Vesti – 17/20.04.2020.

Христос Воскресе!

Članovima Sindikata,
zaposlenima u obrazovanju, učenicima i njihovim roditeljima, svima koji se  brinu i staraju o srpskim kućama znanja, kao i posetiocima našeg sajta koji po julijanskom kalendaru  obeležavaju i proslavljaju najveći hrišćanski blagdan  upućujemo srdačne čestitke, sa željama da praznik Vaskrsenja Iskupitelja Sveta, Velikdan i Istočnik vere proslave u spokoju i radosno,  okruženi ljubavlju svojih najbližih,
u nadi i veri boljih i blagorodnijih dana,
ispunjeni pokajanjem, praštanjem, mirom i blagostanjem.

U ime redakcije sajta želimo Vam
radnosne i srećne praznike Vaskrsenja Gospodnjeg!

NSPRV vesti

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!


Vaskršnja poslanica SPC: Smiri se gordi čoveče

Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej istakao je u poslanici da se ovaj Uskrs dočekuje i slavi u teškim uslovima zbog pandemije korona virusa i da se mora učiniti sve da se razumeju i podrže napori zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija. “Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće”, upitao je patrijarh.

Navodeći da se ove godine Uskrs dočekuje i slavi “u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekali i slavili”, patrijarh je istakao da se u ovim vremenima mora učiniti sve da se pomogne sebi i drugima i da se razumeju i podrže napori zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija. “Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti”, istakao je patrijarh.

On je vernike SPC pozvao da se mole Bogu, učestvuju u Liturgiji i kaju se za svoje grehe i vode računa o svom zdravlju i zdravlju drugih. “Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote miliona ljudi! ‘Smiri se, gordi čoveče’ – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena”, navodi se u poslanici. Patrijarh je poslanicu završio tradicionalnim uskršnjim pozdravom “Hristos Vaskrse”.

GCE 2020: Svako ima pravo na kvalitetno i besplatno obrazovanje

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Podećamo i da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom  „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“ GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom  i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa „Obrazovanje 2030“ i dostizanje  SDG4.

Od svog osnivanja, pokret GCE-a je, kroz mobilisanje moći građana, pomogao napretku u ostvarivanja  prava na obrazovanje. Kampanja je pomogla u oblikovanju reformi Globalnog partnerstva za obrazovanje (bivša Fast Track inicijativa) jer je postala  istinsko partnerstvo, fokusirano na pružanje podrške zemljama  u ostvarivanju strategije EFA. Pomogla  je i u oblikovanju i realizaciji  Milenijumskih ciljeva razvoja (do 2015. godine), Ciljeva održivog razvoja  i ciljeva  u obrazovanja za period nakon 2015. godine, što je doprinelo  da  se čuju glasovi građanskog društva i  poprave perspektive kroz raspravu o  ulozi GCE u upravnom odboru Obrazovanja za sve. Globalne nedelje akcije su pomogle da se poveća profil ključnih aspekata prava na obrazovanje, na nacionalnom i globalnom nivou, dok su RVS i CSEF podržavali zagovaranje građanskog društva zasnovanog na dokazima, što je sve doprinelo konkretnim nacionalnim i lokalnim promenama. Ove promene uključuju, na primer, povećanje budžeta za obrazovanje u Zambiji, novu  posvećenost obrazovanju u ranom detinjstvu u Bangladešu, posvećenost plemenskih vođa pružanju podrške obrazovanja devojkama u Jemenu, poboljšanu politika raspoređivanja nastavnika u Gani, desetogodišnjoj rodna politici u Kolumbiji, novim obavezam finansiranja obrazovanja u Brazilu i poboljšanju politika pismenosti odraslih u Solomonu

Parcijalna i upravo okončana strategija za period 2015-2019. godine zasnivala  se na istoriji, rastu i uspesima pokreta GCE-a od 1999. godine kao i učenju iz njegovih ranih  izazova, u postavljanju daljnjeg pravca delovanja Pokreta posvećenog tome da svako ostvaruje svoje pravo na kvalitetno i besplatno obrazovanje i  deo je obrazovnih politika GCE do ciljne 2030. godine

Izmena školskog kalendara: Sve subote radne, nema prolećnog raspusta

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice doneo je odluku o promeni kalendara obrazovno-vaspitnog rada pokrajinskih osnovnih i srednjih škola za školsku 2019/2020. godinu. – Zbog pandemije virusa COVID-19 i uvođenja niza mera koje se odnose na kontrolu kretanja građana, kao i na ukidanje gradskih i međugradskih autobuskih linija i svih kulturnih i sportskih sadržaja, resorni sekretarijat smatra da se umesto planiranog prolećnog raspusta u periodu od 10. do 20. aprila nastavi sa nastavom na daljinu, osim za vreme uskršnjih praznika. U skladu sa navedenim, planirana promena kalendara će se odvijati na sledeći način: za vreme uskršnjih praznika po Gregorijanskom kalendaru, od 10. do 13. aprila, kao i za vreme praznika po Julijanskom kalendaru, od 17. do 20. aprila neće biti nastave, već će se emitovati edukativni sadržaji u vezi sa Uskrsom, kao i sadržaji koji se odnose na slobodno vreme učenika. Planirani nastavak nastave na daljinu jeste od 21. aprila, uključujući i nastavu svake subote – navedeno je u saopštenju za javnost.

Šarčević: Đaci manje uče, a više znaju!

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da polaganje male mature ne bi trebalo da kasni, s obzirom da se računa da će epidemija koronavirusa do tada prestati, a da deca putem nastave na daljinu održavaju kontinuitet učenja. Šarčević dodaje i da se nastava odvija u najboljem redu, da pojedini nastavnici jesu preopterećeni, ali da je to zato što se ne drže samo osnovnih stvari, kao i da je dobio reakciju da deca sada “manje uče, a više znaju”. “Ja sam uvek slab kad ocenjujem sebe i svoje, ali bih voleo da pohvalim svoje kolege. Ceo naš obrazovni sistem se preslelio tokom ove krize u stanove, tako da su u nastavu svi uključeni. Pregrmeli smo tu početnu fazu kada je sve bilo novo i nepoznato, ali smo se potrudili da ceo sistem pogidnemo onlajn”, kazao je Šarčević u Novom danu na N1.  I mnogo u regionu, kako dodaje, misle da je “Srbija uradila dobru stvar”. “Deca vole nove tehnologije, a mi smo potrudili da ceo sistem podignemo onlajn. Posebno značajna je pohvala Unicefa, koji nam je pomogao da instaliramo novi softver za učenje…i promena se već vidi…Dobili smo novi kvalitet, imamo 70 mesta odakle se proizvodi nastava”, rekao je Šarčević.

Međutim, u javnosti su, nakon prvog oduševljenja, krenule kritike da su deca preopterećena, a onda i da su nastavnici preopterećeni i da im nastva oduzima mnogo vremena. “Znam, ali radna lista nije prenormirana, imate četiri nivou digitalne obuke ljudi. Nije moja krivica što se 15 godina nije radilo s tim. Ali smo za tri godine dostigli zavisan nivo elektronske pismenosti, naučili smo da radimo sa digitalnim dnevnikom…Kolege su ovo sve sada brzo savladali, ljudi su se nekako uhodali, bio je problem kako ocenjivati i vrednovati ono što deca rade. Nekako smo ‘štelovali’ celu priču i sada dolazimo do toga da smo poslali uputstva kako da se brojčano uradi ocenjivanje dece”, naglasio je Šarčević.

Na pitanje da li je istina da je savet nastavnicima da daju prvo bolje ocene, ministar kaže da to jeste bio savet. “Jeste, jer ako nešto počinjete, sad je naša procena da je preko 70 odsto dece u stanju da dobije pre svega dobru ocenu…ne želimo da decu demotivišemo. Osnovni smisao cele akcije je da se održi kontinuitet nastave i da nastavimo predavački deo do kraja maja…A onda ćemo raditi sve sistematizacije, štedimo na vremenu”, kazao je ministar. Kaže i da pre svega, postoji mnogo empatije svih uključenih strana. “Svi smo u istom uslovima, neće biti nikakvog terora, neće decu niko rešetati pismenim zadacima, biće mnogo empatije, koja je porasla između dece i nastavnika u ovom periodu”, izjavio je Šarčević.

On je negirao tvrdnje da nastavnici sada mnogo više rade. “Mi imamo 100.000 nastavnika, i kada radimo ankete, gledamo da uzorak bude što bolji. Sada je nešto što je jako važno da se uradi – da ako ‘našteluju’ svoje zahteve na osnovne stvari – Viber i TV nastavu, to je dovoljno. Oni koji dižu nastavu na više platformi, to je zahtevnije, ali ja im govorim – sada to nije neophodno…Sve možemo posle 15. maja…Sada se radi ono što se može i radimo onaj glavni deo, ima vremena za nadoknadu”, naglasio je Šarčević.

O tome da je bilo primedbi da ne mogu sva deca, pogotovo ona u seoskim sredinama, da prate nastavu dovoljno, Šarčević kaže da je “ispod pet odsto đaka” u takvoj situaciji i da se njima lekcije šalju u PDF formatu. “Mi radimo, zajedno s Ministarstvom za telekomunikacije, da sva deca imaju neki vid internet mreže, neke nisu kvalitetne, ali mobilna telefonija pokriva 99 posto Srbije, gledanost televizije je 98 posto. Ono sto znamo, nemamo informacije za ispod pet odsto đaka, gde roditelji nisu pismeni. Tamo se šalju u pdf formatu, imamo savetnike koji umnože materijal, a roditelji dolaze po njega. Tako da nismo isključili iz priče nikoga”, kazao je ministar.

Zaraženi koronavirusom u dobrom stanju

Na pitanje kakva je situacija među prosvetnim radnicima i u ministarstvu što se tiče zaraze koronavirusom, ministar Šarčević je rekao da je oko 150 njih testirano i da je “samo troje kolega imalo zarazu”. “Oni od 26. marta nisu dolazili na posao…Drugo dvoje je bilo na Sajmu, od juče su kod kuće, jer su imali dva negativna testa. Direktor škole se zarazio, ali ne znamo pod kojim okolnostima, mi smo razmatrali šta će biti ako bude neka takva situacija, imali smo rezervne škole. Unicef nam je preporučio ovaj model, došli smo do licence i instalirali smo program, te smo imali dosta materijala snimljenog ranije, tako da problema u nastavi nije bilo”, kazao je Šarčević. O troje prvih njegovih saradnika koji su bili zaraženi koronavirusom, ministar je rekao: “Kolega iz Šapca je bolje on je bio kritično, međutim, bolje je i za par dana biće premešten u Banju Koviljaču. Kolega iz Pančeva je bolje. Ostali su juče pušteni, oni su bili na Sajmu, mnogo su bolje”.

Na početku vanrednog stanja, predsednik Vučić je rekao da će i škole i fakulteti, najverovatnije, biti zatvoreni do kraja školske godine. Ministar je, međutim, nedavno najavio mogući povratak u škole početkom juna. “Ne samo Vučić, nego i stručnjaci, a ja sam bio u svim timovima grupa Kriznog štaba u početku, a onda sam zbog mojih terapija, morao da se izolujem, ali smo shvatili da smo imali drugačije vizije, i da su se one menjale…Ja imam i sad neki plan, ali je još rano da o tome godorim, tek je 15. april…Analiziramo šta se radi, pravimo grube procene, a odluku će doneti epidemiolozi, raduićemo kako rade i druge evropske zemlje.Moramo najpre da stvorimo ambijent bezbedan”, kazao je.

Za povratak u škole dva plana

Škole u Danskoj, koje su bile zatvorene mesec dana zbog epidemije korona virusa, u  sredu 15. aprila su delimično otvorene, javila je agencija Frans pres. Danska je prva evropska zemlja koja je ponovo otvorila svoje predškolske ustanove i osnovne škole nakon uvođenja restrikcija 12. marta. Šarčević je rekao da, i ako se budu otvorile škole, da će biti mera predostrožnosti, poput nošenja maski i obavezne dezinfekcije.

Za povratak u školu, kaže, postoji i “plan B”. “Ja plan B držim fiktivno kao neku opciju, ali mislim da je on samo teoretski za sad…Ajde da računamo da je ovo što sam prognozirao prvo nešto pametnije. Imamo mogućnost da sprovedemo regularno načine upisa i kasnije. Nama jun ne trpi nastavu…Povratak u škole nemamo u junu, imao završenu nastavu, viđamo se s malom grupom dece, rešavamo to pitanje…I svaka škola će dobiti uputstvo, neće biti problema”, kazao je Šarčević.

Proba “male mature”  22 – 24. aprila

Pre juna, biće organizovana i proba male mature, 22, 23. i 24. aprila. “Ako smo pominjali šta radi Danska i Finska i neke druge zemlje koje su obrazovni sistem uredile pre više decenija, mi to moramo da gradimo, mi smo stalno u policijskom načinu čuvanja, pregledanja, svaka matura je bila rizična. Ovog puta se đaci ne ocenjuju, materijali su pripremljeni, nema stresa, deca će imati za svaki predmet, 12 sati, nije cilj da prepisuje, niti da mu neko pomaže, već da pokaže što realnije znanje, da bi kasnije te lekcije naučio…Molim roditelje da zabeleže sve, imaćemo analizu tog projekta”, kazao je ministar. Kaže da je dobijao više pozitivnih nego negativnih komentara na ovakvo učenje. “Neki su utisci i da deca sada manje uče a više znaju. Imam više pozitivnih komentara nego negativnih, deca vole ove tehnologije, a neko nije voleo da uči ni pre ovoga, tako da neće ni sad. Ali, hajde da govorimo o onoj većini”, naglasio je Šarčević.

Prijave za vrtiće i predškolske ustanove se vrše onlajn. “Mi se trudimo da sve bude u nekim koliko-toliko regularnim uslovima. Ali, da prođemo 15 dana, pa da ponovo vidimo da li ćemo nešto menjati, pravimo presek na 15 dana”, kazao je Šarčević.

Vučić: Deca sa smetnjama u razvoju u šetnju kad god žele?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je doneta odluka da se roditeljima sa decom koja imaju smetnje u razvoju dozvoli kretanje tokom bilo kog dela dana, bez obzira na zabranu kretanja koja važi određenim satima tokom radnih dana i vikendima. Vučić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, kazao da će roditelji sa decom koja imaju smetnje u razvoju moći tokom bilo kog dela dana da izađu napolje, a ne samo u terminu od 18 do 20 časova kako je to ranije najavila zamenica direktora Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević. Prethodno je u odluci Vlade Srbije do koje su mediji došli, bilo navedeno da će roditeljima sa decom sa autizmom biti dozvoljeno kretanje svakog dana od 17 do 20 sati radnim danima, kao i subotom i nedeljom od 15 do 20 sati.  Vučić je kazao da su te odluke promenjene i da je odlučeno da im bude dozvoljeno kretanje tokom bilo kog dela dana.

Podsetimo, pet nedelja roditelji dece sa autizmom pokušavali su da dobiju dozvolu da sa decom izađu iz stanova tokom zabrane kretanja. Organizacije civilnog društva takođe su se obraćale nadležnima. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se roditeljima dece sa autizmom i odraslima sa autizmom u vreme zabrane kretanja omogući kretnja u ograničenom vremenu.

Vremeplov: Rođen Josif Pančić

Na današnji dan 17. aprila 1814. godine rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu  je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta.

Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao “Pančićeva omorika” (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: “Flora Kraljevine Srbije”, “Ptice Srbije”, “Ribe Srbije”.

Vremeplov: Rođen Nikola Milošević

Na današnji dan 17. aprila 1929. godine rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu “Miloš Crnjanski”. Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: “Antropološki eseji”, “Roman Miloša Crnjanskog”, “Negativan junak”, “Ideologija, psihologija i stvaralaštvo”, “Andrić i Krleža kao antipodi”, “Zidanica na pesku”,”Šta Lukač duguje Ničeu”, “Filozofija strukturalizma”, “Dostojevski kao mislilac”, “Marksizam i jezuitizam”, “Psihologija znanja”, “Antinomija marksističkih ideologija” i “Pravoslavlje i demokratija”. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade “Isidora Sekulić” 1982. (koju je odbio da primi).

Vremeplov: Umro Svetozar Ćorović

Na današnji dan 17. aprila 1919.  godine umro je srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list “Zora”. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani “Stojan Mutikaša”, “Majčina Sultanija”, zbirke pripovedaka “U časovima odmora”, “Moji poznanici”, “Brđani”, drame “Zulumćar”, “On”, “Adam-beg”, “Ajša”.

Vremeplov: Rođen Jovan Kratohvil

  Srpski  vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine rođen je na današnji dan 17. aprila 1924. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti – pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

Vremeplov: Poginuo Vladimir Ćorović

Na današnji dan 17. aprila 1941. godine u avionskom udesu nedaleko od Egipta poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Austrougarske okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: “Istorija Jugoslavije”, “Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa”, “Podela vlasti između Milutina i Dragutina”, “Spisi sv. Save”, “Luka Vukalović”, “Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića”, “Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku”, “Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira”, “Ban Borić i njegovi potomci”, “Historija Bosne”, “Pokreti i dela”. Posthumno objavljeno: “Istorija Srba”, “Skripta minora”.

Vremeplov: Kapitulirala Jugoslavija

Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su na današnji dan 17. aprila 1941. godine, u zgradi negdašnjeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke koje su umakle i razarača “Zagreb” koji su uspeli da potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u Boki.

Vremeplov: Više od 100.000 ljudi udavilo se u Holandiji

Na današnji dan 17. aprila 1421. godine više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

Vremeplov: Umro Ajnštajn

Na današnji dan 18. aprila 1955. godine umro je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić, čiji doprinos njegovom delu nije potpuno rasvetljen. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909. a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933. posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma.

Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: “Osnovi opšte teorije relativnosti”, “O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti”, “Značenje relativnosti”, “Teorija Braunovih kretanja”, “Elektrodinamika tela u kretanju”, “Evolucija fizike”, “Moja slika sveta”, “Ideje i mišljenja”.

Vremeplov: Umro Svetomir Nikolajević

  Srpski pisac i političar Svetomir Nikolajević umro je na današnji dan 18. aprila 1922. godine. Bio je profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, predsednik vlade Srbije, ministar unutrašnjih dela i jedan od osnivača Radikalne stranke. Studirao je istoriju na Velikoj školi u Beogradu i na više evropskih univerziteta. Znatno je uticao na srpsku književnost u drugoj polovini 19. veka. Više njegovih studija, kritika, eseja, objavljeno je sabrano pod naslovom “Listići iz književnosti”.

Vremeplov: Beatifikovana Jovanka Orleanka

U Vatikanu je, na današnji dan 18. aprila 1909. godine, beatifikovana francuska heroina iz 15. veka Žana D’Ark – Jovanka Orleanka. Kanonizacija je izvršena 1920.

Vremeplov: Semjuel Hantington

Harvardski profesor Semjuel Hantington, američki politikolog rođen je 18. 04. 1927. godine., Hantington je postao poznat po teoriji “Sukoba civilizacija” prvobitno publikovanoj u poznatom časopisu “Forin afers” (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkriće u tadašnjim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977/8. radio je kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD

Vremeplov: Tor Hejerdal

Norveški istraživač i antropolog Tor Hejerdal koji je 1947. godine za 101 dan preplovio Tihi okean od Kaljaoa u Peruu do Rarorije u Polineziji na drvenom splavu “Kon-Tiki”,  izgrađenom prema nacrtima iz doba Inka, umro je 18. aprila 2002. godine. Time je dokazao da su peruanski Indijanci mogli da nasele ostrva u Polineziji. Knjiga o putovanju dugom 8.000 kilometara prevedena je na 67 jezika. Uspeo je 1970. da preplovi Atlantski okean između Maroka i Barbadosa na splavu od papirusa, želeći da dokaže da su drevne mediteranske civilizacije bile u stanju do dopru do američkog kontinenta.

Vremeplov: Umro Džordž Bajron

Na današnji dan 19. aprila 1824. godine umro je engleski pisac Džordž Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Britaniju je napustio razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: “Čajld Herold”, “Kain”, “Manfred”, “Don Žuan”. Zaputio se 1823. s ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824. ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

Vremeplov: Umro Pjer Kiri

Francuski fizičar i hemičar Pjer Kiri, koji je sa suprugom Marijom Kiri-Sklodovskom i Antoanom Anrijem Bekerelom podelio 1903. Nobelovu nagradu za fiziku umro je 19. aprila 1906. godine . S bratom Žakom otkrio je 1880. piezoelektricitet. Proučavao je magnetske pojave, a 1898. sa suprugom je pronašao radioaktivne elemente polonijum i radijum. Dokazao je 1903. da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu. Radovi Pjera i Marije Kiri postavili su temelje moderne nauke o radioaktivnosti i pokazali da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova.

Vremeplov: Streljan Sima Marković

Na danšnji dan 19. aprila 1939 godine streljan je Sima Marković, srpski političar, matematičar i filozof, profesor Beogradskog univerziteta i vođa tzv. desne frakcije u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Doktorirao je matematiku 1913. kod Mihaila Petrovića (Mika Alas). Od 1926. do 1928. bio je generalni sekretar KPJ, iz koje je isključen 1929, a ponovo primljen 1935. Stradao je u Sovjetskom Savezu, u Moskvi, kao žrtva staljinističkih čistki. Dela: “Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma”, “Iz nauke i filozofije”, “Teorija relativnosti”, “Tragizam malih naroda”.

Vremeplov: U Portugalu crkva odvojena od države

Na današnji dan 19. aprila 1911. godine u Portugalu je odvojena crkva od države.

Vremeplov: Umro Tor Hejerda

U svojoj vili u Italiji umro je na današnji dan 19. aprila 2002. godine norveški antropolog, naučnik i istraživač Tor Hejerdal koji se proslavio kada je na splavu Kon-Tiki 1947. godine prešao Pacifik.

Vremeplov: Umro Noris Makverter

Na današnji dan 19. aprila 2004. godine umro je Britanac Noris Makverter koji je sa svojim bratom blizancem Rosom 1955. osnovao “Ginisovu knjigu rekorda”.

Vremeplov: Rođen Vojislav Ilić

Na današnji dan 20. aprila 1860 godine rođen je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid sa romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće (“Zimska idila”, “Jesen”, “Ja ništa više ne verujem”, “Tamara”, “Istok”). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja “Pesama” objavljena za života i sabrana dela oblikovana i objavljena posthumno.

Vremeplov: Rođen Huan Miro

Katalonski  slikar i vajar Huan Miro, jedan od najvećih nadrealističkih umetnika rođen je  na današnji dan 20. aprila 1893. Studirao je u rodnoj Barseloni, a od 1919. živeo je u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio lični stil.

Vremeplov: Kromvel raspustio Parlament

Vođa Engleske revolucije Oliver Kromvel raspustio je na današnji dan 20. aprila 1653. godine Parlament i uveo ličnu diktaturu kao lord-protektor Engleske. Tokom njegove vladavine uspostavljen je republikanski oblik vladavine, što je u istoriji Engleske ostalo zapamćeno kao period najgore strahovlade.

Vremeplov: Rođen Adolf Hitler

Na današnji dan 20. aprila 1889 godine rođen je vođa nemačkih nacista Adolf Hitler, tvorac najveće mašinerije masovnog zločina u istoriji. Uz podršku krupne buržoazije i revanšista željnih osvete zbog poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu i zahvaljujući popustljivim zapadnim demokratijama, iskoristio je materijalnu bedu i nezadovoljstvo Nemaca, nametnuo im se kao vođa i poveo u katastrofu i njih i čovečanstvo. U Prvom svetskom ratu borio se kao dobrovoljac, 1921. postao je šef Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke, u junu 1923. pokušao je puč u Minhenu zbog čega je osuđen, ali je ubrzo pušten iz zatvora, a 1925. reorganizovao je stranku na vojničkoj osnovi. Ubrzo pošto je 1933. postao kancelar uveo je nacističku diktaturu, počeo nemilosrdno proganjanje Jevreja i političkih protivnika uopšte. Iskoristio je neodlučnost Zapada i Austriju je prisajedinio Nemačkoj, porobio je Čehoslovačku, a 1939. napao je Poljsku, čime je izazvao Drugi svetski rat. Pred nadiranjem sovjetskih trupa ubio se u bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945.

Vremeplov: Umro Kanaleto

   Italijanski slikar Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja atmosfere i vedrog prozračnog kolorita umro je na danšnji dan 20. aprila 1768. Najviše je slikao Veneciju, njene kanale i palate.

Mihajlovićeva: Dosta je nasilja nad ženama i decom, prijavite nasilnike

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović izjavila je u sredu 15. aprila  da je dosta nasilja nad ženama i decom i apelovala još jednom na sve građane i građanke Srbije da u ovo teško i izazovno vreme kada je i nasilje prisutnije ne okreću glavu pred tim i prijave nasilnike. Mihajlovićeva je istakla da u vreme epidemije koronavirusa sve zemlje sveta beleže porast porodičnog i partnerskog nasilja, ali da Srbija nasilje neće tolerisati.  “Moja poruka svim ženama je da, bez obzira što vanredno stanje zahteva da su u izolaciji i da vreme provode u domu sa svojim partnerima i muževima, nisu same niti zarobljene. Prijavite nasilje, zbog sebe i svoje dece. Taj apel upućujem i komšijama, rođacima – svima koji čuju ili znaju da se nasilje dešava, prijavite nasilnike. Država neće tolerisati nasilje, bez obzira na situaciju u kojoj se nalazimo”, rekla je ona. Podsetila je da žene nose na svojom leđima ogroman teret ove krize, imajući u vidu da je 70 odsto žena zaposleno u zdravstvu i socijalnim službama, te da su žene te koje većinski rade u samoposlugama, ali i preuzimaju brigu o porodici i domaćinstvu. “Ovo je vreme kada treba da pokažemo da smo solidarni i odgovorni. Da pomognemo jedni drugima, umesto da nasiljem rešavamo probleme. Veliku zahvalnost i ohrabrenje dugujemo svim ženama koje i u vreme krize pružaju pomoć onima kojima je najpotrebnije”, rekla je Mihajlovićeva.

About the Author

admin