GCE 2020: Obrazovanje za za interno raseljena lica, izbeglice i azilante

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Podećamo i da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom  „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“ GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom  i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa „Obrazovanje 2030“ i dostizanje  SDG4.

Globalna kampanja za obrazovanje aktivno se širom sveta bori za više finansijske posvećenosti vlada i međunarodne zajednice za osiguranje prava na „Obrazovanje za sve“, uključujući  i obrazovanje za interno raseljena lica, izbeglice i azilante. Samo dizajniranjem, sprovođenjem i obezbeđivanjem dovoljno finansija i kulturom poštovanja nastavnog plana i programa, uz sveobuhvatne javne politike, sposobne da odgovore na potrebe svih ljudi u skladu sa njihovim godinama, sposobnostima učenja, invaliditetom, rizicima i štetama prisutnim u njihovom društvenom, kulturnom, političkom i geografskom kontekstu, možemo osigurati da raseljeni ne budu zaostali u socijalno-ekonomskom razvoju.

Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) je pokret civilnog društva koji promoviše i brani pravo na obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo. Osnovan je 1999. godine na Svetskom obrazovnom forumu u Dakaru. Globalna nedelja akcije za obrazovanje GAWE), kao godišnja svetska kampanja, organizuje se od strane GCE još od 2001. godine. Izjavu GCE možete preuzeti sa našeg sajta u prozoru „Vesti“.

 (→Događanja)

Haotična nastava na daljinu*

Pokušaj da se uvođenjem nastave na daljinu održi kakav-takav kontinuitet nastavnog procesa na terenu se pretvorio u svojevrsni haos, i pored sugestije nadležnih da nastavnici „povuku“ ručnu i smanje zahteve prema učenicima. Istini za volju, haos je u startu izazvalo samo Ministarstvo prosvete, isporučujući tokom prve nedelje onlajn nastave ogroman broj dopisa školama, u kojima su od nastavnika tražili da odmah krenu da rade, da đacima šalju lekcije i domaće zadatke, da pišu i šalju operativne planove, prate zdravstveno stanje đaka i o tome obaveštavaju nadležne, da beleže svako zalaganje i napredak učenika…

Deca su obavezna da prate časove preko kanala RTS-a, ali i da odgovaraju na zahteve koje im, nezavisno od „televizijskih“, šalju nastavnici iz njihovih škola. Kao predah između TV časova osmišljeni su kratki segmenti sa vežbama iz fizičkog vaspitanja kako bi se đaci protegli i razdrmali, ali nekim učiteljima i nastavnicima to nije bilo dovoljno pa su važnost fizičke aktivnosti shvatili na različite načine.

U nemalom broju škola od đaka se traži da vežbaju u kući i da ih pritom roditelji snimaju kako izvode vežbe i da te snimke šalju učiteljima i nastavnicima kao dokaz da su uradili „domaći zadatak“. Identične zahteve imaju i nastavnici muzičkog u redovnim i muzičkim školama, bilo da od dece traže da im šalju snimke na kojima sviraju instrumente, ili da pevaju za potrebe nastave solfeđa.

Verujemo da pomenuti nastavnici nisu razmišljali da prikupljanje video-materijala ili fotografija na kojima su deca predstavlja otvoreno polje za različite manipulacije, pogotovo ako se ti sadržaji šalju na privatne imejl adrese nastavnika ili preko Vibera na njihove mobilne telefone.

Postavlja se pitanje ko je zakazao u lancu odgovornosti ako do svakog nastavnika u Srbiji nije stiglo upozorenje Ministarstva prosvete da nastavnici ne bi trebalo da traže od učenika da im šalju video-zapise/fotografije u kojima se deca vide da bi se sprečila svaka vrsta zloupotrebe dece u virtuelnom prostoru, jer se ne može biti siguran da je elektronske pošta nastavnika zaštićena od „upada“.

S druge strane, zaposleni u školama jako dobro znaju da je objavljivanje bilo kakvih ličnih podataka bez saglasnosti roditelja zabranjeno, a to se odnosi i na snimanje i fotografisanje učenika.

Zato bi u ovoj situaciji trebalo da osmisle drugačije načine praćenja i ocenjivanja učenika koji ne ostavljaju prostor ni za najmanju sumnju da bi neko to mogao da iskoristi.

*Redakcijski komentar, “Danas”7. april 2020.

Riznica igara studenata i nastavnika pedagogije: Za decu i odrasle

„Riznica igara” koju su kreirali studenti četvrte godine pedagogije i nastavnici Katedre za predškolsku pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Sektorom za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sadrži predloge igara koje deca u trenutnoj situaciji mogu igrati u kući. Riznica predstavlja i podsticaj deci i njihovim porodicama da zajedno provedu kvalitetno vreme. Osim toga, vaspitači mogu da koriste ovu riznicu i da deci i porodicama sa kojima ostvaruju komunikaciju u uslovima vanrednog stanja predlažu igre, kao i da u interakciji sa njima, kreiraju jedinstvene riznice igara na nivou svojih vaspitnih grupa.

Na taj način, stvarajući zajedničku „Riznicu igara“ sa decom i porodicama kao dinamičku zbirku koja se dopunjuje, razvija i obogaćuje tokom vremena, vaspitači stvaraju jedinstvenu, zajedničku priču o poverenju, uzajamnoj podršci i snažnoj vezi dece, porodica i vaspitača u teškim vremenima kroz koja prolazimo. Zbog toga će svaka Riznica biti po sebi vredna, autentična i neponovljiva priča o proživljenom iskustvu.

Uvodni deo „Riznice igara“ sadrži podsećanje zašto je igra važna i koje su ključne karakteristike igre (dobrovoljnost, posvećenost, aktivitet i istraživanje, bogatstvo načina izražavanja, razmena i interakcija, uživanje i zabava).

Za dete, igra je suštinski deo života, osnovni način na koji dete upoznaje svet, upoznaje sebe i gradi odnose sa drugim ljudima. Igra jednako može pomoći i deci i odraslima da se osete moćno, da budu aktivni i kreativni, da istražuju, stvaraju, isprobavaju, menjaju, zajedno uče i pomeraju granice mogućeg. U zajedničkoj igri možemo bolje razumeti i podržati jedni druge i stvarati dragocena zajednička iskustva koja su veća lekcija od bilo kakvog udžbenika.

Riznicu igara možete preuzeti sa našeg sajta u prozoru „Biblioteka“.

(→Publikacije)

Časovi sa televizije: Deca se osećaju slobodnije nego kada su u školi!

U komunikaciji s našim učenicima koristimo tri platforme: „Gugl učionicu“ za nastavu na daljinu, „Vajber“ grupu za kontakt porukama i oglasnu tablu škole – kaže Mileva Draško, majka je dvojice osnovaca. Zbog uvođenja vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom koronavirusa, već dve nedelje osnovci i srednjoškolci nastavu slušaju na daljinu, odnosno putem televizije na programima Radio-televizije Srbije, što je prvi put organizovano kod nas.

Mileva Draško majka je dvojice osnovaca koji pohađaju prvi i peti razred, a osim toga zaposlena je u jednoj novosadskoj srednjoj školi. Kako kaže, kada je objavljeno da će deca nastavu pohađati pomoću televizije, znala je da je to odlična ideja jer će klincima vreme biti ispunjeno i imaće kontinuitet u učenju. – Kada je počela nastava na daljinu, moja deca su se brzo i lako navikla – kaže Mileva Draško, dodajući da su deca s oduševljenjem prihvatila takav način organizovanja časova, ali da su postavila brojna pitanja poput „Gde su naši nastavnici?“, „ Kada ćemo ih videti?“, „Da li će naše zadatke neko videti ili pregledati?“…

Naša sagovornica ističe da je nastojala da dobro organizuje i ispuni dan svoje dece i da je to verovatno ključ uspeha. – U kući „radni“ dan počinje buđenjem oko 7.30 časova, obavljanjem jutarnjih rituala i pripremom prostora za rad – objašnjava Mileva. – Deca od 8 do 9.30 časova prate nastavu na televiziji, zatim stupaju u kontakt s učiteljicom i nastavnicima, koji ih dodatno upućuju u nastavne jedinice koje su tog dana pratili, dele sav potreban materijal i zadaju domaće zadatke. Vreme od 10 do 12 sati posvetili smo izradi zadataka i završavanju svih školskih aktivnosti, a potom, da bih im dan učinila zanimljivijim, zajedničkim snagama pripremamo ručak, spremamo stan i nastojimo da što kreativnije ispunimo slobodno vreme. S obzirom na to da se moja deca bave sportom i muzikom, nastojimo da im dopustimo da pogledaju neke značajne utakmice, radimo vežbe u skladu s kućnim uslovima, slušamo muziku i gledamo filmove prikladne njihovom uzrastu…

Po rečima Mileve Draško, za ove dve nedelje nije se susrela s većim problemima kada je reč o učenju na daljinu, s obzirom na to da se deca osećaju slobodnije nego kada su u školi pod  budnim okom učitelja i nastavnika. – Kombinacija časova koji se prikazuju na televiziji i komunikacija s učiteljima ili nastavnicima su sasvim dovoljni, retki su trenuci kada moramo da „uskočimo“ kao pomoć i da dodatno objašnjavamo lekcije – naglašava naša sagovornica. – Odlično je što uvek postoji mogućnost da se javimo učiteljici i potražimo pomoć ukoliko deca imaju neke poteškoće tokom savladavanja lekcija. Osim toga, moramo redovno da ih izveštavamo o napretku dece da bi imali uvid u to kako klinci uče i da li redovno prate nastavu na televiziji.

Draško naglašava da je ključ uspeha dobar odnos između nastavnika, učenika i roditelja, u kojem su trenutno svi pod jednako velikim pritiskom i odgovornošću. – Samo međusobnim slušanjem i pomaganjem možemo smanjiti psihološki pritisak i prebroditi veoma tešku situaciju – savetuje Mileva Draško, i napominje da treba imati na umu da su mnogi roditelji odsutni i rade u teškim uslovima, ali da je zajednički cilj stvaranje uslova za redovan završetak školske godine, a da je na prvom mestu zdravlje naših učenika i njihovih porodica.

Komunikacija putem interneta

Iz ugla prosvetnog radnika u srednjoj školi, Mileva Draško kaže da su u ovoj kriznoj situaciji država i Grad našli dobro rešenje za realizaciju nastavnog plana i programa. – U komunikaciji s našim učenicima koristimo tri platforme: „Gugl učionicu“ za nastavu na daljinu, „Vajber“ grupu za kontakt porukama i oglasnu tablu škole – pojašnjava Mileva Draško. – Osim toga, za učenike koji nemaju tehničke mogućnosti da se uključe u takav način komunikacije pronašli smo rešenje: sav materijal mogu dobiti od svojih odeljenjskih starešina. Kao nastavnik stručnih predmeta, omogućila sam učenicima da, po određenom rasporedu, imaju pristup mojim časovima i tada im prosleđujem nastavne sadržaje. Na taj način učenici mogu napraviti plan rada i raspodeliti obaveze i da ih rade umerenim tempom. Pratim rad učenika i vodim beleške o njihovom angažovanju i napredovanju kroz domaće zadatke, prezentacije, studije slučaja, pisanje eseja i obavezno im šaljem povratne informacije.

Ministarstvo omladine i sporta: Onlajn vežbe za sve

Ministarstvo omladine i sporta, u saradnji sa istaknutim sportskim stručnjacima i nadležnim sportskim savezima, uz podršku Medijskog javnog servisa, predstavilo je serijal vežbi koje su namenjene svim starosnim kategorijama, od najmlađih do najstarijih. Vežbe izvode profesionalni treneri i stručnjaci i imaju za cilj da unaprede psiho-fizički status pojedinca u uslovima kućne izolacije. Saveti i vežbe su odabrani tako da odgovaraju širokoj populaciji i prilagođene su sposobnostima i mogućnostima određenih starosnih grupa.

Brojni srpski sportisti priključili su se akciji Ministarstva omladine i sporta i apelovali na građane da ostanu kod kuće i poštuju odluke Vlade Republike Srbije, koje su donete povodom pandemije koronavirusa. Naši vrhunski sportisti su se obratili sa jedinstvenom porukom – ”Budi i ti šampion – ostani kod kuće”. Uskoro će i mladi predavači svoje znanje i umeće predstaviti kroz onlajn predavanja i radionice, i time omogućiti svim zainteresovanima da unaprede svoja znanja i veštine. Emisije posvećene vrhunskim sportistima i sportskim događajima koji su obeležili sportsku istoriju na našim prostorima, kao i sve pomenute aktivnosti mogu da se prate i na jutjub kanalu Ministarstva omladine i sporta.

Onlajn takmičenje iz matematike za učenike osnovnih škola

Društvo matematičara Srbije i Matematička gimnazija organizovaće u utorak, 14. aprila u 17 sati revijalno onlajn takmičenje iz matematike za učenike osnovnih škola. Takmičenje je namenjeno đacima od prvog do osmog razreda koji imaju sklonosti ka matematici, a zadatke mogu da rešavaju svi koji su zainteresovani da provere svoje znanje. Predviđeno je da se tog dana na linku:
https://dms-takmicenje.vmdevbox.com/ postave zadaci u 16 i 50 časova. Učenici će takmičarski test „skinuti“ sa interneta, a imaju rok od dva sada da ga reše. Test sadrži 12 zadataka, koji se koncipirani po principu višestrukog izbora (zaokružuje se jedan od pet ponuđenih odgovora) i tabelu za popunjavanje odgovora. U 19 i 30 sati će biti objavljeni rezultati, tako da će svaki učenik moći sam sebe da oceni, a kratka objašnjenja rešenja će biti postavljena u ponedeljak 20. aprila.

Srđan Ognjanović, predsednik Državne komisije za matematička takmičenja učenika osnovnih škola, kaže za Danas da je revijalno takmičenje samo jedna od aktivnosti koje je osmislilo Društvo matematičara, kao podršku talentovanim đacima. – Nastava na daljinu preko RTS kanala je namenjena prosečnim učenicima, a mi smo smatrali da treba pomoći i talentovanijim đacima koji su više zainteresovani i vole matematiku. Na sajtu Društva matematičara Srbije je su postavljeni materijali iz različitih oblasti i za osnovce i za srednjoškolce. Pošto su zbog virusa korona otkazana sva takmičenja u organizaciji Društva matematičara, došli smo da ideju da se održi pomenuto revijalno onlajn takmičenje – pojašnjava Ognjanović.

Dodaje da su zadaci za revijalno takmičenje izabrani iz programa redovne i dodatne nastave matematike, a uzor za koncipiranje testa su bili zadaci za prijemni ispit za sedmi razred, odnosno prvi razred Matematičke gimnazije i takmičenje „Kengur bez granica“. Učenicima šestog i osmog razreda onlajn takmičenje može poslužiti kao probni test za predstojeće prijemne ispite. Ako interesovanje učenika bude veliko, Društvo planira da slično takmičenje ponovi za mesec dana.

Kako se sačuvati od prevelikog stresa u doba pandemije i neizvesnosti

Situacija sa pandemijom koronavirusa, koja je pogodila sve delove sveta, može biti veoma stresna za ljude. Strah i anksioznost zbog bolesti mogu da budu snažni i izazovu snažnu reakciju kod odrasilih i dece. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC) zato je dao preporuke kako se sačuvati od stresnih situacija u ovim danima. Kako navode u CDC, stres izazvan epidemijom zarazne bolesti može da proizvede strah i brigu za sopstveno zdravlje i zdravlje voljenih osoba, zatim poremećaj sna i bioritma jela, pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema, kao i povećano konzumiranje alkohola, cigareta i ostalih sredstava.

Prva preporuka je da povremeno napravite pauzu od čitanja i slušanja vesti vezanih za pandemiju, a to podrazumeva i pauzu na društvenim mrežama. U Centru objašnjavaju da preterano slušanje informacija o pandemiji može da bude uznemirujuće.

Preporučuje se da vodite računa o svom telu. Dišite duboko, istežite se ili meditirajte. Pokušajte da se hranite zdravo i umereno, da redovno trenirate, dovoljno spavate, kao i da ne konzumirate alkohol ili druga opojna sredstva. Pronađite vremena za opuštanje. Radite sve aktivnosti koje su vam moguće, a koje vas čine opuštenim i srećnim.

Za kraj, preporučuje se povezivanje sa prijateljima, familijom i svim bliskim ljudima sa kojima možete da razgovarate o svim temama koje vas interesuju, kao i da razmenite mišljenja što takođe pomaže pri oslobađanju od stresa.

Roditelji da se posvete tome da deca ne budu zbunjena informacijama

Roditeljima se preporučuje da uvek nađu vremena da razgovaraju sa svojom decom o koronavirusu i da im pojasne sve što ih buni oko pandemije. Naravno, u onoj meri u kojoj deca mogu da shvate o čemu im se priča. Naglašavajte deci da su bezbedna i da je u redu ako se plaše. Podelite sa njima svoja osećanja i kako se vi borite sa stresom koji ova situacija stvara. Takođe, preporučuje se da decu držite dalje od stalnog slušanja i čitanja vesti koje se tiču koronavirusa, a ovo se objašnjava time što deca mogu pogrešno da protumače određene informacije i da budu preplašena što nešto ne razumeju.

Takođe je važno stvoriti određenu rutinu kod dece. Pošto su škole zatvorene, preporučuje da se sa decom napravi raspored učenja i školskih aktivnosti, kao i zabavnih aktivnosti kojima mogu da se bave u slobodno vreme. Na kraju, roditeljima se upućuje jasna poruka da budu uzori svojoj deci. Naglašava se da će dete uglavnom posmatrati šta roditelji rade i voditi se istim putem, tako da je važno da i oni uspostave rutinu redovnog sna, ishrane i fizičkih aktivnosti.

Subotica: Profesori Hemijsko-tehnološke škole sašili 500 maski

Profesori Hemijsko-tehnološke škole u Subotici sa smerova tekstilstva i kožarstva sašili su do sada 500 žaštitnih maski, a ujedno spremaju i tutorijale za svoje učenike kako bi i oni mogli da se pridruže toj akciji. U školi navode da ukoliko je potrebno mogu još maski da izrade, a Jadranka Vojnić Purčar iz te škole kaže da su sašivene maske prvo podelili zaposlenima u školi i članovima svojih porodica, a zatim socijalnim partnerima škole i državnim ustanovama. Kako zbog vanrednog stanja i situacije sa virusom korona, đaci nastavu pohađaju digitalno od kuće, za smer za modelara odeća snimaju se posebni tutorijali, kako bi i sami mogli kod svojih kuća da sašiju zaštitne maske.

Za subotičke studente organizovana predavanja na daljinu

Zbog uvođenja mera za borbu protiv virusa korona i fakulteti u Srbiji su zatvoreni, pa studenti pohađaju predavanja na daljinu, koja su na Visokoj tehničkoj školi u Subotici započela prošlog ponedeljka. Iako su već imali servise razvijene za takav oblik nastave, na Visokoj tehničkoj školi instalirali su i nove softvere, pa se radi na nekoliko načina, a jedan program omogućava i definisanje virtuelne učionice, dok je u pripravnosti i softver koji se može koristiti za ispitivanje studenata, rekao je direktor te visokoškolske ustanove Igor Firstner.

I studenti Ekonomskog fakulteta u Subotici predavanja prate od kuće, a taj vid nastave pokazao se kao veoma efikasan, prema oceni dekana te obrazovne ustanove Aleksandra Grubora. Prisustvo se prati, nastava se odvija putem onlajn platforme, a iako će već od sledeće nedelje na taj način biti moguće polaganje kolokvijuma, na završni deo ispita će se ipak čekati do okončanja vanrednog stanja. Mi smo počeli da realizujemo nastavu na daljinu i uneli smo sve sadržaje koji su potrebni studentima, a aktivirili smo i pričaonice da u realnom vremenu mogu da komuniciraju studenti sa profesorima, kazao je Grubor. Iako je aprilski ispitni rok trebalo da počne sledeće nedelje, zbog obaveze održavanja završnog dela ispita na fakultetu, nije ga moguće realizovati.

Besplatna IT škola “Bootcamp” seli se u onlajn sferu

Obuka u razvoju veb stranica i testiranju softvera, koja je trebalo da se održi u niškim učioniocima, ipak će početi u virtuelnom svetu. Besplatni IT Bootcamp trebalo bi da počne krajem aprila, a mogu se prijaviti svi oni koji se nisu školovali za rad u IT industriji. Oni koji se prijave prvo prolaze testiranje, a najbolji će imati prilike da 10 nedelja stiču nova znanja. Osnivači i donatori Bootcamp škole su uspešni ljudi iz dijaspore, u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, u kojoj poručuju da se školarina ne plaća. Škola ima intenzivan i vrlo zahtevan program. Selekcija kandidata se obavlja u nekoliko ciklusa i biraju se izuzetni kandidati koji pokažu spremnost da budu redovni na nastavi, istrajni, ulože veliki trud i pokažu visoku motivisanost i spremnost da odgovore na velike zahteve IT industrije u kojoj će imati mogućnost da sa stečenim znanjem u IT Bootcamp-u nađu radno mesto ili praksu – navode u Fondaciji.

Cilj škole je, kažu, da se polaznici na najkvalitetniji način prekvalifikuju i da tako utabaju sebi put za posao u najbrže rastućem sektoru u svetu i Srbiji. U 2019. godini školu je završio 291 polaznik u Beogradu i Nišu, od kojih je, u IT kompanijama, 125 našlo posao ili praksu, odnosno 42%. Očekuje se da će se ovaj broj povećati u narednom periodu jer polaznici koji su kurseve završili u decembru 2019. trenutno prolaze proces selekcije u kompanijama – rekli su u Fondaciji Ana i Vlade Divac.

Medicinska škola u Novom Pazaru biće privremena bolnica

Medicinska škola „Dva heroja“ u Novom Pazaru biće privremena bolnica za inficirane korona virusom sa lakšom kliničkom slikom. Za specijalnu Covid bolnicu, u kojoj će biti stotinak kreveta, obezbeđeni su kreveti, medicinska oprema i ostala logistika. Gradska uprava je pozvala privrednike i građane da pomognu u opremanju ovog objekta. Potrebne su posteljine, ćebad, natkasne. Odluka da se privremena bolnica formira u Medicinskoj školi, koja se nalazi u krugu Opšte bolnice, doneta je nakon što su potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, članovi Gradskog štaba za vanredne situacije i vojni lekari iz Rusije, obišli školu i sportsku halu „Pendik“.

Prvobitno je kao covid bolnica, pominjana Specijalna bolnica u Novopazarskoj Banji, gde je na raspolganju bilo oko 240 postelja, ali se od toga odustalo, jer ta zdravstvena ustanova na trajnom smeštaju ima četrdesetak pacijenata. Prema poslednjim podacima, u Novom Pazaru ima 25 obolelih od korona virusa, među kojima je i troje dece od 0-5 godina.

Islamska zajednica nudi svoj internat za privremenu bolnicu

Krizni štab Mešihata Islamske zajednice (IZ) u Srbiji doneo je odluku, da smeštajne kapacitete internata muške Medrese u Novom Pazaru, ponudi Gradskom štabu za vanredne situacije za privremenu bolnicu za izolaciju pacijenata iz sandžačkih gradova, koji su inficirani korona virusom. Odluka je doneta na vanrednoj sednici Kriznog štaba, na kojoj je razmatrana situacija u Novom Pazaru. Predsednik Mešihata IZ u Srbiji muftija Mevlud Dudić u pismu upućenom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zatražio je da se svim muslimanima u bolnici na Sajmu i drugim zdravstvenim ustanovama omogući ishrana u skladu sa propisima islama i da se za pacijente, muslimanske veroispovesti obezbedi poseban prostor za obavljanje molitvi. Muftija Dudić veruje da će biti razumevanja za posebnosti i potrebu svih pripadnika verskih zajednica i da će biti preduzeti konkretni i hitni koraci za udovoljavanje potreba muslimanima u Srbiji.

Od ponedeljka 6. aprila popodne, broj zaraženih korona virusom u Novom Pazaru popeo se na 25, među kojima je i troje dece starosti do 8 godina. Oni sa blažom kliničkom slikom prebačeni su u privremenu bolnicu na Sajmu. Danas bi trebalo da bude doneta odluka gde će, u ovom gradu, biti formirana privremena bolnica, u Medicinskoj školi „Dva heroja“ ili u sportskoj hali „Penduk“. Radovi na opremanju tog prostora počinju odmah.

Niš: Studenstki i učenički domovi postaju privremene bolnice

Objekti Studentskog cetra i Domova učenika u Nišu od danas se pripremaju za privremene bolnice u kojima će biti smešteni lakši pacijenti zaraženi virusom korona, što znači da će Niš imati oko 300 postelja više za takve pacijente. Gradonačelnik Niša Darko Bulatović kazao je da je doneta naredba da se Studentski centar u Nišu stavi na raspolaganje Štabu za vanredne situacije za pravljenje privremenih bolnica za lakše pacijente zaražene virusom korona, kao i objekti Doma učenika. Kako je naveo, pored hale Čair, hale koja se nalazi pored nje, hale škola “Mike Antić” i “Duško Radović”, koje su već preuređene u privremene bolnice, priprema se Studentski dom pored Kliničkog centra, čiji je kapacitet oko 200 kreveta, a tu su i dva Doma učenika koji imaju kapacitet za oko 240 i 50 osoba.

Vremeplov:  Komunisti za borbu protiv okupatora

Na današnji dan 10. aprila 1941. godine  Komunistička partija Jugoslavije donela je odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta KPJ premešteno je iz Zagreba u Beograd.

Vremeplov: Rođen Grocijus

   Na današnji dan 10. aprila 1583. godine rođen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač nauke o međunarodnom pravu.

Vremeplov: Rođen Pulicer

U Mađarskoj je na današnji dan 10. aprila 1847. godine rođen Džozef Pulicer osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje “Pulicerova nagrada” za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku školu.

Vremeplov: Umro Ogist Limijer

Na današnji dan 10. aprila 1954. godine umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani “Gran kafe” braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu – “Ulazak voza u stanicu” i “Radnici izlaze iz fabrike”.

Vremeplov: Umro Lagranž

Francuski  matematičar i astronom Luj Lagranž umro je na današnji dan 10. aprila  1813. godine. Rođen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike u artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije (“Analitička mehanika”, “Teorija analitičkih funkcija I, II”). 

Vremeplov: Umro Robert Edvard

Na današnji dan 10. aprila 2013. godine umro je britanski naučnik Robert Edvard dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za vantelesnu oplodnju, postupka koji je milionima neplodnih parova omogućio da imaju decu.

Vremeplov: U Njujorku  održan srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu

U Njujorku je na današnji dan 10. aprila 1997  u “Korporaciji Karnegi” i pod pokroviteljstvom “Projekta za etničke odnose”, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, održan trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.

Vremeplov: Umro papa Grgur XIII

Na današnji dan 10. aprila 1585. godine umro je papa Grgur XIII (Gregorius), poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po njemu Gregorijanski.

Porodično nasilje u vreme izolacije

Širom sveta sprovedene su mere u izolaciji, a mnoge države beleže porast brojeva porodičnog nasilja.  Britanija, recimo, beleži porast od 65 odsto poziva za pomoć žrtvama nasilja u porodici, dok iz Ujedinjenih Nacija upozoravaju da žene iz siromašnijih zemalja i uopšte, siromašnijih domova, ređe traže pomoć i inače, pa se očekuje da je tako i u ovoj situaciji

Već smo pisali i o Francuskoj, gde je po ugledu na Španiju, uvedena tajna reč, odnosno šifra, za žrtve nasilja koje ni u apoteci ne mogu da otvoreno potraže pomoć, te je “maska 19” postala šifra za takve slučajeve. Postoje, s druge strane, i zemlje koje ženama u vreme izolacije daju skandalozna uputstva, poput toga da “ne zvocaju muževima” i time ih teraju iz kuće.

A BBC je nedavno razgovarao sa dve žene koje su trenutno u kućnoj izolaciji sa nasilnim partnerima.

Gita, Indija Intervju sa Gitom, napominje BBC, obavljen je dan pre nego što je Indija objavila potpunu izolaciju u trajanju od 21 dan. Gita se obično budi oko 5 ujutro. Kraj nje na podu leži muž, koji glasno hrče. Prošle noći kući je došao nervozan i pijan. On je vozač rikše, a zbog mera izolacije, ima minimalan broj mušterija, pa umesto uobičajenih 1500 rupija dnevno, zaradi najviše 700. Dok on besni po kući i baca flašu o zid, deca se skrivaju iza Gite, tražeći zaštitu. Na svu sreću, njen suprug je brzo nakon toga zaspao. – Trebalo mi je malo vremena da smirim decu. Viđali su i ranije oca besnog, ali sada je van sebe. Mada, i ranije su ga viđali da lomi nameštaj i čupa me – kaže ona.

Gitu je muž udario više puta nego što može i da se seti. Prvi put bilo je njihove prve bračne noći. Već je pokušala da ga ostavi, ali on joj ne dozvoljava da povede i decu. Zato je i dalje sa njim. Žive u siromašnom, ruralnom području.  Svakog dana Gita pešači oko kilometar do najbližeg bunara odakle donosi vodu za celu porodicu za taj dan. Kada odnese vodu kući, sa komšijama čeka dostavljača povrća koji stiže u njihov kraj sa kolicima punim robe. Kada kupi onoliko koliko može da priušti, krene sa spremanjem doručka. Njen suprug odlazi na posao oko sedam, vraća se u vreme ručka nakon čega drema, a potom opet odlazi nakon što se dvoje starije dece vrate iz škole. – Sve se potpuno promenilo otkad su škole zatvorene. Deca su stalno kod kuće i dodatno ga iritiraju. Obično sav bes istresa na mene, ali sada je počeo da se dere i na njih. Tada moram da mu nekako skrenem pažnju na sebe, da usmerim ka sebi njegov bes. Ali mnogo vremena provodimo zajedno, moje taktike sve ređe pale – kaže Gita.

Imala je Gita plan. Dok je njen muž odlazio na posao, nakon što bi završila svoje domaće poslove, otišla bi u susedstvo, gde su organizovani časovi za žene koje bi tamo učile da šiju, čitaju i pišu. Želela je da nauči neku veštinu kako bi mogla da obezbedi beg sebi i deci. Tamo je upoznala i savetnike koji su obučeni da pomognu ženama u ovakvim situacijama. Međutim, odtakd je Indija 24. marta uvela totalne mere izolacije, i ovo je zaustavljeno. Časovi su okončani, a savetnici nemaju načina da dođu do ugroženih žena. – Potpuni karantin znači da su žene ugroženije nego ikada ranije. Svi su dodatno nervozni, a već nasilni partneri nasilniji su nego ikada – upozorava Vimleš Solanki, volonter u organizaciji za pomoć ženama.

Kai, Njujork Kai je tinejdžerka koja je ovih dana kročila u kuću u koju se zarekla da više nikad neće ući. To je kuća u kojoj živi njen otac koji ju je godinama zlostavljao, seksualno i fizički.- Mama kaže da dođem kod tebe – napisala mu je poruku.- Dobro – uzvratio je otac.Njena majka radila je kao prodavačica. Verovale su da će se situacija sa korona virusom brzo stabilizovati. Međutim, umesto toga, situacija je sve dramatičnija, a radnja u kojoj radi je zatvorena. Radnici su dobili otkaze.

Kaina majka radila je za 15 dolara na sat. Nakon otkaza, ostala je i bez zdravstvenog osiguranja. I inače je bila krhkog mentalnog zdravlja, a ovo ju je, kaže Kai, dotuklo. Počela je da govori nepovezano, da radi čudne stvari, i na kraju joj rekla da ide kod oca. Kai je otišla u svoju sobu, nadajući se da će se majka predomisliti. Međutim, kada je konačno izašla iz sobe, majka ju je pitala: “Zašto si i dalje ovde?”. Kai tek nekoliko meseci ide na terapiju zbog godina fizičkog i seksualnog nasilja koje je pretrpela od strane oca. Kaže da je zlostavlja od malih nogu. I dalje nije sve detalje otkrila majci i sestri. Taman je, kaže, počela da se oporavlja kada joj je saopšteno da savetovalište više ne može da radi zbog korona virusa. A onda, stigla je i vest da mora da ide kod oca. – Ovde je sve vreme, stalno je u kući. Tokom dana gleda TV ili je na kompjuteru, noću ga čujem kako gleda porno filmove – šapuće novinarki.

Otkad je kod oca, praktično ne spava. Njena vrata nemaju ključ pa se oseća dodatno nesigurno. Uvek je, kaže, postojala rutina u pogledu toga kada je otac zlostavlja – to se dešavalo samo onda kada bi ga nečim uznemirila. Zato sada ne mrda iz svoje sobe osim do kupatila i kuhinje, onda kada njega ne čuje. Pokušava da mu minimalno bude na oku.- Nije još uvek ništa pokušao, ali iščekivanje me ubija – kaže Kai, dodajući da se nada da će joj majka uskoro dozvoliti da se vrati kući, ili da će se makar pandemija uskoro završiti kako bi mogla da pobegne od oca i snađe se sama.

U Hrvatskoj srednjoškolac dobio jedinicu onlajn iz fizičkog

Ocenjivanja učenika u školi na daljinu u Hrvatskoj nema do aprila, piše zagrebački Jutarnji list i dodaje da, neki profesori ne štede s uterivanjem discipline jer je jedan srednjoškolac na istoku zemlje dobio jedinicu u onlajn školi, i to iz – fizičkog. “Profesor je postavio aplikaciju u koju je dete trebalo da pošalje dokaz da je odradilo neke vežbe, odnosno da izmeri puls. Kako to nije učinilo do predviđenog roka, profesor mu je dao ‘jedinicu’ u formi beleške koja je ušla u e-dnevnik”, piše Jutarnji list.

Poruka nade svetu: Virtuelni hor 700 dece otpevao “Nessun dorma”

Najveći virtuelni hor na svetu – koji čini 700 dece, preneo je poruku nade i solidarnosti tokom pandemije koronavirusa. Muzička asocijacija “Europa InCanto” pozvala je decu iz Italije i Evrope da otpevaju čuvenu ariju iz opere “Turandot” Đakoma Pučinija “Nessun dorma”. Na inicijativu je pristiglo 700 snimaka dece koji su širom sveta pevali, vođeni aplikacijom “Scuola InCanto”, piše Republika. Rezultat inicijative je veliki hor praćen virtuelnim orkestrom muzičara orkestra EICO-Europa InCanto, uz dirigenta Đermana Nerija, koji je na društvenim mrežama pozdravljen oduševljenim komentarima. https://www.youtube.com/watch?v=MZWmikiJVIQ&feature=emb_logo