog obrazovnog sistema da odgovore na specifične potrebe raseljenih, uključujući jezik predavanja, prilagođavanje nastavnog plana i programa kulturnoj tradiciji učenika, kao i emocionalnu i psihološku podršku kada je to potrebno.

Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) je pokret civilnog društva koji promoviše i brani obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo. Osnovan je 1999. godine na Svetskom obrazovnom forumu u Dakaru. Globalna nedelja akcije za obrazovanje GAWE), kao godišnja svetska kampanja, organizuje se od strane GCE još od 2001. godine.

Šarčević: Pauza u snimanju časova za osnovne i srednje škole

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da se snimanje nastavnog materijala za srednje i osnovne škole odlaže na nedelju dana jer je dovoljno materijala pripremljeno unapred.

  „U kritičnim smo danima pandemije i planirana je pauza od nedelju dana. Ljudi rade preko tri nedelje sa svim subotama. Namera je da ih odmorimo i poštedimo rizika“, rekao je on za Nova.rs. Pauza u snimanju neće dovesti do prekida emitovanja nastave putem RTS-a, jer je, prema rečima ministra, dovoljno časova već snimljeno. „Materijala ima za osnovne škole i gimnazije za dve i po nedelje, a za srednje stručno obrazovanje do pola maja“, dodao je on Šarčević.

Šarčević tvrdi da pozitivni rezultati na korona virus trojice njegovih savetnika u Ministarstvu prosvete nemaju nikakve veze sa pauzom snimanja nastavnog materijala, već da je to ranije isplanirano. Nastava na daljinu je putem Radio televizije Srbije se emituje od 17. marta, nakon što je u Srbiji zbog epidemije koronavirusa uvedeno vanredno stanje, a nastava u školskim klupama prekinuta.

Učitelji iz Pančeva zagrlili učenike i svu decu preko Jutjuba

Kolektiv osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” napravio je i okačio na Jutjub interesantan pozdrav spot svojim učenicima od kojih su zbog vanrednog stanja i učenja onlajn već dugo udaljeni. Kroz zajedničke fotografije setili su se školskih momenata, prilika, učenja i druženja i poručili koliko u stvari jedni drugima nedostaju. Spot je emitovan danas a kao muzička podloga iskorišćen je stari hit “Srebrnih krila”, pesma “Nek živi ljubav”.

Jutjub pozdrav nazvan je jednostavno – Zmajevci svojoj deci, a učitelj Predrag Starčević, koji je za svoj pedagoški rad svojevremeno dobio i godišnju nagradu Pančeva na svom Fejsbuku napisao je da je spot za njihove učenike koji im nedostaju ali i za svu drugu decu. “Ne možemo da zagrlimo naše učenike, pa smo mi iz Zmajeve škole rešili da našoj, a i svoj drugoj deci, ovako na daljinu, kažemo koliko ih volimo!!! Sigurni smo da se svi zaposleni u prosveti osećamo slično”, napisao je on Kako nam je rekao ideja da se sa učenicima druže i na ovaj način i daju podršku svoj deci je zajednička.

Đaci iz Srbije u ulozi žirija najboljeg evropskog filma za mlade

Nagrada mlade publike Evropske filmske akademije (EFA Young Audience Award), ove godine, zbog pandemije korona virusa, biće upriličena u online formatu 26. aprila u 41 državi Evrope među kojima je i Srbija. Iako se ništa ne može uporediti sa iskustvom gledanja filma u bioskopu, zajedno sa drugim ljubiteljima filma, u vremenima poput ovih, najvažnije je zaustaviti da se virus širi dalje velikom brzinom. Ovogodišnja Nagrada mlade publike održaće se u potpuno virtuelnom formatu, a mladi uzrasta od 12 do 14 godina imaće priliku da budu učesnici događaja, odnosno deo međunarodnog mladog žirija Evrope.

U svakoj od zemalja učesnica – među kojima su i Belgija, Nemačka, Holandija, Austrija, Italija, Češka, Luksemburg, Grčka, Slovačka, Španija – oformiće se nacionalni učenički žiri uzrasta od 12 do 14 godina koji će 24. i 25. aprila, putem posebne platforme, gledati filmove koje je nominovala Evropska filmska akademija, a na dan održavanja ceremonije glasati za svoje favorite. Tokom tog dana učesnici događaja imaće priliku i da sudeluju u online filmskim diskusijama sa vršnjacima i cele Srbije, a uz vođstvo stručnih moderatora.

Srbija je deo ovog projekta od njegovog osnivanja, a nakon što su gradovi domaćini prethodnih godina bili Beograd, Novi Sad, Niš i Gornji Milanovac, ovaj put se tradicija učešća nastavlja u nešto drugačijem obliku, što će omogućiti deci da učestvuju u ovom prestižnom filmskom događaju za mlade nezavisno od toga u kom mestu žive.

Izbor Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije u Srbiji organizuje se u okviru programa Slobodna Zona Junior, u saradnji sa Filmskim festivalom Slobodna Zona, a pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije. Nagrada mlade filmske publike osnovana je sa ciljem da zainteresuje mlade za evropske priče, izgradi mostove za razmenu različitih stavova, te poveća njihovu svest o važnim društvenim pitanjima i predstavlja svojevrstan obrazovno-vaspitni poligon za promovisanje filma i umetnosti među najmlađima.

Budući učitelji i vaspitači video-savetima pomažu deci i roditeljima u učenju na daljinu

Kako bi kroz savete pomogli roditeljima, deci, ali i učiteljima i vaspitačima da se lakše snađu pri učenju na daljinu, neki od studenata Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, među kojima su u oni sa juga, staju pred kamere svojih telefona i snimke kače na Youtube-u. Tim se širi, a Nišlija koji je deo ove ekipe Stefan Ljubomirović najavljuje da će biti i motivacionih saveta, predloga aktivnosti koje mogu da se rade kod kuće i šaljivih klipova. Kako da se kroz dečju igru razviju pluća, kako da se utroši vreme tokom izolacije, ali i kako da se roditelji, deca i prosvetari snađu na onlajn platformama za učenje, neke su od tema koje je grupa studenata koja se naziva “Mladi prosveti ratnici” objasnila u snimcima i postavila ih na svom Youtube kanalu. Naša primarna ideja bila su video uputstva za roditelje koja se tiču online platformi, ali kako je ekipa već desetočlana, ideje i planovi se menjaju, pa smo odlučili da govorimo i o motivaciji dece, aktivnostima koje mogu da se rade kod kuće, a spremamo čak i neke šaljive stvari – objašnjava Ljubomirović.

Pred kamerom su davali savete učenicima kako da se prilagode školi na daljinu, pa su tako na nekim od video klipova dali instrukcije kako da se prijave na aplikaciju Google učionica i pošalju domaće zadatke preko telefona. U “Mladim prosvetim ratnicima” su budući i diplomirani učitelji, vaspitači u predškolskim ustanovama i vaspitači u domovima, a kako kažu, ideje nalaze sami, ali pozivaju i učenike, roditelje i kolege prosvetare da im pišu i predlažu teme i probleme sa kojima se suočavaju pri učenju na daljinu, naglašava Ljubomirović.

Časove ne snimamo, ali izlazimo u susret učiteljima koji su nam se javljali do sada i konkretne stvari iz određenih nastavnih jedinica pojednostavićemo kroz video materijal, kako bi oni mogli da iskoriste to tokom ovog nezgodnog perioda. Upravo prema predlogu učiteljice iz Niša smo napravili jedan video, koji će sada biti od koristi svim učiteljima ili roditeljima – kaže Ljubomirović. Kako bi svima olakšali učenje na daljinu, ali i kako bi obradili što više tema kako da se kvalitetno provode vreme sa najmlađim članovima porodice za vreme izolacije, Stefan Ljubomirović poziva roditelje i prosvetne radnike da im pišu na mejl adresu stefan.ljubomirovic1994@gmail.com.

Unicef: Zajednička igra pomaže i roditeljima i deci

U saradnji sa Unicefom, RTS počeo je serijal razgovora za roditelje. U ponedeljak 6. aprila gost je bio dr Nenad Rudić, dečji psihijatar sa višedecenijskim iskustvom u radu sa decom i porodicama na Institutu za mentalno zdravlje i dugogodišnji saradnik Unicefa.

Unicef je oduvek posvećen temama unapređenja brige o razvoju dece, prevenciji poremećaja u razvoju i kvalitetnijeg uticaja na razvoj deteta. Gostujući u Jutarnjem programu, doktor Nenad Rudić naglašava da je Unicef stavio težište na pitanje – kako sebe zaštititi kao roditelja i odraslu osobu kako bi nastavili sa onim što naša uloga i jeste, a to je da štitimo dete onoliko koliko je potrebno i izlažemo realnosti onoliko koliko smatramo da dete može da izdrži. „Ovde je više pitanje izazova odraslih i roditelja kako da, prosto rečeno, sačuvaju zdrav razum jer dete predškolskog uzrasta gleda roditelja i ma koliko mi mislili da ne razume, ono oseća i doživljava“, napominje doktor. Ne postoji univerzalan savet koji će biti od koristi za sve, dodaje dr Rudić, ali ako mi kao odrasli znamo šta pričamo, možemo da se borimo sa neizvesnošću, imamo adekvatan odgovor na nju, mnogo lakše ćemo doći do reči kojima ćemo detetu nešto da objasnimo.

Ukoliko deci organizujemo vreme, onda će prostor za igranje sa tabletima, telefonima i gledanje televizije da se smanji, ali sigurno će biti duži no u normalnim okolnostima, jer, verovatno deo odgovora leži i u potrebi da se roditelji malo odmore i predahnu navodi dr Rudić. „No naš predlog je da roditelji kroz igru sa decom predahnu, radije nego da se prepuštaju razno raznim informacijama koje koliko štite, toliko mogu i da nas ugrožavaju“. „Treba da kažemo da postoji nešto što je virus, nešto što je bolest i nešto što je briga o sebi. Zbog toga detetu možemo reći da se neke stvari menjaju, ali da se privremeno menjaju, ali zato u nekom drugom okviru koji nam se sada daje, neke stvari ćemo raditi drugačije. U stvari, ovo je period kada dete može mnogo da pomogne roditelju koji je odsutan, zabrinut kako da zaštiti dete, jer je snaga dečijeg motiva da se igra i da bude angažovano u igri, takva da može da pomogne roditeljima da zaborave okolnosti u kojima se nalazimo. Zato je savet roditeljima da se igraju sa decom ne zato da bi njima organizovai igru, nego da pomognu sebi da igrajući se sa decom uživaju i da joj se prepuste“, preporučuje gost Jutarnjeg programa.

U ovakvim okolnostima deca žive aktivnije, na neki način odrastaju ubrzanije i odgovornije i dobro je uključiti ih i u neke kućne aktivnosti kao malog pomoćnika, druga, nekog ko je tu pored nas. Onda će igra naći svoje pravo mesto, kada bude postojalo i nešto što je obaveza.      

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju i autizmom morali su u mirnim vremenima da se bore da dođu do nečega što se zove ravnoteža, porodični život, podrška detetu, tako da u ovim situacijama možemo više da naučimo od njih kako se oni snalaze i da budemo otvoreni za pitanja, dileme i predloge, savetuje dečji psihijatar, dr Nenad Rudić sa Instituta za mentalno zdravlje. Na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, doktor napominje da roditelji na sajtu Unicef Srbija mogu da pronađu savete kako da se kvalitetno igraju sa decom i kvalitetno osmisle zajedničko vreme u izolaciji.

Novosadske vaspitačice sašile više od 5.000 maski

Oko 30 vaspitačica Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”, od početka pandemije koronavirusa i nestašice zaštitne opreme do sada, sašile su više od 5.000 maski, a u utorak su između 500 i 600 maski darovale Dečjoj bolnici. Kako objašnjava rukovodilac treće pedagoške jedinice Dragana Prole, reč je o šarenim platnenim maskama, kroz koje je u predelu koji se naslanja na nos provučena žica i kače se na uši. Za njihovu izradu je korišćena neupotrebljena postaljina i slične tkaknine koje su zaposleni pronašli u vrtićima i kod kuće, ali su i dokupljivali, u čemu je pomogla direktorka PU “Radosno detinjstvo” Marijana Popov.

“Posao vaspitača podrazumeva određenu dozu empatije i saosećajnosti, a naši vaspitači su, pored toga, pokazali solidarnost i humanost u situaciji koja je neočekivana i nova za svakoga: zarazne bolesti koja se proširila po čitavom svetu i okrenula život naglavačke”, naglašava Prole. “Ideja je potekla iz vrtića “Cvrčak i mrav”, a glavna vaspitačica Zorica Milović je, u saradnji s direktorkom Popov, prvu turu maski sašila za naše zaposlene koji svakodnevno dolaze na posao u Upravnu zgradu “Radosnog detinjstva”, kao i za štićenike Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici i Sigurne kuće.

Do sada oko 30 vrednih i veštih vaspitačica iz naše obrazovne ustanove šilo je maske kod kuće, neprestano su u kontaktu, dogovaraju se i osmišljavaju modele maski. Naravno, osim za korisnike raznih ustanova, naše “šnajderke” su nesebično darivale prijatelje, komšije, rodbinu… i sve one u lokalnoj zajednici koji nisu imali mogućnost da nabave ili izrade sebi i bližnjima maske”, napominje ona. Kako kaže, ponosna je na to što se sve više njenih kolega uključuje u akciju, i ističe da ona ne bi mogla biti tako uspešno sprovedena da direktorka Popov nije imala sluha, da nije oberučke prihvatila ideju i uključila se u organizovanje nabavke materijala.

Sve ustanove kojima su vaspitačice “Radosnog detinjstva” darivale maske su izuzetno zahvalne, međutim, kako kaže, možda su se najviše obradovali u Sigurnoj kući jer se nisu nadali takvom poklonu. U narednom periodu u planu je da se obezbede maske za bolice i domove zdravlja, a ambiciozne vaspitačice već razmišljaju o tome da bi mogle ručno izrađivati i zaštitne vizire.

Ruma: Likovni konkurs “Uskrs u mom domu”

Uprkos tom što ne radi sa korisnicima, Gradska biblioteka “Atanasije Stojković” iz Rume ne prekida tradiciju uskršnjeg likovnog konkursa. Naime povodom nastupajućeg Uskrsa, raspisan je likovni konkurs na temu “Uskrs u mom domu”. Konkurs traje do 15. aprila, a kako je pojašnjeno može se koristiti bilo koja tehnika – flomasteri, tempere, kolaž papir, plastelin i slično. S obzirom na situaciju sa korona virusom prijave se šalju online putem mejla decjeaudiobajke@gmail.com , a oni koji ponesu pobedu biće nagrađeni kada se završe trenutne okolnosti u vezi sa epidemijom, saopštila je ova ustanova.

Obeležen Svetski dan Roma

Svetski dan Roma 8. april obeležen je juče, a poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da su Romi i dalje marginalizovani i suočeni sa velikim teškoćama u svim segmentima života. Ona navodi da je u romskoj populaciji visoka stopa siromaštva, da mnogi Romi i Romkinje i danas žive bez vode i struje u neformalnim romskim naseljima, što ih u vreme pandemije virusa COVID 19 čini dodatno ranjivim. Janković naglašava da, sa druge strane, ohrabruje podatak da 88 odsto anketiranih prepoznaje obrazovanje kao najvažnije za ostvarivanje ravnopravnog položaja u društvu, što samo potvrđuje da je potrebno još intenzivnije raditi na edukaciji romske dece i mladih i njihovoj punoj inkluziji u sve segmente društva.

Rezultati su u korelaciji s pritužbama koje se iz godine u godinu upućuju Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a što navodi na zaključak da je za dostizanje pune ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za Rome, od izuzetnog značaja da se problemu siromaštva i socijalne isključenosti pristupa kroz zajedničko delovanje svih insttucija, zaključuje poverenica. Rezultate istraživanja Poverenik će predstaviti po okončanju vanrednog stanja.

Aprilski letopis Matice srpske i u vreme korone

Mnoge institucije i ustanove, posao su organizovale u skladu sa situacijom, rad je smanjen na minimum, a ponegde čak i obustavljen.  Matica srpska i u vanrednom stanju nastavlja da se bavi svojom delatnošću, ne propustivši da izda i aprilski letopis.

Sombor: Časovi gitare putem interneta

Pandemija korona vrusa, vanredno stanje i izlolacija zatvorili su nas u kuće. Prilika je to da se urade neke stvari koje smo uvek želeli, a za koje nismo imali vremena.

Miroslav Stojisavljević, profesor gitare iz Sombora odlučio je da pomogne onima koji žele ovo vreme iskoristiti za časove gitare. “U ovoj provoj epizodi pričaćemo o položaju i vrstama gitare, trzalicama. O tome kako se sve to kombinuje i kako to sve treba da zvuči”. Ovako se na prvom času svojim učenicima obratio profesor Miroslav Stojisavljević, ali polaznici Škole gitare za početnike-Dnevna doza gitare nisu bili sa njim u učionici već ispred svojih računara ili mobilnih telefona. “Moram da kažem da je tu ideju meni nametnuo moj sin. Supruga je osmislila naziv za serijal, mlađa ćerka bavi se kamerom i montažom i ona odrađuje sav tehnički posao. Meni je samo ostalo da ispunim želju mojih prijatelja, poznanika i ljudi koji su tražili da osmislim školu gitare za početnike”, kaže Stojisavljević.

Za razliku od pravog časa na onlajn času nisu moguća pitanja i pojašnjenja, pa se zato sve mora detaljno i jasno pokazati. “Ne možete svaki čas zastati i ponovo pokazivati, već morate kratko i jasno, razumnim rečima objasniti to što s pokazujete”, kaže ovaj somborski profesor gitare. Plan je bio da se nedeljno objave dva onlajn časa, ali su polaznici onlajn škole gitare nestrplji pa nastava ide brže nego što je Miroslav planirao. “Jasno mi je da su polaznici različitih izrasta od osnovaca do starijih ljudi koji zaista uživaju u tome. Sama njihova želja, samo zapitkivanje kada će biti naredni čas meni je dokaz da radimo dobar posao”, kaže Stojisavljević. Nada seda će vanredno stanje i pandemija proći pre poslednjih časova, ali obećeva da će onjaln školu gitare nastaviti i kada se život vrati u svoj normalni tok. https://www.youtube.com/watch?v=MqNHej01dMM&feature=emb_logo

Leskovački osnovci apeluju na sugrađane da ostanu kod kuće

Video-porukama iz svojih domova učenici petog razreda Osnovne škole “Svetozar Marković” u Leskovcu apeluju na sugrađane da ostanu kod kuće kako bi se sprečilo širenje virusa korona. Poput mnogih glumaca, sportista i javnih ličnosti, leskovački osnovci odlučili su da poruku podrške i apel pošalju svojim sugrađanima. Njihov nastavnik građanskog vaspitanja Marko Kostić kaže da su na ideju došli zajedno jer su želeli da se i njihov glas čuje. U okviru nastave građanskog vaspitanja bavili smo se i participacijom, odnosno učešćem građana u aktivnostima koje se tiču njih samih, što podrazumeva i pravo dece da se čuje njihov glas u organizaciji života zajednice u kojoj žive, u školi, u kući. Tako smo došli na ideju da snimimo ovaj video – kaže Kostić.

Smatraju da su ovime dali mali doprinos zajednici i nadaju se da će njihov apel uvažiti što veći deo Leskovčana. S obzirom na situaciju u kojoj se nalazi ne samo naša zajednica, već i ceo svet, rešili smo da damo mali doprinos u rešavanju velikog problema – pandemije virusa korona, tako što ćemo uputiti apel svim građanima da shvate ozbiljnost situacije i poslušaju naše savete, kako bismo na najbolji način prebrodili ovu tešku situaciju – kažu oni. Video-snimak postavili su na Jutjub, a kako kažu, dostupan je i posvećen svima.

Vremeplov: Rođen Veselin Čajkanović

Veselin Čajkanović, srpski klasični filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije rođen je na današnji dan 9. aprila 1881. godine Po okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu 1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske književne zadruge. Kao rezervni oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i časopis “Napredak”. Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna njegova istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: “Vergilije i njegovi savremenici”, “O srpskom vrhovnom bogu”, “Mit i religija u Srba”, “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”, “Stara srpska religija i mitologija”. Njegova “Sabrana dela iz srpske religije i mitologije” objavljena su tek 1994.

Vremeplov: Stvorena Državna zajednica Srbija i Crna Gora

Na današnji dan 9. aprila  2002. godine skupštine Srbije i Crne Gore prihvatili su sporazum o ukidanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju – Državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji su, uz posredovanje Evropske unije, 14. marta potpisali predsednici Jugoslavije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi vlada dveju republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

Vremeplov: Otvoren Ruski dom u Beogradu

U Beogradu je na današnji dan 9. aprila 1933. godine otvoren Ruski dom, svojevrsni centar, tada veoma brojne ruske emigrantske zajednice u Srbiji. Ruski dom je nastao kao posledica inicijativa predstavnika ruske emigracije (bele) koji su nakon revolucije u Rusiji pronašli utočište u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Njihova inicijativa podržana je od strane Kralja Aleksandra Karađorđevića, Patrijarha Varnave, Aleksandra Belića, slaviste, docnijeg predsednika Srpske Kraljevske Akademije. Zdanje je projektovao ruski arhitekta V.F.Baumgarten. Od 1945. delao je pod nazivom – Dom sovjetske kulture, a od 1994. zvanični naziv je – Ruski centar za nauku i tehniku.

Vremeplov: Umro Rable

Na današnji dan 9. aprila  1553. godine umro je francuski pisac Fransoa Rable, najznačajnija ličnost francuske renesanse, humanista, lekar, ali i izraziti hedonista. Zamonašio se kako bi sebi obezbedio mirno i stabilno školovanje, ali je nakon sukoba sa pretpostavljenima,  zbog učenja grčkog, što je tadašnja Sorbona sprečavala, napustio manastir. Završio je medicinu u Monpeljeu i radio je kao lekar u Lionu. Pošto su njegova književna dela zabranjivana neretko je menjao mesto boravka. Glavna dela: “Gargantua” i “Pantagruel”. Šaljivom pričom o neobičnoj kraljevskoj porodici divova, uz mnoštvo dosetki, izražavao je opšte ideje pravde, istinoljubivosti i humanosti. Na srpski jezik njegova dela je, neverovatno spretno i s puno ljubavi, preveo Stanislav Vinaver.

Vremeplov: Vojska savladala Ticanovu bunu

Austrijska vojska savladala je na današnji dan 9. aprila  1807. godine Ticanovu bunu, ustanak sremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vođstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.

Vremeplov: Umro Frensis Bekon

Engleski  državnik i pisac Frensis Bekon umro je na današnji dan 9. aprila1626. U vreme vladavine kralja Džejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. (“Unapređenje nauke”, “Novi organon”, “Nova atlantida”, “Eseji ili saveti etički i politički”).

Vremeplov: Umrla Svetlana Velmar Janković

Na današnji dan 9. aprila 2014 godine umrla je poznata književnica i članica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetlana Velmar Janković, dobitnica brojnih nagrada za književnost (Knjiga za Marka, Lagum, Bezdno, Vračar).

Vremeplov: Rođen Bodler

U Parizu je na današnji dan 9. aprila 1821 rođen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler. Njegovu zbirku pesama “Cveće zla” mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.

Veroučitelj (39) iz Valjeva preminuo od korona virusa, iza sebe ostavio 14-mesečnog sina

 Veroučitelj P. J. (39), koji je, kako je saopštila Eparhija valjevska preminuo 5. aprila u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu, gde se nalazio na lečenju zbog jake upale pluća, uzrokovane korona virusom, sahranjen je u utorak. P. J. je bio dugogodišnji nastavnik veronauke u izdvojenim odeljenjima lajkovačke OŠ „Mile Dubljević” u Bogovađi, Bajevcu, Vračeviću, Markovoj Crkvi, Ratkovcu i Nepričavi.  Rođeni Valjevac je OŠ “Sestre Ilić“ i Tehničku školu završio u rodnom gradu, a studije Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Akademski slikar Miloje Mitrović i likovni pedagog u istoj školi, tast preminulog veroučitelja, rekao je “da je neopisivo uporediti osećaj, kada se nešto poput pandemije virusa korona dešava tamo negde i nekom drugom, i da ma koliko bili svesni složenosti trenutka, tako nas žestoko iznenadi i stvori jedan sasvim drugačiji osećaj i odnos prema svemu tome, upravo onog momenta kada se to dogodi nama i najbližima u našem okruženju”. P. J. (39) je iza sebe ostavio četrnaestomesečnog sina, a u krugu najuže porodice sahranjen je u porodičnoj grobnici u valjevskom selu Belić.

Šta će biti sa decom čija su oba roditelja zaražena?

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da nema više čekanja i da je, ako Srbija planira da uvede drastičnije mere, sada vreme da se o tome odlučuje. Upitan šta će biti sa decom čija su oba roditelja zaražena, Kon kaže da ako su i roditelji i deca zaraženi a nema potrebe za hospitalizacijom, može da se razmišlja o strogoj kućnoj izolaciji, i da te porodice ne idu u improvizovane bolnice. “Problem je ako roditelji moraju u bolnicu. Dobro bi bilo da roditelji unapred razmišljaju o tome i da imaju plan gde će dete smestiti u takvom slučaju. Bez obzira na to što većina misli da neće biti zaraženi, treba planirati unapred”, zaključio je Kon.

Spahić: Netačno da su deca obolela igrajući domine

Za četiri dana, u Novom Pazaru, korona virusom je inficirano 25 osoba. Među obolelima je i troje dece. Za „donosioca“ infekcije zna se da se u grad vratio iz Slovenije. Reč je o pedesetosmogodišnjem muškarcu. Kada mu je dijagnostikovana bolest, počelo je pronalaženje kontakata. Odmah je saopšteno da ih je bilo 21 van porodice i 11 u porodici. Tako je kovid 19, zbog porodičnih kontakata, počeo da se širi po Novom Pazaru i ovaj grad doveo na mesto novog žarišta u Srbiji.

Po gradu je počela da se širi priča da su kod prvoobolelog počeli da dolaze rođaci, komšije i prijatelji da ga obiđu, ali i da je on sa poznanicima igrao domine i karte. Ove društvene igre su pripisane i najmlađe obolelima u Srbiji. – Informacija da su deca zaražena igrajući domine nije tačna. Radi se o mališanima do 5 godina. U toj starosnoj dobi, većina naše dece ni brojeve ne zna, kategoričan je Šefadil Spahić, direktor novopazarskog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ).

Doktor Spahić naglašava da su uslovi stanovanja najveći krivac za inficiranje troje dece. Navodi primer jedne od porodica, koja živi u iznajmljenom stanu, jer svoju kuću renoviraju. Objašnjava da je u ovom kraju „veoma malo porodica u čijim kućama za svakog člana ima po jedna soba i da je ustaljeno da na malom prostoru bude više ljudi. Najveći deo vremena, porodice provode u zajedničkoj prostoriji, u kojoj jedu, sede, gledaju televiziju, primaju goste…“

Istraživanje koje bi moglo da pomogne lekarima da ranije otkriju autizam

Iako naučnici nisu utvrdili poreklo autizma, svakako su napredovali u istraživanjima koja se bave načinom na koji napreduje. Kada se detetu dijagnostikuje autizam, to obično bude šok za roditelje: Kako je dete od zdravog postalo dete sa poremećajem? Autizam je identifikovan 1940-ih godina, i tada je lekarima i naučnicima to bilo veoma teško to da objasne. Iako je uzrok do danas ostao misterija, sada naučnici mogu da shvate šta se dešava u mozgu dece sa ovim poremećajem, piše National Geographic.

Studije indikuju da je prve znake autizma moguće identifikovati već oko trećeg meseca života. Mnogo pre nego što simptomi mogu da se manifestuju. Kada se autizam rano otkrije, onda je moguće primeniti intervenicje koje mogu da preveniraju pojavu ili ublaže pogoršanja stanja povezana sa autizmom. “Ono što sada učimo je to da je autizam kao osobina, a da li će ta osobina postati vrsta invaliditeta, zavisi od ranih iskustava”, kaže Ami Klin, psiholog sa Univerziteta Emori. To povećava mogućnost, dodaje, “invaliditeti povezani sa autizmom nisu neizbežni”.

Naučnici znaju da autizam može biti izazvan brojnim genima, i nasleđenim i mutiranim, kao i drugim faktorima, kao što su godine u kojima su roditelji dobili dete. Jedno lažno istraživanje okrivilo je za pojavu autizma vakcinu protiv malih boginja, zaušnjaka i rubeola – međutim ta provokativna tvrdnje je opovrgnuta. Od kraja 1990-ih, poremećaj postaje sve rasprostranjeniji, to naučnici delimično objašnjavaju i poboljšanjima u postavljanju digajnoze – međutim, nisu isključili ni mogućnost da se incidencija povećava i zbog bioloških i ekoloških faktora.

Iako naučnici nisu utvrdili poreklo autizma, svakako su napredovali u istraživanjima koja se bave načinom na koji napreduje.ž Psihijatar Džozef Priven i njegove kolege sa Univerziteta Severna Karolina, proučavali su 106 novorođenčadi koji imaju starijeg brata ili sestru sa autizmom, što znači da i same bebe imaju šasne (iste uslove) za razvoj poremećaja. Naučnici su posmatrali njihov mozak kada su imali šest, zatim dvanaest i treći put, kada su imali 24 meseca. Pomoću magnetne rezonance otkrili su upečatljive razlike između novorođenčadi kod koje se kasnije razvio autizam, u odnosu na bebe kod kojih nije. Mozak novorođenčadi kojima je naknadno dijagnostikovan autizamrastao je brže, počevši od šestog meseca, objavili su u istraživanju 2017. godine.

Veza između prekomernog rasta mozga i naknadno utvrđene dijagnoze bila je toliko jakada su naučnici, nakon ispitivanja koje se obavlja u dvanaestom mesecu, za osam od 10 beba predvideli tačnu dijagnozu. Kod većine dece autizam se dijagnostikuje u drugoj godini života kada počne da izostaje govor i kada nastanu poteškoće u društvenoj interakciji. Skeniranje koje prati abnormalne promene mozga može da omogući pedijatrima da uoče autizam mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.

Deca kod koje se rano otkrije autizam prolaze kroz terapije koje im pomažu u socijalizaciji i komunikaciji, čime se umanjuju teškoće. Ako bi se autizam otkrio u najranijem stadijumu bilo bi moguće preduzeti akcije, bilo da je u pitanju terapija vežbama ili lekovima “koji bi promenili ‘putanju’ mozga”. Tokom 2018. godine, grupa istraživača koju je predvodio Čarls Nelson, neuronaučnik harvardske Medicinske škole, objavila je rezultate koji pokazuju održivost otkrivanja rizika od autizma kod tromesečnih beba mapiranjem električne aktivnosti u njihovom mozgu pomoću elektroencefalograma ili EEG-a. Istraživači su vršili ispitivanja na deci uzrasta od tri meseca do tri godine. Nelson i njegove kolege otkrili su da se aktivnost u mozgu odojčadi kojoj je kasnije dijagnostikovan autizam razlikuje od ostalih. “Već sa tri meseca na EEG-u vidimo obrasce koji nam govore ko od te dece će razviti autizam”, kaže Nelson. Čini se da ove studije otkrivaju atipičnu prirodu razvoja mozga u vezi s autizmom u skladu sa nalazima Klina i njegovih kolega.

Istovremeno sa istraživanjem Vorena Džounsa, neuronaučnika sa Emorija, Klin i njegov tim pratili su pokrete očiju kod beba dok gledaju snimke. Naučnici su otkrili da deca koja su u periodu između drugog i šestog meseca pravila manje kontakta očima sa drugim ljudima, u odnosu na bebe u istom periodu čiji razvoj tele uobičajeno, imaju veće šasne da im kasnije bude dijagnostikovan autizam. Studije su pokazale da mališani koji će kasnije razviti autizam duplo više vremena provode posmatrajući predmete nego lica.

Rezultati sugerišu da novorođenčad kod koje će se razviti autizam svet vide na bitno drugačiji način. To duboko menja način na koji ostvaruju interakciju u najranijem periodu, što dalje utiče na razvoj njihovog mozga, što može kasnije da dovede do problema u komunikaciji. “Čini se da deci sa autizmom nedostaju hiljade i hiljade iskustava učenja socijalizacije”, kaže Klin.

Dakle, kada bi roditelji već u trećem mesecu bebinog života znali da beba može da razvije autizam, mogli bi i da primene od početka adekvatan način interakcije i usmere mozak u drugom pravcu. Istraživači testiraju metode kao što je Earli Start Denver Model, program koji uči roditelje i terapeute da koriste posebne strategije, uključujući igru, kako bi pomogli razvoj društvenih i jezičkih veština kod dece sa autizmom.

Nedavno istraživanje u kojem je učestvovalo 118 dece otkrilo je da program poboljšava jeziču sposobnost, za koju naučnici veruju da može da predstavlja najveću prepreku za kasniju socijalizaciju. Džeraldin Dejvison, psiholog sa Univerziteta Djuk koja je pomogla u kreiranju modela, kaže: “Ono što želimo da učinimo, što je ranije moguće, je da vratimo bebu u društveni svet, da i ona počne da “upija” ta rana saznanja. “