Ministar prosvete Mladen Šarčević kazao je u subotu da je moguće da se đaci u Srbiji vrate u školske klupe u junu. – To bi mogao da bude početak juna, imamo sve spremno da to bude završeno do kraja juna – rekao je Šarčević. On je napomenuo da je zabrinut za više od 100.000 nastavnika koji će biti rizična grupa kada počne nastava. – Nisam voljan da se to desi brzo, školska godina traje do 31. avgusta. Svi zaslužuju neku vrstu predaha, mislim da imamo dovoljno vremena, imamo ceo maj. Mi u maju radimo nastavu na daljinu – kazao je on.
Proba male mature 22, 23. i 24. aprila
Proba male mature biće održana 22, 23. i 24. aprila, po redu srpski, matematika i kombinovani test, najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da se do sada za specijalizovana odeljenja gimnazija prijavilo 8.736 nadarenih učenika. Šarčević je Tanjugu kazao da će se mala matura izvesti tako što će zadaci biti distribuirani putem onlajn platformi i RTS-a, a đaci će imati jako puno vremena, odnosno 12 sati.
GCE 2020: Globalni pokret za pravo na obrazovanje
Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“.
Pokret GCE promoviše i brani obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo i mobiliše javnosti da vrši pritisak na vlade. Pokret je osnovan 1999. godine, na Svetskom forumu za obrazovanje u Dakaru. To je platforma za objedinjavanje i koordinaciju glasova civilnog društva u odnosu na globalni obrazovni program. Posle Dakara, organizacije koje su se okupile da bi formirale GCE, obavezale su se da nastave svoju saradnju, radeći da se izgradi pokret civilnog društva koji bi vlade i donosioce odluka podsećao na odgovornost da ispune obećanja sadržana u programu Obrazovanja za sve.
Od tada, pokret je znatno porastao, posebno kroz širenje i konsolidaciju koalicija civilnog društva, delujući nezavisno, ali solidarno da mobiliše građane i p(r)oziva vlade da ostvare pravo na obrazovanje kroz pružanje univerzalnih, kvalitetnih, besplatnih i javnih osnova obrazovanja dece i odraslih. Pokret GCE se 2011. godine okupio na Svetskoj skupštini u u Parizu, i složio se da nastavi da radi zajedno i nakon roka za postizanje ciljeva Obrazovanja za sve (2015. god), kao globalni pokret civilnog društva za pravo na obrazovanje.
Do početka 2015. GCE je imala više od 100 članova, uključujući 84 nacionalne koalicije civilnog društva, 11 regionalnih mreža i 14 međunarodnih NVO. Nacionalne koalicije GCE obuhvataju više hiljada organizacije civilnog društva – uključujući nacionalne i lokalne NVO, organizacije nastavnika, udruženja roditelja, ženske grupe, organizacije osoba sa invaliditetom, omladinske i studentske grupe, i akademske ili istraživačke institucije. Svaka koalicija je nezavisna, a sastav svake koalicije varira među zemljama i regionima, ali sve su ujedinjeni predanošću borbe za pravo na obrazovanje i postizanju promena kroz mobilizaciju građana i civilnog društva.
Za digitalne pripreme za malu maturu na jezicima manjina16 miliona
U okviru nastave na daljinu koja se sprovodi na teritoriji Republike Srbije usled pandemije virusa COVID-19, a u cilju što efikasnijeg uključivanja u savremene oblike učenja i želji da pomogne malim maturantima da obnove gradivo od petog do osmog razreda, na sajtu rtv.rs, u odeljku “Digitalne pripreme za malu maturu”, učenici svakog radnog dana mogu da pogledaju izbor od tri do ukupno dve stotine zadataka, u sklopu emisije ”Ja biram”. Video prilozi obuhvataju zadatke iz sedam predmeta gradiva za polaganje male mature i emituju se počev od prvog aprila.
”Na sajtu RTV Vojvodine od danas su dostupni i titlovani prilozi na jezicima nacionalnih manjina, koji su namenjeni osmacima kako bi obnovili gradivo iz ključnih predmeta, a snimani su u okviru emisije ”Ja biram”. Pokrajinska vlada za ovaj projekat izdvojila je 16 miliona dinara. Veoma je važno da i učenici koji nastavu prate na jezicima nacionalnih manjina imaju mogućnost da istu prate na svom maternjem jeziku i da ne zaostaju u školskom gradivu.” – izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš.
Predavači su nastavnici osnovnih i srednjih škola, kao i fakulteta, a svaki zadatak je, uz objašnjenje predavača, praćen animiranom ilustracijom koja učenicima pomaže da se podsete činjenica i već usvojenih znanja. Radio-televizija Vojvodine prošle nedelje otpočela je emitovanje školskih časova za osmake sa platforme ”Moja škola”, Radio-televizije Srbije.
Predavanja su takođe titlovana na jezicima nacionalnih manjina, a dostupna su na sledećim linkovima: https://youtu.be/oNWPVgSGH5g, https://youtu.be/vVtUj4SX8TM, https://youtu.be/gmlqyKwACFM. Za aktiviranje prikazivanja titlova, potrebno je kliknuti na oznaku CC u donjem desnom uglu Jutjub plejera. Za odabir željenog jezika kliknite na ikonicu zupčanika u donjem desnom uglu, pa zatim na opciju “Subtitles”, gde će se prikazati dostupni jezici. Zadaci se mogu pratiti na http://rtv.rs/matura i na gorepomenutim jutjub linkovima.
Više od hiljadu i po TV časova snimljeno za dve nedelje
Sistem obrazovanja, kod nas kao i u mnogim državama, pandemija je primorala da se iznenada preseli iz učionica, kabineta i nastavnih baza u digitalno okruženje. Niko se tome nije nadao. Ozbiljnih priprema za obavezno školovanje na daljinu na republičkom nivou nije bilo, jer za to nije bilo ni vremena. Uprkos otežanim uslovima, alternativa klasičnom obrazovanju već nedeljama okuplja đake i nastavnike pred malim ekranima, u virtuelnim učionicama i školi onlajn. Da bi sprečilo osipanje znanja i prekid kontinuiteta u učenju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja postaralo se da u rekordnom roku, od svega petnaestak dana, to jest od polovine do kraja marta, budu snimljena 454 TV časa za nastavu na daljinu za osnovce i 426 za đake gimnazija i srednjih stručnih škola.
Poseban izazov bilo je snimanje video-priloga za praktičnu nastavu kojom obiluje školovanje budućih zanatlija u dualnim smerovima. Za obrazovanje na daljinu po dualnom modelu, do sada je snimljen ukupno 121 TV čas iz praktičnog ali i teorijskog dela nastave i to u najboljim školama u kojima se neguje ovaj način edukacije budućih kadrova privrede.
Za učenike koji nastavu pohađaju na jezicima nacionalnih manjina snimljeno je ukupno 599 priloga koji prate nastavne jedinice za osnovce i srednjoškolce na osam jezika: mađarskom, albanskom, bosanskom, hrvatskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom. Neki od ovih đaka prate i časove koji su emitovani u državi matici jezika koji im je maternji, a odgovaraju planu i programu nastave i učenja u Srbiji. Za pripremu, snimanje i prikazivanje časova na manjinskim jezicima, resornom ministarstvu pomogli su nacionalni saveti manjina, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, ali i lokalne televizije koje su se pridružile u emitovanju časova. Osim toga, preciziraju nadležni, snimljene su i emitovane 42 kraće video-poruke. A među njima su poruke psihologa učenicima i roditeljima, vežbe za nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, kao i video-predlozi kreativnih aktivnosti za mlađe školarce kod kuće.
U prvoj nedelji vanrednog stanja, od utorka 17. marta, osnovci su pratili nastavu na drugom programu RTS, po dva časa dnevno za đake od prvog do sedmog razreda i po tri za osmake. Od druge nedelje fond TV časova povećan je za čas više za sve osnovce, jer se u emitovanje obrazovnih sadržaja uključio i drugi kanal javnog servisa. Srednjoškolci su od starta upućivani na multimedijalni portal RTS Planeta, rastuću riznicu digitalnih sadržaja za obrazovanje gimnazijalaca, ali i učenika stručnih škola.
Realizacija programskih sadržaja opšteobrazovnih i stručnih predmeta koji u redovnoj nastavi imaju najveći broj časova, okosnica je organizovanog učenja na daljinu, i samo deo školskih obaveza u elektronskom rasporedu đaka i nastavnika.
Za održavanje kontinuiteta u nastavi i učenju veoma je važno praćenje napredovanja učenika, ali je u atipičnim okolnostima školovanja prosvetnim radnicima preporučeno da se late opisnog i podsticajnog umesto brojčanog ocenjivanja. Roditeljima je omogućeno da i te ocene vide u elektronskom „esDnevniku” (https://moj.esdnevnik.rs/) u kome su, zbog potrebe nastave na daljinu, proširene mogućnosti praćenja i vrednovanja angažovanja i uspeha učenika.
Pretčas za predškolce
Radnim danima, pre početka nastave za osnovce na RTS 2 emituje se polučasovni program za predškolce. Od 7.30 do 8.00 ujutru prikazuju se serijali ,,Na slovo, na slovo”, ,,Ovako vas vidimo” i ,,Plava ptica”. U tom terminu budući đaci moći će da gledaju i više od 30 video-materijala nastalih u „režiji” Ministarstva prosvete, pod okriljem programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ,,Godine uzleta” u okviru projekta ,,Vrtići bez granica”.
Kako da deci vanredno stanje prođe što bezbolnije?
Sadašnja situacija je stresna i za decu, jer im nije lako da prate nastavu preko televizije, a ograničeno im je kretanje i druženje – zato se potrudite da im ove dane olakšate koliko god možete. Ova situacija je stres za roditelje, ali ništa lakše nije ni deci, jer im je ograničeno kretanje i druženje sa vršnjacima. Uostalom, sigurno im nije prijatno ni da slušaju nastavu preko televizije, koliko god da su se možda radovali što neće morati da idu u školu. Zato im olakšajte koliko god možete ove dane.
Za početak, pustite ih da se lepo naspavaju. Studija koju je radio Univerzitet u Tel Avivu je pokazala da je nedostatak samo 60 minuta sna dovoljan da smanji detetove kognitivne sposobnosti narednog dana na nivo dve godine mlađeg mališana. Kada već imaju priliku da budu naspavani, nemojte im to uskraćivati. Ako ste sa njima kod kuće, ne bi bilo loše da zajedno pratite emitovanje zadataka preko televizije, pa da im priskočite u pomoć.
Zainteresujte ih da pažljivo prate, tako što ćete se i vi uključiti u tok, a kasnije zajedno uživajte i nagradite ih nekim slatkišem. Pustite ih da koriste telefon i internet, ali im obavezno ograničite vreme, jer je ovo idealna prilika da se ionako velika zavisnost od modernih spravica još više pojača. Kontrolišite sadržaje koje pretražuju. Predložite im da iskoriste ove dane da čitaju dobre knjige, gledaju kvalitetne TV i internet sadržaje, o kojima ćete kasnije zajedno razgovarati.
Svakog dana im dajte po jedan zadatak – da srede orman, policu sa igračkama, usisaju sobu, poređaju knjige… Umesto da samo kuckaju poruke u grupama, posavetujte ih da svakog dana pozovu nekog druga, da ne bi “zaboravili” da razgovaraju sa vršnjacima.
Igrajte se sa njima. Ako su mali, slažite zajedno kockice, čitajte im knjige, sakrivajte predmete po kući, pa ih zajedno tražite. Ukoliko su veći, igrajte društvene igre, predložite im da vas oni nekoj novoj igrici nauče. Razgovarajte sa njima. Sada imate priliku da ojačate odnos i postanete još bliskiji.
Za upis prvaka i na jezicima nacionalne manjine preko Portala eUprava
Usluga „Iskazivanje interesovanja za upis u osnovnu školu”, namenjena roditeljima i starateljima dece, osim na srpskom jeziku, od danas je dostupna i na jezicima nacionalnih manjina, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kako navode, prilikom iskazivanja interesovanja za upis učenika u prvi razred osnovne škole, u ovom trenutku, nije bitan odabir jezika nastave, ali svakako roditelji ili staratelji treba da se prijave odabranoj školi preko Portala eUprava .
Prevod na jezike nacionalnih manjina obezbedili su Pokrajinski sekretraijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine –nacionalne zajednice i nacionalni saveti nacionalnih manjina. „Na ovaj način, škole će evidentirati zainteresovanost roditelja da upišu dete u određenu školu kako bi okvirno znale koji broj đaka mogu da očekuju.Svi roditelji koji će koristiti ovu elektronsku uslugu, biće obavešteni o datumu upisa u osnovnu školu čim isti bude bio definisan. Po definisanju datuma upisa u osnovnu školu, na Portalu eUprava biće dostupna usluga zakazivanja termina za upis i testiranje.
Novu e-uslugu zajednički su izradili timovi Kabineta predsednika Vlade, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu“, navedeno je u saopštenju ministarstva.
Učenje bez muke i za srednjoškolce
Za sedamnaestogodišnjeg Novosađanina Luku Šegana, učenika Gimnazije „Svetozar Marković”, vanredno stanje nije bauk, budući da zahvaljujući dobroj organizaciji i volji za sticanjem znanja, uspeva da završi sve školske obaveze i kod kuće, ali i da, zbog svojih interesovanja, učini sebi dan zanimljivim i ispunjenim. Kako saznajemo od tog mladića, nastava na daljinu za njega i njegove drugare iz klupe za sada odlično funkcioniše, ponajviše zbog njihove i inače dobre saradnje i komunikacije s profesorima u školi. Luka kaže da ceo njegov razred dobija pohvale od profesora jer su snalažljivi i zato što su se lako prilagodili novonastaloj situaciji. Njemu se nastava od kuće dopada posebno zbog toga što lako može da je uskladi sa slobodnim vremenom. – Nama profesori šalju materijal putem platforme „Gugl učionica”, „Vajbera”, mejla i još nekih – priča za „Dnevnik” Luka Šegan, i dodaje da mu se dopada to što ne mora da sluša nastavu i završava zadatke u tačno određeno vreme, nego kada u toku dana to poželi. – Nastavu putem televizije i platforme „RTS Planeta” ne moramo da gledamo stalno, već onda kada nam profesori kažu. Za čas informatike, na primer, treba da budemo svi u 18 časova na internetu jer tada imamo zajednički čas.
Naš sagovornik dodaje da su im svi profesori odmah stavili do znanja da, ukoliko imaju nekih pitanja, nedoumica ili poteškoća u onlajn nastavi, slobodno kontaktiraju s njima i konsultuju se, na čemu im je, kako kaže, posebno zahvalan. – U toku vanrednog stanja ne možemo da odradimo sto odsto onoga što inače uspevamo u školi, ali se profesori trude i zadaju nam dosta zadataka i traže da teorijsko znanje primenimo u praksi i na primerima – ističe Šegan. – Tako nas na neki način proveravaju, a šalju nam i to što treba da naučimo. Uspevamo da savladamo nastavu. Imamo i onlajn testove znanja. Tako, na primer, ukoliko je neko želeo da ispravi ocenu iz psihologije, mogao je to da učini kroz onlajn odgovaranje i razgovor s profesorkom putem „Skajpa”. Pravimo prezentacije, projekte, a to nam i odgovara, jer je lakše nego klasično ocenjivanje. Međutim, imaćemo i kontrolni iz informatike, a profesorka će nam putem interneta poslati test koji ćemo morati da završimo za sat i pošaljemo joj.
Luka naglašava da je u stalnom kontaktu i s drugarima iz razreda, s kojima se konsultuje oko izrade domaćih zadataka. Pošto su navikli da u školi rade grupne zadatke i projekte, dokazali su da su timski igrači, pa se međusobno pomažu. Ističe da mu je omiljeni predmet istorija, u šta smo se i sami uverili, budući da smo intervju s njim radili nakon što nas je zamolio da završi i pređe sve lekcije iz tog predmeta koje je tog dana imao u planu.
Uz trening i razne aktivnosti dan brzo prođe
S obzirom na to da je ovaj sedamnaestogodišnjak vrlo svestran, dan mu, kako ističe, brzo prođe pa čim ustane, osmisli sebi aktivnosti, zbog čega za dosadu i ne zna. Kućna izolacija zbog pandemije koronavirusa mu ne pada toliko teško, iako mu, priznaje, ipak fali sloboda kretanja. – Ne izlazim napolje kao što sam ranije i ne viđam se s društvom, a inače imam svoje navike i rutine u svakodnevnom životu, trenirao sam i odlazio u teretanu, išao na privatne časove nemačkog, na časove hora i imao razne druge aktivnosti – priča Luka Šegan. – Moj život je bio dosta organizovan i uspunjen. Ovo je moje prvo vanredno stanje i nešto novo za mene, ali se nadam da će brzo proći. Pridržavam se svih mera, a slobodno vreme provodim vežbajući u stanu, gledajuću filmove i serije, ali i razgovarajući s drugarima putem inerenta ili igrajući igrice.
Profesor odbio priznanje: Naprednjaci ga vređali, pa predložili za nagradu
Miloš Jovanović, profesor istorije u požeškoj gimnaziji „Sveti Sava“, odbio je opštinsko priznanje koje ta lokalna samouprava dodeljuje povodom 7. aprila, Dana Požege. Profesor je, u dopisu lokalnoj skupštini, u kojoj većinu imaju naprednjaci, naveo da odbija priznanje, jer novo opštinsko rukovodstvo nije osudilo uvrede koje su, pre godinu dana, njemu i njegovoj porodici uputili predstavnici prethodnog rukovodstva koji su, takođe, članovi SNS. Požeški naprednjaci su pokušali da diskredituju profesora, samo zato što je bio najavljen kao govornik na jednom od protesta građana protiv lokalne vlasti. Optužili su ga da je „svoje časno zvanje politizovao i stavio se u red onih koji su za svoj sitan interes spremni da ruše, vređaju i uništavaju sve što je u interesu građana“ i, između ostalog, da će „govoriti na protestu o moralu, poštenju i svemu onome što ne karakteriše političku grupu u koju se svrstao“.
Inače, u maju prošle godine, pod optužbama za korupciju, uhapšen je kompletan vrh požeške vlasti – naprednjaci Milan Božić, predsednik opštine, Zorica Mitrović, predsednica skupštine i Velimir Maksić, načelnik opštinske uprave. Kasnije im se „pridružio“ i Slavko Dobrić, direktor JP Razvojna agencija Požega, član Jedinstvene Srbije koja je deo vladajuće koalicije sa naprednjacima. Nakon toga, vrh SNS je zamenio opštinske čelnike, ali u vlasti su ostali oni koji su podržavali prethodnike koji su profesora Jovanovića pokušali da moralno i politički diskredituju. Isti odbornici su nedavno odlučili da profesoru dodele opštinsku pohvalu „za unapređenje, razvoj i afirmaciju opštine Požega“. „Novo rukovodstvo ostaje i dalje na liniji „starog“ – oličenje bahatosti, samovolje, političke nekulture, posvećeni samo svojim ličnim i stranačkim interesima. Zato mislim da nijednom časnom, poštenom i dostojanstvenom profesoru, građaninu, ne priliči da iz ruku takvih predstavnika lokalne vlasti primi bilo kakvo priznanje“, naveo je u svom dopisu profesor Miloš Jovanović, koga su naprednjaci predložili za nagradu bez njegovog znanja i pristanka.
Objasnivši za Danas da je njegov gest „isključivo moralni čin i da nema nameru da se politički eksponira“, požeški profesor, koji u svojim nastupima nikoga nije vređao već se zalagao za toleranciju i kulturu javnog govora, dodao je da je „besmisleno da primi nagradu od onih koji su o njemu pisali takve uvrede“. – Reagovao sam na osnovu svojih moralnih ubeđenja. Ne bih želeo da se to politizuje. Nisam član nijedne stranke i nemam nameru da to postanem. Moje ambicije nisu političke i samo želim da svoj posao, koji sam započeo pre 35 godina, radim onako kako treba, kazao je za Danas profesor i dodao da ga niko nije zvanično obavestio o nagradi, te da je o njoj saznao na opštinskom sajtu. – Najpre su me optuživali, a sada bi želeli da me pohvale. To je za mene misterija, kazao je profesor Jovanović.
Inicijativa za Požegu, koja je predvodila proteste u tom gradu protiv lokalne i centralne vlasti i koji su trajali najduže u Srbiji, ocenila je da je gest profesora Jovanovića „očekivan, jer Srbiju vode nedovoljno obrazovani ljudi, ljudi sa kupljenim diplomama i ljudi bez integriteta“. Tim za bojkot požeškog Saveza za Srbiju je saopštio da su „odluku da ugledni profesor dobije opštinsko priznanje izglasali isti odbornici koji su bezuslovno i prećutno podržavali prethodno opštinsko rukovodstvo u vređanju omiljenog profesora požeške gimnazije“.
I profesorka Petrović ranije odbila nagradu
Pre dve godine, dr Ljiljana Petrović, poreklom iz Požege, naša poznata kostimografkinja i profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, takođe je odbila najvišu opštinsku nagradu kao iskaz neslaganja sa vođenjem politike u opštini Požega.
Medicinska škola u Novom Pazaru pretvorena u bolnicu
Medicinska škola u Novom Pazaru preuređena je za manje od 24 sata u privremenu bolnicu za pacijente sa lakšim simptomima zaraze korona virusom, a potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da će za dan, dva primiti prve pacijente. Ljajić je novinarima rekao da mnoga odeljenja Zdravstvenog centra u Novom Pazaru ne izgledaju bolje nego sada Medicinska škola, za koju kaže da ima deset ulaza što će omogućiti da se ne ukrštaju pacijenti, lekari i oni koji donose i spremaju hranu, te da će biti zadovoljeni standardi. Naveo je da su mnogi u Novom Pazaru koji su imali simptome zaraze korona virusom izbegavali da dođu na pregled i da se testiraju iz straha da ne bi bili upućeni 300 kilometara od Novog Pazara, u privremenu bolnicu u Beogradu.
Medicinska škola je blizu Zdravstvenog centra i bolnice, a Ljajić kaže da su učionice preuređene tako da mogu da prime sedam, osam pacijenata što je, dodaje, daleko funkcionalnije i prikladnije nego da su u sportskoj sali gde je na jednom mestu 300 kreveta. „Daj Bože da niko ne dođe, ali moramo da omogućimo onima koji su pozitivni da dođu ovde, rekao je Ljajić i pozvao sve građane Novog Pazara koji imaju bilo kakve simptome da dođu na pregled i da se testiraju. Ljajić je rekao da je vanredna situacija, da se odluke donose u hodu i da nije realno da neko očekuje da sve besprekorno funkcioniše. „Mi samo apelujemo na sve da sve razlike ostavimo po strani. Ovde ima mesta za svakog ko želi da pomogne. Mi smo do juče bili žestoko napadani zašto nema ove bolnice, a sad ne vidim nikog baš da dođe i kaže ‘ja pružam svoje bilo kakve usluge, rekao je Ljajić. Poručio je da ni na koji način ne želi da politizuje, niti da pravi bilo koju vrstu političke ili neke druge kampanje.
Doktor Husein Bušat rekao je novinarima da je situacija u Novom Pazaru i dalje složena i da je i dalje puno infektivno odeljenje. Kako je rekao, epidemiološka situacija se ozbiljno komplikuje, bolnički kapaciteti se vrlo brzo pune i zato je važno organizovanje privremene bolnice za pacijente sa lakšim simptomima. „Nije moguće da se bilo koji pacijent pozitivan na kovid 19 nalazi u kućnim uslovima, jer je zarazan za članove porodice i sve koji si bili u kontaktu sa njim, rekao je Bušat, prenosi Tanjug. Posebno zabrinjava, kaže, što su od juče u Novom Pazaru još dva izvora zaraze, budući da je ranije bio jedan pacijent kao izvor zaraze sa svim kontaktima. Bušat kaže da su deca podložna zarazi kao i odrasli, a da su u dogovoru sa kolegama iz Beograda troje dece i dve majke upućeni za Beograd u KBC Dragiša Mišović.
Vremeplov:Rođen Stevan Teodorović
Na današnji dan 13. aprila 1832 godine rođen je srpski slikar Stevan Teodorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s lepim osećanjem za kolorit, a završio kao hladni akademičar. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana Đorđevića, kraljicu Nataliju. Radio je i ikonostase s kompozicijama vezanim za nacionalnu istoriju i tradiciju (Negotin i Smederevska Palanka).
Vremeplov:Rođen vladika Sava (Vuković)
Vladika Sava (Svetozar) Vuković, akademik, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor Teološkog fakulteta u Beogradu rođen je na današnji dan 13. aprila 1930. Predavao je Liturgiku sa istorijom umetnosti. Bio je episkop moravički, istočnoamerički i kanadski i od 1977. šumadijski. Administrirao je eparhijama: žičkom, banatskom, bačkom, temišvarskom… Doktorirao je temom “Tipik arhiepiskopa Nikodima” 1961. Krasila ga je retka intelektualna snaga i erudicija. Pokrenuo je, obnovio i uređivao više glasila Srpske crkve: “Kalenić”, “Pravoslavlje”, “Glasnik”, “Staza pravoslavlja”, “Banatski vesnik”, “Beseda”, “Kalendar srpske patrijaršije”. Izgradio je i obnovio više crkava i manastira, ambulanti, domova za decu, osnivač je više dobrotvornih fondova. Glavna dela: “Istorija srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi 1891-1941”, “Srpski jerarsi”, “Grobna mesta srpskih arhijereja”.
Vremeplov: Rođen Đerđ Lukač
Mađarski filozof Đerđ Lukač rođen je na današnji dan 13. aprila 1885. godine. U mladosti je u “nemarksističkom periodu” napisao “Istoriju razvoja moderne drame” i eseje “Duša i oblici”. Član Komunističke partije Mađarske postao je 1918. a u vreme Sovjetske Republike Mađarske 1919. komesar za prosvetu. Iz tog perioda potiču ogledi sabrani pod naslovom “Istorija i klasna svest”, koji su znatno uticali na obnovu marksističke misli u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle poraza Mađarske revolucije emigrirao je u Austriju, a 1929. u Sovjetski Savez, gde je do 1931. radio u Institutu Marks-Engels. Do 1933. u Nemačkoj je predvodio književnu grupu pisaca-komunista, posle čega je do 1945. ponovo bio u Moskvi, gde je napisao studiju “Mladi Hegel”. Po povratku u otažbinu bio je profesor Budimpeštanskog univerziteta, a 1956. ministar u vladi Imre Nađa, posle čijeg pada je lišen profesije, uklonjen iz Akademije nauka i interniran. Od 1957. do smrti 1971. povukao se iz javnog života. Ostala dela: “Razaranje uma”, “Egzistencijalizam ili marksizam”, “Estetika”, “Ontologija društvenog bića”, “Teorija romana”.
Vremeplov: Počeo da izlazi “Pančevac”
Na današnji dan 13. aprila 1869. godine počeo je da izlazi list “Pančevac”, koji je uređivao publicista Jovan Pavlović. U njemu je objavljen prvi prevod na srpski “Komunističkog manifesta”. Zabranjen je 1876. posle čega je više puta obnavljan i zabranjivan. List i sada izlazi.
Vremeplov: Rođen Beket
Irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. godinu koji je 1953. dramom “Čekajući Godoa” otvorio eru “drame apsurda” rođen je na današnji dan 13. aprila 1906. godine. Bio je zaokupljen temom raspadanja građanskog društva, dehumanizujućom slikom čoveka i beznadežnom situacijom neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman “Marfi”, trilogija “Moloa”, “Malone umire”, “Neimenljivi”, drame “Kraj igre”, “Poslednja traka”, “Igre bez reči”, “Srećni dani”, “Igra”, “Ne ja”.
Vremeplov: Rođen Robert Vat
Škotski fizičar i pronalazač Robert Votson Vat, pronalazač radara rođen je na današnji dan 13. aprila 1892. godine. Vat je radar prvi put javno prikazao 1935. i njegov uređaj omogućio je otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa.
Vremeplov: Umro Lafonten
Na današnji dan 13. aprila 1695. godine umro je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski mešajući najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme “Adonis”, “Elegija nimfama Boa”, “Filemon i Baukida”, roman “Ljubav Psihe i Kupidona”, stihovane “Priče”.
Vremeplov: Hugenoti izjednačeni sa rimokatolicima
Francuski kralj Anri IV objavio je na današnji dan 13. aprila1598. godine Nantski edikt, kojim su hugenoti izjednačeni u pravima sa rimokatolicima.
Vremeplov: Rođena Katarina Mediči
Na današnji dan 13. aprila 1519. godine rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti), čijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII 1572. organizovala je pokolj hugenota poznat kao Vartolomejska noć.
Žalba studentkinje Jovane Popović odbijena, novo ročište od nedelje
Pred višim sudom u Zrenjaninu odbijena je drugostepena žalba studentkinje Jovane Popović iz Kikinde, autorke pesme „Bagra“, koja se nalazi u Zabeli na izdržavanju kazne od mesec dana zbog optužbi da se nije pridržavala mera zdravstvenih propisa tokom epidemije. Ovo je zvanično potvrđeno Danasu iz Višeg suda. Kako saznajemo, novo ročište u ovom predmetu zakazano je za 16. april. Advokat Nikola Šijan, branilac Jovane Popović, kaže da njoj mera pritvora svakako ističe u subotu. – Mi tu imamo jedan novi momenat a to je da će se novo ročište održati od nedelje. Važan momenat je da mera pritvora ističe najkasnije 11. aprila kao dana nakon koga okrivljena delo ne može ponoviti i odbrana ukazuje na tu činjenicu. Zato ćemo u ponedeljak poslati zahtev za njeno puštanje na slobodu – objasnio je advokat Nikola Šijan.
On podseća da je Jovani pritvor najpre određen sa trajanjem do 22. aprila a pobijanim Rešenjem produžen do 30. aprila, što je nakon isteka perioda trajanja mere. -Nakon isteka perioda trajanja mere ne postoji ni teorijska mogućnost da se delo koje se okrivljenoj stavlja na teret ponovi. Svako držanje u pritvoru osumnjičene nakon 28. marta je potpuno nezakonito i suprotno propisima, kao i činjenici da mera izolacije ističe znatno ranije u odnosu na meru pritvora – decidiran je advokat nikola Šijan.
U odgovoru Višeg suda u Zrenjaninu listu Danas navodi se da je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu od 7. aprila odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene Jovane Popović, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi od 30. marta. Kikinđanka Jovana Popović, studentkinja završne godine Muzičke akademije u Novom Sadu, autorka antirežimske pesme „Bagra“, u zatvoru u Zabeli je pod optužbom da nije poštovala meru karantina.
Od uvođenja karantina došlo je do porasta porodičnog nasilja
Sanja Nikolić, psihijatar i porodični psihoterapeut kaže da je od uvođenja karantina došlo do porasta porodičnog nasilja, ali da institucije rade čak i u većem kapacitetu sada tokom vanrednog stanja. Raste nivo nasilničkih obrazaca, kako navodi, u porodicama u kojima inače postoji nasilje, nad ženama, decom, roditeljima, nad osobama sa invaliditetom ili ka onima sa mentalnim bolestima… “Žrtve moraju da imaju svest o tome da postoje institucije koje se vrlo ozbiljno bave ovim problemima, koje su izuzetno umrežene, rešavaju probleme nasilja i zaštite žrtava nasilja.
Važno je da one znaju da sve te institucije nesmetano rade iako je u toku pandemija korona virusa, čak i u povećanom kapacitetu”, kaže Nikolić. Ona poručuje da je najvažnije ne ćutati, ne povlačiti se u sebe i izbeći strah od stigmatizacije. “Nije sramota i veoma je opasno biti žrtva. Pomoć neće izostati čak u vreme vanrednog stanja, pa i u toku policijskog časa. Čini mi se da saradnja se sa institucijama održavaju i čak na višem nivou”, dodaje Nikolić.
Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže da su žrtve porodičnog nasilja sada veoma ugrožene i da je specifično to što ima mali broj prijava. Ona objašnjava da među žrtvama postoji strah “jer kad živite u istom stanu sa nekim vi ne možete tog nekog prijaviti policiji, a da on to ne čuje”. Stanojević smatra da je to jedan od glavnih razloga zašto se nasilje verovatno ne prijavljuje u obimu u kojem se dešava. “Svi koji trpe nasilje treba da prijave, onda kada im se ukaže prilika. Ne mora da bude tog momenta kada se dešava. Ne može da se interveniše ako se ne zna da se nasilje događa. Izuzetno je važno prijaviti nasilnika, kako se ne bi dogodio najgori scenario”, dodaje ona.
Podaci od ranije pokazuju da je nasilje dece ka roditeljima, posebno ka majkama, čini 10 odsto ukupnog nasilja. “Zabrinuta sam i razmišljam kako će podneti sve ovo oni koji koriste drogu i kako će reagovati što ne mogu da je nabave drogu i što ne mogu da izađu usled karantina. Nažalost biće velikih problema i kako vreme bude prolazilo biće ih sve više i na to moram da upozorim”, dodaje Stanojević.
Među parovima koji su nefunkcionalni, kako kaže, verovatno će biti mnogo više problema i to se i očekuje. Prema njenim rečima, dobra je ideja što su u Španiji i Italiji pokrenuli akciju da kada žrtva traži određenu masku u apoteci tako daje signal da su žrtve porodičnog nasilja, pa zaposleni alarmiraju nadležne. “Međutim, imamo taj policijski čas, evo ovaj sada koji traje od petka do ponedeljka i veliko je pitanje kako žrtva može da izađe”, rekla je Tanjugu koordinatorka Sigurne kuće.
Što se tiče funkcionalnih porodica, u kojima se sada zbog ove novonastale situacije javi nasilje, prema rečima psihijatra Sanje Nikolić, ono je svakako “mnogo lakše”, nego u onima u kojima je ta učestala pojava. Nikolić objašnjava da ne postoji recept da se porodice dobro nose sa vanrednim stanjem i karantinom. “Strah je opravdan i prijatelj je, dok je neprijatelj panika. Funkcionalne porodice moraju da pronađu nešto dobro i da vode računa više o onima koji su najslabiji. Sve ono što može da bude izvor podrške je dobro. Moramo da nađemo način da izbegnemo da okrenemo leđa jedni drugima i da pokušamo da razumemo da svako od nas ima određeni mehanizam da se nosi sa stresom” dodaje ona. Prema njenim rečima, svađa ukoliko je kratkotrajna nikoga ne povređuje, ukoliko nakon toga sledi period primirja. “Okrenimo se onome što volimo da radimo, da kuvamo, da gledamo zajedno filmove i da se zajedno posvetimo onim aktivnostima za koje pre nismo imali vremena”, poručila je Nikolić.
SAD: U 14 saveznih država završena ova školska godina
Sjedinjene Države bliže se broju od pola miliona obolelih od korona virusa. Žarište američke epidemije je u državi i gradu Njujork, a CNN je izvestio da je epidemija izbacila iz stroja skoro 20 odsto njujorških policajaca, kao i da su 6. 022 od ukupno 25.000 radnika njujorškog metroa u karantinu, a da je njih 1. 571 testiran pozitivno na korona virus.
Inače, odlukom vlasti u 14 saveznih država završena je ova školska godina, a o istoj meri se raspravlja u Kaliforniji, Ajdahu i Južnoj Dakoti.
