GCE 2020: Lokalne i globalne kampanje za obrazovanje

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za  dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“.

GCE kao celina je široko zasnovan pokret, koji obuhvata veliki broj aktivnih organizacija civilnog društva u sektoru obrazovanja. Prepoznajući važnost i interakciju nacionalnih, regionalnih i globalnih nivoa, članstvo uključuje organizacije civilnog društva i mreže na svim ovim nivoima.

GCE koja  je i sama po sebi raznovrstan pokret, radi na tome da osigura da njegovi članovi budu i na nacionalnom nivou takođe organizovani u širok  spektar organizacija civilnog društva. Članovi GCE na nacionalnom nivou su  takođe koalicije organizacija civilnog društva, koje broje od desetak do i više od 100 razilčitih organizacija. GCE je posvećena u podržavanju koalicija nacionalnih članica da deuju kao pluralne i reprezentativne strukture. Šta više, brojni regionalni i međunarodni članovi GCE su i sami savezi, koji kolektivno predstavljaju ili rade sa milionima građana širom sveta.

GCE kao pokret prepoznaje različitost svojih članova, a njegova strategija priznaje različite načine na koje nacionalni, regionalni ili međunarodni članovi GCE, od kojih svaki deluje u svom vlastitom kontekstu, deluju kolektivno i  angažuju se i doprinose radu GCE-a u celini, u ostvarivanju zajedničkih ciljeva.

Upravljačka struktura GCE je definisana statutom organizacije:

• Vrhovni organ upravljanja GCE je Svetska skupština. Skupštinu čine predstavnici svih njenih članova, koji glasaju na jednakim osnovama.

 • Svetska skupština bira Odbor koji vrši nadzor i strateško usmeravanje GCE. Uz pomoć Odbora biraju  se predstavnci izbornih jedinica, koji predstavljaju različite regije, međunarodne organizacije, međunarodne saveze za prava deteta i omladine  i nastavničku profesiju. Odbor takođe bira predsednika koji je vodeći portparol i politički predstavnik GCE-a.

• Sekretarijat GCE je sastavljen od osoblja koje odgovara Odboru, a koje su odgovorne za implementaciju strateške vizije Svetske skupštine i efikasniji rad pokreta.

Haos na onlajn “maloj maturi”: Ponovo nije radila platforma

Platforma na kojoj je bio postavljen test iz matematike, koji su osmaci radili onlajn u okviru probne male mature, u četvrtak od 16 sati praktično nije radila. Sa svih strana stizale su  žalbe roditelja i nastavnika da đaci ne mogu da se uloguju ili da ih sistem izbacuje u sred rada, a neka deca su stigla do kraja, ali nisu mogla da završe test već ih  je sistem vraćao na početak. Roditelji kažu da su pokušali da dobiju obrazloženje, ali je telefon tehničke podrške zauzet ili nedostupan. Neki su ipak saznali da je problem nastao zbog preopterećenja sistema.

U grupama na društvenim mrežama prosvetni radnici sa ogorčenjem komentarisali izjavu ministra prosvete Mladena Šarčevića koji je, kako prenose mediji, ocenio da je probna matura bila fantastična. Ranije u četvrtak, činilo se da problemi od srede s radom platforme mojaucionica.rs prevaziđeni, a to je tvrdilo i Ministarstvo prosvete. U četvrtak ujutro je bilo kratkotrajnih problema u vreme dok su zadatke rešavali đaci iz Vojvodine, ali je nakon toga sistem nesmetano radio do 16 sati. Prema podacima Ministarstva prosvete do 15 sati test iz matematike je uradilo skoro 37.000 učenika, od oko 66.000 koliko ih trenutno pohađa osmi razred.

Nezvanično saznajemo da će svi đaci koji do 21 i 30 ne uspeju da reše test iz matematike moći da ga rade i u petak, kao što su u četvrtak mogli da rade srpski jezik oni koji to u sredu nisu uspeli. Za petak je  planirano da osmaci rade kombinovani test, za koji će imati 90 minuta i dva pokušaja, ako im iz prvog ne uspe da ga završe.

Inače, nakon što je u sredu  nastao haos sa logovanjem na pomenutu platformu, Ministarstvo je sugerisalo da đaci pristupaju rešavanju testova u različito vreme, odnosno da prvi rade učenici iz Vojvodine, od osam do 12 časova, potom osmaci sa teritorije Grada Beograda od 12 do 16, a svi ostali od 16 do 21 i 30.

Ministarstvo u hodu menjalo  „malu maturu“

„Danas su učenici osmog razreda imali priliku da procene svoje znanje iz srpskog/maternjeg jezika. Prema prvim povratnim informacijama u jednom kraćem periodu došlo je do preopterećenja sistema, što je kod određenog broja učenika dovelo do neprijatnosti. Brzom reakcijom kompanije Komtrejd i Kancelarije za informacione tehnologije aktivirani su dodatni resursi, čime su otklonjena usporenja u radu sistema“, saopštilo je 22. aprila Ministarstvo prosvete. „Imajući u vidu navedene okolnosti doneta je odluka da se termin za rešavanje testa danas 22.04.2020. produži do 21.30 časova, što će biti i u naredna dva dana“, kaže se u saopštenju.

„Da bismo omogućili ravnomerno opterećenje sistema sugerišemo učenicima sa teritorije AP Vojvodine da testove u naredna dva dana rešavaju u terminu 8-12 časova, učencima sa teritorije Grada Beograda 12-16 časova, a svim ostalim učenicima u terminu 16-21.30 časova“, saopštilo je Ministarstvo. „Potrebno je imati u vidu da je onlajn test za samoprocenu znanja za završni ispit organizovan u potpunosti besplatno zahvaljujući Komtrejdu i IT Kancelariji. Usled okolnosti u kojima se nalazi čitav svet, uspostavljanje sistema na kojem će samoprocenu znanja sprovesti preko 65.000 učenika, moralo je biti sprovedeno u veoma kratkom roku, ne ostavljajući vremena za detaljno testiranje i fino podešavanje sistema. Prethodno svakako ne predstavlja problem s obzirom na to da je svrha sistema da se obezbedi jedan od načina za samoprocenu znanja učenika u cilju provere spremnosti za završni ispit. Svi učenici će svakako dobiti priliku da urade samotestiranje i u tom smislu nijedan učenik ne sme, niti može biti oštećen“, tvrede iz Ministarstva.

„Svim učenicima želimo uspešno rešavanje testova u naredna dva dana i ujedno se zahvaljujemo kompaniji Komtrejd i Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu na nesebičnoj podršci i naporima da u vreme vanrednog stanja svojim volonterskim angažovanjem obezbede nesmetano funkcionisanje sistema, kao i hardverskim i softverskim resursima koje su stavili na raspolaganje za potrebe sprovođenja onlajn testa“, kaže se u pomnenutom saopštenju.

Onlajn test iz maternjeg jezika radilo 64.078 osmaka

Test iz maternjeg jezika u okviru onlajn probe male mature u sredu  je radilo 64.078 osmaka, i to test iz srpskog jezika je uradilo 60.485 učenika, a na osam jezika nacionalnih manjina zadatke su rešavala 3 593 učenika, kažu u Ministarstvu prosvete. U četvrtak su, takođe, test iz maternjeg jezika radila deca koja su u sredu  imala problem da pristupe testiranju. Učenici su  posle 21.30, kada je završeno testiranje, ponovnim logovanjem na platformu mogli da vide rešenja zadataka testa koji su tog dana radili.

 Analize zadataka sa sva tri testa sa probne male mature biće emitovane na trećem kanalu RTS u subotu od 12 do 14.30 sati. Analiza testa iz srpskog jezika 12 do 12.45, matematike 12.45 do 13.45 i kombinovani 13.45 do 14.30 sati.     https://www.youtube.com/watch?v=_C3IC2JoUE0&feature=emb_logo

Proba male mature: Juče onlajn kombinovani test

Osmaci su u petak  polagali onlajn kombinovani test u okviru probe male mature. Test sa pitanjima iz biologije, hemije, fizike, istorije, geografije, prvo su  rešavali đaci iz Vojvodine od 8 do 12 sati, zatim sledi Beograd od 12 do 16, a učenici ostatka Srbije mogli su da pristupe platformi “Moja učionica”, od 16 do 21.30 sati.

Svrha testiranja je da učenici steknu uvid da li su napredovali do očekivanih standarda postignuća u predmetima koji su obuhvaćeni završnim ispitom i da u odnosu na rezultate probnog završnog ispita, po potrebi, dodatnu pažnju posvete određenim oblastima u okviru pojedinih predmeta. Nakon isteka vremena za rešavanje testa (posle 21.30) ponovnim logovanjem na platformu učenici su mogli da vide rešenja zadataka testa koji su tog dana radili.

“Vatreno oko” otkriva koronu za samo 5 sati: Srpski naučnici i istraživači  u borbi protiv pandemije

U laboratoriji u Kliničkom centru Srbije u sredu analizirani prvi testovi, a u četvrtak zvanično počela da radi. Ceo proces automatizovan i ubrzan, pa će dnevno moći da analiziraju ukupno 2.000 uzoraka Ispitivanje briseva ljudi za koje se sumnja da su pozitivni na virus korona u laboratoriji “Vatreno oko” počelo je u četvrtak 23. aprila. Ovo je, za “Novosti”, otkrio prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i podsetio da je ova laboratorija u Kliničkom centru Srbije otvorena uz pomoć Pekinškog instituta za genomiku, te da je to najveća srpska laboratorija za ispitivanje uzoraka zaraženih virusom korona. “U njoj su, kao pomoć u borbi protiv epidemije, okupljeni istraživači iz instituta i fakulteta koji su pod okriljem našeg ministarstva“ kaže Popović.

Njih je ukupno 45 iz 10 naučnih institucija. Najviše ih dolazi iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Institituta za biloška istraživanja “Siniša Stanković”. Da je sve spremno za početak ispitivanja uzoraka u laboratoriji “Vatreno oko” potvrdila nam je dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i koordinator ove laboratorije. U sredu su vršene probe, a Jelena Begović pojašnjava da ceo proces – od momenta kada počne ispitivanje uzorka do dobijanja rezultata – traje pet časova.

“Automatizovan je najvažniji deo procesa koji kod manuelnog ispitivanja dugo traje. Sada je ceo postupak skraćen i to će nam pomoći da se znatno uveća broj uzoraka koji se obrađuje“ kaže ona za “Novosti”.

Profesor Popović podseća da se ovaj projekat sprovodi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a kompletna laboratorijska oprema stigla je iz Kine: “O veličini ovog centra govori činjenica da će se raditi minimalno 2.000 testova dnevno, čime naše kapacitete za testiranje podižemo za više od 50 odsto“. Profesor Popović kaže da je ministarstvo ponosno na istraživače koji su se dobrovoljno angažovali u ovim okolnostima. Ponosan je, dodaje, i na njih još 40 koji su angažovani u Institutu “Torlak”, Nacionalnoj referentnoj laboratoriji u Batajnici i drugim laboratorijama. Ističe i da je ova epidemija pokazala koliko su istraživači bitni za našu državu i koliko je naša nauka razvijena. “Primetan je neverovatan entuzijazam koji deo naših istraživača pokazuje u poslednjih mesec dana u nastojanjima da sistemski pomognu u borbi sa pandemijom“ kaže Popović. “Tu mislim i na 22 istraživača sa instituta i fakulteta koje je Ministarstvo okupilo u radnoj grupi, na čelu sa koordinatorima dr Marinom Soković, pomoćnicom ministra za nauku i prof. dr Tatjanom Pekmezović, prodekanom za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Oni bukvalno svakog dana analiziraju najrelevantnije svetske naučne radove i značajne proverene izvore širom planate. Zatim, pripreme i proslede kratku pisanu informaciju, koju svakodnevno dajemo kabinetu premijerke i u Zdravstveni krizni štab, čiji sam član, zaključio je Popović. On objašnjava da su to preporuke koje su često granična istraživanja u nauci i donose najnovije terapije, ali se neke od tih informacija mogu odmah iskoristiti u aktivnostima naših lekara u borbi protiv pandemije. Više tih predloga je prihvaćeno i njihova primena je u toku.

U žiriju Nagrade mlade filmske publike Evrope 75 osnovaca iz Srbije

75 izabranih osnovaca, uzrasta od 12 do 14 godina, iz 28 mesta i opština u Srbiji zajedno sa svojim vršnjacima iz država širom Evrope u nedelju, 26. aprila, biraju dobitnika Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije za 2020. godinu.  Našu zemlju, u ulozi žirija, predstavljaće tinejdžeri i tinejdžerke iz Vlasotinca, Kraljeva, Banatskog Karlovca, Pančeva, Niša, Novog Sada, Bajine Bašte, Obrenovca, Rumenke, Crvenke, Rataja, Stare Pazove, Banatskog Dvora, Velike Plane, Inđije, Banatskog Novog Sela, Bačke Palanke, Čačka, Priboja, Svilajnca, Krepoljina, Aleksinca, Gornjeg Milanovca, Vranja, Dobanovaca, Zemuna, Zvezdare i Novog Beograda.

Mladi žiri u našoj zemlji imaće priliku da u periodu od 23. do 25. aprila na onlajn platformi Festival Scope pogleda tri nominovana filma, da u nedelju 26. aprila sa svojim vršnjacima iz Srbije putem Zoom platforme diskutuje o filmovima i temama koje oni pokreću, a nakon toga i, zajedno sa vršnjacima širom Evrope, donese finalnu odluku ko će ove godine postati laureat Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije.

Panel diskusije, koje će biti organizovane u manjim grupa, moderiraće autorski tandem popularne Marka žvake – Dušan Čavić i Dušan Šaponja. Ovaj dvojac koji na svojstven, kreativan i atraktivan način na svom youtube kanalu predstavlja važne društvene probleme, tradicionalno, već četvrtu godinu za redom, deo je ove filmske manifestacije u Srbiji.

Nakon zbrajanja glasova mladog žirija iz gotovo svih delova Evrope, u nedelju od 16 časova biće upriličena ceremonija proglašenja pobednika i dodele Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije koju će voditi mlada belgijska glumica i rediteljka, sedamnaestogodišnja Ivana Noa, a događaj će se uživo prenositi na yaa.europeanfilmawards.eu.

U trci za ovu prestižnu nagradu nalaze se tri igrana filma – Moj brat juri dinosauruse (r. Stefano Čipani), Moje neverovatno leto sa Tes (r. Stiven Vauterlod) i Roka menja svet (r. Katja Benrat). Interesantno je da su svi ovogodišnji nominovani filmovi debitanska ostvarenja, kao i da su svi adaptacije književnih dela. Evropska filmska akademija ustanovila je ovaj kulturno – edukativni događaj pre devet godina, a sada se zbog pandemije virusa korona po prvi put realizuje u virtuelnom formatu. Globalni organizator Nagrade mlade publike je Evropska filmska akademija (EFA), uz podršku filmskih fondova – Mitteldeutsche Medienförderung (MDM) i Kreativna Evropa MEDIA programa Evropske unije. Organizator događaja u Srbiji je program Slobodna Zona Junior, u saradnji sa festivalom Slobodna Zona, a uz podršku Filmskog centra Srbije.

Novi Pazar: Osnovci dižu glas protiv klimatskih promena

Dvadesetak učenika novopazarske OŠ „Bratstvo“, i u vanrednom stanju, podižu glas protiv klimatskih promena u svetu i za zaštitu životne sredine. Oni su se prošle godine pridružili svetskom pokretu Fridays for future. Sve je počelo od tada trinaestogodišnjaka Katarine Radenković i Alije Madžovića, koji su sa drugarima napravili neformalnu grupu i krenuli u borbu za zdravu životnu sredinu i protiv klimatskim promena. Prošle godine, redovno su učestvovali u svim ekološkim akcijama u gradu. Na sebe su skrenuli pažnju kada su, u okviru pokreta „Petak za budućnost“, protestovali u centru grada sa podignutim transparentima i skretali pažnju sugrađanima na svetski problem i lokalni.

Ovih teških prolećnih dana, otišli su korak dalje. Nedelja je dan za nove aktivnosti. Zbog zabrane kretanja, istomišljenicima su se priključili u online štrajku. Razmenjuju mišljenja o klimatskim promenama, razgovaraju o načinima kako da životnu sredini učine zdravom. – Poslednji put u razgovoru je učestvovalo 500 pratilaca. To je, do sada najveći broj. Mislim, da će ih biti još više – kaže Alija Madžović. O nameri da ostvare svoj naum svedoči njihovih ruku delo – urbana bašta u stambeno-poslovnom kompleksu „Jezero“, u samom centru grada. Dobra ideja dobila je i podršku u gradu. Podržali su ih Misija OEBS u Srbiji – kancelarija u Novom Pazaru, Centar za decu i mlade „Duga“ i ekološka organizacija „Green love“.

Vremeplov: Umro Celzijus

  Švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, tvorac skale za merenje toplote nazvane njegovim imenom, na kojoj je tačka ključanja vode označena sa 100, a otapanja leda s nula stepeni umro je na današnji dan  25. aprila 1744. godine. Osim Celzijusove skale u upotrebi su i Farenhajtova skala – sa 180 kao i Reomirova sa 80 stepeni. Bavio se i fenomenom severne svetlosti i efektima magnetnih smetnji, obavljao je svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i Jupiterove satelite, a sopstvenim sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali.

Vremeplov: Rođen Markoni

Na današnji dan  25. aprila 1874. godine  rođen je italijanski elektroinženjer i pronalazač Guljermo Markoni, jedan od pionira bežične telegrafije, koji je 1909. podelio Nobelovu nagradu za fiziku s nemačkim fizičarem Karlom Ferdinandom Braunom. Uspeo je 1901. da prvi pošalje bežični signal preko Atlantskog okeana i uspešno je usavršavao i primenjivao sopstvene i tuđe pronalaske. Podizao je radio stanice i eksperimentisao u bežičnoj telegrafiji, ali posle eksperimenata srpskog naučnika Nikole Tesle i ruskog fizičara Aleksandra Popova. Jedno vreme je smatran pronalazačem radija, ali mu je presudom Vrhovnog suda SAD oduzet patent, jer je Tesla već registrovao pronalazak u Federalnom uredu SAD za patente.

Vremeplov: Umro Čedomir Mirković

Na današnji dan  25. aprila 2005. godine  umro je srpski književnik, književni kritičar, esejista, kulturni i javni radnik Čedomir Mirković. U književni život Beograda uključio se kao član redakcije “Književnih novina”, a profesionalnu karijeru započeo je na televiziji, gde se nalazio na funkcijama glavnog urednika Školskog i Kulturno obrazovnog programa.

Vremeplov: Rođen Filip Višnjić

   Srpski  pesnik-guslar Filip Višnjić, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka rođen je na današnji dan 25. aprila 1765. godine. Njegove pesme zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić.

Vremeplov: Umro Živojin Žujović

Na današnji dan  25. aprila 1870. godine  umro je srpski socijalista Živojin Žujović, prvi propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Bio je sledbenik Prudona. Socijalističke ideje prihvatio je tokom školovanja u Rusiji u Kijevu, gde je završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na studijama filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika i sarađivao u “Glasniku Srpskog učenog društva”, “Letopisu Matice srpske” i u političkom listu “Srbija”.

Vremeplov: Umro Torkvato Taso

             Italijanski pisac Torkvato Taso umro je na današnji dan 25. aprila 1595. Najveći deo burnog života proveo je kao dvorski pesnik vojvode Alfonsa II od Este. U glavnom delu “Oslobođeni Jerusalim” opisao je Prvi krstaški rat. Tri soneta i pet madrigala je posvetio dubrovčanki Cvijeti Zuzorić, a njegova poezija inspirisala je Getea, Bajrona pa i Ivana (Dživa) Gundulića.

Vremeplov: Rođen Jovan Palavestra

Na današnji dan  25. aprila 1893. godine rođen je srpski pisac Jovan Palavestra, kritičar i novinar. Pisao je pripovetke i drame, pozorišnu i književnu kritiku. Pevodio je Pšibiševskog, Flobera, Bodlera. Dela: drame “Savesti na vetru”, “Čovjek koji se snašao”, “Veliki skandal”, zbirke pripovedaka “Sivi vidici”, “Na belom hlebu”.

Vremeplov: Karadžić odbio Vens-Ovenov plan

U prisustvu mirovnog posrednika lorda Ovena, predsednici SRJ, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali su na današnji dan 25. aprila 1993. godine da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovani Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skupština RS je odbila ovaj plan, rat u Bosni je nastavljen, a SRJ su pooštrene sankcije međunarodne zajednice.

Vremeplov: Rođen Meša Selimović

Srpski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka rođen je na današnji dan  26. aprila 1910. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor “Bosna-filma” i glavni urednik “Svjetlosti”. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti 1982. Selimović je jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Dela: romani “Derviš i smrt” “Tišina”, “Tvrđava”, “Magla i mjesečina”, “Krug” (nedovršen), zbirke pripovedaka “Prva četa”, “Tuđa zemlja”, “Đevojka zlatne kose”, studija “Za i protiv Vuka”, eseji “Pisci, mišljenja, razgovori”, memoarska proza “Sjećanja”, nekoliko filmskih scenarija.

Vremeplov: Rođen Leonardo da Vinči

Italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse rođen je na današnji dan 26. aprila 1452. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije “Mona Liza”, “Bogorodica u pećini”, “Sveta Ana”, “Tajna večera”. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u “Tajnoj večeri” metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je “Traktat o slikarstvu”.

Vremeplov: Stradanje Gernike

  Nemački avioni, koje je Francisku Franku poslao Adolf Hitler, razorili su, na današnji dan  26. aprila 1937. godine, tokom španskog građanskog rata gradić Gerniku u Baskiji i pri tom pobili stotine civila. Španski slikar Pablo Pikaso ovekovečio je stradanje Gernike na istoimenoj slici.

Vremeplov: Rođen Marko Aurelije

Na današnji dan  26. aprila 121. godine  rođen je rimski car Marko Aurelije, car filozof. Tokom vladavine počev od 161. uspešno je suzbio germansku invaziju na Carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vođene tokom brojnih ratnih pohoda u Evropi i Aziji, svojevrsna filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su posmrtno pod naslovom “Samom sebi” i bile su vekovima popularne. Sačuvana je i njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom jeziku. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Car-filozof je upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje neuobičajenim za vladara.

Vremeplov: Rođen Ludvig Vitgenštajn

Na današnji dan  26. aprila 1889. godine rođen je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn, zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: “Filozofska istraživanja”, “Plava i smeđa knjiga”, “Napomene o osnovama matematike”, “Filozofske napomene”.

Vremeplov: Nеdеljа imunizаciје20-26. aprila u еvrоpskоm rеgiоnu SZО

Do uvоđеnjа vаkcinе prоtiv mаlih bоginjа, kоја је u primеni skоrо 50 gоdinа, prоcеnjuје sе dа је gоdišnjе umirаlо оd оvе bоlеsti оkо 2,6 miliоnа оsоbа, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Nеdeljа imunizаciје је gоdišnji dоgаđај čiјi је оpšti cilj pоvеćаnjе оbuhvаtа imunizаciјоm јаčаnjеm uvеrеnjа о pоtrеbi zаštitе svаkоg dеtеtа/оsоbе оd bоlеsti kоје sе mоgu sprеčiti vаkcinаciјоm, sа pоsеbnim аkcеntоm nа dеcu iz tеškо dоstupnih vulnеrаbilnih i mаrginаlizоvаnih grup, navodi se na sajtu Batuta. Imunizаciја је rеzultаt kоlеktivnе оdgоvоrnоsti, navodi se na sajtu Batuta i podstiču ljude da učine svе dа oni i člаnоvi njihovih pоrоdica budu prаvоvrеmеnо i pоtpunо vаkcinisаni.

Imunizаciја је јеdnа оd nајuspеšniјih јаvnоzdrаvstvеnih iniciјаtivа. Imunizаciјоm sе prеvеnirајu bоlеsti, kоmplikаciје i smrtni ishоdi оd vаkcinаmа prеvеntаbilnih bоlеsti mеđu kојimа su: dеčiја pаrаlizа, diftеriја, tеtаnus, vеliki kаšаlj, hеpаtitis B, mоrbili, zаušci, rubеlа, nеkе vrstе zаpаljеnjа plućа, prоlivi izаzvаni rоtаvirusоm i rаk grlićа mаtеricе, navode iz Batuta.Na sajtu Batuta se dalje navodi da se svаkе gоdinе rеgistruје dvа dо tri miliоnа smrtnih ishоdа оd pnеumоkоknih infеkciја, rоtаvirusnih infеkciја, diftеriје, tеtаnusа, vеlikоg kаšljа, mаlih bоginjа kоd  nеvаkcinisаnih licа, mеđu kојimа је nајvišе dеcе ispоd pеt gоdinа živоtа.

Imunizаciја је dоprinеlа iskоrеnjivаnju vеlikih bоginjа i dоprinоsi iskоrеnjivаnju dеčiје pаrаlizе. Prеmа pоdаcimа SZО, ukupаn brој priјаvljеnih slučајеvа pоliоmiјеlitisа nа glоbаlnоm nivоu u 2019. gоdini iznоsiо је 175 u оdnоsu nа 33 kоlikо је priјаvljеnо u 2018. gоdini. Svi slučајеvi su izаzvаni tipоm 1 divljеg virusа pоliоmiјеlitisа, а pоslеdnji slučајеvi izаzvаni tipоm 3 rеgistrоvаni su 2012. gоdinе. Pоliо sе еndеmski i dаljе оdržаvа u tri zеmljе (Pаkistаn sа 83 odsto slučајеvа, Аvgаnistаn i Nigеriја). Tip 2 virusа dеčiје pаrаlizе sе nе rеgistruје оd 1999. gоdinе u svеtu, а оd аprilа 2016. gоdinе svе zеmljе kоје u svојim prоgrаmimа imunizаciје primеnjuјu оrаlnu pоliо vаkcinu isključili su iz dаljе primеnе vаkcinu kоја sаdrži vаkcinаlni pоliо virus tip 2. Tip 2 virusа dеčiје pаrаlizе је iskоrеnjеn 2015. gоdinе, а tip 3 virusа dеčiје pаrаlizе 2019. gоdinе.

U 2020. gоdini nаvršаvа sе 22 gоdinе оd pоslеdnjеg rеgistrоvаnоg аutоhtоnоg slučаја dеčiје pаrаlizе izаzvаnоg divljim pоliоvirusоm u Еvrоpskоm rеgiоnu SZО (Turskа 1998). Svе zеmljе rеgiоnа stеklе su stаtus zеmаljа bеz pоliоmiјеlitisа u јunu 2002. gоdinе.

Prе uvоđеnjа vаkcinе prоtiv mаlih bоginjа, kоја је u primеni skоrо 50 gоdinа, prоcеnjuје sе dа је gоdišnjе umirаlо оd оvе bоlеsti оkо 2,6 miliоnа оsоbа. U prеthоdnој gоdini u Еvrоpskоm rеgiоnu SZО u prvih šеst mеsеci priјаvljеnо је оkо 90.000 slučајеvа mоrbilа u 48 оd 53 zеmljе, štо је dvоstrukо vеći brој u оdnоsu nа rеgistrоvаnе slučајеvе tоkоm 2018. gоdinе. Dо krаја gоdinе rеgistrоvаnо је 104.248 slučајеvа, оd kојih 88 odsto u 10 zеmаljа (Ukrајinа, Kаzаhstаn, Gruziја, Ruskа Fеdеrаciја, Turskа itd), оdnоsnо оkо 60 odsto sаmо u Ukrајini (sа stоpоm incidеnciје 1300/100.000). Dоminаntnо prisustvо u cirkulаciјi је gеnоtipоvа B3, D4 i D8, аli i D9 i H1sа mаnjim učеšćеm. U zеmljаmа ЕU rеgistrоvаnо је оkо 12.500 slučајеvа (80 odsto lаbоrаtоriјski pоtvrđеnо), оdnоsnо niјеdnа zеmljа niје rеgistrоvаlа nulа slučајеvа. Frаncuskа, Rumuniја, Itаliја, Bugаrskа i Pоljskа rеgistrоvаlе su 65 odsto svih slučајеvа mоrbilа. Lеtаlitеt u zеmljаmа ЕU је iznоsiо 0,1 odsto, а višе оd 55 odsto оbоlеlih su bilе оsоbе u uzrаstu prеkо 15 gоdinа živоtа. Dо еpidеmiја је dоšlо zbоg pаdа оbuhvаtа MMR vаkcinоm u оpštој, spеciјаlnim pоpulаciоnim grupаmа, аli i nа subnаciоnаlnim nivоimа, zbоg prеkidа u snаbdеvаnju vаkcinаmа, nеdоvоljnо оsеtljivоg sistеmа nаdzоrа.

Nа оsnоvu pоdаtаkа Еvrоpskе vеrifikаciоnе kоmisiје zа еliminаciјu mоrbilа/rubеlе u 37 оd 53 zеmljе Еvrоpskоg rеgiоnа SZО zаključnо sа 2018. gоdinоm prеkinutа је trаnsmisiја mоrbilа, а u 35 zеmаljа tај prеkid trаје dužе оd 36 mеsеci. Tаkоđе, trаnsmisiја rubеlе је prеkinutа u 42 zеmljе, а u 39 tај prеkid trаје dužе оd 36 mеsеci. Ukupnо 33 оd 53 zеmljе imајu stаtus еliminаciје i mоrbilа i rubеlе. U čеtiri zеmljе kоје su stеklе stаtus еliminаciје dоšlо је dо pоnоvnоg uspоstаvljаnjа trаnsmisiје virusа (Аlbаniја, Čеškа, Grčkа, Vеlikа Britаniја).

U 2018. gоdini 86 odsto dеcе u svеtu је primilо јеdnu dоzu vаkcinе prоtiv mаlih bоginjа dо svоg drugоg rоđеndаnа, u оdnоsu nа 73 odsto 2000. gоdinе, а 69 odsto dvе dоzе u prеdškоlskоm uzrаstu u 171 zеmlji svеtа. U istоm pеriоdu је rеgistrоvаnа i rеdukciја smrtnih ishоdа zа 73 odsto. Kоd јеdnоg dеtеtа оd dvаdеsеt оbоlеlih mаlе bоginjе izаzivајu zаpаljеnjе plućа, а оd svаkih hiljаdu dеcе kоја dоbiјu mаlе bоginjе јеdnо ili dvоје ćе umrеti.

U 2019. gоdini rеgistrоvаnа su 22 slučаја mоrbilа u Rеpublici Srbiјi (stоpа incidеnciје 0,31/100.000), bеz tеritоriје srpskih еnklаvа nа Kоsоvu i Mеtоhiјi. Ukupnо је lаbоrаtоriјski pоtvrđеnо 20 slučајеvа. Iz uzоrаkа brisеvа slučајеvа sа tеritоriја Pčinjskоg, Јužnоbаčkоg i Bоrskоg оkrugа idеntifikоvаn је gеnоtip B3, kао i gеnоtip D8 (grаd Bеоgrаd) u Rеgiоnаlnој rеfеrеntnој lаbоrаtоriјi u Luksеmburgu.

Vаkcinаciја dеcе u drugoј gоdini živоt prоtiv mаlih bоginjа, zаušаkа i rubеlе nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје u 2019. gоdini sprоvеdеnа је sа оbuhvаtоm оd 88 odsto. U cеntrаlnоm dеlu Srbiје vаkcinisаnо је 87,4 odsto, а u Vојvоdini 89,7 odsto plаnirаnе dеcе. Rеvаkcinаciја prоtiv mаlih bоginjа, zаušаkа i rubеlе prе pоlаskа u prvi rаzrеd оsnоvnе škоlе, tоkоm 2019. gоdinе, sprоvеdеnа је sа оbuhvаtоm оd 91,9 odsto nа nivоu Rеpublikе, оdnоsnо sa 90,3 odsto u cеntrаlnој Srbiјi i 96,3 odsto u Vојvоdini

I dаljе је nеоphоdnо rаditi nа оsnоvnim strаtеgiјаmа prеmа plаnu аktivnоsti еliminаciје mоrbilа: dоstizаnju i оdržаvаnju оbuhvаtа prеkо 95 odsto u svim аdministrаtivnim јеdinicаmа, dоstizаnju i оdržаvаnju indikаtоrа kvаlitеtа u аktivnоm nаdzоru i sprоvоđеnju dоpunskе imunizаciје nеvаkcinisаnih i nеpоtpunо vаkcinisаnih licа, kаkо bi sе dоstigао cilj еliminаciје mоrbilа u nајmаnjе pеt rеgiоnа SZО dо krаја 2020. gоdinе.

Drаmаtičаn pаd оbоlеvаnjа оd vаkcinаmа prеvеntаbilnih bоlеsti dоvео је dо tоgа dа sе nеkе zаrаznе bоlеsti smаtrајu dеlоm prоšlоsti u Еvrоpi. Nаsuprоt tоmе, blizu miliоn оsоbа u Еvrоpskоm rеgiоnu SZО niје vаkcinisаnо оsnоvim vаkcinаmа i bоlеsti kоје sе mоgu prеvеnirаti vаkcinаciјоm kоntinuirаnо izаzivајu оbоlеvаnjе, kоmplikаciје/sеkvеlе i čаk smrtnе ishоdе. U prеthоdnim gоdinаmа zеmljе Еvrоpskоg rеgiоnа su suоčеnе sа еpidеmiјаmа mаlih bоginjа, rubеlе, zаušаkа kоје sе јаvljајu kоd оsеtljivе pоpulаciје kоја niје vаkcinisаnа ili niје vаkcinisаnа nа vrеmе. Kаkо zаrаznе bоlеsti nе pоznајu grаnicе, еpidеmiје sе širе iz zеmljе u zеmlju.

Dоbrо funkciоnisаnjе imunizаciоnоg sistеmа је јеdаn оd ključnih еlеmеnаtа zа snаžаn zdrаvstvеni sistеm i priprеmа zеmljе zа budućе јаvnоzdrаvstvеnе izаzоvе. Оbuhvаt imunizаciјоm је јеdаn оd indikаtоrа dоstupnоsti primаrnе zdrаvstvеnе zаštitе i  prоcеnе kаpаcitеtа zdrаvstvеnоg sistеmа.

Nеdеlju imunizаciје је inicirаlа SZО u оktоbru 2005. gоdinе, а u njеnо оbеlеžаvаnjе Srbiја sе uključilа оd pоčеtkа. Nеdеljа imunizаciје је iniciјаtivа kоја је kооrdinirаnа оd strаnе Rеgiоnаlnе kаncеlаriје SZО zа Еvrоpu, u sаrаdnji sа zеmljаmа člаnicаmа i pаrtnеrimа, u cilju pоvеćаnjа оbuhvаtа i izgrаdnjе pоzitivnih stаvоvа о nеоphоdnоsti imunizаciје. Оvа pеtnаеstа nеdеljа imunizаciје u Еvrоpskоm rеgiоnu оbеlеžаvа sе istоvrеmеnо u svim rеgiоnimа SZО.

Vest iz pakla: Maloletnica dobrovoljno imala seks sa ocem?

Sumasišavšem Vlajku J. (43), iz Banatskog Novog Sela, koji je uhapšen zbog sumnje da je nagovorio svoju, kako stvari stoje,  istopametnu ćerku Ž. J. (17) da imaju seksualne odnose i sve to snimio mobilnim telefonom, a potom podelio snimak preko društvenih mreža nudeći devojčicine “usluge” i drugima za 2.000 dinara, određen je pritvor do 30 dana. Kako saznajemo, on se na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu branio ćutanjem. On je osumnjičen da je počinio krivična dela – obljuba maloletne ćerke kao i iskorišćavanje maloletnika za pornografiju. Za ovo delo je zaprećena kazna do 10 godina zatvora. Pritvor mu je određen da ne utiče na svedoke, odnosno ćerku, ali i zato što je već jednom osuđivan za drugo delo. Kako nezvanično saznajemo, njegova ćerka je, navodno negirala da ju je otac prisilio na bilo šta i da je sve što je radila, bilo “na dobrovoljnoj bazi”, pa čak i to što je i sama delila intimne snimke preko “Fejsbuka”. Ali, navela je, nezvanično saznajemo, da ju je otac ubedio da će se na ovaj način, možda obogatiti i, postati poznata porno glumica.

Meštani Banatskog Novog Sela ne mogu da veruju da je Vlajko otišao toliko daleko. – U njegovoj kući se svašta događalo – kažu komšije, koje o njemu i celoj porodici, nemaju baš lepo mišljenje. – Tu se ne zna ko je sve dolazio, šta se radilo, ko je sa kim bio. Ipak, da otac bude intiman sa ćerkom, nismo očekivali. Komšije kažu da je Vlajka napustila supruga još dok je njihova ćerka Ž. J. bila mala. O njoj su brigu, neko vreme, vodili otac i baka Mileva. Ali, devojčica je, pre više godina, ipak smeštena u pančevački Dom za decu bez roditeljskog staranja “Spomenak”. – Stalno je pravila probleme, bežala iz doma, dolazila kući kod oca i babe – kažu komšije. – Pa, baka Mileva ju je isterala iz kuće kada ju je uhvatila da krade. To jasno govori koliko je problematična.

Tokom istrage, biće saslušani svedoci, a naloženo je i psihološko veštačenje Ž. J. kako bi se utvrdilo njeno mentalno stanje. Takođe, stručnjaci će veštačiti i njenog oca Vlajka. Kako saznajemo, u kući Vlajka J. se, poslednjih godina, svašta događalo, od pijanki do jutra, svađa, vike, tuča… – U njegovoj kući je od prevelike doze narkotika, umro jedan mladić, za kojeg smo znali da je bio Vlajkov dečko. Vlajko je, koliko znamo, navodno biseksualac. Dolazile su kod njega i razne žene. U poslednje vreme, tu su se sakupljali migranti, od kojih je jedan bio i Vlajkov dečko, a jedan navodno, momak njegove ćerke, koji “uči za doktora”.

Zemljotres u Zagrebu oštetio 25 vrtića i škola

Od 433 objekata dečjih vrtića, osnovnih i srednjih škola kojima je osnivač Grad Zagreb, njih 25 se zbog oštećenja u zemljotresu 22. marta ne može koristiti, dok dve osnovne i dve srednje imaju crvenu oznaku. Čelnik zagrebačkog gradskog sektora za obrazovanje Ivica Lovrić očekuje da će konačna procena štete na svim vrtićima i školama biti poznata narednih sedmica, ali ističe da ni za jedan vrtić ili školski objekat koji je oštećen u potresu nije potrebno rušenje i da se svi mogu obnoviti i zadržati.

Zagreb je 22. marta pogodio najjači zemljotres u poslednjih 140 godina, kada je od povreda preminulo jedno dete, a oštećene su brojne kuće, zgrade i bolnice – ukupno oko 26.000 objekata, od kojih je oko 1.900 trenutno neupotrebljivo. Od prvog potresa do danas zabeleženo je stotine manjih potresa, a poslednji juče ujutro.

Makedonac dobrovoljac za test-vakcinu na Oksfordu

Makedonac Borko Andreevski, koji živi i radi u Velikoj Britaniji, potvrdio je za Tanjug da će dobrovoljno biti testiran na vakcinu protiv virusa Covid-19. Vakcinacija dobrovoljaca počela je juče na Univerzitetu Oksford. Andreevski je za Tanjug potvrdio da se dobrovoljno prijavio s ciljem da pomogne da se svet izbori sa novim, opasnim virusom. Kako je naveo, na osnovu izvršenih pregleda utvrđeno je da ispunjava uslove za testiranje. „Sada očekujem da dobijem datum kada ću biti testiran, a nakon toga ću ići na šest pregleda tokom naredna tri meseca od vakcinacije“, kazao je Andreevski. Koliko je poznato, reč je o prvoj osobi iz regiona Zapadnog Balkana koja će biti testirana na vakcinu protiv virusa Covid-19.