Vesti – 23.04.2020.

GCE 2020: Izgraditi organizacije da se čuje glas građana

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“.

GCE smatra da se za učešće i angažovanje građana, da budu efikasni pokretač odgovornih i delotvornih državnih akcija, u sektoru obrazovanja mora:

– omogućiti efikasne i koordinirane organizacije civilnog društva;
– uključiti različite glasove, davati prioritet pogođenih populacija, uključujući decu, adolescente, mlade ljude, roditelje, odrasle učenike i nastavnike, uključujući i najmarginalizovanije;
– okupiti veliki broj različitih organizacija civilnog društva, dajući prioritet onima koji se u osnovni  bave obrazovanjem;
– iste ojačati i pojačati njihov uticaj kroz veća prekogranična kretanja.

Međutim, priroda angažmana građana i civilnog društva po pitanju obrazovanja koja će biti najefikasnija u promeni, može se razlikovati  između, ali i unutar zemalja, protokom vremena. Zavisno od konteksta, mogućnosti i priroda debata, najefikasnija aktivnost može biti od koristi za globalnu mobilizaciju javnosti za ekspertsko angažovanje reprezentativnih organizacija civilnog društva, ili za mešovite pristupe.

Donošenje politika obrazovanja, finansiranje i planiranja generalno se odlučuje na nacionalnom nivou i na  tom nivou vlade ostaju primarni nosioci prava na obrazovanje, dok se realizacija vrši na lokalnom (školskom) nivou. Ipak, postoji jaka međuzavisnost između nacionalnog odlučivanja i implementacije i globalnih okvira obrazovnih politika. Globalni sporazumi – kao što je okvir EFA – mogu pomoći u fokusiranju političke pažnje i često igraju ulogu u usmeravanju donatorskih prioriteta. Oni takođe mogu biti korisno sredstvo za pokretanje nacionalne odgovornosti i publiciteta koji pomažu da se vlade podstaknu  na akcije. Da bi takvi sporazumi imali uticaj na terenu, oni moraju imati jak nacionalni zahtev za njihovu implementaciju i njihovo korišćenje na ovaj način.

Kisić Tepavčević: Ima opravdanja i da se tokom leta ide u školu, izvesno je da će se virus pojaviti na jesen

Doktorka Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da virus slabi dolaskom toplijeg vremena, ali da je izvesno da će se pojaviti na jesen i da se ne moze ponoviti ovako. Dr Kisić je u emisiji “Svet u doba korone” na B92 objasnila da kolektivni imunitet jača i da će uz visoke temperature virus slabiti. – Tačno je da na većoj temperaturi može da opstane kraće. U letnjim uslovima će socijalno distanciranje biti mnogo efikasnije – objasnila je ona. Ona je objasnila da će se strategija za jesen praviti u odnosu na to kakav bude bio kolektivni imunitet. – Vrlo je izvesno da će se korona virus  ponovo javiti na jesen, ali nikada ne može da se ponovi ovako. Teoretski može da mutira i da se ponovo javi novi virus, ali nema on toliku sposobnost antigenske mutacije, kao virus gripa – rekla je dr Kisić Tepavčević.

Povodom najavljenog otvaranja zelenih pijaca i u otvorenom i u zatvorenom prostoru doktroka Darija Kisić Tepavčević je rekla da je važno da se poštuju mere zaštite. – Boravak na otvorenom prostoru svakako smanjuje verovatnoću zaražavanja, ali bi trebalo da se nose maske, da budemo na bezbednoj udaljenosti i od prodavca i drugih kupaca, da se ne guramo – objasnila je ona. – Dugo će termin socijalno distanciranje biti na snazi, ne možda zvanično, ali u našoj glavi – rekla je dr Kisić Tepavčević.

Ona je najavila da bi otvaranje granica i aerodroma moglo da se očekuje polovinom sledećeg meseca. – Ipak, ukoliko dođe veliki broj ljudi koji nemaju imunitet, nama bi pao nivo kolektivnog, a ima i povoljnija okolnost ako dođu oni koji imaju imunitet, on će se povećati, ali uvek razmišljate o onome što je veći rizik – objasnila je dr Kisić Tepavčević.

Ona je objasnila da ne postoji siguran način da se proveri unos virusa. – Karantin od 28 dana će zavisiti od toga odakle dolaze, moguće da će se za neke kategorije kao one koji dolaze u državne posete, stručne posete biti potreban nalaz da su kovid-negativni, u periodu od recimo 24 sata, to je jedan od načina, ali ni to ne garantuje potpunu kontrolu – navela je epidemiolog dr Kisić Tepavčević.

Kada je u pitanju nastavak rada škola, doktorka je objasnila da su stručnjaci napre bili za to da deca što duže idu u školu, a da onda raspust bude što duži, ali da nisu hteli da rizikuju da se neko dete razboli. Ona je objasnila i da bi vraćanje dece u školu imalo smisla za jačanje kolektivnog imuniteta. – Vraćanje u školske kolektive jeste stručno opravdano. Ima opravdanja i da se ide tokom leta u školu, ali bi za roditelje to bila prava noćna mora – rekla je dr Kisić Tepavčević.

Ona je najavila da bi krajem sledećeg meseca život mogao da se vrati u normalni tok. – Kada se zvanično kaže da više nema vanrednog stanja i dalje će određene mere biti na snazi – objasnila je epidemigolog Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da će do potpunog olakšanja doći kada niko ne bude na respiratoru, i ne bude smtnih ishoda, a posebno kada broj novih slučajeva bude nula. – To će biti mnogo značajnije od samog ukidanja vanrednog stanja – dodala je dr Darija Kisić Tepavčević.

Počinje onlajn proba “male mature”

Učenici osmog razreda juče su u intervalu od osam do 20 časova, polagali test iz srpskog jezika, čime je počela onlajn proba male mature. Test iz maternjeg trajao je 60 minuta od momenta kada se učenik prijavi na obrazovnu platformu “moja učionica”. Test iz matematike je danas, a za sutra je zakazan kombinovani test. Na svakom od tri testa biće po 20 zadataka, srpski i kombinovani test trajaće po sat, dok će test iz matematike trajati 90 minuta. Smetnje koje su postojale pri priključenju na platformu otklonjene su tako da sada svi učenici mogu da joj pristupe.

U Ministarstvu prosvete kažu da je sve spremno za probu onlajn male mature: – Na platformu je prijavljeno 51.700 učenika, a mogu da polažu svi učenici osmog razreda. Tehničke uređaje, tablete i internet obezbedili smo za 2.844 učenika ili 4,3 odsto cele generacije – kažu u Ministarstvu, i konstatuju da nakon ove donacije nema đaka koji nema uređaj ili internet.

Ipak, u slučaju da postoji neki problem biće omogućeno da se u školi preuzmu sva tri testa u papirnoj formi 24. aprila.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ocenio je nedavno da je probno onlajn polaganje male mature “vrlo dobra mera”. – To je jedno samoprocenjivanje učenika završne godine. Ovo je prilika da se proba koja bi se radila u normalnim okolnostima radi na ovaj način – naveo je ministar Mladen Šarčević.

Rešenja samovrednovanja biće dostupna istog dana posle 20 časova. Učenici će znanje proveravati na jednostavan način – ponovnim pristupom na platformu na kojoj su radili test.

Konkurs za razmenu učesnika između Srbije i Nemačke

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Nemačkom službom za akademsku razmenu (Deutscher Akademischer Austauschdienst – DAAD) raspisalo je, u  cilju razvijanja saradnje i pospešivanja mobilnosti između srpskih i nemačkih naučnika i istraživača, 21. aprila  Konkurs za sufinansiranje naučno-tehnološke saradnje između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke za projektni period 2021/2022. godine.

Cilj Programa je razvoj naučne saradnje dveju zemalja kroz razmenu naučnih radnika, a posebno mladih naučnika, na zajedničkim istraživačkim projektima. Program je namenjen srpskim i nemačkim istraživačkim grupama koje imaju nameru da rade na zajedničkim istraživačkim projektima iz svih naučnih oblasti.

Pravo učešća imaju (sa srpske strane): lica koja obavljaju poslove naučnoistraživačke delatnosti (istraživači), kao i nastavnici i saradnici zaposleni na visokoškolskim ustanovama i naučno istraživačkim organizacijama u skladu sa Zakonom o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik PC”, broj 49/19, u daljem tekstu: Zakon), (sa nemačke strane): univerzitetski profesori i mlađi naučnici na nemačkim visokoškolskim ustanovama i naučnici na istraživačkim ustanovama izvan univerziteta. Rok za podnošenje prijave projekta je 30.06.2020. godine.

Dodatne informacije: U Republici Srbiji: Milica Golubović Tasevska, Ministastvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 11000 Beograd, Nemanjina 22 – 26, E-mail: milica.g.tasevska@mpn.gov.rs

Konkurs za učenike „Moja porodica – Moja sloboda“

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je  21.aprila konkurs na temu  „Moja porodica – Moja sloboda“,  na kome mogu učestvovati svi učenici osnovnih i srednjih škola, kao i učenici koji pohađaju nastavu po posebnom programu obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u dopunskim školama u inostranstvu. Cilj Konkursa je podsticanje kreativnog izražavanja učenika , vidljivost i promocija učeničkog stvaralaštva u različitim oblastima kreativnih industrija. Učesnici Konkursa svoje radove treba da pošalju u digitalnom formatu mejlom na elektronsku adresu:  kreativni.konkurs@mpn.gov.rs. Konkurs je otvoren do 15 maja 2020. godine, a prijave pristigle nakon isteka ovog roka neće biti uzete u razmatranje.

Učenici mogu poslati radove u pet kategorija: 1. Literarno delo – esej, pesma, priča, literarno delo u slobodnoj formi, dužina do 2 strane, font 12; 2. Likovno delo – slobodan izbor tehnike rada uz mogućnost kombinovanih tehnika; 3. Fotografija– tehnika slobodna, kolor ili crno/bela, format JPEG; 4. Muzičko delo – audio snimak kompozicije, slobodan izbor muzičkog žanra u trajanju do 5 minuta i 5.Video zapis – kratki igrani, kratki dokumentarni ili kratki animirani film u trajanju do 5 minuta, format MP4. U prve tri kategorije predviđeno je individualno učešće učenika, dok je u 4. i 5. moguće individualno ili grupno učešće, a grupa može biti i čitavo odeljenje. Učesnici Konkursa podnošenjem konkursne dokumentacije daju saglasnost da organizatori Konkursa zadržavaju konkursne radove, kao da i mogu da ih koriste u daljim aktivnostima (publikovanje, emitovanje, putujuće izložbe, radionice i dr.) Učešće na Konkursu je besplatno i dobrovoljno. Učestvovanjem u ovom Konkursu česnici u celosti prihvataju ova pravila.

U svakoj kategoriji biće izabrani pobednički radovi, i to: pobednik za svaku konkursnu kategoriju u okviru prvog ciklusa osnovnog obrazovanja; pobednik za svaku konkursnu kategoriju u okviru drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i pobednik za svaku konkursnu kategoriju u okviru srednjeg obrazovanja . Način vrednovanja i rangiranja radova utvrdiće Konkursna komisija. Rezultati Konkursa i informacije o nagradama zvanično će biti objavljene početkom juna 2020. na sajtu www.mpn.gov.rs.

Da li se ocenjuju đaci ili roditelji?

Piše: Prof. dr Danimir Mandić*

U poslednje vreme javila se sumnja da elektronske forme provere znanja učenika nisu pouzdana osnova za ocenjivanje u sadašnjim uslovima organizacije nastave na daljinu. Ističe se zapažanje da roditelji učenika pomažu svojoj deci u davanju odgovora na postavljane zadatke, pa se postavlja pitanje da li se ocenjuju učenici ili roditelji? U vezi sa tim hteo bih izneti nekoliko važnih napomena.

            Brojna istraživanja iz oblasti pedagoške evaluacije pokazuju da tradicionalno usmeno i pismeno ispitivanje, kakvo uobičajeno imamo u našim školama, predstavlja nesiguran, nepouzdan metrijski materijal za iskazivanje postignuća učenika u vidu petostepene numeričke  skale ili opisnih ocena. Mnogi istraživači ukazuju da je ocenjivanje najbolesnije tkivo savremenog obrazovanja ne samo kod nas, već i u svetu.  Kriterijum ocenjivanja nastavnika je veoma nepouzdan i sličan kretanju broda na olujnom moru, kako je to slikovito iskazao Ramiro Bujas. Kriterijum se podiže i spušta zavisno od pojedinih subjektivnih faktora ocenjivanja. Mnogi faktori kao što su: halo-efekat, lična jednačina nastavnika, greška centralne tendencije, kontrasta i dr. (o kojima se ovde ne može detaljno govoriti), utiču na subjektivnost i nepouzdanost školskih ocena. U pojedinim istraživanjima se ističe da je važnije za učenika ko ga  ispituje, nego stvarni fond znanja kojim  raspolaže. Rekao bih da pitanje objektivnosti i pouzdanosti školske ocene nije vezano samo za trenutnu situaciju.

            Dalje, treba praviti razliku između tradicionalnog ocenjivanja i vrednovanja. Dva učenika, istog nivoa znanja, mogu imati različite ocene zavisno od uslova u kojima su ta znanja sticali. Ako učenik u teškim uslovima, malom stanu, konfliktnim porodičnim  odnosima uspe da od 5 zadataka tačno reši 3 zadatka, njegov uspeh „vredi“ koliko i uspeh drugog učenika koji je u dobrim uslovima (ima svoju sobu, harmoničnu porodicu, savremena tehnička sredstva, pristup internetu, biblioteku i sl.) rešio svih 5 zadataka. Treba se prisetiti u ovom vremenu i poznate lestvice faktora prilikom vrednovanja postignuća učenika, tzv. ZRISO skale (Znanje; Radne navike; Interesovanja; Subjektivne mogućnosti; Objektivne mogućnosti-uslovi). Kroz mrežu svih pomenutih faktora treba „provući“ (vrednovati) postignuća učenika. Zato je važno da učitelji, nastavnici i profesori dobro poznaju svoje učenike, njihove porodične prilike, subjektivne mogućnosti i takva saznanja uključuju u proces vrednovanja.  Suština je da se meri napredovanje svakog pojedinca u zavisnosti od subjektivnih i objektivnih okolnosti u kojima se razvija. Naravno, postoje i drugi elementi vrednovanja o kojima ovom prilikom nećemo govoriti. Uveren sam da sadašnje okolnosti, u kojima je korona virus stvorio krajnje otežane uslove za rad i učenje učenika, treba uzeti u obzir prilikom vrednovanja njihovih postignuća. To su objektivne okolnosti i neminovno je da utiču na proces vrednovanja i ocenjivanja.  Nađeno je veoma dobro rešenje za organizaciju nastave na daljinu. Ova neočekivana situacija, verovatno nas je „prisilila“ da nađemo kreativno rešenje, pri čemu smo uvereni da je to samo uvod u temeljnije proučavanje digitalnih modela nastave koji mogu doprineti efikasnijoj organizaciji nastavnog procesa u školi.

             Elektronske forme provere znanja se stavljaju pod veliku sumnju jer navodno vrednuju  znanja roditelja,  a manje znanja učenika. Da li je baš tako? Ako bi takve forme i uticale da roditelji pomažu svojoj deci, to bi sa pedagoškog aspekta bila pozitivna činjenica. Bilo bi veoma korisno kada bi roditelji davali podršku svojoj deci i pomagali im u procesu učenja tokom cele školske godine,  ali to je prava retkost. Međutim, teško da bi roditelji, čak i onih 10%  sa visokoškolskim obrazovanjem,  mogli ukazati neku značajniju pomoć svojoj deci iz pojedinih predmeta čak i u mlađim  razredima, a kamoli učenicima drugog ciklusa ili srednjih škola. Mislim da je takav prigovor preteran u ovim okolnostima i da je učešće roditelja u radu učenika ukupne populacije zanemarljivo. Takođe, reč je o nekoliko ocena koje učenici dobijaju u poslednjem tromesečju i koje ne mogu statistički značajno menjati uspeh đaka iz pojedinih nastavnih predmeta.

            Prepisivanje iz knjiga i drugih izvora je moguće u svim uslovima, pa i tokom neposredne pismene ili usmene provere znanja u redovnim učioničkim uslovima. Međutim, eliminisanje ovih parazitarnih faktora moguće je u velikom stepenu odstraniti procenom objektivno potrebnog vremena za rešavanje pojedinih zadataka. Ako učenik ne zna i mora da traži odgovor u knjizi on će“ potrošiti“ vreme na traganje i neće stići da reši test u predviđenom vremenu. Ako pak zna gde se nalazi odgovor u udžbeniku, na kojoj strani i brzo ga pronađe, to je već korisno znanje i treba ga pozitivno valorizovati. Takođe treba imati u vidu da postoji veliki broj nastavnika koji učenicima ne daje testove za ispitivanje memorijskih, reproduktivnih znanja (koja se ionako brzo zaboravljaju), već daju zadatke u kojima treba primeniti znanja u rešavanju praktičnih i svakodnevnih problema. Prilikom rešavanja takvih zahteva poželjno je koristiti knjige, enciklopedije i druge štampane izvore koji su učenicima dostupni.        

            Treba istaći da funkcija ocenjivanja nije samo merenje znanja učenika. Ocenjivanje ima daleko širu ulogu. Vrednovanje je u funkciji podsticanja rada učenika ali i nastavnika. Vrednovanje treba da prati svaki korak dečije aktivnosti. Učenik uvek mora znati na čemu je, šta zna, a šta ne zna, da  greške ispravlja i dobro naučeno još bolje utemelji. Ako je od 10 pitanja učenik odgovorio na 7, on je obavešten šta treba da radi, odnosno da nauči sadržaje koji nominalno pokrivaju odgovore na tri preostala  pitanja koja nije znao. Vrednovanje je snažan motivacioni faktor. Trebalo bi da vrednovanjem i samovrednovanjem nastavnik vodi učenika do uspeha. Povratna informacija je mera sistemske utemeljenosti nastavnog procesa. Sistem je povezanost delova u skladnu, jedinstvenu oraganizacionu celinu koji je usmeren prema jedinstvenom cilju. Treba težiti da nastava i učenje u svim okolnostima koliko je moguće budu sistemski zasnovani. Suprotno sistemu stoji entropija. Entropija je mera neorganizovanosti. To su prazni hodovi. Drugačiji stav pozornosti, gotovosti i motivisanosti  ispoljavaju učenici ako očekuju vrednovanje i povratnu informaciju na kraju procesa učenja. Zato je važno da i u ovom periodu postoje ocene kao vid povratne informacije o radu učenika i nastavnika. Povratna informacija omogućava nastavnicima da planiraju sledeće korake u radu sa učenicima. Treba se podsetiti  petominutnih ispitivanja (mikro testova od 5 pitanja) koja su primenjivana šezdesetih, sedamdestih i osamdesetih godina prošlog veka. Ova ispitivanja na kraju časa  bila su uneta u praksu svih škola. U pripremama nastavnika za svaki  čas je figurirala povratna informacija. Na kraju svake teme su praktikovana tematska  ispitivanja. Nije trebalo Pravilnikom propisivati da u polugodištu  učenik mora biti ocenjen četiri puta. To se ovakvom praksom događalo jednom u mesecu. Svaki nastavnik je izrađivao i primenjivao mikro testove. Devedesetih godina, po ukidanju regionalnih zavoda za  unapređivanje obrazovanje,  ova dobra praksa kontinuiranog i blagovremenog praćenja i vrednovanja rada učenika je nestala iz naših škola.

Danas imamo moćnu informacionu tehnologiju –  veštačku inteligenciju koja može preporoditi sistem pedagoške evaluacije u našim školama. Ona sigurno može da doprinese da svaki učenik,  sistemom vrednovanja i samovrednovanja, bude podržan i vođen do uspeha, da  napreduje i bude uspešan prema meri svojih mogućnosti – sopstvenih ličnosnih potencijala. Verujem da će posle ovih veoma nepovoljnih okolnosti biti utemeljena bolja informatičko tehnološka  rešenja u organizaciji i evaluaciji delotvornijeg nastavnog procesa. Zajednica učiteljskih fakulteta već je uključena u brojne projekte za unapređenje kvaliteta nastave u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pa se nadam da ćemo kao naučne institucije dati i značajan doprinos ovoj oblasti.

Na osnovu dostupne analize dosadašnjeg rada u vanrednim okolnostima, moglo bi se zaključiti da su Ministarstvo prosvete i cela Vlada učinili velike napore, odradili ogroman posao i tako aktivirali učenike u svojim domovima nastavom na daljinu, koja je veoma dobro prihvaćena od većine učenika, nastavnika i roditelja. Vrednovanje znanja nastavnici i učitelji rade na više nivoa, u različitim oblicima i kroz interakciju sa učenicima.  Očekujemo da će  učitelji pokazati i najbolje rezultate, jer imaju uvid u celokupan rad učenika, kao i njihove navike, te je mogućnost da naprave grešku najmanja. Smatram da svaka provera znanja deluje motivišuće na učenike, tako da ukoliko bi je potpuno izbacili, postoji opravdana bojazan da bi veći broj učenika odustao od praćenja nastave na daljinu i aktivnog učenja do kraja školske godine. Ako već pravimo male greške, bolje je da ih pravimo u korist učenika, a ne na njihovu štetu. Svakako će nastavnici na početku sledeće školske godine putem inicijalnih testova proveriti znanja učenika i eventualno popuniti praznine ukoliko su nastale u ovom periodu.

Konačno, verujem da bi univerzitetski profesori trebalo da predlažu rešenja, analiziraju eventualne probleme, te da aktivno doprinesu podizanju kvaliteta obrazovanja ne samo u redovnim, već i vanrednim okolnostima u kojima se danas nalazimo. Mnogo je lakše kritikovati postojeća rešenja, bez konkretnih predloga, detaljnije analize svih aspekata i posledica vrednovanja rada učenika. U trijadi učenik, nastavnik, profesor univerziteta koji obrazuje nastavnike, najodgovorniji je ovaj poslednji, kako je to jednom istakao ugledni profesor našeg fakulteta.

Želeo bih da istaknem saradnju između fakulteta Univerziteta u Beogradu,  na kome se analizira više platformi za obrazovanje na daljinu i kombinuju najbolja rešenja. Predlažem svim ekspertima u oblasti obrazovanja da zajedno sa Ministarstvom prosvete formiraju radnu grupu i da svojim konstruktivnim predlozima i analizama doprinesemo kvalitetnijem obrazovanju u Srbiji. Pozivam sve zainteresovane kolege da se uključe i pošalju predloge na mejl danimir.mandic@uf.bg.ac.rs i dusan.kicovic@mpn.gov.rs  nakon čega će se sa Ministarstvom prosvete nastojati da se konstruktivno priđe rešavanju problema u obrazovanju sa kojima se trenutno  suočavamo.

*dekan Učiteljskog fakultata u Beogradu

Psiholog: Deca da budu angažovana, bez stresa zbog domaćeg

Važno je da deca nešto rade, da znaju svoj raspored i obaveze, ali i da imaju vreme za igru i zabavu, a da roditelji budu smireni i ne osećaju grižu savesti ako ne uspevaju sve da postignu – poručuje školski psiholog u niškoj OŠ “Stefan Nemanja” Lidija Jovanović. Ističe da mama i tate ne treba da imaju prevelika očekivanja i da nije ništa strašno ako njihovi školarci ne urade sav domaći zadatak. Zbog vanredne situacije i pandemije škole su zatvorene i osnovci i srednjoškolci uče od kuće, odnosno na daljinu, pa je, posebno onim najmlađima, potrebna pomoć roditelja. Neke mame i tate kažu da je pritisak veliki i da teško uklapaju svoj posao i rad sa decom, odnosno domaći, slanje poruka, mejlova, dok su se neki uhodali.

Andrijana T. čiji je sin u sedmom razredu osnovne škole, kaže da joj se čini da su celog dana i on i ona angažovani oko školskih obaveza, kao i da oseća grižu savesti jer ne mogu sve da postignu.ž Prvo časovi na televiziji, a onda Viber grupe, pa mejlovi, pa sam rad i čitanje onog što je zadato, pa slikanje, pa opet mejlovi. Neki nastavnici imaju sluha i nisu zahtevni, a ima i onih koji svakog dana našto šalju i zadaju i zahtevaju brze odgovore, pa smo svi pod pritiskom – kaže Andrijana.

Sa druge strane Nišlijka Jelena, mama učenika 2. razreda, kaže da je prva nedelja nastave od kuće je bila malo teška i roditeljima i deci, dok su se navikli na potpuno novu vrstu ogranizacije. Sada smo se već uhodali, barem kada su niži razredi u pitanju. Ujutru preko TV-a deca imaju po tri časa, a nakon njih učiteljice zadaju ono što treba da se uradi tog dana. Na kraju mi to slikamo, šaljemo im na proveru, nekad tokom dana, a nekad za vikend. Učiteljice vode računa da deci i roditeljima ne nametnu previše obaveza, a uključeni su i školski psiholozi koji smišljaju i šalju deci razne ideje za igranje kod kuće – objašnjava Jelena.

Koliko je važno da deca provedu deo dana u učenju, toliko je važno i da budu fizički aktivni, objašnjava Jovanovićeva. U stanu je to teže izvodljivo, ali nije nemoguće. Različite vežbe oblikovanja dobro će doći kako deci, tako i roditeljima. A tu je i igra uz muziku. U ovim danima posebno je važno uključiti decu u svakodnevne kućne poslove. Radite zajedno, ali neka svako ima i svoja posebna zaduženja – kaže ona.

Vežbe i igra

Deo dana deca svakako treba da provedu u igri i da rade ono što ih zabavlja i opušta. Da komuniciraju sa svojim drugovima putem mreže, da se igraju, da se oprobaju u nečemu što možda do sada nisu radila, na primer da nešto majstorišu, ili kuvaju,ili nauče da štrikaju, šiju, da crtaju. Za mlađi uzrast je poželjno svakoga dana da nacrtaju, ili naslikaju po jedan rad – objašnjava školski psiholog. Ono što ističe je da deci ne treba dozvoliti da ceo taj period zabave provedu igrajući video-igrice. Maksimum u toku jednog dana za igrice bi, kaže, trebalo da bude 2 sata. Jovanovićeva napominje da roditelji treba da budu mirni i staloženi, jer njihova briga i strah uznemiravaju decu. Zato preporučuje roditeljima da iskoriste ove dane da se druže sa decom, razgovaraju, igraju karte ili neke druge društvene igre. Izbegavajte pridike i predavanja, kažite im koliko vam znače i koliko ih volite – poručuje ona.

Organizacija vremena

 Psiholog Lidija Jovanović koja radi u OŠ “Stefan Nemanja” poručuje roditeljima da budu smireni i objašnjava da je važno da deca budu angažovana, da im se napravi raspored vremena i potom kontroliše da li ga se pridržavaju. Da se zna kada gledaju časovi, da se odlazi i ustaje u pristojno vreme, da se ispoštuju časovi, da se jave nastavniku. Ovo je potrebno, kako bi deca bila nečim zapošljena sa jedne strane, a sa druge, kako bi bar nešto naučila. Najgore je kada dete, ili odrasli imaju puno vremena, a ne zna kako da ga utroše – objašnjava Jovanovićeva. Napominje da roditelji od deteta treba da zahtevaju minimum rada, odnosno da bar 2 do 3 sata bude posvećen školi.

Ne treba da postoji tenzija ni kod roditelja, ni kod dece, jer efekti ovi nastave ne mogu biti kao kad deca idu u školu. I kad idu u školi problem je motivisati ih, a sada je to još teže. Ako dete ne zna da reši neki zadatak, nije strašno, neka se obrati nastavniku na grupi. Nije važan toliko uspeh, već kontinuitet rada – objašnjava Jovanovićeva. Ističe da ni deca, ni roditelji ne treba da se dodatno uznemiravaju, ako ne teče sve besprekorno. Roditelji treba da se angažuju onoliko koliko mogu i znaju. Ne mogu da osećaju grižu savesti ako ne umeju nešto da pomognu detetu oko nekog predmeta – ističe ovaj školski psiholog.

Vremeplov: Svetski dan knjige

Svetski dan knjige proslavlja se širom sveta 23. aprila još od 1995. godine, kada je ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu. Ipak, ova tradicija vuče znatno duže korene u Španiji, gde se ovaj datum, kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir, obeležava od 1923. godine.  Prvo javno čitanje Institut Servantes u Beogradu organizovao je 2015. godine, kada je više stotina zaljubljenika u knjigu javno čitalo avanture Don Kihota i Sanča Panse. Na Dan knjige Radio-televizija Vojvodine posetila je Gradsku biblioteku u Novom Sadu.

Vremeplov: Umro Šekspir

Na današnji dan 23. aprila 1616.  godine umro je engleski pisac Vilijam Šekspir, po  mnogima, najveći dramski pisac u istoriji književnosti. Od 1585. nalazi se u Londonu, gde će vremenom postati suvlasnik pozorišta u kojem je i počeo kao nadareni glumac. Oko 1610. povukao se u rodni Stratford, u kojem umire 1616. Književni istoričari su hronologiju njegovih dela podelili na “doba učenja” od 1588. do 1594, doba velikih komedija od 1595. do 1600, sumorni “Hamletov period” od 1601. do 1604, “Lirov period” od 1604. do 1608. i “romantični period” od 1609. do 1613. Njegova brojna dela imaju univerzalan karakter i svevremena su. Dela: tragedije “Romeo i Julija”, “Tit Andronik”, “Julije Cezar”, “Hamlet”, “Otelo”, “Koriolan”, “Kralj Lir”, “Makbet”, “Antonije i Kleopatra”, “Timon Atinjanin”, “Perikle”, brojne poznate istorijske drame i druga književna dela.

Vremeplov: Umro Servantes

  Španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor “Don Kihota”, prvog realističkog romana španske književnosti umro je na današnji dan 23. aprila 1616. godine. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan – pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U “Don Kihotu” – u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani “Galateja”, “Persiles i Sigismunda” (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka “Uzorne pripovetke”, istorijska drama “Numansija”, psihološka komedija “Blaženi raspusnik”, komedija karaktera “Pedro de Urdemalas”, poema “Putovanje na Parnas”.

Vremeplov: Rođen Jaša Prodanović

 Srpski političar, publicista i književnik Jaša Prodanović, jedan od osnivača Jugoslovenske republikanske demokratske stranke rođen je  na danšnji dan 23. aprila 1867. Bio je potpresednik vlade FNRJ od 1946. do 1948. godine. Uređivao je časopise “Narodna misao” i “Ođek”, priredio je dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića.

Vremeplov: Rođen Mihailo Dinić

Na današnji dan 23. aprila 1899. godine rođen je srpski istoričar Mihailo Dinić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj radova iz srednjovekovne istorije Srbije, Bosne, Dubrovnika, Hrvatske. Izučavao je i rudarstvo srednjeg veka u našim krajevima.

Vremeplov: Rođen Maks Plank

Na današnji dan 23. aprila1858godine rođen je nemački fizičar Maks Karl Ernst Ludvig Plank, profesor teorijske fizike na univerzitetima u Kilu i Berlinu, tvorac kvantne teorije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1918. Postavio je 1910. epohalnu hipotezu prema kojoj svaki izvor može da zrači energiju samo u diskretnim količinama, kvantima, odbacio je pretpostavku klasične mehanike o stalnom zračenju i uspostavio princip diskontinuiteta, čime je revolucionisao fiziku. Njegov zakon zračenja (Plankova formula) i ideja o diskontinuitetu energije osnov su tumačenja svih atomskih pojava.

Skandal: Usred onlajn predavanja iz hemije pustili – pornić!

U Rusiji su zbog virusa korona vlasti zatvorile sve škole. Produžen je prolećni raspust i organizovana nastava na daljinu, kako bi se sprečilo da se pandemija proširi i međi decom školskog uzrasta. Međutim neki su i tu nastavu na daljinu zloupotrebili i pojedini učenici su, umesto gradiva, dobili – porno filmove! Naime, tokom nastave na daljinu, u vreme predavanja iz hemije, u jednoj moskovskoj školi zlonamernici su, koristeći adresu jednog učenika, pustili eksplicitne filmove za odrasle. Tim povodom oglasila se i policija, koja je obećala da će pronaći sve osobe koje su preko društvenih mreža slale đacima neprimerene sadržaje.

Francuska:  Deca će se postepeno vraćati u školu

Francuska je zabeležila do sada najmanje 20.796 smrtnih slučajeva od novog korona virusa, dok broj hospitalizovanih pacijenata nastavlja da se polako smanjuje već šesti dan Francuska planira da ukine mere ograničenja kretanja 11. maja, a ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanke izneo je neke detalje o vladinim planovima za škole. On je rekao da će se deca postepeno vraćati u školu tokom tronedeljnog perioda, u zavisnosti od njihovih godina. Razredi će biti podeljeni u male grupe sa ne više od 15 učenika, a neka deca će se baviti sportom i aktivnostima na otvorenom, dok su druga u učionicama.

Holanđani u svoj rečnik uneli – “korona-kašljač”, “karantin party”…

            Holandski ekvivalenti za izraze “korona-kašljač”, “zabrana rukovanja” i “karantin party” neke su od novih reči u holandskom jeziku iskovane tokom pandemije koronavirusa, navodi se u novom internet rečniku. Rečnik iz doba koronavirusa sadrži više od 700 reči, a inicijativa je glavnog urednika standardnog rečnika Van Dale, Tona den Bona, objavila je televizija NOS. U rečniku ima puno složenih reči, kao što su “korona-kriza” i “korona-kašljač”, izraz koji se koristi za ljude koji namerno kašlju na policajce kada ih uhapse. Popis uključuje i nove složenice kao što su “karantin-kilogrami” ili “korona-friz”.  Lingvista procenjuje da bi se u standardni rečnik moglo za stalno dodati 70 reči povezanih s pandemijom i uveren je da će jedna od njih biti “društvo metar i po distance”. 

Prestižni Oksfordski rečnik engleskog jezika nedavno je u svoju bazu uneo nove izraze nastale tokom pandemije, uključujući “covid-19”, „samoizolacija”, “socijalno distanciranje” i “izravnati krivulju”.  Novi holandski glagol koji znači “gomilati poput hrčka”, već je postao klasičan primer, omiljen među štedljivim Holanđanima. Ali ima i negativno značenje u svetlu sebičnog gomilanja toalet papira.  A nakon izraza “strah od letenja”, koji osećaju ekološki svesni ljudi koji često lete avionom, Holanđani sada imaju i izraz “šmrcosram”, što oseća osoba koja iznenada mora da kine pred drugima. 

Policajci obradovali bolesnog dečaka tortom i igračkama za rođendan

Policija u turskom gradu Mardinu je u ove dane pandemije koronavirusa, povodom njegovog rođendana, priredila prijatno iznenađenje dečaku koji boluje od hronične bolesti, prenosi agencija Anadolija. Naime, članovi porodice šestogodišnjeg Muhameda Mirze Beleka su, pošto ne mogu izlaziti, zvali policiju kako bi im pomogli da kupe nešto za svog sina koji slavi rođendan. Policija u tom gradu je, saznavši da dečak slavi rođendan, odlučila da mališana obraduju tortom. Ubrzo su pronašli kućnu adresu porodice Belek, te su pozvonili na vrata i dečaka, koji nije znao šta ga čeka pred vratima, obradovali tortom i igračkama. Dečak je bio vidno oduševljen rođendanskim poklonima i presrećan, a policajci su iskoristili priliku da malo porazgovaraju s porodicom i dečakom i požele mu mnogo sreće i zdravlja u životu.

Mišel Obama čita knjige deci u karantinu

Bivša prva dama Amerike Mišel Obama od ponedeljka 20. aprila u TV emisiji namenjenoj deci koja borave u karantinu čita priče. Autorka autobiografije pod nazivom “Moja priča”, koja je postala bestseler, a početkom ove godine izdata je i u formi audioknjige, najavila je saradnju sa TV mrežom PBS kids i izdavačkom kućom “Penguin Random Haus”. Od 20. aprila Mišel Obama čita delove iz svojih omiljenih dečjh knjiga, emisije se svakog ponedeljka prenose na Fejsbuku, na stranici PBS kids i na Jutjubu, a  dostupne su za gledanje na zahtev na obe platforme odmah posle emitovanja. “Uzbuđena sam što ću deci pružiti priliku da vežbaju da čitaju i čuju neke prekrasne priče. Za to vreme njihovi roditelji i staratelji će moći da se odmore ili posvete svojim aktivnostima”, rekla je Mišel Obama.

About the Author

admin