GNA 2020: Učenje u vreme krize ne može se ograničiti samo na online

Globalna koalicija Covid-19 upozorila je da gotovo polovina od  ukupnog broja učenika koje je pandemija COVID-19  odvojila od školskih klupa i nastavu prate van učionica (najmanje 1,5 milijarda), njih oko 826 miliona  nema u svom domaćinstvu računar, a 43%  (706 miliona) nema internet kod kuće, u vreme kada se digitalno učenje zasnovano na daljini koristi  za osiguranje kontinuiteta obrazovanja u velikoj većini zemalja. Ovo  je posebno izraženo u zemljama sa niskim prihodima, tako npr. u subsaharskoj Africi 89 odsto učenika nema pristup kućnim računarima, a 82% nema pristup internetu. Nadalje, dok mobilni telefoni mogu omogućiti učenicima pristupanje informacijama, povezivanje sa svojim nastavnicima i međusobno, oko 56 miliona učenika živi na lokacijama koje mobilne mreže ne pokrivaju, a od toga je skoro polovina u subsaharskoj Africi.

„Iako se napori na pružanju usluge povezanosti internetom moraju višestruko povećavati, sada znamo da se nastavak učenja ne može ograničiti samo na online načine“, izjavila je Audrei Azoulai, generalna direktorka UNESCO-a i dodala „Da bismo smanjili već postojeće nejednakosti, moramo podržati i druge alternative, uključujući korišćenje radio i televizijskih emisija u zajednici i kreativnost prosvetnih radnika i prosvetnih vlasti o svim načinima učenja. Ova rešenja preporučujemo našim partnerima iz Globalne koalicije za obrazovanje“. 

„Globalno, najmanje 1,5 milijarda učenika i 63 miliona nastavnika osnovnih i srednjih škola pogođeni su dosad neviđenim poremećajem izazvanim pandemijom COVID-19  sa zatvaranjem škola u 191 zemlji“, rekao je prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS.  „Čak je i za nastavnike u zemljama sa razvijenom infrastrukturom informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT)  povezivanje sa domaćinstvima i  brz prelazak na online učenje velik izazov. Za nastavnike u regionima u kojima su IKT i druge tehnologije na daljinu manje dostupne, tranzicija je još teža ili nemoguća“, kaže prof. Kovač.

(→Saopštenja)

GCE 2020 u znaku pandemije KOVID-19

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) održava se ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za  dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Nažalost, ovogodišnja GNA obeležena je neplanskom borbom protiv planetarne pošasti izazvane pandemijom KOVIDA-19 o kojoj pišemo u posebnom saopštenju, a u nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenoijskoj borbi za Obrazovanje za sve.

Elem, u vreme osnivanja GCE 1999. godine, postojao je visok stepen saglasnost unutar obrazovne zajednice da je obrazovanje u velikoj meri izloženo političkom zanemarivanju, te da mu  donosioci odluka trebaju dati veći prioritet. U okviru civilnog društva, ova perspektiva je dala veliki  zamah formiranju Globalne kampanje za obrazovanje, čiji članovi osnivači vide GCE kao sredstvo za jačanje pojedinačnih glasova  i glasova struka različitih profila  i  njihovih kampanja u korist prava na obrazovanje. Vlade, civilno društvo, uključujući nastavnike, i druge zainteresovane strane dogovorile su se 2000. godine tzv. Dakarskim Okvirom za akciju Obrazovanja za sve, koje je utvrdilo široki dogovor o prirodi izazova,  t.j. potrebi da se osigura: celoživotno obrazovanje od ranog detinjstva (EFA cilj 1), kroz univerzalno osnovno obrazovanje (cilj 2), i veštine  i obrazovanje mladih (cilj 3) za pismenost odraslih (cilj 4), osiguravajući da je obrazovanje jednako dostupno za devojke i žene (cilj 5) i dobar kvalitet (cilj 6). Dok su  Milenijumski ciljevi razvoja suzili obim delovanja  samo na univerzalno osnovno obrazovanje (koje se često tumači kao upis, a ne i završetak školovanja) i rodni paritet, ipak je to bio stepen konsenzusa oko šireg plana. Postojalo je i sve veće priznanje uloge i značaja civilnog društva u postizanju ciljeva obrazovanja, koji se odražavaju u eksplicitnim izjavama o učešću civilnog društva u okviru Dakarskog dogovora.

Iako je od tada postignut napredak, ovaj globalni sporazum nije uspeo da postigne da pravo na obrazovanje postane istinska stvarnost. Broj dece koja nisu u osnovnoj i nižoj srednjoj školi je smanjen za više od 80 miliona (čak i kada je broj stanovnika porastao), dok je jaz pri upisu između devočica i dečaka  sužen, posebno na primarnom nivou. Međutim, ostaje dug put do cilja – još uvek je 121 milion dece van osnovne ili niže srednje škole, a među onima koji su isključeni su iznadprosečno devočice, deca sa invaliditetom, najsiromašnija deca i oni koji su najviše marginalizovani i isključeni u društvima. U isto vreme, 758 miliona odraslih ne zna čitati i pisati, a obrazovni sistemi u mnogim siromašnim zemljama su toliko slabi da milioni dece koja su u školi ne nauče čak ni osnove čitanja  i pisanja, a kamoli  da steknu bogatiji skup  veština, znanja i opštih vrednosti koje čine kvalitet obrazovanja.

Sumanuto: Policijski čas za 1. maj – od 30. aprila do 4. maja

Vlada Srbije potvrdila je odluku da za 1. maj važi zabrana kretanja, saopšteno je juče oko podneva. Odluka o zabrani kretanja trajače od 30. aprila do 4. maja u 5 ujutru. Prema potvrđenoj odluci Vlade Srbije, građani stariji od 65 godina, moći će svakoga dana da izlaze u šetnju u trajanju od sat vreme, u periodu između 18.00 sati i 1 sat posle ponoći, počevši od ponedeljka 27. aprila. Oni će moći da se kreću najviše šest stotina metara od mesta stanovanja. Prodavnice za najstarije građane biće otvorene u četvrtak od 4.00 do 7.00 ujutru.

Stendap koron/m/ičar Nestorović: Obdaništa otvorena oko 11. maja

Po struci pulmolog, a u javnosti poznatiji kao “najšaljiviji” član član Kriznog štaba, a protiv koga je grupa lekara i nastavnika Medicinskog fakulteta u Beogradu podnela nedavno Lekarskoj komori Srbije  i Etičkom odboru predstavku u vezi sa javnim istupima,  Branimir Nestorović izjavio je juče za RTV  da će parkovi vrlo brzo biti otvoreni, zato što, kako kaže, boravak napolju više nije takav rizik, čak ni maske neće morati da se nose. Nestorović je za TV Prva rekao da se posle 1. maja očekuje otvaranje tržnih centara i postoji najava da će obdaništa biti otvorena oko 11. maja.

Kako je rekao, još se razgovara o tome da li će biti otvoren boravak za decu do četvrtog razreda. “Škole neće počinjati da rade, jer je to sada besmisleno, ali smo diskutovali o otvaranju obdaništa. Ljudi idu na posao, moraće neko da čuva decu, tako da možda otvorimo i dnevni boravak”, rekao je doktor Nestorović.

On smatra da se virus neće vratiti na zimu, a i ako se vrati, neće praviti probleme. Takođe, ocenjuje da preko leta verovatno neće biti potrebe za ovakvim merama. “Na sreću izlazimo iz pandemije, ne očekujem od juna neke veće probleme, a život će se nastaviti već sredinom maja”, rekao je Nestorović. O šopingu u Milanu ovaj put nije bilo reči.

Deci sa smetnjama dozvoljeno kretanje u vreme policijskog časa

Deci sa autizmom i drugim smetnjama u razvoju  i njihovim roditeljima dozvoljeno je kretanje u vreme policijskog časa od 18.00 do 20.00 časova.

Kompanije donirale pametne telefone i tablete za osmake

Za oko 2.800 učenika osmog razreda, koji nisu imali uslove za onlajn testiranje kod kuće, kompanije Telekom, Telenor, Vip, Comtrade i Huawei su obezbedile donaciju pametnih telefona, tableta i mobilnih kartica na poziv Kancelarije za IT i eUpravu Vlade Srbije. U saopštenju Kancelarije za IT i eUpravu navodi se da više od 4,4 odsto učenika osmog razreda nije imalo uslove za onlajn samoprocenu znanja kod kuće i da su se pomenute kompanije odmah odazvale pozivu i pokazale društvenu odgovornost donirajući veliki broj uređaja za osmake. ”Na taj način su još jednom pokazali visok stepen društveno odgovornog poslovanja i digitalne solidarnosti, kao i da su, kada je najpotrebnije, spremni da nesebično pomognu građanima Srbije, pogotovo najmlađima”, naveo je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović i zahvalio kompanijama na plemenitom gestu.

Onlajn test za samoprocenu znanja za učenike osmog razreda je prvi put organizovan potpuno elektronski kako bi se učenicima omogućila bolja priprema za završni ispit. Rezultati testa se ne ocenjuju, a učenicima se savetuje da samostalno reše testove, bez obzira na krajnji rezultat, jer će jedino tako imati pravi uvid u svoje trenutno znanje i smernice za dalje planiranje učenja. Cilj prvog probnog završnog ispita je da se iskoriste dosadašnji rezultati digitalizacije u sistemu prosvete i javne uprave kako bi se đacima osmog razreda i u uslovima vanrednog stanja obezbedila dodatna mogućnost vežbanja i pripreme za završni ispit, kao i da se provere potencijali da se u narednim godinama sprovede potpuno digitalni završni ispit.

Škola bez škole

Piše: Miodrag Srbljak*

            Daleke 1968. godine duo Zager i Evans pevao nam je simpatičnu orvelovsku pesmicu „In the year 2525”. Čudo, učenici bez škole – škola bez učenika, sasvim neočekivano, dogodilo nam se pet vekova ranije. Sasvim pristojno izgleda: jedan učenik pred monitorom i tastaturom, isprogramirani sadržaji i zadaci u maltene svemirskim uslovima za učenje. Koliko je ko ovim  čudom, kao pionirskim poslom, zadovoljan? Bar za sada – malo ko. Deci/učenicima nedostaje ustaljeno zajedništvo i druženje. Roditelji „cvile“ pred novim, nametnutim školskim obavezama, kojima ne mogu potpuno da odgovore. Ministarstvo prosvete i škole ugurani su u duboke vode s malo dobrih plivača. No, bolje išta nego ništa.

            Ovaj prinudni „ogled“ sasvim sigurno neće posvedočiti koliko je stara škola, kao organizovan učionički ambijent sa više od 30 učenika u odeljenju, opterećena smetnjama takve organizacije: visoka koncentracija učenika u jednom prostoru, u kojem svako od njih gubi deo identiteta nužno se pokoravajući prosečnom zajedništvu; planirano vreme zajedničkog učenja bez obzira na pojedinačni tip i potrebe učenika; nedovoljno korelativna povezanost nastavnih sadržaja isparcelisanih po predmetima s nastavnicima stručnim samo za svoj predmet (izuzimajući niže razrede osnovne škole; dominantno učenje po načelu „zapamti i ponovi“ uz gomilanje i beskorisnih znanja u memoriji; neizbežna nezadovoljstva i frustracije (brojnih učenika i nastavnika) koji vode u nepoželjno ponašanje…

            S druge strane, neminovno nam potvrđuje da smo nezreli za ovoliko naprednu promenu i da staru školu kao ambijent za učenje još ne možemo potpuno da zamenimo ničim novim. Za savremeniji tehnološki rad u nastavi potrebni su pedoški, psihološki i didaktički daleko spremniji i veštiji kreatori nastave (nastavnici, stručne službe i organizatori), što upućuje na potrebu za reformisanjem obrazovanja kadrova za prosvetu, s pojačanim IT sadržajima u obrazovnom programu.

            Moramo li se malo i podsetiti tvrdnje da je uvođenjem informatike u peti razred revolucionarni poduhvat, ako danas i od predškolske dece prinudno očekujemo da se služe računarom upravo radi učenja? Ona se već uspešno igraju na džepnom telefonu i računaru, pa je prirodno da samo nastave s primereno organizovanom primenom IT nadgradnje (još ne informatike kao predmeta) od polaska u školu. Pitanje koliko kasnimo ima samo jedan odgovor: previše.

            Sasvim sigurno treba više raditi na otklanjanju negativnog uticaja IT na svest deteta/učenika. Tim pre i više što se lakoma tržišna IT iz petnih žila napreže da stalno uvećava profit (i, nažalost, uspeva), pa nudi deci/učenicima sve i svašta. Možda je ovo pravo vreme da se Zavod za unapređivanje i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ukoliko već nisu „isprivatizovani“), sa svojim centrima za stručno usavršavanje nastavnika, stručnih saradnika i organizatora nastave po Srbiji, upregnu (ako su osposobljeni) u projekat kombinovanja nastave na daljinu s nastavom u školi. Osnovano predpostavljamo da se država sa Ministarstvom prosvete nužno osvestila i da razmišlja o mogućnosti da se pojača obrazovno-vaspitni program RTS-a čvršćom vezom u korak sa školskim nastavnim planovima i programima ili, daleko bilo, da se formira poseban državni TV kanal sa obrazovno-vaspitnim programom na daljinu, koji bi u korak s nastavom u školi stvarali sami napredni nastavnici, u saradnji s navedenim zavodima, i za to bili posebno nagrađivani.

            Koliko nam je organizatora nastave i nastavnika za sve to osposobljeno? Zašto nam izdavači ne stvaraju elektronske udžbenike i elektronska nastavna sredstva? Zašto jedan isprogramiran tablet sa softverom za školske potrebe staje daleko više od kompleta udžbenika na velikom tržištu učeničke populacije u osnovnim i srednjim školama? Može li naš „gospodin učenik“ da ide u školu sa rančićem od jednog do dva kilograma (sa isprogramiranim sadržajima, sveskom, priborom i radnim zadacima za jedan nastavni dan), a da ga u školi organizovano čeka sve što treba da radi toga dana? Da završi 95 odsto učenja u samoj školi, a da ostatak slobodnog vremena koristi po svojim potrebama? Sasvim sigurno sve ovo može, ali je neophodna reorganizacija vaspitnog i obrazovnog sistema, uz znatno više ulaganja u prosvetu. Izgovori da nema novca su neosnovani i preskupi. Ako nas ovo vanredno stanje nije mlatilo po glavi i ako duže potraje, cena gubitaka u vaspitanju i obrazovanju biće previsoka. Možda, na duži rok, viša od privrednih gubitaka koji se kako-tako mogu nadoknaditi.

            Informatička tehnologija „In the year 2525” prinudno nam je stigla u kuću, a neko treba bar sebi da odgovori zašto plutamo na njenoj matici. Zna se ko je najodgovorniji za organizaciju i ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja. Nisu jedini i najveći krivci roditelji, ulica, kafići, televizija, računari, džepni telefoni. Lično me hrabre oni u Ministarstvu prosvete koji se ne hvale da su revolucionarno mnogo uradili, već zatečeni i u ovako složenim okolnostima rade ono što je svrsishodno i objektivno moguće.

 *penzionisani samostalni prosvetni savetnik

Ministarstvo: Pomereni rokovi na projektima Fonda za nauku

„U skladu sa trenutnom situacijom izazvanom pandemijom korona virusa i uvedenog vanrednog stanja u Republici Srbiji, Fond za nauku je pomerio rok za podnošenja predloga projekata u otvorenom pozivu programa IDEJE, kao i rokove za početak realizacije projekata u okviru programa Fonda za nauku Republike Srbije. Rokovi se pomeraju za onoliki broj dana koliko bude trajalo vanredno stanje, s tim da postoji mogućnost daljeg produženja rokova dok se ne steknu uslovi za normalno odvijanje aktivnosti na projektima“. Saopštilo je Ministarstvo prosvete. Više informacija možete naći na : http://fondzanauku.gov.rs/2020/04/obavestenje-o-pomeranju-rokova-na-programima-i-projektima-fonda-za-nauku/.

U somborskoj školi “Sv. Sava” šiju zaštitne kombinezone

Šivenje zaštitnih maski i izrada vizira način su da se pomogne zdravstvenim radnicima. U Srednjoj školi “Sveti Sava” u Somboru pomažu takođe, ali na drugačiji način. U učeničkoj radionici srednje škole “Sveti Sava” nema učenika, a za mašinama su njihovi profesori koji su se uključili u akciju pomoći somborskim zdravstvenim radnicima za koje su šili zaštitne kombinezone. Materijal su dobili od grada Sombora, a njihovo je bilo da sašiju šezdeset odela. “Doneli su nam jedan uzorak po kome smo trebali napraviti razne veličine, ženskih i muških zaštitnih odela. Ukupno 60 komada. Mi smo to prihvatili, sakupilo se naš četvoro-petoro kolega, napravili šablone i odradili ono što je trebalo u što kraćem roku”, kaže Saša Pejčić, nastavnik praktične nastave.

Iako im je to struka novi nepoznati materijal i krojevi bili su izazov. “Problem je za mene bilo što je bilo više veličina, što nisam znala kako će se matrijal ponašati pri pranju i iskuvavanju i koliko se komocije mora dodati”, ističe Miladinka Mijić, profesor praktične nastave. Na izradi zaštitnih odela radilo je petoro sadašnji i bivših profesora škole “Sveti Sava”, kao jedna uigrana ekipa. “Bila sam zadužena za spajanje zadnjih delova, ušivanje rukava. pivenje kapuljače, Mislim da smo se baš dobro uhodali”, navodi Mirjana Lukić, profesor teoretske nastave. “Bivši sam radnik ove škole, ali sam došla na poziv kolega i direktora da im pomognem. Pored mene i kolega Blagoje Žigić, koji je donosio i svoje mašine samo da posao uradimo što pre”, priča Branka Brankov, nastavnik praktične nastave. Materijala još ima pa ukoliko bude potrebe rad na izradi zaštitnih odela ovi prosvetari će nastaviti.   https://www.youtube.com/watch?v=6odi5C9J3RQ&feature=emb_logo

Biblioteka Matice srpske obeležava svoj dan onlajn

Biblioteka Matice srpske (BMS) obeležiće 28. aprila svoj dan u virtuelnom okruženju, u kojem je i dalje zbog vanrednih okolnosti usled pandemije novog korona virusa. Dan BMS biće obeležen kratkim obraćanjem upravnika Selimira Radulovića na sajtu i Fejsbuk stranici ustanove, elektronskom prezentacijom o BMS od nastanka 1826. do 2020. godine. Biće predstavljen kratki istorijat i pregled rada, elektronska prezentacija prve razmene knjiga Matice srpske s Ruskom akademijom nauka, i biće objavljivane na svaki sat po jedna pesma najistaknutijih srpskih autora poezije na Fejsbuk stranici BMS. “Živimo u vremenu opominjućeg pandemijskog znaka koji se nadneo nad savremenim svetom. On nas je sprečio da se viđamo s dragim ljudima, da obavljamo svakodnevne obaveze, da obeležavamo datume, koji nas učvršćuju u veri da kulturom možemo graditi puteve za koje znamo kuda vode. Jedan od takvih datuma je 28. april, Dan Biblioteke Matice srpske – svečani datum srpske kulture u celosti. Svest o tome da ona postoji već skoro 190 godina dovoljan je razlog da se trenutna okolnost doživi kao prolazna, kao jedna od prepreka koje su joj stajale na putu tokom niza godina”, saopštila je Biblioteka Matice srpske.

Povodom Dana Biblioteke ustanovljena je i nagrada “Zlatna knjiga BMS”, koja se dodeljuje za doprinos bibliotekarstvu i bibliografskom radu istaknutog naučnika, književnika ili umetnika. Nagradu može dobiti istaknuti naučnik, književnik ili umetnik ako ima svoju zadužbinu u Biblioteci Matice srpske. Priznanje čini povelja i zbornik radova sa okruglog stola o dobitniku, a prvi dobitnik bio je akademik Predrag Piper, a potom Radovan Beli Marković, Svetislav Božić i Lazar Čurčić.

Akademac: Studiranje u vreme korone

Kada je objavljeno vanredno stanje zbog pandemije virusa covid19, obustavljen je rad fakulteta. Sporovozni program RTV-a je obustavio proizvodnju a samim tim i serijal Akademac je privremeno pauziran. Ideju o svojevrsnoj sinergiji studenata, profesora, akademika i stručnjaka u vidu elektronskih poruka svi su prihvatili. Pred vama je svedočanstvo karantinskih dana marta i aprila 2020. Danas , kada je studiranje dobilo neku novu dimenziju a bodrenje postalo imperativ solidarnosti u nedelju u 13,30 časova na RTV1 je  emitovana  nova emisija Akademca:  Studiranje u vreme korone. Emisiju možete pogledati  i na odloženo na http://media.rtv.rs/sr_lat/akademac/55327 .

Šta sve mogu osobe sa Daunovim sindromom uz odgovarajuću podršku*

Izuzetno je mali broj osoba sa Daunovim sindromom koje žive samostalno, pohađaju redovnu školu ili imaju stalan posao. O tome da li je moguće naći model podrške za decu i odrasle sa ovim invaliditetom kako bi ravnopravno ostvarivali građanska prava, govorio je za Danas Uroš Milošević, koji učestvuje u programu za samozastupnike Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRIS). On je jedan od retkih sa Daunovim sindromom kome nije oduzeta poslovna sposobnost i koji je nastavio obrazovanje posle srednje škole. Voli da sprema hranu, pa je krenuo putem gastronomije i upisao Visoku hotelijersku školu, a cilj mu je da jednog dana otvori restoran. Ali put kroz obrazovanje nije bio nimalo lak. – Mojoj mami je bilo mnogo teško da me upiše u prvi razred osnovne škole jer su tada svi bili protiv toga. Hteli su da pohađam specijalnu školu. Nisam bio baš prihvaćen i nije mi bilo lako, nekako je sve bilo protiv mene – priča Uroš o teškoćama u osnovnoj školi, posle koje se upisao u srednju u Inđiji, na smeru za kuvare. Iako je srednja škola išla mnogo lakše, imao je problem da odradi obaveznu praksu jer, kako kaže, „niko me nije hteo“.

Za Uroša je veliki uspeh bio upis na Visoku hotelijersku školu u Beogradu. Iako je polagao prijemni ispit koji nije bio prilagođen njemu, bio je 139. na listi od 150 primljenih studenata, a preko afirmativnih mera ostvario je pravo na budžet i stidentski dom. – Nije lako, ali me uvažavaju profesori i kolege, zbog čega sam srećan. Imam mnogo prijatelja iz srednje škole koji su nastavili dalje pa smo zajedno na predavanjima i vežbama. Upoznao sam i nove kolege koji mi pomažu da nešto bolje razumem, šalju mi informacije i materijale. Na konsultacijama sa profesorima se dogovorim šta i kako da radim – kaže Uroš. Ipak, u svemu što radi najveću podršku mu pruža mama, a pomoć mu je potrebna, kako kaže, u učenju, u organizaciji obaveza, kako i gde da se informiše – Ima još mnogo stvari gde mi treba podrška kako bih ostvario želju da živim sam. Učim i kao samozastupnik. Samostalno se krećem po gradu, a više puta sam prevozom išao iz Inđije na Novi Beograd kod sestre, što je za osobe sa Daunovim sindromom nezamislivo.

Urošev cilj je da otvori restoran, jer želi da spoji ljubav prema hrani i ljudima, a voleo bi da upozna još osoba sa Daunovim sindromom. – Imam dobrog druga Dekija iz Novog Sada i upoznao sam jednog drugara sa Daunovim sindromom iz Subotice, koji se zove isto kao i ja. Prepoznam osobe sa Daunovim sindromom, a nekad kada vidim neke momke na slici mislim da sam to ja. Ličimo. Žana je moja kuma i sa njom igram šah i pišemo recepte. Oni su išli u specijalne škole i sada ne rade. Znam da ima mladih koji rade u kafićima, ali ne dobijaju pravu platu. Voleo bih da upoznam mlade ljude sa Daunovim sindromom koji su završili i redovne škole, koji rade i primaju plate. Mlade koji žive samostalno, kao što ja želim. Ja hoću da budem samostalan i odgovoran čovek, da živim sam, da imam devojku i da to naglas kažem – kaže Uroš.

Uroš bi voleo da upozna kuvara i nekog glumca koji ima Daunov sindrom. „Mnogo volim glumce. Voleo bih da uspem kao Pablo Pineda, koji isto ima Daunov sindrom. On je Španac. Prvi u Evropi koji je završio fakultet po prilagođenom programu. Pablo je samozastupnik. On zastupa sve osobe sa Daunovim sindromom. Glumac je, snimio je film. Vodi sa prijateljem jednu emisiju. On je savetnik za različitost. Želja mi je da ga upoznam.“ – Ja moram da se čuvam zbog srca i ne izlazim iz kuće. Tužan sam jer mi svi nedostaju. Spremam ručak. Imam puno da učim, ali me je ovo poremetilo u svemu. Teško je, ali moramo da čuvamo sebe i druge. Ostanimo Kod Kuće!

*tekst je podržan kroz partnerstvo sa  UNPRP

Uzbudljiv program Malog pozorišta “Radović” na internetu

Peta nedelja Malog pozorišta “Duško Radović” na internetu nudi izuzetan program u kojem će se u okviru segmenta “Bajke” već sutra naći “Mala sirena” Hansa Kristijana Andersena, najavili su iz ovog pozorišta za mlade. Uz svaku bajku, dolazi i propratni tekst o piscu, kompozitoru muzike, kao i o samoj bajci, uz predloge kako da se slušanje bajke učini što zanimljivijim i interaktivnijim. Bajke čita i oživljava dobro poznati glas Vladislave Đorđević, a dizajn zvuka potpisuje Pavle Gajić. U petak, 24.aprila, na Instagram stranici pozorišta na programu je bio  segment “Malo putovanje kroz istoriju umetnosti”.

Svake radne nedelje u pozorištu obrađuju temu drugog umetnika, odnosno umetnice, i jednog njihovog umetničkog dela, uz poseban osvrt na istorijski kontekst i priču koja prati to delo, naravno, u formatu bliskom i razumljivom najmlađima.

Stručna saradnica pozorišta je Lili Perović, zvanični vodič muzeja Luvr i Orsej, i do sada su gledaoci imali prilike da upoznaju delo Viže Lebren, Žak-Luja Davida i Albrehta Direra. U četvrtoj epizodi u fokusu su život i delo Đuzepa Arčimbolda, enigmatičnog italijanskog slikara čuvenog po portretima gde su lica sastavljena u celosti od voća, povrća, cveća, knjiga i morskog življa – u duhu ovonedeljne teme, posebno ćemo se zadržati na ovom, poslednjem. “Sadržaja ima u izobilju, ali Malo pozorište ‘Duško Radović’ se trudi da najmlađima ponudi kvalitetne predstave koje na prvom mestu podstiču na razmišljanje i zaključivanje. One moraju da bude empatiju, daju snagu i inspirišu dobrotu.

Trudimo se da gradimo program koji ima važnu moralnu i edukativnu ulogu u životu mališana. Pored emitovanja snimaka predstava, pokrenuli smo i programe koji na zabavan način predstavljaju klasike slikarstva, literature i muzike”, rekao je Aleksandar Nikolić, direktor pozorišta. On je dodao da se kroz radio drame, kvizove i radionice, klasična muzika i slikarstvo povezuju s dramom na nivou primerenom i zanimljivom deci, a veliko interesovanje publike je potvrda potrebe za kulturnim sadržajem ove vrste. “To ohrabruje pozorište ‘Duško Radović’ da nastavi. Okolnosti su nove, ali pozorište je drevno i ono će uvek pronaći put do publike”, ističe Nikolić.

U nedelju, 26. aprila, pozorište je  u domove ljubitelja teatra stiglo  sa predstavom “Mobi Dik” po tekstu Dimitrija Kokanova, u režiji Snežane Trišić. U ovoj vrlo zanimljivoj adaptaciji čuvenog dela Hermana Melvila, kit Mobi Dik, nemilosrdna morska neman koja potapa brodove i jede mornare, strah je i trepet za sve, osim za devojčicu Rejčel. Rejčel na prvi pogled izgleda kao sasvim obično dete koje je s roditeljima na letovanju, ali njoj je poveren važan zadatak – da spase Mobi Dika od kapetana Ahaba i njegove posade.

Studentkinja medicine, prvi donor krvne plazme u Pirotu

Među prvim pacijentima u Pirotu koji su izlečeni od virusa jeste studentkinja medicine Hristina Jovanović. Ona je i prvi donor krvne plazme iz tog grada. Dvadesettrogodišnja Hristina Jovanović, uprkos preispitivanju u višenedeljnoj izolaciji, i dalje ne zna kako su se ona i njena porodica zarazili koronavirusom. Prvih dana nije bilo lako, ali su, kaže, srećom majka i ona imale samo blago povišenu temperaturu, dok su otac i sestra bili bez simptoma. “Problem je bio zapravo taj strah od nepoznatog i neizvesnost. U početku smo osetili veliki pritisak okoline, jednostavno strah i panika vladali su kod naših prijatelja, rođaka, komšija, tako da smo jako brinuli za njih, kako za njih, tako i za sebe”, ispričala je Hristina.

Kako je vreme prolazilo bez zdravstvenih tegoba, ali i saznanja da su ljudi sa kojima su bili u kontaktu dobro, strah je nestao, a Hristina je izolaciju iskoristila za spremanje ispita. Pratila je informacije i nova otkrića o virusu i odlučila da, uz to što je redovan davalac krvi, donira i plazmu. “Kada je počela priča sa doniranjem plazme za pacijente koji su oboleli od kovida 19, apsolutno nisam imala nikakvu dilemu oko toga da li bih donirala krv. Naime, moj otac je prijavio nas troje, a ja sam jedina koja je zadovoljavala kriterijume koji postoje”, dodaje Hristina.

Javnu podršku za svoj gest, osim od roditelja, dobila je i od studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta u Nišu i zbog toga je uputila poruku vršnjacima u Srbiji. “Ja bih ovim putem apelovala na sve parlamente svih fakulteta i univerziteta da apeluju na svoje kolege da, ukoliko su preležali kovid 19, jave se Institutu za transfuziju u Beogradu i doniraju plazmu. Mi smo maladi, jaki i mislim da to možemo!”, kaže Hristina.

Vremeplov: Proglašena Savezna Republika Jugoslavija

Na današnji dan 27. aprila 1992. godine nakon raspada SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava (“Žabljački ustav”) donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ usvojili Deklaraciju o stvaranju SRJ.

Vremeplov: NATO avioni u Surdulici ubili 20 civila, uključujući 12 dece

NATO avioni bombardovali su, na današnji dan 27. aprila 1999. godine,  centar Surdulice usmrtivši najmanje 20 civila, uključujući 12 dece, pri čemu je srušeno ili oštećeno više od 500 kuća. Portparol NATO Džejms Šej pokušao je da obmane javnost pričom o “jednoj bombi koja je promašila cilj”, ali ga je demantovao izveštač američke TV mreže CNN koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta, izjavio: “Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren na osnovu onoga što vidim da je ovde palo više od jedne bombe”.

Vremeplov: Rođen Semjuel Morze

Na današnji dan  27. aprila 1791. godine  rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka.

Vremeplov: Rođen Herbert Spenser

   Engleski filozof i sociolog Herbert Spenser rođen je na današnji dan  27. aprila 1820. godine. Nastojao je da sistematizuje sfere humanističkih nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke društvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju društvenih pojava. On je začetnik teorije organicizma. Dela: “Sistem sintetičke filozofije”, “Uvod u studije sociologije”, “Faktori organske evolucije”, “Klasifikacija nauka”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Umro Kirilo Savić

Na današnji dan  27. aprila 1957. godine umro je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut “Kirilo Savić”.

Vremeplov: Ubijen Magelan

Stanovnici filipinskog ostrva Maktan ubili su na današnji dan 27. aprila 1521.  godine portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana, komandanta prve ekspedicije oko sveta.

Protiv rijalitija 30.000 ljudi

U poslednja 24 sata onlajn peticiju kojom se traži zabrana snimanja rijaliti programa potpisalo je 30.000 građana, saopštilo je u subotu Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ). Kako je navedeno, televizije Pink i Hepi tokom pandemije korona virusa direktno emituju rijaliti programe koji se snimaju uz učešće više od pet osoba, čime se krši zabrana okupljanja.

Istovremeno, podseća UZUZ, u toku pandemije u rijaliti su ulazile nove osobe, čime je direktno ugrožavano zdravlje učesnika i poslata poruka da je kršenje propisa dozvoljeno. Peticijom se traži zabrana snimanja rijaliti programa u skladu sa postojećim važećim propisima, kao i ispunjavanje obaveze da televizije sa nacionalnom frekvencijom dnevno u periodu od osam do 22 časa emituju minimum jedan sat naučno-obrazovnog programa, jedan sat kulturno-umetničkog programa, jedan sat dokumentarnog programa, pola sata programa za decu, i pola sata programa za maloletnike.

“Ostaće zabeleženo da je u periodima kada je bilo zabranjeno prisustvo novinara na konferencijama za štampu na kojima se stanovištvo informisalo o pandemiji, to isto pravo okupljanja dozvoljavano privatnim televizijama u rijaliti programima, u kojima se krši zakon”, ističe UZUZ. To udruženje podseća da se u Skupštini nalazi predlog zakona o ograničavanju emitovanja rijalitija, koji je svojim potpisima podržalo više od 42.000 građana i o kome bi poslanici morali da odlučuju čim ponovo počnu sa radom. Pored UZUZ, pokretači peticije su i organizacije Kreni – promeni i Srbija u pokretu.

Subotica: Dečak (16) ubo oca nožem u grudi, pa se … zaključao u sobu

L. N., star 16 godina, nožem je u grudi ubo oca Z. N. (54) i on ima tešku povredu opasnu po život, saznaje “Blic”. Prava drama se u subotu odvijala u Subotici kada je tinejdžer nasrnuo na svog oca i zabio nož u njega. Nakon incidenta Z. N. se sam javio Opštoj bolnici u Subotici, a odmah je obaveštena i Policijska uprava Subotica koja je izašla na lice mesta. Dečak, koji je naneo tešku povredu nožem svom ocu, zaključao se u svoju sobu i nije želeo da sarađuje sa policijom zbog čega je angažovan pregovarački tim policije. U međuvremenu pregovaranje sa dečakom je završeno, on je uhapšen i u Višem javnom tužilaštvu potvrđuju događaj i da će protiv njega biti podneta krivična prijava za pokušaj ubistva. Postupak u saradnji sa policijom vodi Više javno tužilaštvo, a „Blic“ saznaje da su povrede nanete Z. N. teške i opasne po život.