Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Podećamo i da je 24. januara – Međunarodnog dana obrazovanja (IED) 2020 održanog pod motom „Obrazovanje za ljude, planetu, prosperitet i mir“ GCE upozorila na potrebu osiguranja prava na obrazovanje za interno raseljena lica, azilante i izbeglice cirkularnim pismom i potvrdila posvećenost realizaciji obrazovnog programa „Obrazovanje 2030“ i dostizanje SDG4.
Postizanje oba ova ishoda – političke volje da se usredsredi na obrazovanje i vlade koje su efikasni i odgovorni donosioci odluka zahteva aktivno angažovane i dobro informisane građane. Pritisak građana fokusiraće pažnju vlade na obrazovanje, jer angažovanje građana čini politiku usmereniju na programe koji su odgovorniji i relevantniji, a posebno mogu da ciljaju na obrazovanje isključenih i marginalizovanih. Nadzor građana, takođe može pomoći u efikasnoj implementaciji i odgovornosti za prihvaćene obrazovne politike. Učešće građana je od ključnog značaja, jer može doneti ne samo političku volju da se dogovori politika, već i odgovornost za kontinuitet te politike i njeno efikasno sprovođenje. Osnaživanje građana je pravo i dobro samo po sebi i vodi ka obrazovnim ciljevima koje tražimo. Ovo govori o potrebi vremenski neograničenog pritiska da dođe do specifičnog niza vladinih akcija, da se osigura održiv angažman informisanog i aktivnog građanina u sektoru obrazovanja.
Proba onlajn male mature od danas
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da ove nedelje počinje proba male mature, kao i da će ona zbog epidemiološke situacije biti održana “online”. Važno je, dodao je ministar, da učenicima tokom proba koje će biti 22, 23. i 24. aprila niko ne pomaže. “One su napravljene tako udobno da dete ima svaki dan, a tri dana se radi, po 12 sati. Poenta je da se samovrednuju, poenta je da mu niko ne pomaže, da ne prepisuje, da ne obmanjuje sam sebe. Tu je na ispitu i porodica i đak”, naveo je Šarčević za RTS. Dodao je i da će redovna nastava ove školske godine biti završena “online”. https://www.youtube.com/watch?v=xahwuEwtmwU&feature=emb_logo
Šarčević: Oko 65.800 učenika će imati probu male mature
“Pravilnik je napravljen, ali mora da prođe zakonske procedure i mišljenja, jer tu postoji jedna mala kvaka. Mi smo kao i dosadašnje ocenjivanje stavili u sistemski zakon, ali tako bi samo na neki način izmenom Pravilnika pomogli profesorima da olakšamo samu proceduru ocenjivanja. Nikakav problem nije da to uradimo ni po postojećem pravilniku”, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević za RTS. Dodao je da period poslednjeg tromesečja imaju potrebu da ocene kroz onlajn forme gde će svakako uvažiti najveći deo onoga što su deca uradila. – Ali imamo i jako mnogo vremena kada se završi redovna nastava, da u junu razmišljamo o određenim vrstama ispitivanja, potvrđivanja ocena, ali mislim da ćemo mnogo veliki deo završiti i na ovaj (onlajn) način – rekao je Šarčević.
Na pitanje koliko će ovakve ocene biti realne, on kaže da nastavnici često ni uživo ne mogu biti apsolutno realni. – Mi radimo projekat velike državne mature za dve godine kada dolazimo do potpuno eksterne ocene. Mala matura je kombinacija onoga što nastavnici ocenjuju i što se radi neutralno. Tako da već nemamo sistem koji je potvrđeno dobar. I u školi se može desiti da neko dete prepisuje. Ali velika je pretpostavka da će učitelji to odlično uraditi na ovaj način, da sami ocenjuju skoro sve predmete. S druge strane, imamo da svi nastavnici i u osnovim i srednjim školala za one najbolje đake imaju jako puno tvrdih saznanja da su oni to radili samostalno. Takođe, neka deca su napredovala, jer su imala veliku podršku kod kuće koju obično nemaju. Očekujemo da će biti do 20 odsto maksimalno nelogičnih ocena.
Napredak je da se ne ocenjuje samo akumulacija znanja već i drugi modeli: kako dete nalazi literaturu, kako radi projekat i teramo ga da ulazi u novi finiji model učenja – rekao je Šarčević. On je napomenuo da je na ovaj način izbegnut najveći rizik, a to je da se deca masovno vraćaju u klupe na redovnu nastavu. – Ako imamo urađeno negde 50 odsto osnovne škole kroz mlađe razrede, ako imamo odlične đake i da su potvrđeni uspesi što je još oko 25 odsto, mi imamo mali broj njih koji će imati potrebu da traže nekakve izmene ili da odgovaraju. Drugo, ocenjuju se cele godine. Imamo ocenu na polugođu koja nosi 50 odsto ocene. Treće tromesečje je bilo skoro urađeno. Tu bi nedostajala jedna ocena. Ali kad se saberu kompletno ti periodi, vi imate negde oko 70 odsto ocene, tako da ovo ne može da poveća drastično skor zaključne ocene – objasnio je.
Imamo priliku da uz malo rizika deca imaju stres, rekao je on govoreći o probi male mature. – Imaju 12 sati vremena u tri dana, da oni urade kad požele. Mogu od 8.00 da se uloguju. Već se prijavilo više od 80 odsto osmaka. Proba mature će biti skroz digitalna. Podelili smo i podelićemo 2.800 aparata, pametnih telefona i tableta, tako da ćemo imati 65.800 učenika u Srbiji koji će imati onlajn probu mature. S druge strane, to je samo proba. U subotu ćemo imati vidljive rezultate i analizu koja će nam dati vremena da vidimo šta zaista ne znaju da bismo im pomogli. U junu će se raditi prava mala matura – podvukao je Šarčević.
On se osvrnuo i na polaganje prijemnih ispita za fakultete. – Mi ćemo imati već prekosutra neku prvu verziju jer smo imali sastanke. Kada završimo sastanke sa ljudima iz prosvete onda ćemo znati, ako to bude u roku, onda će i prijemni biti u roku. To bi trebalo da bude 22. jun ali ne držite me za reč.
Prema njegovim rečima, nekoliko prosvetara je bilo zaraženo ili se i sada leči od Kovida-19. – Dobijao sam informacije o mnogih kolega i radi se o veoma malom broju. Dve koleginice imaju lakšu fromu bolesti, nisu išli u bolnicu. Od mojih kolega, dvojica su izašli sa Beogradskog sajma, jedan kolega je još pet dana u KBC “Dragiša Mišović”, jedan iz Pančeva je kod kuće od juče i jedan na Zvezdari. Tako da smo došli na dva-tri čoveka – rekao je on.
Još nije vreme za otvaranje škola i vrtića
Još nije vreme za otvaranje škola i vrtića i deca će morati još da ostanu kod kuće, izjavio je u ponedeljak pokrajinski sekretar za zdravlje Zoran Gojković. On je, na pitanje novinara da li će početi da rade i škole i vrtići zbog ublažavanja mera i činjenice da će ljudi početi da rade, pa će deca više biti u kontaktu sa bakama i dekama, rekao da je još prerano za takvu odluku. “Najviše smo zabrinuti, pored starih, i za naše najmlađe i o njima posebno vodimo računa. Krizni štab redovno analizira u epidemiološku sliku i od nje će zavisiti dalji postupci i dalje ublažavanje mera”, rekao je Gojković. Kaže da će javnost biti obaveštena na vreme ako i po pitanju škola i vrtića bude doneta neka odluka.
Za sada nema povratka studenata u domove
Za sada nema vraćanja studenata na fakultete, pa ni u studentske domove, rekao je pokrajinski sekretar Zoran Gojković. Povratak studenata u domove i centre zavisi od daljeg razvoja situacije sa korona virusom i eventualnog nastavka nastave na fakultetima, precizirao je. Gojković je na redovnoj konferenciji rekao da je deo kapaciteta tih ustanova pripremljen za smeštaj zaraženih korona virusom u slučaju da se popune kapaciteti zdravstvenih ustanova i da je u ovom trenutku ”manji broj uključen u podršku zdravstvenom sistemu”. ”Za sada nema vraćanja studenata na fakultete, a u zavisnosti od nastave na fakultetima i razvoja dalje situacije studenti će moći da se vrate u studentske domove”, rekao je Gojković.
Kontinuirana provera udžbenika i njihova tačnost
Na času geografije 08. aprila za učenike šestog razreda obrađena je lekcija ,,Integracioni procesi“ tokom koga je nastavnica govorila na temu Međunarodnih organizacija. U sklopu ove jedinice stavlja se akcenat na motive integracionih procesa kao što su ekonomski, politički, vojno-strategijski i ukazuje na značaj međunarodnih organizacija poput EU, UN, NATO pakt i druge. Navodeći šta je program i cilj NATO organizacije iznela je da rešava sporove među zaraćenim stranama. Nakon bombardovanja 1999. godine Kosovo i Metohija su stavljeni pod upravu UN kako bi se očuvala bezbednost stanovništva. Naša zemlja je članica Partnerstva za mir od 2006. godine, a ta organizacija učestvuje u radu NATO pakta.
Srbija je u zvaničnoj spoljnoj politici vojno neutralna država bez obzira na članstvo od 2006. godine u Partnerstvu za mir. Stručni saradnici, recenzenti koji rade na sadržaju udžbenika moraju da obrate pažnju na svaku rečenicu koja može da izazove polemike koje nisu u skladu sa politikom koju vodi Srbija kao i narušavanju teritorijalnog integriteta. Očekujem i odgovornost svih institucija kao što je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja čija je nadležnost praćenje nastave i rad sa savetnicima, izjavio je ministar Mladen Šarčević. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kontinuirano radi na unapređenju i proveri sadržaja udžbenika kako bi se iznosila tačnost podataka i to će biti zadatak i u narednom periodu..
Stranica za predškolce: Povežimo se, osnažimo se – u vreme Kovida-19
Polazeći od operativnog plana i prioriteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a u cilju očuvanja i zaštite zdravlja, podrške dobrobiti dece i porodica, kao i podrške povezivanju i profesionalnom razvoju zaposlenih u predškolskim ustanovama, otvorena je stranica: Povežimo se, osnažimo se – u vreme Kovida-19 https://ecec.mpn.gov.rs/?page_id=2090 na strani projekta Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje (ECEC) .
Važne informacije, smernice, korisni sadržaji, predlozi i ideje podeljeni su u okviru nekoliko tematskih celina koje će se sukcesivno dopunjavati:
• Važne informacije za roditelje i vaspitače u vezi sa Kovidom 19
• Učenje i profesionalno osnaživanje u digitalnom kontekstu
• Osnažimo se-povežimo se – preporučeni linkovi
• Riznica inspirativne prakse – filmovi sa prethodnih projekata i materijali sa stručnih susreta
• U susret Godinama uzleta – materijali o savremenim pedagoškim pristupima
• Hajde da se igramo – namenjeno deci i roditeljima
Stranica je nastala razvija se kao rezultat umrežavanja i zajedničkog delovanja strukovnih udruženja medicinskih sestara-vaspitača, vaspitača, stručnih saradnika i saradnika predškolskih ustanova Srbije, akademske zajednice (Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu), UNICEF-a, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i uz podršku projekta Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
De Dominićis: Zaštititi socijalno najranjivije
Direktorka Unicefa za Srbiju Ređina de Dominićis izjavila je da će sve zemlje posle pandemije korona virusa morati da ojačaju sistem socijalne zaštite kako bi obezbedile adekvatnu brigu o socijalno-ekonomski najranjivijim kategorijama društva koje epidemije i velike krize čine još ranjivijim i nemoćnijim. De Dominićis je u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije (RTS) najavila da će Unicef uskoro u Srbiji sprovesti istraživanje sa više od 1.500 porodica o uticaju kovida 19 kako bi se prepoznali ključni problemi da bi sistem socijalne zaštite ubuduće delotvornije reagovao u sličnim krizama. Ona je ukazala na važnost brige prema posebno ranjivim kategorijama društva – siromašnim porodicama, deci i osobama sa posebnim potrebama, romskoj populaciji, koje situacije poput korona krize dodatno i mnogo teže pogađaju.
Čelnica Unicefa pohvalila je privatni sektor u Srbiji na ispoljenoj solidarnosti u vreme pandemije i istakla da je, zahvaljujući donacijama privatnih kompanija, partnera Unicefa i pojedinaca, prikupljeno više od milion evra pomoći, a zdravstvenom sistemu donirano je pedesetak respiratora, lična i zaštitna oprema. Donacije su bile prioritetno namenjene bolnicama i zdravstvenim centrima, ali i ustanovama socijalne zaštite čiji zaposleni brinu o korisnicima usluga tog sektora. De Dominićis je naglasila da je Srbija u samom vrhu svetskih država po ispoljenoj solidarnosti u uslovima pandemije korona virusa- uz Kinu i Dansku.
Predavati filozofiju danas
Piše: Ivan Vučković*
Zbog vanredne situacije u Srbiji prouzrokovane virusom korona, sve škole su počele sa „online“ nastavom od 16. 3. 2020. Kao profesor filozofije, naravno, i ja sam u toj priči.
Ipak, koliko je moguće predavati filozofiju na ovaj način? Filozofija zahteva živu reč, misao, neposredan kontakt. Većina učenika se, zbog manjka opšte informisanosti, plaši takve komunikacije. Upravo filozofija budi u njima ono što imaju ili, češće, ispliva baš ono što nemaju. Situacija u Srbiji je takva da učenici, sluđeni, nemaju želju da raspravljaju o nekakvim metafizičkim, moralnim ili kulturološkim pitanjima jer ne vide smisao toga.
Sada, „online“ – situacija je znatno teža. Ipak, sada i baš sada, potrebno je sve vreme održavati i provocirati varnicu u njima – ništa nije jasno i nedvosmisleno te, zapravo, ništa nije poznato. Vidimo da je virus koji nas je zadesio obelodanio činjenicu da Evropa možda nije baš toliko progresivna kao i da, zvanično komunistička Kina, nije baš toliko „komunistička“, nazadna, nevažna.
Filozofija je, pored pismenog zadatka iz srpskog jezika, retka prilika da učenik proba da bude svoj, da se zagleda u sebe. Kroz filozofiju dakle treba pomenuti i provući malog Vita Korleonea, treba ih uputiti na film „Lauf Junge Lauf“, da čitaju Kafku, Kočića i Solženjicina odnosno, treba ih uputiti na Ničea i tri preobražaja duha (Kamila, lav i dete) kao i na Martina Lutera Kinga, na Pljiž, braću Marks ili na „Kosu“. Klinci ne znaju ko je Sinatra, ne znaju šta je „Plastični Isus“ niti su čuli za Dorse, Tarkovskog ili Džonija Keša…
Kada završim sa maturantima – oni ne izlaze iz škole isti. I više nikada nisu isti. To je posao srednjoškolskog filozofa – spremiti ih za realan život. Dragan Maksimović je „našao šlem“ pa su ga opet ubili…
Moje je da im ukažem da nismo pod staklenim zvonom a obrazovan, stručan, pouzdan čovek – to je osnov civilizacije uopšte, to će im pružiti šansu da pristojno žive i napreduju – upravo zbog toga im treba filozofija. Baš zato moraju da znaju…
*master filozof i srednjoškolski profesor filozofije iz Bora
Do koga dobacuje nastava na daljinu?*
U protekle tri nedelje nastava u školama je obustavljena zbog pandemije i nelegalno proglašenog vanrednog stanja, a Ministarstvo prosvete je pokrenulo proces nastave na daljinu, odnosno nastave posredovane elektronskim putem ili popularno nazvane “on-line” nastave.Veoma je pohvalno da su nastavnici, uprkos veoma kratkom roku i gotovo nemogućim uslovima rada, organizovali nastavu na daljinu i ohrabrili se da predaju pred kamerama. Međutim, oni ne realizuju školski nastavni čas, jer to bi podrazumevalo i druge stvari, kao na primer interakciju sa đacima, a ovde je ne može biti.
Pri emitovanju programa, ne postoji socijalizacija dece, druženje ili zajedničko učenje u manjim ili većim grupama, mogućnost da đaci postavljaju pitanja i međusobno ramene mišljenja i ideje. Nastavnik/ca ne može da prilagodi čas đacima, poznavajući dinamiku svakog odeljenja. Komunikacija je jednosmerna, jer nastavnik posredstvom televizije predaje đacima, a oni eventualno tek naknadno putem on-line platformi ili viber grupa odgovaraju, pišu ili postavljaju pitanja nastavnicima. Međutim, s obzirom da nastavu đaci, ali i odrasli, prate gledajući televiziju, kao i da ne postoje druge karakteristike školske nastave, možemo sadašnju situaciju imenovati i kao emitovanje obrazovnog sadržaja. To može biti i jedna dobra nenamerovana posledica. Moguća naznaka povećanja televizijskog vremena za emisije obrazovno-naučnog karaktera.
Uprkos ozbiljnom zalaganju nastavnika/ca da realizuju nastavni program, jedan od ključnih problema je što ovakav način školovanja tj emitovanja obrazovnog sadržaja svodi obrazovanje umnogome na resurse roditelja. U ovakvom školovanju učestvuju ili najkomotnije se osećaju đaci čiji roditelji imaju materijalne i tehničke uslove, kao i znanje i vreme da sopstvenoj deci pomognu pri učenju ili razumevanju obrazovnog sadržaja koji se emituje. Realizacija nastave na ovakav način uklanja jednu od glavnih funkcija škole, a to je da škola mora da omogući svakom detetu sticanje znanja, veština i kompetencija i razvijanje ličnosti, bez obzira na materijalni ili socijalni status učenikovih roditelja. Naravno da je ova situacija iznuđena pandemijom, ali ako bismo hteli da trenutnu situaciju povežemo sa inače dominantnim procesima u našem obrazovnom sistemu u proteklih nekoliko godina, možemo reći da je pandemija samo ogolila probleme u obrazovanju.
Roditeljima se sve više nameće zadatak da podrže svoju deci pri školovanju tako što će im lično pomoći da uspešno savladaju predmetno gradivo ili će platiti dodatne privatne časove. I to se nažalost “uzima zdravo za gotovo”, kao da se radi o pervertiranom obliku, inače pedagoški poželjnog procesa, učešća roditelja u radu škole i osmišljavanju školske atmosfere koja bi bila blagougodna za razvoj đaka. Na ovaj način, znanje i novac roditelja postaju odlučujući faktor za školovanje đaka. Nasuprot ovome, škola je ustanova koju smo osnovali da bismo omogućili razvoj za svu decu. Možemo pristupiti sadašnjoj situaciji i kao prilici da ostvarimo pozitivne promene u obrazovanju. Većina roditelja koja pomaže deci da se prilagode okolnostima uviđa koliko je teško omogućiti deci da isprate obrazovni proces i koncentrišu se tokom više časova (školskih sati). Možda je ovo prilika da promenimo dominantno shvatanje nastavničke profesije kao relaksiranog rada, jer nastavnika/ca treba samo da ispredaje lekciju.
Imaju samo nekoliko časova rada svakog dana, a ne osmočasovno radno vreme, a pride i plaćenih dva meseca odmora. A usput se samo nešto bune i traže povećanje plate. Moguće je da ćemo uvideti da zapravo treba povećati nastavničke plate, da se radi o jednom ozbiljnom pozivu, da je društvena uloga koju obavljaju iznimno važna i da je poboljšanje nastavničkog položaja način da se i razreše sadašnji problemi u obrazovanju.
Takođe, dobro je da su građani, a posebno nastavnici/ce istorije, reagovali na predavanje na času istorije, kada nam je poturen opasni istorijski revizionizam i predstavljen Milan Nedić, kvisling, saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu i odgovoran za zločine nad Jevrejima, Romima i Srbima koji su se protivili okupatorskom režimu, kao junak koga bi trebalo da slavimo.
Počećemo možda da obraćamo više pažnje na to šta se uči u školi, šta je znanje koje se predaje, ko ga kreira i ko odlučuje o nastavnom sadržaju, kao i da li je to znanje relevantno za đake i da li korespondira sa svetom oko nas.
Možda se opet negativno iznenadimo da čas istorijskog revizionizma nije bio usamljeni slučaj, nego je pred nama bio ogoljen proces koji se neretko odvija u učionici, i ne samo na času istorije: neupitno jednosmerno dobijanje sadržaja koji ne mora da bude u saglasju sa činjenicama, niti nužno da bude znanje koje je relevantno za naš život u društvu.
Možemo se zapitati da li školstvo služi kreiranju zamišljenog društva i kakvo je to društvo: da li je to zamišljeno društvo upravo ovo sadašnje nepravedno društvo?
S toga, hajde da se posvetimo obrazovanju i izborimo se za školstvo kao javno dobro kojim ćemo stvoriti pravedne odnose u društvu.
*kolumna članova i prijatelja Inicijative Ne da(vi)mo Beograd
Srpska nauka u borbi protiv korone
Piše: Mr. Kosta Velimirović, dipl. Ing*
Kako vakcine protiv virusa korona još nema, glavno oružje je disciplina u skladu sa naredbama vlade i preporukama epidemioloških stručnjaka. Moćno oružje u ovoj borbi, koju Srbija mora da dobije, je i higijena koja se bazira na dezinfekcionim sredstvima. Srbija, zahvaljujući svojim naučnim radnicima i inventivnim privrednicima, ima kapacitete da proizvodi najefikasnije biocidne preparate. Pored etanola, najefikasniji preparati za dezinfekciju su na bazi hlora.
Još 1994. godine stručni tim predvođen profesorom dr. Nedeljkom Krstajićem dipl. inženjerm sa Katedre za fizičku hemiju i elektrohemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, započeo je projekat izrade uređaja za bezbednu dezinfekciju na bazi hlora. Izazov je bio veliki, jer gasoviti hlor se uvozio, transportovao u bocama pod velikim pritiskom, a takođe je i bojni otrov primenjen još u Prvom svetskom ratu. Eventualni akcedenti u transportu i na mestu upotrebe bili su mogući i kobni. Ideja profesora Krstajića je bila da se napravi elektrohemijski uređaj koji bi na bezbedan način, elektrolizom vodenog rastvora obične kuhinjske soli sintetizovao natrijum hipohlorit – moćno dezinfekciono sredstvo. Napravljen je prototip, čija je primena široka. Tačno doziranim koncentracijama biocidnog natrijum hipohlorita dezinfikuje se voda u vodovodima i bazenima. Posebno je značajna sinteza koncentrovanih dezinfekcionih sredstava za tretiranje bolnica, zgrada, otvorenih i zatvorenih površina.
U ovim teškim trenucima kada se borimo protiv opasnog neprijatelja kakav je virus Korona, pored medicinskog osoblja koje je u prvim redovima borbe, treba da se setimo i onih naučnika, zahvaljujući čijem radu ćemo pobediti i u ovoj borbi. Zahvaljujući vizionarstvu i radu tima na čelu sa, prerano preminulim, skromnim i tihim, profesorom dr Nedeljkom Krstajićem, Srbija ima sopstvenu proizvodnju najefikasnijih dezinfekcionih sredstava, a to će sačuvati živote i zdravlje njenih građana.
*Beograd
Valjarević: Ne postoje olakšavajuće okolnosti za pisanje
Srđan Valjarević naš kultni pisac u izjavi za Tanjug napominje da vreme izolacije u doba suzbijanja pandemije virusa Covid 19 nije inspirativno za pisanje, jer, kako kaže, sve što je nametnuto ne može da bude udobno. Valjarević je u našoj književnosti prisutan godinama pre svega kroz knjige “Džo Frejzer i 49 pesama”, “Komo”, “Dnevnik duge zime”…koje su deo svake ozbiljnije kućne biblioteke.
Za njega nema dileme da su netačne ocene da pisci sada imaju “obavezne” okolnosti koje im omogućavaju stvaranje. “Ispada da treba da budem zahvalan pandemiji. Kuvari, na primer ne mogu da stoje pored šporeta i seckaju šargarepu po ceo dan, a čak se ni monasi ne mole stalno”, kazao je Valjarević. Ističe da je moguće napraviti distancu od sveta koji nas okružuje kada taj svet zapravo ima mogućnost da nam uzme život? “Uvek je moguće potruditi se da se ne obraća pažnja na okolni svet. O tome je pisao majstor književnosti Ekhart. Treba se dobro potruditi oko toga, ali na taj način počinje svako izbavljenje” kazao je Valjarević.
Prema njegovim rečima sve ovo što nam se dešava nije najgore što može da nas strefi i ne može da spreči pisca u stvaranju. “Nije lako, ali pisca ništa ne može da spreči da nešto napiše ukoliko on veruje da mora baš to da napiše. Nisam siguran da olakšavajuće okolnosti za pisanje uopšte postoje” kazao je Valjarević. Situaciju u kojoj je ljudima sve teže da sede kući u prepuste se sporijem ritmu, Valjarević šaljivo komentariše. “Nisu svi ljudi violončelisti koji znaju da sviraju Baha”, poručio je Valjarević.
Đaci niške škole “Sveti Sava” vredni i u vanrednom stanju
U situaciji koja zahteva odgovorno ponašanje i strpljenje svih, u moru vesti o aktuelnom virusu, kako kažu u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Nišu, učenici vredno rade i napreduju. Školarci se znanjem bore da prevaziđu ovu situaciju, kaže direktorka Sanela Tarana, a u prilog tome govore i njihovi crteži. Osnovci od prvog do osmog razreda škole kod parka Svetog Save vredno su radili tokom vanrednog stanja gde su morali da nastave školovanje od kuće, kao i sva deca u Srbiji. U moru vesti o korona virusu, kako kažu iz niške škole, želeli su da sa svima podele radove malih kreativaca. Niški osnovci su pisali sastave, koristili razne tehnike u bojenju i crtanju, farbali i ukrašavali jaja za Uskrs, ali i pravili radove na različite teme.
Vremeplov:Rođen Kant
Na današnji dan 22. aprila 1724. godine rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri suštinske odrednice: “kopernikanski obrat”, “kriticizam” i “primat praktičnog uma”. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela – Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: “Kritika čistog uma”, “Kritika praktičnog uma”, “Kritika rasudne snage”, “Opšta istorija prirode i teorije neba”.
Vremeplov: Rođena kraljica Isabela I
Kraljica Kastilje Isabela I, jedna od najznačajnijih ličnosti španske monarhije rođena je na današnji dan 22. aprila 1451. godine. Sa mužem, kraljem Aragona Ferdinandom II, osnivač je španske države. Bila je pokrovitelj Kolumbovih pomorskih ekspedicija.
Vremeplov:Rođen Lenjin
Na današnji dan 22. aprila 1870. godine rođen je Vladimir Iljič Uljanov – Lenjin, vođa Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, osnivač Komunističke partije i prvi sovjetski lider.
Vremeplov: Rođen Robert Openhajmer
Američki nuklearni naučnik Robert Openhajmer rođen je na današnji dan 22. aprila 1904. godine. Tokom drugog svetskog rata vodio je laboratoriju u Las Alamosu u kojoj se istraživala proizvodnja atomske bombe.
Vremeplov:Rođena Madam de Stal
Na današnji dan 22. aprila 1766. godine rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal. Knjigom “O Nemačkoj” dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.
Vremeplov:NacionalniDan sećanja na žrtve Holokausta
U Srbiji se danas obeležava nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta i genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata. Dan secanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, je državni praznik u Srbiji, koji se obeležava svake godine 22. aprila i koji je posvećen secanju uglavnom na Srbe, ali i Roma i Jevreje, i stradale u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.
Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kad je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Sistem koncentracionih logora “Jasenovac” predstavlja jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. Od 1941. do 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom). Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je koncentracioni logor na Starom Sajmištu u Beogradu, čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.
Vremeplov:Globalni Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena
Na svečanoj ceremoniji u sedištu UN u Njujorku na današnji dan 22. aprila 2016. godine 175 zemalja je potpisalo globalni Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena postignut 12. decembra 2015. u Parizu i koji predviđa održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje najviše pogođene klimatskim promenama.
Vremeplov: Guančengpobegao iz kućnog pritvora
Na današnji dan 22. aprila 2012. godine slepi advokat Čen Guančeng jedan od najpoznatijih kineskih disidenata, pobegao je iz kućnog pritvora, u kome se nalazio od 2010 godine, u američku ambasadu u Pekingu i zatražio pomoć. Nakon tog događaja kineske vlasti su Čenu i njegovoj porodici dozvolile da napuste zemlju i oni su 20. maja stigli u Ameriku.
Aleksinac: Virus korona u Gerontološkom u i … Domu za nezbrinutu decu
Spisak ustanova socijalne zaštite koje se nalaze na jugu Srbije, a u kojima su registrovani oboleli od virusa korona, povećan je prethodnih dana, pokazuju zvanični podaci Ministartsva za socijalna pitanja. Zaraženih ima Gerontološkom centru u Aleksincu i niškom Domu za nezbrinutu decu “Duško Radović”, kao i u Centru za porodični smeštaj i usvojenje, koji je u istom objektu. Ukupno je 542 obolelih u ustanovama socijalne zaštite u celoj Srbiji, od toga 444 štićenika i 98 zaposlenih.
Korisnici u ustanovama socijalne zaštite za koje postoji procena da mogu biti potencijalni prenosioci virusa smešteni su u izolaciju, dok zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, kod kojih postoji ovakva opasnost, ne dolaze na posao i nalaze se u kućnoj izolaciji – kažu u Ministarstvu. Iz Centra za usvojenje su tokom pandemije obavestili zainteresovane da su posete redukovane dok traje pandemija, kao i da svi moraju da imaju zaštitnu opremu – rukavice i masku. U skladu sa zdravstvenim preporukama, a radi sprečavanja širenja bolesti COVID-19, izazvane virusom SARS-CoV-2, obaveštavaju se svi zainteresovani za korišćenje uluga Centra za porodični smeštaj i usvojenje Niš da su posete Centru redukovane, dok traje vanredno stanje – piše na sajtu. Međutim, zvanični podaci pokazuju da ima zaraženih i u ovom delu Doma “Duško Radović”.
Medicinske sestre iz niških vrtića rade u kovid bolnici – neguju stare iz Gerontološkog centra
Zbog velikog broja zaraženih koronom u Gerontološkom centru u Nišu, koji su na lečenju u novoj zgradi Kliničkog centra, 15 medicinskih sestara iz “Pčelice” sada radi u ovoj kovid bolnici. Direktorka Predškolske ustanove Svetlana Mitić kaže da su na novom poslu potpuno zaštićene, kao i da će biti testirane pre nego što ponovo budu u kontaktu sa decom. Rad sa decom u niškim vrtićima, 15 medicinskih sestara zamenilo je brigom o najstarijim građanima koji su na lečenju od korone u Kliničkom centru. Mnogi roditelji su zato pitali da li će i kada biti bezbedno da se vrate u obdaništa, jer su u direktnom kontaktu sa obolelima. Direktrorka Predškolske ustanove “Pčelica” Svetlana Mitić kaže da su one potpuno zaštićene na novom poslu i da su angažovane, jer u Kliničkom centru nije bilo dovoljno sestara koje bi negovale stare iz Gerontološkog centra. Kada je Klinički centar otvorio kovid bolnicu nisu imali dovoljan broj zaposlenih. Budući da smo mi kao ustanova imali na spisku medicinske sestre, čula sam se sa direktorom, rekao je koliko im treba i one su angažovane, rade od subote. Medicinske sestre koje imaju decu do 12 godina i one koje imaju više od 60 godina, nisu angažovane – kaže Mitićeva.
Povećan broj poziva zbog bezbednosti dece na internetu
Sajberbuling, vrbovanje, zloupotreba profila na društvenim mrežama, ucene, pretnje, opasne lažne igre, sa svim ovim se deca suočavaju sada više u toku vanrednog stanja, jer i provode više vremena na internetu. Od svega toga se mogu zašititi besplatnim pozivom na broj 19833 Nacionalnog kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je u toku vanrednog stanja primio znatno veći broj poziva nego u redovnim okolnostima i uglavnom su zvala deca. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je za Tanjug da deca uglavnom traže pomoć i savete kako da izađu na kraj sa takvim problemima. „Problemi koji su inače postojali i dalje se pojavljuju. Nisu se smirili u ovim okolnostima, već naprotiv, čini mi se neki su se neki standardni problemi potencirali”, objasnila je Matić za Tanjug.
Tokom čitave kampanje i prethodnih godina uvek se govorilo o zaštiti, prevenciji i bezbednosti dece na internetu, objašnjava Matić i daje savete i deci i roditeljima kako da se zaštite. „Najvažnija je zaštita ličnih podataka, ne deliti informacije sa drugima o tome gde se nalazite, a ni podatke o članovima porodice. Vrlo je važno nikada ne ulaziti u kontakt sa nepoznatim osobama. To su ključna pravila, koja i sada u ovim uslovima ponovo potenciramo deci. Sve ono na čemu smo insistirali prethodnih godina u kampanjama sada dolazi do izražaja. Sada se vidi najbolje koliko je neophodno bilo raditi sa decom i edukovati ih na ovu temu”, istakla je državna sekretarka.
Karakterištično je da su roditelji manje vešti kada je u pitanju upravljanje savremenom tehnologijom, kako kaže Matić, i mnogo se slabije snalaze na društevnim mrežama. Ona naglašava da u ovakvim okolnostima roditelji moraju biti mnogo oprezniji i moraju kontrolisati sa kim deca komuniciraju putem društvenih mreža i kako provode vreme na interentu. „Nažalost u prethodnom periodu smo imali prijave našem kontakt centru da je čak na nekim platformama za učenje dolazilo do zloupotreba i širenja određenih poruka i sadržaja koji nisu primereni za decu”, navela je državna sekretarka.
Ministarstvo trgovine i Unitas fond su pokrenuili akciju u kojoj im pomaže 15 javnih ličnosti a pod nazivom „Surfuj bezbedno”, čime će deci biti poslata poruka da i dalje moraju biti obazrivi i oprezni prilikom komunikacije na društvenim mrežama.
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu je prvi i za sada jedini institucionalni mehanizam u regionu koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme „Pametno i bezbedno”.
