Hočevar: Korona virus zadao udarac čoveku na najosetljivijem mestu

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je vernicima predstojeći Uskrs po gregorijanskom kalendaru i u uskršnjoj poruci ocenio da je korona virus zadao udarac čoveku na najosetljivijem mestu i zapitao zar nam sadašnja pandemija virusa ne potvrđuje da smo svi jedna jedinstvena porodica svih naroda, jezika, boja kože i kultura. Po kovidu 19, “Ti, Sine Božji, očigledno nas upućuješ da treba što bolje da slušamo jedni druge, da dublje u nama odjeknu vapaji drugih, da dalekosežnije proučavamo povest tih drugih”, ocenio je Hočevar. “Koliko će još samo biti potrebno poslušnosti da bismo dublje spoznali da je celokupno čovečanstvo samo jedna mala porodica u kojoj odjekuje baš svaki pojedinačni korak i najmanji pokret ruke – bilo pozitivno, bilo negativno”, upitao se Hočevar. Uskrs po gregorijanskom kalendaru ove godine se obeležava u nedelju, 12. aprila.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je Uskrs poglavaru Srpske pravoslavne crkve patrijarhu Irineju, sveštenstvu i svim vernicima koji po Julijanskom kalendaru ove godine slave taj praznik 19. aprila, uz tradiocionalni pozdrav ‘‘Hristos vaskrese, vaistinu vaskrese’

Pojašnjenje u vezi s školskog kalendara

Zbog dilema oko izmenjenog školskog kalendara i nastupajućih praznika Pokrajinski sekretar za obrazovanje objavio je “Pojašnjenje u vezi s izmenom školskog kalendara obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine za školsku 2019/2020. godinu”. Pojašnjenje možete preuzeti sa našeg sajta  u prozoru “Preuzimanje”.

 (→Dokumenta)

GCE 2020: Fokus na finansiranju obrazovanja

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Podećamo i da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom  „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“ GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom  i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa „Obrazovanje 2030“ i dostizanje  SDG4.

“Globalna nedelja akcije” jedna je od glavnih akcija u svetskom obrazovnom pokretu. Svakoj nacionalnoj i regionalnoj obrazovnoj kampanji pruža se mogućnost da se istakne jedna oblast programa “Obrazovanja za sve” i ulože ciljani napori za postizanje promena na terenu, uz dodatnu podršku Globalnoj kampanji za obrazovanje (GCE) i uz udruživanje i aktivizam sa  milionima članova širom sveta da bi se ostvario taj cilj.

GAWE 2020  predlaže preporuke civilnog društva na ubrzane akcije za dostizanje SDG4, fokusirajući se na jednu sveobuhvatnu temu – Finansiranje obrazovanja i četiri podteme;  ravnopravnost i nediskriminacija, obrazovanje u vanrednim situacijama, učešće mladih i transformativno obrazovanje, naglašavajući ulogu nastavnika.

Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) je pokret civilnog društva koji promoviše i brani pravo na obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo. Osnovan je 1999. godine na Svetskom obrazovnom forumu u Dakaru. Globalna nedelja akcije za obrazovanje GAWE), kao godišnja svetska kampanja, organizuje se od strane GCE još od 2001. godine.

Šarčević odbio da i SBB emituje onlaj nastavu!

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upućen je dopis pre 15 dana od strane kompanije SBB sa predlogom dodatne pomoći učenicima osnovnih i srednjih škola koji bi pratili učenje na daljinu.

“Kabinet Ministarstva je prosledio dopis nižim instancama i ministar nije do danas (9. april) bio upoznat sa ponudom. U periodu kada je poslat dopis Ministarstvu (26.marta) već je postignut dogovor sa Radio televizijom Srbije i počelo je emitovanje programa na kanalima RTS 2, RTS 3 i RTS Planeta.  Prema informacijama koje je dobilo ministarstvo pomenuti kanali RTS-a pokrivaju 98% gledalaca u Srbiji što uključuje i SBB mrežu na kojima se emituje”, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo prosvete.

U periodu kada je počelo snimanje učenja na daljinu razgovaralo se sa nekoliko televizija koje imaju nacionalnu pokrivenost, ali mnogi nisu mogli da omoguće resurse koji su bili potrebni za realizaciju snimanja i monataže, sem RTS-a i zato je sa njima postignut dogovor na obostrano zadovoljstvo. Sa nekoliko televizija koje su lokalnog karaktera takođe smo dogovorili saradnju, jer oni pokrivaju nacionalne manjine, izjavio je ministarMladen Šarčević. Emitovanje na tri kanala Radio televizije Srbije u ovom trenutku zadovoljava potrebe nastave na daljinu.

Preporuke za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 1. aprila 2020. godine uputilo dopis koordinatorima i članovima opštinskih interresornih komisija preporuke za rad Komisije. Cilj preporuke je organizovanje rada Komisija za procenu potreba za dodatnim obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim podrškama detetu, učeniku i odraslom, a u skladu sa merama Vlade Republike Srbije na sprečavanju širenja koronavirusa.

Nesmetan rad  Komisija je važan za ostvarivanje prava na dodatnu obrazovnu, zdravstvenu i socijalnu podršku,  a posebno je važno da mišljenje Komisije blagovremeno dobiju deca koja se upisuju u prvi razred osnovne škole i učenici koji se upisuju u prvi razred srednje škole. Dopis ministarstva možete preuzeti na linku Odseka za ljudska i manjinska prava u delu koji se odnosi na socijalnu inkluziju http://www.mpn.gov.rs/grupa-za-inkluziju/

Od Vaskrsa novi sistem onlajn nastave

Onlajn nastava uskoro će dobiti drugačiji izgled, jer će nastavnici snimati časove u svom domu. Snimanje probnih materijala i uhodavanje na novi, bezbedniji režim, ali i viši nivo onlajna, već je počelo. Nova nastava krenuće najverovatnije od Vaskrsa, a do tada će po predviđenoj šemi biti emitovani časovi koji su snimljeni ranije. Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže za “Blic” da se unapred računalo na kritičnu petu i šestu nedelju, period u koji Srbija ulazi, tako da je sve pripremljeno. On za taj list otkriva kako će izgledati novi model onlajn nastave. – Nabavljen je novi softver i oprema koji će omogućiti da nastavno osoblje više ne ide u školu kako bi se, kao do sada, snimala nastava. Time će svi biti manje izloženi riziku od korona virusa. Dakle, nastavnici će časove snimati u svojoj kući, a ostatak procedure, montaža i emitovanje idu kao i do sada preko RTS – kaže ministar Šarčević.

Umesto školske table, koju su do sada viđali tokom časova, đaci će imati prezentaciju koju su nastavnici pripremili za taj čas. Uz glas profesora, najverovatnije u uglu ekrana zbog bolje interakcije biće predavač. – Ovakva nastava koja je još jedna podignuta lestvica naviše kada je reč o onlajn nastavi moguća je zahvaljujući donaciji Unicefa. Dobili smo upit 25. marta od Unicefa, sa kojima odlično sarađujemo, da li je potrebna pomoć kada je reč o deci. Moji saradnici su dali predlog da uzmemo softver i 40 licenci. Već smo krenuli ka boljem modelu, koji je i manje rizičan za predavače – ističe ministar.

Kako kaže, već su napravljene demo verzije ovakve onlajn nastave, koje su kompatibilne sa onim što radi RTS na kome će ti časovi biti i ubuduće prenošeni. Ministarstvo ima 70 laptopova koji su dar američke vlade, a na 40 su već instalirani novi softveri. – Pokazalo se da smo za bukvalno nekoliko dana postavili onlajn nastavu, i ovakav način predavanja ćemo nastaviti i kada prođe epidemija za bolesnu decu, sportiste, đake koji žive daleko od škole – kaže ministar.

Saša Stojanović, IT stručnjak iz Ministarstva prosvete kaže za “Blic” da je od početka izbijanja epidemije planiran i režim rada i nastavnika od kuće. – Trenutno smo u procesu instalacije. Sve što nastavnik prikazuje na svom ekranu, piše mišom… biće i na TV ekranu dece. Ovo jeste zaista novi viši nivo onlajn nastave – kaže Stojanović.

Književnost potrebna, poboljšava pamćenje, oslobađanja od trauma

“Ubrzane živote, u kojima smo se zbog previše obaveza otuđili i od sebe i od drugih, zaustavila je epidemija”, izjavio je književnik i univerzitetski profesor Mihajlo Pantić i dodao “da se svakako treba kloniti teških misli i obavezno treba biti pozitivan”. Suočenost sami sa sobom, osećaj samoće, osnovna je odlika borbe sa ovim virusom, a Pantić u razgovoru za Tanjug kaže da je ovakva situacija ključni paradoks savremenog sveta. “Što je više ljudi na planeti, sve smo usamljeniji. Trenutno stanje samo naglašava tu činjenicu. Na sreću, i dalje postoji bezbroj načina prevazilaženja usamljenosti, ljubav i uzajamno poverenje prvi su među njima”, kaže Pantić. Na pitanje da li nas ova situacija može nečemu naučiti i hoćemo li iz nje izaći pametniji, profesor kaže da se svakako treba kloniti teških misli. “Obavezno treba da budemo pozitivni, uprkos tome što nas istorija prema onoj pohabanoj ali i dalje delujućoj maksimi jedino uči da se od nje ništa ne može naučiti. Život će ići dalje, kao i do sada, neuhvatljivim tokom. Nažalost, shodno našem antropološkom kodu, davaće prednost samodestrukciji”, smatra Pantić i dodaje da ne vidi, uprkos željenom optimizmu, da će i posle ovoga biti suprotno.

Književnosti je u ovom trenutku potrebna, da nije, kako kaže, civilizacija ne bi pisala toliko milenijuma, ali u našem dobu njena društvena uloga nije do kraja razaznatljiva. Ona je svakako oblik trajnijeg pamćenja, vid oslobađanja od trauma, akumulacija najrazličitijih znanja, na kraju krajeva, pruža nam mogućnost da budemo bolji nego što inače jesmo. Pametniji smo u knjigama nego u svakidašnjem životu”, kaže književnik. Pominjemo i da je veliki broj pisaca napisao neka od svojih najvećih dela dok su bili u izolaciji, a o tome kako ona utiče na mislećeg čoveka i da li kod njega budi inspiraciju, kaže da je pisanje oduvek bio monaški posao. “Sedi čovek nad listom papira ili pred kompjuterskim ekranom i traga za rečju koja mu je u tom času potrebna. To, dakle nije ona vrsta samoće na koju smo ovih dana osuđeni. Svako znanje, iskustvo, sećanje, svaki ožiljak i svaka ljubav, svaki susret sa svetom, mogući je izvor onoga što nazivate inspiracijom. Samo je neizvestan čas kada će se pojaviti, jer se ona ne naručuje, nego pada s neba”, objašnjava.

Pisaće se i o ovim danima, jednom, to je naprosto neizbežno, smatra, a neki to već i čine – pišu dnevnike, blogove, anegdote, priče, pesme… Aleksandar Puškin pisao je za vreme epidemije kolere i kaže se da je tada seljanima poručio, u svom govoru sa predikaonice lokalne crkve: “Kolera vam je poslata, braćo, jer ne plaćate dažbine, a previše pijete”.

U trenutku smo kada je čovek ponovo bespomoćan pred epidemijom, a na pitanje zbog čega je nas zadesila ova situacija, profesor smatra da nije reč o kazni neke fatumske sile, nego o ozbiljnom upozorenju prirode. “Čovek se isuviše uzneo u svojoj oholosti, u prividu svemoći, dok u prirodnom sistemu on nije ništa više od bubašvabe; maleni stvor, oročen vremenom, s rizikom da bude zgažen cipelom ili umoren virusom, što je u krajnjem slučaju svejedno, ishod je uvek isti. U današnjem svetu, ma koliko je on dao prednost tehnološkom progresu, i dalje postoji veliki višak iracionalnosti, a tako gde nema jasnih odgovora, deluju predrasude i teorije zavere”, kaže Pantić.

S obzirom da je Filološki fakultet na kome predaje, zatvoren zbog vanrednog stanja, predavanja se odvijaju preko interneta, a utisci su, kako kaže, pozitivni. “Ma koliko smo, sa dobrim razlozima, skloni da u današnjem dominantnom načinu ljudskog komuniciranja vidimo najgore osobine, otuđenost, redukciju jezika, plitkost i brzinu misli i rasutu pažnju, mislim da u ovim danima takav vid uzajamnosti pokazuje i svoje dobre strane. U to se neposredno uveravam. Ponovo pišemo pisma, a ne poruke, razmenjujemo duhovitosti, učimo i otkrivamo zanimljive stvari..”, objašnjava prof. Pantić i zaključuje da svakako, neposredan kontakt ništa ne može do kraja zameniti, ali, “zamislite da nemamo i ovo što imamo – sveli bismo se na glas u pustinji”.

Sombor: Novi online sadržaji biblioteke

Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” Sombor ne odustaje od svojih sadašnjih i budućih korisnika i čitalaca. Sa željom da se ovaj težak period, u kojem se svi nalazimo, što lakše prebrodi, somborski bibliotekari su, pored stalno dostupnih digitalnih zbirki, periodičnih naslova i e-publikacija na sajtu biblioteke, svojim sugrađanima ponudili nove digitalne sadržaje. Na društvenim mrežama i zvaničnom sajtu: www.biblioso.org.rs  preporučujemo raznovrsne online kulturne sadržaje: koncerte, pozorišne predstave, tribine i naučna predavanja, kako ustanova kulture iz našeg grada, tako i drugih ustanova kulture iz Srbije.

Čitamo za vas: Bibliotekarke Dečjeg odeljenja naše biblioteke, za naše najmlađe čitaju priče, bajke i pesme, iz bogate online zbirke Srpske dečje biblioteke (ustupljena autorska prava). Video snimci dostupni su na Facebook stranici Dečjeg odeljenja i Youtube kanalu Biblioteke.

A šta vi čitate? – U želji da vreme koje ljudi provode u kućama bude što kreativnije i sadržajnije, pokrenuli smo akciju, kojom putem video poruka naših poznatih književnika, radnika u kulturi, saradnika GBKB, autora čije knjige smo objavili i čija dela smo promovisali, želimo da održimo kontakt sa našim sadašnjim, a kada se vratimo redovnim aktivnostima i nekim budućim korisnicima.

Ukoliko neko od naših korisnika – čitalaca, želi da se priključi ovoj akciji, potrebno je da kratak video zapis (maksimalno do 60 sekundi) pošalje na email adresu gbkb@gmail.com. Video zapise sa preporukom za čitanje, savetom kako oplemeniti vreme u izolaciji, odrecitovanom autorskom pesmom ili pročitanom autorskom pričom, zaduženi u biblioteci će razmotriti i one najbolje objaviti na našim online nalozima. Budimo odgovorni i čuvajmo jedni druge!

Zaposleni u vrtićima u Sjenici, bez plata, mole Vučića(!) za pomoć

Savez samostalnih sindikata Srbije, uputio je pismo predsedniku Aleksandru Vučiću u ime samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja sa molbom da pomogne zaposlenim u predškolskoj ustanovi „Maslačak“ u Sjenica. U pismu se, uz razumevanje za njegove obaveze i brige moli da založi svoj autoritet da se reši njihov problem, jer kako se navodi zaposleni u ovoj predškolskoj ustanovi u toku ove godine primili samo polovinu zarade za oktobar 2019. godine i to krajem februara, tako da im nedostaje novac za hranu, lekove i osnovne životne potrebe. Kako se navodi zbog prezaduženosti opštine pitanje je kada će uopšte dobiti zaradu u toku ovog meseca, pa su pored borbe sa epidemijom suočeni sa borbom za egzistenciju, jer za zaposlene na minimalnoj zaradi to znači 15000 dinara za protekla tri meseca.

Kako se navodi o problemima zaposlenih u PU „Maslačak“ Sjenica od decembra 2019. je upoznato resorno Ministarstvo, Vlada koji su u više navrata pokušavali bezuspešno da pomognu, jer je odgovornost na opštini da reše problem, a sada je obavešten i Krizni štab Vlade sa molbom za pomoć u paketima hrane i higijene za zaposlene. Reč je o tome, kako se navodi u pismu što čelnici lokalne samouprave tvrde da je višak zaposlenih u ovoj predškolskoj ustanovi razlog kašnjenja zarada, a opština na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih iz 2013. odobrava i planira budžet za 40 umesto 83(!!!) zaposlena koliko sad ima.

Predškolska ustanova se po ovom pitanju se obraćala i ministarstvu finansija pokušavajući da dobije uvećanje mase sredstava za 42.720.000 dinara za ovu godinu, što bi omogućilo isplatu plata svim zaposlenim prema normativu, navedeno je u pismu.

Vremeplov: Međunarodna organizacija rada

 Na današnji dan 11. aprila 1919 godine počela je da radi Međunarodna organizacija rada sa središtem u Ženevi, koja je posle stvaranja UN postala jedna od specijalizovanih agencija svetske organizacije.

Vremeplov:  Umro Prever

   Francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza” umro je na današnji dan 11. aprila 1977. godine. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

Vremeplov: Ubijen Slavko Ćuruvija

   U Beogradu je na današnji dan 11. aprila 1999. godine ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”. Ubistvo do danas  nije razjašnjeno.

Vremeplov: Rođen Parkinson

Na današnji dan 11. aprila 1755. godine rođen je engleski hirurg i paleontolog Džejms Parkinson, koji je otkrio i opisao nervnu bolest ekstrapiramidalnog sistema nazvanu prema njemu. Prvi je opisao apendicitis (zapaljenje slepog creva), objavio je više radova iz medicine i paleontološko delo “Organski ostaci ranijeg sveta”.

Vremeplov: Početak pregovora sa EU

Na današnji dan 12. aprila 2005. godine Evropska komisija je u Strazburu usvojila studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, kojom je njihovoj državnoj zajednici omogućen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. U oktobru te godine u Beogradu je svečano proglašen početak pregovora sa EU.

Vremeplov: Poginuo Vladimir Ćorović

 U avionskom udesu na današnji dan 12. aprila 1941. godine u Grčkoj poginuo je istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Botanička bašta na Paliluli

Na današnji dan 12. aprila 1890. godine počelo je uređivanje beogradske Botaničke bašte na Paliluli. Prva Bašta podignuta je 1855. u dvorištu konaka knjeginje Ljubice Obrenović. Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića, Ministarstvo prosvete Srbije je 1874. odredilo mesto za Botaničku baštu na kraju Dunavske ulice, ali je Bašta uništena 1888. prilikom izlivanja Dunava. Tada je kralj Milan Obrenović poklonio gradu imanje na Paliluli, pod uslovom da Botanička bašta bude nazvana “Jevremovac”, u znak sećanja na njegovog dedu Jevrema Obrenovića. Rođenog brata knjaza Miloša. Zastakljena bašta podignuta je 1892. Jevremovac je ostao trajna, do danas očuvana zadužbina Kralja Milana Obrenovića.

Vremeplov: Lansiran kosmički brod sa prvim kosmonautom

U orbitu oko Zemlje na današnji dan 12. aprila 1961. godine lansiran je sovjetski kosmički brod “Vastok I” s majorom Jurijem Gagarinom (28), prvim svetskim kosmonautom. Brod je načinio krug oko planete za 108 minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

Vremeplov: Ofanziva JA na Sremskom frontu

Na  današnji dan 12. aprila 1945. godine posle višemesečnih rovovskih borbi, počela je ofanziva Jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu na Sremskom frontu, okončana probijanjem nemačke odbrane, što je omogućilo završne operacije za oslobođenje Jugoslavije. Cena proboja bila je veoma visoka: poginulo je najmanje 30.000 novomobilisanih mladića iz Srbije, poslatih na Sremski front praktično bez obuke.

Vremeplov: Nemačke trupe zauzele Beograd

Nemačke trupe zauzele su na današnji dan 12. aprila 1941. godine  u Drugom svetskom ratu Beograd. Prestonicu Jugoslavije, koja je prethodno proglašena za nebranjeni grad, zaposeo je tada jedan nemački poručnik koji je, sa svojim vodom, desantnim čamcem prešao Dunav iz Banata.

Vremeplov: Proboj Sremskog fronta

Sremski front je formiran u Drugom svetskom ratu, krajem 1944. godine, od strane nemačke vojske koja se povlačila iz oblasti Beograda. Punih 175 dana, od 21. oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine vođena je bitka u kojoj je sa obe strane učestvovalo oko 250.000 vojnika. U teškim i krvavim borbama, na snegu i vetru, poginulo je oko 13.500 jugoslovenskih vojnika, uglavnom mladića iz Srbije i Crne Gore, 1.100 pripadnika Crvene Armije, 630 pripadnika bugarske Narodne Armije i 163 Italijana iz sastava jugoslovenskih jedinica.

Posle rata na području Opštine Šid podignut je Spomen-park “Sremski front”, danas nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja koje nas svake godine podseća na nekadašnje ideale koji su doneli slobodu narodima.

Vremeplov: Umro Ruzvelt

Na današnji dan 12. aprila 1945. godine umro je američki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. Iako od 1921. paralizovan, godine 1928. postao je guverner države Njujork, a kao kandidat Demokratske stranke prvi put je izabran za predsednika u vreme velike ekonomske krize. Drugi put je izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put 1944, što je jedinstven slučaj u istoriji SAD. Ublažio je krizu političko-ekonomskim konceptom poznatim kao “Nju dil” (Nova pogodba), odnosno socijalnim i privrednim reformama. Rukovodio se politikom “dobrog susedstva” prema latinoameričkim zemljama, a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o četiri slobode: misli, vere, od bede i od straha. Te godine je njegovom zaslugom usvojen Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je tradicionalnu politiku izolacionizma i energično je stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu, što će se pokazati kao prelom u spoljnoj politici SAD, i početak novog kursa koji traje i danas.

Vremeplov: Krstaši zauzeli Konstantinopolj

Krstaši koji su u Četvrtom krstaškom ratu krenuli u Svetu zemlju da oslobode Hristov grob, na današnji dan 12. aprila 1204. godine zauzeli su Konstantinopolj (Carigrad), pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. Vizantija ga je povratila 1261. Pod tursku vlast pao je 1453. i kao Istanbul bio prestonica Osmanlijskog carstva do 1923.

Kako deca podnose mere donete u vanrednom stanju?

Nakon što je globalno proglašena pandemija bolesti COVID-19, a u Srbiji uvedeno vanredno stanje, Mreža organizacija za decu Srbije je sprovela istraživanje o tome kako na decu utiču mere donete u vanrednom stanju. U istraživanju je učestvovalo 1571 dete od 5 do 18 godina iz cele Srbije preko onlajn upitnika. Podaci su prikupljeni anonimno i na dobrovoljnoj osnovi. Deca su nam putem onlajn upitnika dala odgovore na to kako se do sada nose sa krizom i kako mere u vanrednom stanju utiču na njih; šta ih najviše brine i šta im nedostaje. Analiza istraživanja uticaja mera vanrednog stanja na decu tokom pandemije COVID-19  u   Srbiji „Biti  dete  za  vreme  pandemije COVID-19“ je dostupna  onlajn.       Podaci su prikupljeni tokom četvrte nedelje vanrednog stanja u Srbiji (od 30. marta. do 3. aprila). Najveći broj odgovora, preko 70 odsto, stigao je u prva dva dana od distribuiranja upitnika, što može biti pokazatelj toga koliko je deci značajno da se njihov glas čuje, objašnjavaju iz Mreže.

Zaključci istraživanja

– Restriktivne mere donete u vanrednom stanju u značajnoj meri odnose se na decu: vrtići i škole prestali su sa radom; kretanje je ograničeno; mogućnost da se vide sa svojim vršnjacima deci je ograničena i ne preporučuje se; nastava se odvija na daljinu, putem različitih aplikacija, i preko kanala Radio-televizije Srbije.

– Deca su izložena produženom strahu od opasnosti da se zaraze virusom korona.

– Deca koja imaju porodično okruženje koje je više podržavajuće bolje se prilagođavaju na krizu i vanredno stanje.

– Većina dece je za virus korona saznala preko televizije ili interneta, samo petina od roditelja. Ipak, u najvećem broju slučajeva su im roditelji glavni izvori informacija o pandemiji i bolesti COVID-19.

– Deca izveštavaju da im najviše nedostaju socijalne aktivnosti (društvo, druženje, prijatelji, izlasci) i sloboda kretanja. U značajnom procentu su izjavila da im nedostaje škola, ali, sudeći po nekim odgovorima, nedostaje im pre svega socijalni aspekt ovih ustanova, a ne edukativni.

– U vezi sa restriktivnim merama i vanrednim stanjem, kojem se na nazire kraj,  i produženim strahom od COVID-19 je i briga dece zbog neizvesnosti (koliko će trajati vanredno stanje i pandemija COVID-19, kako će se odvijati, kako će dobiti ocene, kako će upisati srednju školu). Na prvom mestu se brinu za zdravlje bliskih osoba, članova porodica, ali i drugih ljudi, uključujući brigu o tome da neko od njih može umreti.

– Određeni procenat dece postavlja egzistencijalna pitanja (da li će porodica imati dovoljno novca, da li će imati dovoljno hrane) i boje se mogućnosti dodatnog ograničavanja slobode i novih zabrana kretanja.

– Posebno zabrinjava to što se čini da deca prepoznaju potencijalno stigmatizovanje ljudi koji obole od COVID-19. To se ogleda u odgovorima dece koja se boje da ne prenesu virus bliskim ljudima, jer će onda biti „kriva“ ako se neko od njih razboli.

– Deca svoje brige najčešće dele sa roditeljima, zatim drugarima i drugim članovima porodice, i na kraju nastavnicima.

– Najveći broj dece (83.3 odsto) izjavilo je da nema problema sa onlajn nastavom.

– Skoro polovina dece poseduje svoj lični računar (48.3 odsto), 37 odsto deli računar sa ukućanima, a 14.7 odsto dece uopšte nema pristup računaru.

– Deca su u velikoj meri zadovoljna komunikacijom sa nastavnicima, ali nešto manje zadovoljna time koliko roditelji/staratelji mogu da im objasne delove gradiva koje ne razumeju.

– Značajno veće probleme u nastavi imaju deca koja su manje zadovoljna komunikacijom sa nastavnicima.

U vezi sa nastavom na daljinu deca su prijavljivala da imaju problem sa internetom (pristup internetu, loša veza); sa tim da nemaju kome da se jave kada im nešto nije jasno iz gradiva; da se slajdovi brzo smenjuju na TV-u i ne mogu uvek sve da pročitaju što piše na njima; ako nastavnici koriste različite aplikacije ostaju bez dovoljno memorijskog prostora na pametnim telefonima.

Nobelovac došao do saznanja kada će korona nestati?

Nobelovac Majkl Levit, američko – britansko – izraelski biofizičar, nije otkrio kako se leči koronavirus ni lek, već je samo učinio ono što najbolje radi: ukrštao brojeve. Statistički podaci doveli su ga do zaključka da će se, suprotno mračnim prognozama koje se prodaju, širenje virusa zaustaviti. Njegove prognoze pokazale su se tačnim: broj novih slučajeva prijavljenih svakog dana počeo je da pada od 7. februara. Nedelju dana kasnije, stopa smrtnosti je takođe počela da opada. Levit je 2013. dobio Nobelovu nagradu za hemiju za “razvoj modela s višestrukim skalama za složene hemijske sisteme”. Ni na koji način nije imao nameru da bude prorok koji najavljuje kraj kuge: dogodilo se slučajno. “Stopa zaraze virusom u provinciji Hubei svakodnevno se povećavala za 30 odsto – to je zastrašujuća statistika. Nisam stručnjak za grip, ali mogu da analiziram brojke i to je eksponencijalni rast. Prema ovoj brzini, čitav svet je trebao da bude zaražen u roku od 90 dana”, rekao je on.

Ali tada se trend promenio. Kad je Levit 1. februara počeo analizirati podatke, Hubei je imao 1.800 novih slučajeva svaki dan, a u roku od šest dana taj je broj dostigao 4.700, rekao je. “A onda, 7. februara, broj novih infekcija počeo je linearno da pada i nije prestao. Sedmicu dana kasnije isto se dogodilo i s brojem umrlih. Ova dramatična promena krive obeležila je srednju tačku i omogućila bolje predviđanje vremena kad će se pandemija završiti. Na osnovu toga zaključio sam da će se situacija u celoj Kini poboljšati u roku od dve sedmice. I zaista, sada je vrlo malo novih slučajeva infekcije”.

Svakodnevno se prijavljuju novi brojevi različitih entiteta, poput Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Levit je počeo da šalje redovne izveštaje svojim kineskim prijateljima. Na osnovu sve manjeg broja slučajeva zaraze i smrtnih slučajeva, rekao je, virus će iz Kine verovatno nestati do kraja marta.  U početku je, rekao je Levit, svaki bolesnik sa koronavirusom u Kini u proseku zarazio 2,2 ljudi dnevno – što može napomenuti eksponencijalni rast koji može samo dovesti do katastrofe. “Ali tada je počeo opadati, a broj novih dnevnih infekcija sada je gotovo nula”. Ponovo je uporedio to sa kamatnim stopama: „čak i ako kamatna stopa i dalje opada, ipak zarađujete. Iznos koji ste uložili ne umanjuje se, samo raste sporije. Kada razgovaraju o bolestima, ljudi se puno plaše jer svakodnevno slušaju o novim slučajevima. Ali činjenica da se stopa zaraze usporava znači da je kraj pandemije blizu”.

Prema tome, postoji nekoliko razloga za to. „U eksponencijalnim modelima rasta pretpostavljate da se novi ljudi mogu zaraziti svaki dan, jer stalno upoznajete nove ljude. Ali, ako se uzme u obzir vaš društveni krug, u osnovi se svakodnevno susrećete s istim ljudima. Možete na primer upoznati nove ljude u javnom prevozu; ali čak i u autobusu, nakon nekog vremena većina putnika će biti zaražena ili imuna. Još jedan razlog zašto stopa zaraze usporava ima veze sa smernicama fizičke udaljenosti. “Ne zagrlite svaku osobu koju sada sretnete na ulici i izbegavaćete da se susretnete licem u lice s nekim ko ima prehladu, kao što smo to uradili mi”, rekao je Levit. “Što se više pridržavate, više možete zadržati infekciju pod kontrolom. Dakle, pod tim okolnostima, prevoznik će zaraziti samo 1,5 ljudi svaka tri dana i stopa će nastaviti da opada”.

Prema kazivanju Levita, karantin čini razliku, ali na postoje i drugi faktori. „Znamo da je Kina bila pod gotovo potpunom karantinom, ljudi su samo napustili dom radi kupovine i izbegavali su kontakt sa drugima. U Wuhanu, koji je imao najveći broj slučajeva infekcije u provinciji Hubei, svi su imali šansu da se zaraze, ali samo 3 odsto ih se zarazilo“, objasnio je. “Čak i na Dijamantnoj princezi (brodu virusom pogođenim) stopa zaraze nije bila veća od 20 odsto. Na temelju tih statistika, rekao je Levit, zaključio je da su mnogi ljudi prirodno imuni na virus. Eksplozija slučajeva u Italiji zabrinjava, rekao je Levit, ali procenjuje da je to rezultat većeg procenta starijih ljudi nego u Kini, Francuskoj ili Španiji. Kina je to uradila sjajno i uspela je steći potpunu kontrolu virusa, rekao je Levit. Levit ne želi da daje globalne prognoze. U Kini, kako je rekao, broj novih infekcija uskoro će dostići nulu, a Južna Koreja je prošla srednja tačka i već tome može videti kraj. Što se tiče ostatka sveta, još je teško reći, rekao je on. Završiće se kada će svi oni koji su bolesni sresti samo ljude koje su već zarazili”.