GCE 2020: Šta je potrebno da bi se ostvarilo Obrazovanje za sve?

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Podećamo i da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom  „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“ GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom  i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa „Obrazovanje 2030“ i dostizanje  SDG4.

GCE je vođena uverenjem da je obrazovanje univerzalno ljudsko pravo i da je kvalitetno obrazovanje za sve dostižno. To znači da svako može i mora imati pristup kvalitetnom obrazovanju. Kao što je vidljivo iz brojnih ugovora o ljudskim pravima koje su potpisale skoro sve države na svetu, odgovornost država je da poštuju, štite i ispunjavaju da ovo pravo dobro funkcioniše.

Danas, 72. godine od kada je pravo na obrazovanje priznato u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (1948.godine), 25 godina od Svetskog foruma za obrazovanje u Jomtienu (Tajland,1990. godine), 20 godina nakon dogovora „Okvir za akciju o obrazovanju za sve“  iz Dakara (Senegal, 2000. godine),  projekta Milenijumskih razvojnih ciljeva (Njujork, 2000.godine)  i u realizaciji aktuelnog ciklusa Ciljeva održivog razvoja (2015. godine) postignut je značajan  napredak u ostvarivanju prava na obrazovanje za sve. Ali svet je još daleko od tog cilja.

GCE smatra da su kontinuirane praznine u realizaciji tog cilja, u osnovi, političko pitanje. Ključni faktori da bi se osiguralo da vlade izvrše svoje obaveze i da osiguraju da svaka devojčica, dečak, muškarac  i žena – uključujući i one sa najvećom marginalizacijom – imaju pristup kvalitetnom obrazovanju je da  vlade i međunarodna zajednica kao celina moraju imati dovoljno političke volje da se fokusiraju i investiraju u obrazovanju, posebno tamo gde su praznine najveće i da države  budu efikasne, odgovorne da  odgove potrebama i prioritetima svojih građana. Nesumnjivo, postoje ekonomska ograničenja i za realizaciju prava na obrazovanje, ali političkom voljom vlada i donatora, mogu se obezbediti potrebna sredstva.

“Obrazovanje 2030”: Zaštiti obrazovanje, u i posle krize sa COVIDOM-19

„Onlajn sastanak Upravnog odbora “Obrazovanja 2030”  održan je u četvrtak, 2. aprila 2020. Članovi UO fokusirali su se na posledice zatvaranja  škola u 187 zemalja koje  su pogodile 1,5 milijardu učenika i milione nastavnika, pa su i doneli  preporuke za hitne mere koje treba da obezbede pravičnost, podrže nastavnike i spreče  finansijske krize koje bi mogle pogoršati inače postojeće nejednakosti u učenju i produbiti krizu u obrazovanju, rekao je prof Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS.

„Opisujući pandemiju kao ljudsku i zdravstvenu krizu, kopresedavajuća Stefanija Đanini je naglasila da solidarnost i partnerstvo  moraju biti odgovor globalne obrazovne zajednice i da je neophodno  jačanje Globalne koalicije Covid-19 koja trenutno okuplja preko 80 javnih i privatnih partnera. Ona je pozvala Upravni odbor “Obrazovanja 2030”  da preuzme ulogu koordinatora i da tako osigura da obrazovni sistemi izađu iz krize jači nego što su bili ranije i tako zaštitili pravo na obrazovanje svih učenika – posebno onih koji su najranjiviji“, kaže Kovač.

Poruku globalne solidarnosti ponovio je kopredsedavajući, japanski profesor Kazuhiro Ioshida, koji je izjavio „ovo je trenutak kojim se testira naša humanost“. Dalje je naglasio da „najslabiji ne bi trebali biti gubitnici“, te da bi „pravičnost i inkluzija trebalo da budu naša glavna briga“. 

„Nastavnici su se našli na prvoj liniji odbrane kontinuiteta nastave, ali su im alati i metodologije učenja na daljinu nametnuti  bez savetovanja sa njima, pri čemu velikom broju nedostaje adekvatna obuka za takav način podučavanja“, rekao je Denis Siniolo iz Internacionale obrazovanja  (Education International – EI), komentarišući prve rezultate  nedavne anketa iz više zemalja. On se osvrnuo  na 12 principa EI za zaštitu učenja i nastavnika, kao i na nedavni poziv Međunarodne radne grupe za nastavnike za Obrazovanje 2030. u šest tačaka, pozivajući „sve vlade,  pružaoce usluga obrazovanja, kao i finansijere, javne i privatne, da prepoznaju uloge koje nastavnici igraju u obrazovnom odgovoru i oporavku od krize izazvane COVIDOM-19“.               

Zatvarajući sastanak, kopredsedavajuća Stefanija Đanini pozvala je Upravni odbor „da pokrene skup ključnih poruka i politika“ kako bi podržao zemlje sada i nakon krize, zaštitio investicije u obrazovanje i iskoristio zamah za oblikovanje obrazovanja budućnosti.

(→Saopštenja)

Ne zna se ni kako ni kada će se školska godina završiti: Zbunjujuće poruke popečitelja školskog

Epidemija virusa promenila je redovan tok nastave u srpskim školama, ali i otvorila pitanje – kako će školska godina biti završena? Resorni ministar Mladen Šarčević je, u  poslednjih nekoliko dana, najavio različite moguće scenarije. Međutim, prosvetari i predstavnici sindikata ukazuju da prvi čovek prosvete nije jasan i da šalje kontradiktorne poruke, što, kako kažu, dovodi u pitanje završetak godine.

Pojavom koronavirusa, srpska nastava, preko noći, postala je digitalna. Jer se nastava iz učionica, preselila na televiziju i računare. Takozvano učenje na daljinu, prema oceni resornog ministra daje dobre rezultate. Nepoznato je, međutim, ostalo – na koji način će đaci završiti školsku godinu? “Mi povratak u škole nemamo klasično u junu, mi imamo završenu nastavu, što je jako velika prednost, znači mi se viđamo sa malim grupama, tada pretpostavka i tada rešavamo ova pitanja – provere znanja, upisa”, rekao je Šarčević za N1 15. aprila. “Nama je najvažnije da nemamo rizična okupljanja, rizična okupljanja su kada škola koja ima 800 đaka dođu ponovo svi u učionice”, rekao je ministar 18. aprila za RTS.

Na konstataciju da je rekao da se đaci neće vraćati u klupe… Šarčević  kaže: “To nećemo imati, a onda kako stvari budu bile bezbedne, ceo jun ispred sebe, naravno da se u julu i avgustu nikada nije radilo, pa neće ni sada”, rekao je on.

Pre četiri dana, prvi čovek prosvete najavio je i da povratka u školske klupe neće biti bar još četiri nedelje. A koji model će na kraju biti primenjen, nejasno je i predstavnicima prosvetnih sindikata. Jer, ministar ni za jedan predlog nije zvanično dao zeleno svetlo. U pitanju su, kako kažu, paušalne najave. “Trenutno niko ne zna kako će se završiti školska godina, zato što smo za prethodnih sedam dana čuli bar neka tri moguća scenarija. Davanje oprečnih izjava unelo je dosta nemira, kako među zaposlene, tako među decu i roditelje, jer ako je rečeno da se zaposleni i naravno deca neće vraćati u školske klupe, nekako deca moraju da dobiju zaključne ocene. Moj komentar je da je još uvek rano da se daju takve izjave, da se školska godina neće završiti na regularan način”, kaže Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Iz Ministarstva prosvete je najavljeno i da će zbog epidemije biti izmenjen Pravilnik za ocenjivanje, ali i da postoji mogućnost da će završni ispit za osmake biti održan. Proba onlajn mature zakazana je u nedelji posle Uskrsa. Međutim, pojedini nastavnici na predloženo imaju zamerke. “Kako će sada te ocene dobijene u periodu vanrednog stanja da se nekako slože sa ocenama koje su rezultat rada u prvom polugodištu i kako će u konačnom ishodu sve ovo da izgleda, ukoliko ministar bude ostvario svoju nameru da na nekakav način realizuje dva završna ispita, za male i velike maturante, zaista nam ostaje da vidimo, ali nikako me ne bi iznenadilo kao nastavnika da tu ponovo dođe do neke vrste kompromitovanja, odnosno poricanja onoga što je do sada rečeno”, kaže za N1 nastavnica srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić Mitrović. Sagovornica dodaje i da bi predstavnici ministarstva maturantima trebalo da pošalju materijal kako bi više učili i vežbali za predstojeće ispite, a manje se stresirali zbog neizvesne situacije u kojoj se nalaze.

Šarčević: Emitovanje nastave biće završeno za mesec i po dana

Za mesec i po dana biće završeno emitovanje časova na daljinu za osnovce i srednjoškolce, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da učitelji i nastavnici već mogu formativne, opisne ocene da prevedu u sumativne, brojčane ocene. On je naglasio da se proces učenja na daljinu odvija već pet nedelja, da je zadovoljan tokom nastave, da časove nastavnici sada snimaju od kuće. “Mislimo da ćemo za mesec i po dana završiti sa emitovanjem časova vezanih za redovnu nastavu za osnovnu i srednju školu”, rekao je ministar za Tv Pink.

Zadovoljan je i kako su nastavnici i učitelji prihvatili formativne modele ocenjivanja i naglasio da već sada formativne ocene mogu da se prevedu u sumativne, brojčane. “Ocenjivanje će ostati problem za deo učenika, tamo gde nemamo visok stepen digitalnih veština nastavnika”, rekao je Šarčević i dodao da će se koristiti resurse školskih uprava, savetnike i obučenije nastavnike unutar škola.

Kako kaže, ostaće posao vezan za završne i prijemne ispite, da postoji više scenarija, ali je najbolje o tome pričati za četiri nedelje,ali da će se sve raditi u interesu dece. Upitan da li će školska godina biti završena na vreme, Šarčević je rekao da će biti završena i pre vremena, da je školskim kalendarom predviđeno da nastava bude završena 16. juna, ali da nastava traje i tokom prolećnog raspusta, da su bile nastavne subote i da je tako ušteđeno vreme. “Ako dođe da se vratimo u škole možemo kvalitetnije da radimo sa manje rizika. Podjednako brinem o interesu dece i roditelja. Nemojte da imate nikakvu paniku. Prilagođavaćemo sistem svim datim okolnostima i nijedno dete neće biti oštećeno”, zaključio je on.

Nove donacije kompanija UNICEF-u od 246.160 dolara

Poslovna zajednica je, uprkos usporavanju aktivnosti u celoj privredi, veoma brzo reagovala na apel koji je UNICEF u Srbiji uputio kompanijama i pojedincima da doniraju za nabavku respiratora, medicinske i zdravstvene opreme i prikupila 246.160 dolara. Od početka zdravstvene krize izazvane epidemijom Covid-19, UNICEF u Srbiji je, zahvaljujući podršci poslovne zajednice i pojedinaca, do sada prikupio ukupno 935.280 američkih dolara za nabavku neophodne medicinske opreme, nabavku zaštitne opreme za zdravstvene radnike, kao i za dostavljanje higijenskih paketa za najugroženije porodice i decu, saopštio je UNICEF.

Kompanije samo tokom prošle nedelje UNICEF-u donirale 246.160, a najveći pojedinačni donator je Multikom grupa koja je uplatila 99.671 dolara. Na apel su se odazvale i kompanije Symphony sa 60.287 dolara, Catena Media Ltd sa donacijom u iznosu od 54.974 dolara i Lidl Srbija sa donacijom od 14.612 dolara. Kompanije Nordeus, Catena, Nutanix i Endava su dodatno motivisale i svoje zaposlene da individualnim donacijama pomognu UNICEF-u da pravovremeno reaguje na situaciju izazvanu pandemijom korona virusa. Zaposleni u kompaniji Symphony samostalno su pokrenuli akciju prikupljanja donacija, što je sama kompanija podržala dodatnom donacijom za kupovinu medicinske i zaštitne opreme.

“UNICEF daje punu podršku nacionalnim naporima da se zaštiti stanovništvo kroz nabavku kritično potrebne opreme za zdravstveni sistem, ali i obezbeđivanjem higijenskih sredstava za najugroženije porodice i decu”, rekla je direktorka UNICEF-a u Srbiji Ređina De Dominićis. Veoma cenimo doprinos privatnog sektora našem radu, i za redovne programe za decu i u vanrednim situacijama poput ove sa kojom se sada svi suočavamo, dodala je ona. Kako kaže, poslovna zajednica pokazala je istinsku solidarnost, i u uslovima ekonomske neizvesnosti deo svojih prihoda opredelila za pomoć društvu. “Zahvaljujem svim kompanijama koje su donirale UNICEF-u kako bismo se zajedničkim snagama izborili sa korona virusom i sačuvali živote u Srbiji”, poručila je ona.

Broj kompanija koje su se odazvale našem pozivu, kako je navedeno, govori da u poslovnoj zajednici postoji izražena svest da je zajedništvo ta snaga koja nam može pomoći. Čovečanstvo se suočava sa globalnom krizom koja ne prepoznaje granice i samo od našeg humanog i udruženog odgovora zavisi brzina kojom ćemo krizu prebroditi, navedeno je u saopštenju.

Šarčević: Mala matura ne bi trebalo da kasni

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da polaganje male mature ne bi trebalo da kasni, s obzirom da se računa da će epidemija korona virusa do tada prestati, a da deca putem nastave na daljinu održavaju kontinuitet učenja. Pre juna, biće organizovana i proba male mature, 22, 23. i 24. aprila. “Ovog puta se đaci ne ocenjuju, materijali su pripremljeni, nema stresa, deca će imati za svaki predmet, 12 sati, nije cilj da prepisuje, niti da mu neko pomaže, već da pokaže to realnije znanje, da bi kasnije te lekcije naučio. Molim roditelje da zabeleže sve, imaćemo analizu tog projekta”, rekao je Šarčević za N1.

On dodaje i da se nastava odvija u najboljem redu, da pojedini nastavnici jesu preopterećeni, ali da je to zato što se ne drže samo osnovnih stvari, kao i da je dobio reakciju da deca sada “manje uče, a više znaju”.

Na pitanje da li je istina da je savet nastavnicima da daju prvo bolje ocene, ministar kaže da to jeste bio savet. “Jeste, jer ako nešto počinjete, sad je naša procena da je preko 70 odsto dece u stanju da dobije pre svega dobru ocenu…ne želimo da decu demotivišemo. Osnovni smisao cele akcije je da se održi kontinuitet nastave i da nastavimo predavački deo do kraja maja…A onda ćemo raditi sve sistematizacije, štedimo na vremenu”, kazao je ministar.

Rekao je da, i ako se budu otvorile škole, da će biti mera predostrožnosti, poput nošenja maski i obavezne dezinfekcije.

Na pitanje kakva je situacija među prosvetnim radnicima i u Ministarstvu što se tiče zaraze korona virusom, minister Šarčević je rekao da je oko 150 njih testirano i da je “samo troje kolega imalo zarazu”.

Nastava i učenje u doba Covida 19 iz ugla psihologije
Svakog dana 10 minuta razgovaraj sa sobom

Piše: Dragica Pavlović Babić*

Zamoljena sam za komentar ovoga što nam se trenutno dešava i što bi, kako je manje više neformalno najavljeno, moglo da nam se dešava narednih dana. Ili nedelja, meseci… Psiholog sam, radim na Univerzitetu u Beogradu, bavim se obrazovanjem, imam radnog i životnog iskustva, logičan izbor. Pa ipak, moj prvi komentar je bio „Ne znam. Ne znam ni kako da komentarišem, a još manje šta da predložim.“  Ali, ako nešto ne znate, onda je to prilika da se nauči. Ne onako školski, iz priručnika ili udžbenika, jer toga nema ni u priručnicima, ni u „Mojoj školi“ na RTS-u u koju svi ovih dana svraćamo. Ni ozbiljna psihologija neće ponuditi instant recepte „kako za pet minuta do sreće“. Odgovori i znanja koji su nam sada potrebni nalaze su upravo u okolnostima u kojima živimo.

Realno iskustvo i realna potreba koju je ono stvorilo su i najbolja prilika i odličan motiv da naučimo kako da se ponašamo i kako da se osećamo. Ne uči se sedenjem na času, slušanjem i ponavljanjem, već promišljanjem, razmatranjem, preispitivanjem. Koje to informacije stižu do mene, odakle dolaze, da li da im verujem ili da pitam još negde/još nekoga, gde da pitam, kako smo živeli i preživeli vreme drugih vanrednih stanja i vanrednih okolnosti (a bilo ih je)?

To su legitimna pitanja, obavezna da se postave sebi. Jedan naš profesor na fakultetu je govorio: „Gotov si ako svakog dana bar 10 minuta ne porazgovaraš sa sobom.“ Ja taj savet razumem kao obezbeđivanje prostora da razvijemo sopstvene misli i donesemo sopstvene sudove, da kritički i iz različitih uglova preispitamo informacije kojima raspolažemo, uključujući i količinu informacija kojima ćemo se izložiti, da razvrstamo ono što čujemo na informacije i na poluinformacije, preporuke, komentare, parole… i da sami donesemo pametne odluke.

U stvari, ne moramo sami, još se bolje misli, predviđa i planira kada se mozgovi udruže, pa je pametno razgovarati i deliti misli sa ljudima u koje imamo poverenja. Eto, bežala sam od instant recepata, ali sada ipak mogu da preporučim da umesto konzumiranja „gotove hrane“ svoj um naterate da sam „kuva i sprema“.

Meni je poziv za pisanje ovog komentara odložio završetak dana pa sam, umesto da sednem pred TV, mislila i kopala po sopstvenim memorijskim skladištima, izvlačila različite pakete znanja i iskustva. Nije baš da ne znamo odgovore na ova pitanja, kako sam prvo pomislila. Svi mi imamo u našoj ličnoj, a i kolektivnoj istoriji situacije slične ovoj u kojoj se sada nalazimo. Znamo, na primer, da se neizvesnost i nepripremljenost najteže podnosi. Zato je normalno ako se ponašamo haotično, jer nas neizvesnost tera da razvijamo različita scenarija i da se pripremamo za svaki od njih.

Znamo i to da ni u najgorem scenariju nećemo ostati sami (makar i povećali socijalnu distancu), nećemo ostati bez informacija, a sigurno nećemo umreti od gladi. A najzad, znamo i da će „i ovo proći“. A kad sam već pomenula školu u koju naša deca idu ovih dana, moram da kažem da veoma cenim kako i koliko dobro su se nastavnici pripremili za izvođenje nastave pred kamerama i na daljinu. Ali, ne mogu da ne primetim da je školski program koncipiran tako da imitira „običnu“ školu, sa rasporedom časova i lekcijama koje su predviđene nastavnim programom. Razumem ideju, očuvajmo običan život, makar i prividno. Ali, život ovih dana nije običan i škola propušta važnu priliku da nauči decu onome što im je sada najpotrebnije, a i što će im biti potrebno kroz život, uključujući i obrazovni i profesionalni. Evo na šta mislim.

Pre svega, truda je vredan napor da se mozgovi učenika zabave različitim činjenicama, idejama, materijalno tačnim znanjima, kako se to obično kaže…. Ali, u njihovim mozgovima već se nalaze, i to u ogromnoj meri, neke druge činjenice, zapažanja, informacije. Nema razloga da škola ignoriše ono o čemu deca i mladi zaista razmišljaju.

Naprotiv, veoma je važno, kao i za sve nas, da reflektuju i uokvire ono o čemu inače misle. Kao što im škola predlaže da se bave paralelogramima ili bitkama Prvog svetskog rata i nudi im pomoć da ta znanja uokvire i sistematizuju, zašto im ne bi pomogla da uokvire svoja razumevanja fenomena kojima su izloženi i kojima se svakako bave, kao što su zarazne bolesti, njihovo širenje u pandemijskim razmerama, ili socijalna distanca, društve mreže i informisanje, ili strah, mehanizmi kako strah nastaje i kako se nosi sa njim…

Možda izgleda teško, ali nije. Opet, osvrnimo se na ona znanja i iskustva koja već imamo. Na primer, naš obrazovni sistem usvojio je set opštih i međupredmetnih kompetencija za kraj obaveznog obrazovanja (osnovna škola) i za kraj srednjeg obrazovanja.

Među njima se nalaze i takve kompetencija kao što su Odgovaran odnos prema zdravlju, Odgovoran odnos prema okolini, Rad sa podacima i informacijama, Odgovorno učešće u društvu, Saradnja, Komunikacija… a pod ovim nazivima krije se još i kritičko mišljenje, rešavanje problema, donošenje odluka… I u „obična“ vremena nije mi svejedno što se preko ovih legitimnih i neizmerno bitnih obrazovnih ciljeva olako prelazi (tačnije, uglavnom se ignorišu).

„Neobična“ vremena stvaraju ne samo veću potrebu za ovim kompetencijama, već i odlične prilike da se one razvijaju na tako očiglednim sadržajima i materijalima. Pa, ako škola propušta priliku, mi ne moramo.

I, nisu ove kompetencije samo decu i njihove roditelje, već za sve. Pa hajde da naučimo kako se to odgovorno odnosi i odgovorno živi.

*viša naučna saradnica Instituta za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu

Takmičenje „ Falling Walls Lab Belgrade“ biće održano virtuelno

Takmičenje „Falling Walls Lab Belgrade“ će ove godine zbog pandemije izazvane korona virusom biti održano virtuelno.  U saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom Beograd i Univerzitetom u Beogradu, DAAD Informativni centar organizuje četvrti „Falling Walls Lab“ u Srbiji kao inovativnu platformu za predstavljanje istraživačkih projekata u rangu naučnog proboja u svim naučnim disciplinama. Pre takmičenja, učesnici će moći da prate i besplatnu ekskluzivnu radionicu „Science Communication“, koja će, takođe, biti organizovana virtuelno.   „Falling Walls Lab Belgrade“ namenjen je studentima, istraživačima, naučnicima  (osnovne, master, doktorske i postdoktorske studije) i preduzetnicima. Svaki učesnik ima zadatak da u tri minuta predstavi svoju ideju ili projekat i „ubedi“ lokalni žiri u inovativnost svoje zamisli.

Pobednik „Falling Walls Lab Belgrade“ biće nagrađen učešćem u finalnom takmičenju „Falling Walls Lab“, koji će biti održano u Berlinu 8. novembra i prisustvom na „Falling Walls“ konferenciji 9. novembra 2020. godine. Aplikacije za učešće na „Falling Walls Lab Belgrade“ šalju se  na www.falling-walls.com/lab do 17. aprila 2020. godine. Predstojeći događaj najavljuje i odgovarajući  poster , a za sve dodatne informacije možete da kontaktirate DAAD informativni centar Beograd (info@daad.rs) .

Telefonska linija 19833 za psihoterapijsku podršku građanima

Besplatnu psihoterapijsku pomoć u vanrednom stanju građani će moći da dobiju svakog dana od 15 do 21 čas pozivom na broj 19833, a tu telefonsku liniju Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ustupilo je Savezu društava psihoterapeuta Srbije.

U saopštenju Ministarstva se navodi da kriza izazvana pandemijom virusa Kovid19 zahteva zajedničku borbu svih, ne samo u očuvanju fizičkog zdravlja već i za podršku psihičkoj stabilnosti zbog čega je građanima omogućeno da putem telefonskog broja 19833 dobiju pomoć psihoterapeuta ukoliko imaju bilo kakve psihološke probleme ili teskobe.

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu nastavlja sa radom na istom broju telefona, a građani će imati tehničku mogućnost izbora opcije za ovaj centar ili za razgovor sa psihoterapeutima. „Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu radi neometano i u vanrednom stanju, budući da su saveti, edukacija i prevencija, kao i mogućnost prijava onlajn ugrožavanja dece, posebno neophodni u ovom periodu kada dece provode više vremena na internetu zbog izolacije“, podsećaju u ministarstvu.

Informacije o Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, kao i edukativni materijali o onlajn bezbednosti mogu se naći na sajtu www.pametnoibezbedno.gov.rs, dok se više informacija o psihoterapijskoj podršci u vanrednom stanju nalazi na sajtu www.savezpsihoterapeuta.org.

Đorđević: Rešena dva slučaja brige o deci čija su oba roditelja zaražena

Ukoliko se dogodi da oba roditelja obole od korona virusa i moraju na bolničko lečenje, smeštaj i briga o deci traži se u krugu srodničkog okruženja koje je deci poznato, a ukoliko to nije moguće, onda se traži smeštaj u hraniteljskim porodicama, kaže ministar rada Zoran Đorđević. Od početka pojave virusa kaže, u dve porodice se desilo da su roditelji morali na lečenje, a u oba slučaja brigu o mališanima preuzeli su rodbina i prijatelji. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je instrukcije za postupanje ustanova socijalne zaštite tokom vanrednog stanja izazvanog pandemijom korona virusa u zaštiti dece bez roditeljskog staranja. U instrukcijama se navodi da su ustanove socijalne zaštite dužne da u vanrednom stanju sve svoje stručne, materijalne, tehničke i druge resurse stave u funkciju izvršavanja mera zaštite dece bez roditeljskog staranja.

U slučaju da deca ostanu bez roditeljskog staranja usled obolevanja roditelja koji se nalaze na bolničkom lečenju ili u karantinu-bolnici, obaveza centara za socijalni rad je da, u skladu sa svojim nadležnostima, bez odlaganja toj deci obezbede bezbednost, brigu o zdravlju, egzistencijalne uslove, nadzor i psihosocijalnu podršku, objašnjava Đorđević za Tanjug.

Navodi da je što se tiče te dve porodice, u prvom slučaju otac preminuo, a majka bila na testiranju u bolnici, a u drugom slučaju oba roditelja su bila zaražena. Ističe da je oba puta lično ispratio kako će se rešiti briga o deci i posredovao u rešavanju. “Sve je brzo bilo rešeno, u prvom slučaju deca su bila kod strica, a u drugom kod najbliže rodbine i prijatelja”, objašnjava Đorđević. Navodi da se najpre određuje privremeni staratelj koji će brinuti o deci dok se ne donese odluka o tome ko će da preuzme brigu o deci od najuže rodbine ili prijatelja, a u slučaju da nema takvih mogućnosti, onda se kao privremeni staratelj određuje hraniteljska porodica.

Vremeplov: Umro Jovan Đorđević

Na današnji dan 21. aprila 1900 godine umro  je srpski književnik Jovan Đorđević, veliki kulturni i nacionalni radnik. Studirao je filozofiju i medicinu u Pešti. Bavio se publicistikom i novinarstvom, uređivao je “Srpski dnevnik”. Bio je sekretar Matice srpske i urednik “Letopisa”.  Osnivač je Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu i njegov upravnik. Bio je profesor istorije na Velikoj školi u Beogradu, lični učitelj kralja Aleksandra Obrenovića, nakratko i ministar prosvete. Objavio je “Opštu istoriju” i više prevoda, posebno dramskih tekstova. Autor je dramskog dela “Markova sablja” čiji je, između ostalog, sastavni deo i pesma “Bože pravde” koja je postala himna Srbije (1872). Muziku za himnu komponovao je srpski kompozitor Davorin Jenko. Ostala dela: “Radnja Blagoveštenskog sabora” (bio je poslanik na saboru 1861.) “Latinsko-srpski rečnik”, putopisi, uspomene (po periodici – “Letopis”, “Javor”).

Vremeplov: Umro Mark Tven

Američki pisac Mark Tven umro je na današnji dan 21. aprila 1910 godine. Pravo ime bilo mu je Semjuel Lenghorn Klemens. Jedan je od najvećih humorista svetske književnosti. U romanima “Pustolovine Toma Sojera”, “Život na Misisipiju”, “Pustolovine Haklberi Fina”, “Život na dvoru kralja Artura”, kojima je stekao svetsku slavu, prikazao je jedinstvene životne situacije i autentičan američki stil i govor.

Vremeplov: Umro Džon Kejnz

Na današnji dan 21. aprila 1946. godine umro je engleski ekonomist Džon Mejnard Kejnz, poznat po delu “Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca” koje je donelo radikalan preokret u ekonomskoj teoriji.

Vremeplov: Uveden osmočasovni radni dan

Australija je, na današnji dan 21. aprila 1856. godine, prva u svetu uvela osmočasovni radni dan.

Vremeplov: Rođen Ipolit Ten

  Francuski teoretičar umetnosti i filozof Ipolit Ten, član Francuske akademije od 1878. godine rođen je na današnji dan 21. aprila 1828. Kao teoretičar francuskog naturalizma, uticao je na Emila Zolu i čitavu generaciju pisaca koja je sa naučno-eksperimentalnim pretenzijama pristupala književnosti (“Filozofija umetnosti”, “O inteligenciji”).

Vremeplov: Umro Pjer Abelar

Na današnji dan 21. aprila 1142. godine umro je francuski filozof i teolog Pjer Abelar, poznat po tragičnoj ljubavi prema Eloizi – njihova ljubavna pisma (epistolae) spadaju u bisere svetske literature. Zabranjena ljubav, pošto je ona bila njegova učenica, svirepo je okončana kastriranjem Abelara, koji se potom – kao i Eloiza – povukao u manastir. Poput većine filozofa tog vremena rešavao je tzv. problem univerzalija, a njegovi teološki pogledi osuđeni su na sinodima u Soasonu 1121. i Sansu 1141. Kao zastupnik laičke nauke i antičke filozofije, verovao je u ljudski razum i poricao crkvene dogme. Dela: “Dijalektika”, “Teologija, Etika ili Poznaj samog sebe”, “O božanskom jedinstvu i trojstvu”, “Istorija nedaća”.

Vremeplov: Umro Žan Rasin

  Francuski pisac Žan Rasin, istaknuti predstavnik klasicizma umro je na današnji dan 21. aprila 1699. Do savršenstva doveo  je francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psihološkoj analizi ljudskih, naročito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodičnim stihom. Dela: tragedije “Andromaha”, “Fedra”, “Britanikus”, “Berenisa”, “Mitridat”, “Atalija”, komedija “Parničari”.

Kon: Nećemo se rukovati i grliti jedno vreme, škole će morati da rade

Epidemolog Predrag Kon izjavio je  u nedelju uveče da se još uvek ne beleži kontinuiran pad u broju obolelih od koronavirusa, ali da je situacija znatno bolja nego što je bila u petoj i šestoj nedelji, i da se može razmišljati o povratku uobičajenom načinu života, ali uz stalnu procenu rizika. On je za TV Pink dodao da je najvažnije da se ne ponavljaju ekcesne situacije kao u proteklom periodu. “Imamo situaciju koja jeste očekivana i ono što dolazi jeste opadanje te aktivnosti virusa ali imamo i dosta onih koji su još uvek u bolnicama i na respiratorima. Utisak je da novi pacijenti nisu tako teški, vise ima srednjih i lakših nego što je bilo na samom početku”, rekao je Kon. Dodao je da život mora da počne i da se mora vraćati polako uobičajenom načinu života, ali uz stalnu procenu rizika. “Najveći rizici su i dalje za uzrast preko 65 godina. Prvo se polazi od njih, takođe mora da se pokrene i ekonomski zamajac, kao i firme. Bitno je da vodimo računa o kolektivima osetljivih, kao i o samim zdravstvenim ustanovama”, rekao je Kon.

Ističe da su od korona virusa do sada umrle 122 osobe, što je približno broju iz pandemije H1N1 iz 2009. godine i da zabrinjava što je smrtnih ishoda bilo i u starosnoj dobi do 39 godina. “Kada se poredimo sa drugima, to nije tako loše što se brojki tiče, ali je svaki život koji se izgubi teška tragedija”, rekao je Kon i dodao da se videlo da virus negde popušta, a negde se pojačava, zbog čega je važan oprez. On ističe da će i dalje kada popuste mere morati da se koriste maske u gradskom prevozu, kao i u zatvorenom prostoru. “Nećemo se rukovati i grliti, i to će trajati jedno vreme. Neće moći da se živi u vanrednom stanju, ali neke mere moraju ostati jer će biti i epidemije. Niko ne zna koliko će trajati. I u toku tog perioda moraju biti vanredne mere u smislu socijalnog distanciranja. Naučićemo drugačije da živimo sve dok ne dođemo u bezbednu zonu, ali to će potrajati”, rekao je Kon.

Istakao je da će škole morati da rade, ali će se razmotriti kada i da li je epidemiološki bolje što kasnije. Kako kaže, radiće se onako kako mora i kako podaci nalažu, istakavši da će stav medicinske struke biti dosta tvrd.

Orban proteruje iranske studente, “šire virus” i krše mere

Mađarska će proterati 14 iranskih državljana optuženih da su prekršili pravila ponašanja u suzbijanju koronavirusa, javlja AFP.  Odluku mađarske vlade oštro su kritikovale vlasti iz Teherana kao i Mađarski Helsinški Komitet koji optužuje premijera Viktora Orbana da je “zatvorio pravnu državu u karantin”. Svi Iranci studiraju u Mađarskoj, neki imaju i stipendije mađarske vlade, ali su se – prema rečima potpukovnika mađarske policije Roberta Kiša – “ponašali potpuno asocijalno i nasilnički”. Dvojicu iranskih studenata sam Orban je ranije označio kao osobe koje su donele korona virus u Mađarsku. U nekoliko poslednjih nedelja provladini mediji su vodili kampanju protiv njih a Orban je pojavu COVID – 19 u Mađarskoj povezao sa “strancima među kojima se ona širi kao i kod migranata”.

Odluku mađarske vlade Iran je ocenio kao “duboko razočaravajuću” a mađarski Helsinški Komitet smatra da su proterivanja “politički motivisana”. Mađarska se, posle 2015. i nuklearnog sporazuma Irana sa velikim silama, približila Teheranu i u tom periodu dublirala broj stipendija za iranske studente. Istovremeno je sa Iranom potpisan i sporazum o nuklearnoj saradnji, podseća AFP. Agencija prenosi i izjavu neimenovanog zapadnoj diplomate koji tvrdi da je Orban počeo da hladi odnose sa Teheranom od kada je američki predsednik Donald Tramp povukao SAD iz nuklearnog sporazuma. Orban je bio i jedini državnik iz zemalja EU koji je javno izražavao želju da Tramp pobedi u trci za predsednika SAD, podseća agencija. U Mađarskoj je do sada registrovano blizu 1600 slučajeva zaraženih koroba virusom i 134 preminule osobe od posledica COVID-19.

Dodatno ublažene mere u Nemačkoj, Danskoj i Norveškoj

            Nemačka, Danska i Norveška u ponedeljak 20. aprila su nastavile sa otvaranjem radnji i službi koje nisu samo za vitalne potrebe građana. Nemačka je nakon četiri nedelje napravila prvi korak ka popuštanju mera uvedenih zbog pandemije koronavirusa. Trgovinama površine do 800 kvadratnih metara i zajedno sa auto salonima, prodavnicama bicikala i knjižarama bilo koje veličine dozvoljeno je da ponovo rade od juče. Radnje su otvorene na osnovu sporazuma savezne vlade i vlada saveznih država. Vlade saveznih država odgovorne su za uspostavljanje i ukidanje mera, te tako postoje razlike među regionima. U nekoliko država đaci srednjih škola polagaće završni ispit, mada se ne očekuje da će škole početi da rade bar još dve nedelje.

U Danskoj su od juče ponovo otvoreni frizerski saloni, stomatološke ordinacije, saloni za tetovaže, saloni za fizioterapiju i auto-škole. Međutim, oni će morati da poštuju određene norme kao što su socijalno distanciranje, uklanjanje časopisa iz čekaonica, mogućnost pranja i dezinfekcije ruku, temeljno čišćenje i skraćeno radno vreme. Danska je ranije delimično otvorila škole, takođe sa merama predostrožnosti. U susednoj Norveškoj predškolske ustanove koje su bile zatvorene od 12. marta ponovo su otvorene, prenela je norveška novinska agencija NTB. U toj zemlji od juče ponovo rade stomatolozi, fizioterapeuti i optičari.