GCE 2020:  Napredak u „Obrazovanju za sve“, ali … nedovoljan

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) održava se ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za  dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Nažalost, ovogodišnja GNA obeležena je neplanskom borbom protiv planetarne pošasti izazvane pandemijom KOVIDA-19 o kojoj pišemo u posebnom saopštenju, a u nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve.

Neuspeh u potpunom rešavanju ovih teških izazova, delom, ukazuje na kontinuirani nedostatak neophodne političke volje i adekvatnih i dobro korišćenih investicija da bi se realizovalo ono što je bilo na dnevnom redu. Nacionalni okviri, akcije i finansiranje, i od vlada i od donatora,   nisu uvek bile proporcionalne sa obećanjima  ili u punom obimu i adekvatne širini izazova. Neki elementi globalnih političkih okvira i sami su doprineli neuspehu. Najveći napredak je ostvaren u upisu u primarno obrazovanje i u rodnom paritetu na primarnom nivou. Fokus na dva cilja vezana za obrazovanje; koncentraciju politike i finansiranje na užem planu MDG-a može se smatrati da je doprinelo komparativnom zanemarivanju brige za rano obrazovanje u detinjstvu, celoživotno učenje, pismenost odraslih i što je  najvažnije  kvalitet obrazovanja. Štaviše, postoje neke ozbiljne zabrinutosti – kao što je obrazovna jednakost  koje nisu u potpunosti uzete u obzir u bilo kojem od prethodnih okvira, a koji su postali izraženiji u poslednjih 15 godina.

Suočavajući se sa ovim upornim izazovima u ostvarivanju prava na obrazovanje i agende obrazovanje za sve u potpunosti, postoje oblasti i konsenzusa i razlike – čak i ako je samo razlika u naglasku – unutar iste obrazovne zajednice. Postoji sve veći konsenzus, na primer, o ulozi civilnog društva u političkim debatama o sektoru obrazovanja – pomak  kojemu  je GCE doprinela. Postoje. međutim,  razlike u uokvirivanju i razumevanje obrazovanja koje je naglašeno u različitim kontekstima: obrazovanje kao pravo samo po sebi sebi, omogućavanje prava i sredstava za postizanje “punog razvoja ljudske ličnosti”, ili obrazovanja kao sredstvo za zapošljivost i ekonomski rast. Ostale razlike se odnose na pristupe; na primer, razlika je u naglašavanju između poboljšanja kvaliteta kroz fokusiranje na rezultate testova kao odgovornosti mehanizama, ili kroz odgovarajuće ulaganje u potrebne inpute, kao što su kvalitetni nastavnici, okruženje za učenje, materijale za nastavu i kurikulumi.

U tom kontekstu, članstvo GCE je  kao celina  identifikovala različita pitanja kao ključna za oblikovanje konteksta za rad Pokreta u naredne četiri godine. Nisu sve teme diskretne i odvojene, šta više, one su snažno povezane. Tri šire društvene i političke tendencije su posebno relevantne za obrazovanje i odnose se na: privatizaciju javnog i obrazovnog  prostora, nejednakost u obrazovanju u uslovima koje determinišu konflikti i katastrofe i kvalitet obrazovanja. U pogledu prirode i ishoda obrazovanja, kvalitet je očigledno najveća briga, i, nažalost, još uvek nije u fokusu efektivne intervencije.Takođe, i, problem pristupa još uvek nije rešen, a nejednakost je opet glavni pokretač toga problema. Glavna sistemska pitanja koji su u osnovi nekih od ovih problema ili njihovih rešenja su: obrazovni sistemi i upravljanje, obim i priroda prikupljanja podataka i razmene informacija, finansiranje obrazovanja i prostor za civilno društvo i glas građana u sektoru obrazovanja.

Sv. dan bezbednosti i zdravlja na radu u senci pandemije

Zvanični Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu  obeležiće se danas 28. aprila 2020. nastavkom događaja i aktivnosti na svetskom nivou  koji će se nastaviti do kraja godine, oko teme “Bezbednost + zdravlje za sve”. To je Dan za pomimanje svega učinjenog  i sumiranje bogatstva stečenih  znanja i iskustava u dosadašnjem delovanju akumuliranih tokom 101 godina i Dan da se izrazi  spremnost ILO da oceni promene koje donosi budućnost posla kojim se bavi i  suoči se sa njima. “Bezbednost + zdravlje za sve” je ujedno i vodeći program Međunarodne organizacije rada (ILO).

Siguran i po  zdravlje bezbedan rad je osnovno ljudsko pravo i temelj održivog razvoja. Nažalost i pored toga, 2,78 miliona radnika umire svake godine od povreda i bolesti na radnom mestu, a još 374 miliona pati od smrtnih povreda i bolesti na radu. Pored nesagledive patnje, izgubljeni radni dani predstavljaju skoro 4% svetskog godišnjeg BDP-a.

“Sigurnost + zdravlje za sve” jed  usmeren pristup da smanji učestalost smrti, povreda i bolesti na radnom mestu.  Ove godine ILO pokušava da pronađe i adekvatan odgovor na pandemiju COVID-19 u  oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i kroz “Sigurnost + zdravlje za sve” nudi prilagođeni set intervencija za rešavanje trenutnih i dugoročnih potreba za sigurnošću i zdravljem na radu  posebno zbog rizika izazvanih pandemijom COVID-19.

Elem, Međunarodna organizacija rada (ILO) obeležava Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu 28. aprila radi promovisanja sprečavanja nesreća na radu i bolesti izazvanim radom na  globalnom nivou. To je kampanja za podizanje svesti koja je namenjena fokusiranju međunarodne pažnje na nastale trendove u oblasti sigurnosti i zdravlja na radu i na obimu povreda na radu, bolesti i smrtnih slučajeva.

(→Saopštenja)

Konkurs za izbor najboljih primera nastave na daljinu

Konkurs za izbor najboljih primera nastave na daljinu pod nazivom „Magija je u rukama nastavnika“ otvoren je do 31. maja 2020 godine. „Imajući u vidu da pokazana inovativnost u izvođenju nastave u promenjenim uslovima zaslužuje široko društveno priznanje, pozivamo sve nastavnike i stručne saradnike u državnim ili privatnim osnovnim i srednjim školama koji su u proteklih godinu dana imali vodeću ulogu u osmišljavanju i izvođenju određenog oblika nastave na daljinu da učestvuju na Konkursu tako što će najkasnije do 31. maja 2020. popuniti onlajn formular na stranici https://jpd.rs/konkurs i priložiti kratku prezentaciju“, navodi se u tekstu konkursa. Stručni žiri izabraće najmanje tri najbolja primera nastave na daljinu koji će biti nagrađeni na osnovu unapred definisanih kriterijuma, uz mogućnost dodeljivanja i dodatnih priznanja. Posebna nagrada publike biće dodeljena na osnovu onlajn glasanja publike na stranici https://jpd.rs/online-nastava. Osim toga, svi istaknuti primeri biće uvršteni u jedinstvenu javnu bazu najboljih praksi nastave na daljinu. Opširnije o konkursu na http://www.mpn.gov.rs/obrazovanje-i-vaspitanje-konkursi-novo/. Dodatne informacije moguće je dobiti i na konkurs@jpd.rs.

Konkurs za osnovce, srednjoškolce Moja porodica-Moja sloboda

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je danas konkurs na temu “Moja porodica-Moja sloboda”, na kojem mogu učestvovati svi učenici osnovnih i srednjih škola, kao i učenici koji pohađaju nastavu po posebnom programu obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u dopunskim školama u inostranstvu. Cilj Konkursa je podsticanje kreativnog izražavanja učenika, vidljivost i promocija učeničkog stvaralaštva u različitim oblastima kreativnih industrija. Učesnici Konkursa svoje radove treba da pošalju u digitalnom formatu mejlom na elektronsku adresu: kreativni.konkurs@mpn.gov.rs . Konkurs je otvoren do 15 maja 2020. godine, a prijave pristigle nakon isteka ovog roka neće biti uzete u razmatranje.

Učenici mogu poslati radove u pet kategorija: literarno delo – esej, pesma, priča, literarno delo u slobodnoj formi, dužina do dve strane, font 12; likovno delo: slobodan izbor tehnike rada uz mogućnost kombinovanih tehnika; fotografija – tehnika slobodna, kolor ili crno/bela, format JPEG. Zatim, muzičko delo:- audio snimak kompozicije, slobodan izbor muzičkog žanra u trajanju do pet minuta; video zapis – kratki igrani, kratki dokumentarni ili kratki animirani film u trajanju do 5 minuta, format MP4. U prve tri kategorije predviđeno je individualno učešće učenika, dok je u 4. i 5. moguće individualno ili grupno učešće, a grupa može biti i čitavo odeljenje.

Učesnici Konkursa podnošenjem konkursne dokumentacije daju saglasnost da organizatori Konkursa zadržavaju konkursne radove, kao da i mogu da ih koriste u daljim aktivnostima (publikovanje, emitovanje, putujuće izložbe, radionice i dr.) Učešće na Konkursu je besplatno i dobrovoljno. Učestvovanjem u ovom Konkursu učesnici u celosti prihvataju ova pravila. U svakoj kategoriji biće izabrani pobednički radovi, i to: pobednik za svaku konkursnu kategoriju u okviru prvog ciklusa osnovnog obrazovanja; pobednik za svaku konkursnu kategoriju u okviru drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i pobednik za svaku konkursnu kategoriju u okviru srednjeg obrazovanja. Način vrednovanja i rangiranja radova utvrdiće Konkursna komisija. Rezultati Konkursa i informacije o nagradama zvanično će biti objavljene početkom juna 2020. na sajtu www.mpn.gov.rs.

Mladi članovi NS traže da Šarčević napravi plan u vezi sa završetkom školske godine

Forum mladih Nove stranke tražio je 26. aprila od Ministarstva prosvete i resornog ministra Mladena Šarčevića da što pre naprave plan u vezi sa završetkom školske godine za osnovce i srednjoškolce.  Kako su ocenili u saopštenju, neozbiljno je da „stotine hiljade mladih u Srbiji ne znaju da li će i kako završiti ovu školsku godinu“ i naglasili da je učenicima završnih razreda ova školska godina od presudnog značaja za dalji razvoj i školovanje. „Pozivamo stoga ministra da se informiše kako su ovaj problem rešile države kao što su Austrija ili susedna Hrvatska i da uz konsultovanje epidemiologa i ostalih stručnjaka donese najbolju moguću odluku za mlade“, naveli su. Oni su ocenili da je aktuelna vlast osnovce i srednjoškolce „stavila u drugi plan“, jer, kako su naveli, još uvek nemaju pravo glasa i nisu im interesantni za naredne izbore“. „Dokažite da vaš predizborni slogan ima smisla i konačno uradite nešto ‘za našu decu’“, naveo je Forum mladih Nove stranke.

Mala matura pala na ispitu*

Da je Srbija lider u digitalizaciji domaćeg obrazovnog sistema mnogo puta smo čuli od premijerke Ane Brnabić, a kako to izgleda u praksi imaju priliku da se uvere mali maturanti, koji probnu malu maturu ovih dana polažu onlajn. Već prvog dana (u sredu) sistem je doveden do ivice pucanja, jer su učenici osmog razreda satima pokušavali da u predviđenom vremenu reše zadatke iz srpskog jezika.

Neki su imali problem da pristupe platformi na kojoj je postavljen test, drugima je računar „bagovao“ prilikom prelaska sa jednog na drugo pitanje, treći su usred rada „izbačeni“ bez mogućnosti da se ponovo uloguju… ukratko nastala je prava panika i među učenicima, i među njihovim roditeljima, ali i razrednim starešinama koji nisu imali odgovor na pitanja svojih đaka – šta da rade, kome da se obrate pošto se na telefon tehničke podrške niko ne javlja, zašto im vreme teče i kad kompjuter po 15 minuta „učitava“ stranice…

Da je ovakav način testiranja problematičan bilo je jasno još 14. aprila, kada je proba probne mature pokazala sve slabosti sistema, koji nije mogao da izdrži mnogo manje opterećenje. Nadležni su tada obrazlagali da se sistem samo testira kako bi se utvrdile slabe strane i otklonili problemi, uz uveravanja da će do „prave“ onlajn probne mature sve funkcionisati kako treba. Sada, međutim, propuste pravdaju činjenicom da ovo nije „pravi“ završni ispit, već samo prva proba, te da đaci ne treba da brinu jer testiranje služi da sami procene svoje znanje, a ne da ih nastavnici na osnovu postignutih rezultata ocenjuju. Iako je ova agonija trajala satima, Ministarstvo prosvete se kasno po podne u sredu oglasilo saopštenjem u kome (očekivano) poručuje da je „u jednom kraćem periodu došlo do preopterećenja sistema, što je kod određenog broja učenika dovelo do neprijatnosti“.

Umesto da se tu zaustavi i prestane da se pravi kao da u obrazovanju u vanrednom stanju cvetaju ruže, Ministarstvo nas je obavestilo da je onlajn probna matura organizovana besplatno zahvaljujući kompaniji Komtrejd i Kancelariji za informacione tehnologije, kojima se usput zahvalilo na nesebičnoj podršci. Izbegavajući da prizna da se ovaj poduhvat pokazao kao neuspešan i da je onlajn mala matura pala na probnom ispitu.

*redakcijski komentar 24. aprila 2020.

Uputstvo za ocenjivanje na daljinu

Piše: Danimir Mandić*

U listu Danas objavljen je tekst Ocenjujemo li đake ili roditelje? u kome se javlja sumnja da elektronske forme provere znanja učenika nisu pouzdana osnova za ocenjivanje u sadašnjim uslovima organizacije nastave na daljinu. Ističe se zapažanje da roditelji učenika pomažu svojoj deci u davanju odgovora na postavljane zadatke, pa se postavlja pitanje da li se ocenjuju učenici ili roditelji? U vezi sa tim hteo bih izneti nekoliko važnih napomena. Brojna istraživanja iz oblasti pedagoške evaluacije pokazuju da tradicionalno usmeno i pismeno ispitivanje, kakvo uobičajeno imamo u našim školama, predstavlja nesiguran, nepouzdan metrijski materijal za iskazivanje postignuća učenika u vidu petostepene numeričke  skale ili opisnih ocena. Mnogi istraživači ukazuju da je ocenjivanje najbolesnije tkivo savremenog obrazovanja ne samo kod nas, već i u svetu.

Kriterijum ocenjivanja nastavnika je veoma nepouzdan i sličan kretanju broda na olujnom moru, kako je to slikovito iskazao Ramiro Bujas. Kriterijum se podiže i spušta zavisno od pojedinih subjektivnih faktora ocenjivanja. Mnogi faktori kao što su: halo-efekat, lična jednačina nastavnika, greška centralne tendencije, kontrasta i dr. (o kojima se ovde ne može detaljno govoriti), utiču na subjektivnost i nepouzdanost školskih ocena. U pojedinim istraživanjima se ističe da je važnije za učenika ko ga  ispituje, nego stvarni fond znanja kojim  raspolaže. Rekao bih da pitanje objektivnosti i pouzdanosti školske ocene nije vezano samo za trenutnu situaciju. Dalje, treba praviti razliku između tradicionalnog ocenjivanja i vrednovanja. Dva učenika, istog nivoa znanja, mogu imati različite ocene zavisno od uslova u kojima su ta znanja sticali.

            Ako učenik u teškim uslovima, malom stanu, konfliktnim porodičnim  odnosima uspe da od 5 zadataka tačno reši 3 zadatka, njegov uspeh „vredi“ koliko i uspeh drugog učenika koji je u dobrim uslovima (ima svoju sobu, harmoničnu porodicu, savremena tehnička sredstva, pristup internetu, biblioteku i sl.) rešio svih 5 zadataka. Treba se prisetiti u ovom vremenu i poznate lestvice faktora prilikom vrednovanja postignuća učenika, tzv. ZRISO skale (Znanje; Radne navike; Interesovanja; Subjektivne mogućnosti; Objektivne mogućnosti-uslovi). Kroz mrežu svih pomenutih faktora treba „provući“ (vrednovati) postignuća učenika. Zato je važno da učitelji, nastavnici i profesori dobro poznaju svoje učenike, njihove porodične prilike, subjektivne mogućnosti i takva saznanja uključuju u proces vrednovanja.

Suština je da se meri napredovanje svakog pojedinca u zavisnosti od subjektivnih i objektivnih okolnosti u kojima se razvija. Naravno, postoje i drugi elementi vrednovanja o kojima ovom prilikom nećemo govoriti. Uveren sam da sadašnje okolnosti, u kojima je korona virus stvorio krajnje otežane uslove za rad i učenje učenika, treba uzeti u obzir prilikom vrednovanja njihovih postignuća. To su objektivne okolnosti i neminovno je da utiču na proces vrednovanja i ocenjivanja. Nađeno je veoma dobro rešenje za organizaciju nastave na daljinu. Ova neočekivana situacija, verovatno nas je „prisilila“ da nađemo kreativno rešenje, pri čemu smo uvereni da je to samo uvod u temeljnije proučavanje digitalnih modela nastave koji mogu doprineti efikasnijoj organizaciji nastavnog procesa u školi.

Elektronske forme provere znanja se stavljaju pod veliku sumnju jer navodno vrednuju  znanja roditelja,  a manje znanja učenika. Da li je baš tako? Ako bi takve forme i uticale da roditelji pomažu svojoj deci, to bi sa pedagoškog aspekta bila pozitivna činjenica.

Bilo bi veoma korisno kada bi roditelji davali podršku svojoj deci i pomagali im u procesu učenja tokom cele školske godine,  ali to je prava retkost. Međutim, teško da bi roditelji, čak i onih 10%  sa visokoškolskim obrazovanjem, mogli ukazati neku značajniju pomoć svojoj deci iz pojedinih predmeta čak i u mlađim  razredima, a kamoli učenicima drugog ciklusa ili srednjih škola.

Mislim da je takav prigovor preteran u ovim okolnostima i da je učešće roditelja u radu učenika ukupne populacije zanemarljivo. Takođe, reč je o nekoliko ocena koje učenici dobijaju u poslednjem tromesečju i koje ne mogu statistički značajno menjati uspeh đaka iz pojedinih nastavnih predmeta.

Prepisivanje iz knjiga i drugih izvora je moguće u svim uslovima, pa i tokom neposredne pismene ili usmene provere znanja u redovnim učioničkim uslovima. Međutim, eliminisanje ovih parazitarnih faktora moguće je u velikom stepenu odstraniti procenom objektivno potrebnog vremena za rešavanje pojedinih zadataka.

Ako učenik ne zna i mora da traži odgovor u knjizi on će“ potrošiti“ vreme na traganje i neće stići da reši test u predviđenom vremenu. Ako pak zna gde se nalazi odgovor u udžbeniku, na kojoj strani i brzo ga pronađe, to je već korisno znanje i treba ga pozitivno valorizovati. Takođe treba imati u vidu da postoji veliki broj nastavnika koji učenicima ne daje testove za ispitivanje memorijskih, reproduktivnih znanja (koja se ionako brzo zaboravljaju), već daju zadatke u kojima treba primeniti znanja u rešavanju praktičnih i svakodnevnih problema.

Prilikom rešavanja takvih zahteva poželjno je koristiti knjige, enciklopedije i druge štampane izvore koji su učenicima dostupni. Treba istaći da funkcija ocenjivanja nije samo merenje znanja učenika. Ocenjivanje ima daleko širu ulogu. Vrednovanje je u funkciji podsticanja rada učenika ali i nastavnika. Vrednovanje treba da prati svaki korak dečije aktivnosti. Učenik uvek mora znati na čemu je, šta zna, a šta ne zna, da  greške ispravlja i dobro naučeno još bolje utemelji. Ako je od 10 pitanja učenik odgovorio na 7, on je obavešten šta treba da radi, odnosno da nauči sadržaje koji nominalno pokrivaju odgovore na tri preostala  pitanja koja nije znao.

Vrednovanje je snažan motivacioni faktor. Trebalo bi da vrednovanjem i samovrednovanjem nastavnik vodi učenika do uspeha. Povratna informacija je mera sistemske utemeljenosti nastavnog procesa. Sistem je povezanost delova u skladnu, jedinstvenu oraganizacionu celinu koji je usmeren prema jedinstvenom cilju.

Treba težiti da nastava i učenje u svim okolnostima koliko je moguće budu sistemski zasnovani. Suprotno sistemu stoji entropija. Entropija je mera neorganizovanosti. To su prazni hodovi. Drugačiji stav pozornosti, gotovosti i motivisanosti  ispoljavaju učenici ako očekuju vrednovanje i povratnu informaciju na kraju procesa učenja. Zato je važno da i u ovom periodu postoje ocene kao vid povratne informacije o radu učenika i nastavnika. Povratna informacija omogućava nastavnicima da planiraju sledeće korake u radu sa učenicima.

Treba se podsetiti  petominutnih ispitivanja (mikro testova od 5 pitanja) koja su primenjivana šezdesetih, sedamdestih i osamdesetih godina prošlog veka. Ova ispitivanja na kraju časa  bila su uneta u praksu svih škola. U pripremama nastavnika za svaki  čas je figurirala povratna informacija. Na kraju svake teme su praktikovana tematska  ispitivanja. Nije trebalo Pravilnikom propisivati da u polugodištu  učenik mora biti ocenjen četiri puta. To se ovakvom praksom događalo jednom u mesecu.

Svaki nastavnik je izrađivao i primenjivao mikro testove. Devedesetih godina, po ukidanju regionalnih zavoda za  unapređivanje obrazovanje,  ova dobra praksa kontinuiranog i blagovremenog praćenja i vrednovanja rada učenika je nestala iz naših škola. Danas imamo moćnu informacionu tehnologiju –  veštačku inteligenciju koja može preporoditi sistem pedagoške evaluacije u našim školama. Ona sigurno može da doprinese da svaki učenik,  sistemom vrednovanja i samovrednovanja, bude podržan i vođen do uspeha, da  napreduje i bude uspešan prema meri svojih mogućnosti – sopstvenih ličnosnih potencijala.

Verujem da će posle ovih veoma nepovoljnih okolnosti biti utemeljena bolja informatičko tehnološka  rešenja u organizaciji i evaluaciji delotvornijeg nastavnog procesa. Zajednica učiteljskih fakulteta već je uključena u brojne projekte za unapređenje kvaliteta nastave u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pa se nadam da ćemo kao naučne institucije dati i značajan doprinos ovoj oblasti.

Na osnovu dostupne analize dosadašnjeg rada u vanrednim okolnostima, moglo bi se zaključiti da su Ministarstvo prosvete i cela Vlada učinili velike napore, odradili ogroman posao i tako aktivirali učenike u svojim domovima nastavom na daljinu, koja je veoma dobro prihvaćena od većine učenika, nastavnika i roditelja.

Vrednovanje znanja nastavnici i učitelji rade na više nivoa, u različitim oblicima i kroz interakciju sa učenicima. Očekujemo da će  učitelji pokazati i najbolje rezultate, jer imaju uvid u celokupan rad učenika, kao i njihove navike, te je mogućnost da naprave grešku najmanja. Smatram da svaka provera znanja deluje motivišuće na učenike, tako da ukoliko bi je potpuno izbacili, postoji opravdana bojazan da bi veći broj učenika odustao od praćenja nastave na daljinu i aktivnog učenja do kraja školske godine.

Ako već pravimo male greške, bolje je da ih pravimo u korist učenika, a ne na njihovu štetu. Svakako će nastavnici na početku sledeće školske godine putem inicijalnih testova proveriti znanja učenika i eventualno popuniti praznine ukoliko su nastale u ovom periodu.

Konačno, verujem da bi univerzitetski profesori trebalo da predlažu rešenja, analiziraju eventualne probleme, te da aktivno doprinesu podizanju kvaliteta obrazovanja ne samo u redovnim, već i vanrednim okolnostima u kojima se danas nalazimo. Mnogo je lakše kritikovati postojeća rešenja, bez konkretnih predloga, detaljnije analize svih aspekata i posledica vrednovanja rada učenika.

            U trijadi učenik, nastavnik, profesor univerziteta koji obrazuje nastavnike, najodgovorniji je ovaj poslednji, kako je to jednom istakao ugledni profesor našeg fakulteta. Želeo bih da istaknem saradnju između fakulteta Univerziteta u Beogradu,  na kome se analizira više platformi za obrazovanje na daljinu i kombinuju najbolja rešenja. Predlažem svim ekspertima u oblasti obrazovanja da zajedno sa Ministarstvom prosvete formiraju radnu grupu i da svojim konstruktivnim predlozima i analizama doprinesemo kvalitetnijem obrazovanju u Srbiji.

Pozivam sve zainteresovane kolege da se uključe i pošalju predloge na mejl danimir.mandic@uf.bg.ac.rs,  nakon čega ćemo kontaktirati Ministarstvo prosvete i nastojati da konstruktivno priđemo rešavanju problema u obrazovanju sa kojima se trenutno suočavamo.

* dekan Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
predsednik Zajednice učiteljskih fakulteta Srbije

Od smeha do suza: “Super Komša” priče sa terena

EXIT je od proglašenja pandemije novog korona virusa zaustavio sve aktivnosti na promociji festivala i usmerio sve svoje snage na pomoć društvu tokom vanrednog stanja. Jedna od tih akcija je i „Super Komša“, pokrenuta je sa ciljem da se poveća broj volontera koji bi pomoć pružali najugroženijim delovima stanovništva. Tako su se hiljade mladih ljudi tokom vanrednog stanja prijavili na Volonterski centar Srbije na adresi www.budivolonter.gov.rs  i uz sve mere opreza, pomagali pre svega starijim, ali i drugim građanima koji nisu bili u mogućnosti da idu napolje po osnovne namirnice i lekove, ali ni da izbace smeće ili prošetaju svoje kućne ljubimce. EXIT je u okviru akcije „Super Komša“, pozvao i sve superheroje iz komšiluka da putem društvenih mreža podele sa drugima i svoje priče sa terena.  Neke od njih su izmamile osmeh na lice, a neke su nas podsetile na ranjivost naših najstarijih sugrađana zbog kojih su prve komšije umesto Supermenovog plašta, navukle masku i krenule u akciju.

Članovi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu su među prvima poneli titulu „Super Komše“ kada su 27. marta, na Svetski dan pozorišta starijim sugrađanima odneli namirnice i priredili im umetnički performans. Slobodan Šušnjević, koji godinama telefonske govornice pretvara u biblioteke, prilagodio je svoju fantastičnu ideju aktuelnoj situaciji i pažljivo upakovao knjige u zaštitnu foliju u govornici-biblioteci u Novom Sadu. Humanost je pokazala i Zorana Karapandžin, koja je lične knjige stavila je raspolaganje komšijama. Fudbaler Lazar Marković i glumac Nenad Okanović su takođe svoju dobru volju stavili na raspolaganje komšijama.

Priča koja je sve nasmejala, stigla je pravo sa oglasne table i to u periodu kada su samo stariji od 65 godina bili izuzeti od prvog višednevnog policijskog časa, kako bi mogli da u ranim jutarnjim časovima odu u nabavku. „Drage mlade komšije“, pisalo je na tabli, „Kolo sreće se okreće. Uterali vama sad. Ako vam u nedelju treba nešto iz prodavnice, rado ću vam doneti. Čika Mića, stan 8“!

Ipak, posebno dirljivu priču podelila je Katarina iz Beograda koja je i sama u akciji srela još jednog superheroja ispred prodavnice na Bežanijskoj kosi: „Danas ispred prodavnice staju policijska kola, izlazi mladi policajac. Prilazi deki koji krije lice kesom. Pa dobro deko, zašto kad znaš da ne smeš. Deka plače, nema nikog na svetu. Policajac mu uzima kesu, pita šta treba da kupi – pola kila hleba i dva krompira. Sedi deko u kola, ja ću da ti kupim i da te odvezem kući. I ja ću svaki dan da ti kupujem šta treba, kaže mu policajac. Ne treba sine ništa tri, četiri dana. Ovo mi je više nego dosta… Prošlo je par sati, ne mogu da se sastavim…“.

U čast volonterima, mladi balkan soul autor Marko Louis otpevao je pesmu po duhovitim stihovima i zabavnom spotu iz kuhinje EXIT tima, koji je za ovu priliku radio na daljinu iz čak tri države i nekoliko gradova. Nakon pokretanja akcije „Super Komša“, na brojne zahteve fanova iz komšiluka, u susednoj Hrvatskoj ubrzo je lansirana i kampanja „Super Susjed“.

EXIT TV program prate milioni ljudi

Kako bi mladima što više olakšao boravak kod kuće, EXIT je preko svoje Facebook stranice pokrenuo i specijalni online EXIT TV program sa simboličnim početkom u 20:20 časova u okviru kojeg se premijerno emituju neki od najboljih nastupa u festivalskoj istoriji. Program je naišao na veliko interesovanje širom sveta, a od svih premijera, posebno se ističe snimak istorijskog nastupa zatvaranja festivala 2009. godine kada su na prepunoj Dance Areni nastupali Carl Cox i Green Velvet koji je do sada pogledalo gotovo milion ljudi, kao i prenos karantinskog nastupa Dejvida Gete iz Majamija sa gledanošću od preko 10 miliona ljudi širom sveta. Uskoro stiže još premijernih nastupa koji će biti najavljeni u narednom periodu.

Vremeplov: Umro Gavrilo Princip

Na današnji dan  28. aprila 1918. godine u  zatvoru u Terezinu (Češka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodišnji zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, čime je počeo Prvi svetski rat.

Vremeplov: Pakt o osnivanju Lige naroda

Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu na današnji dan  28. aprila 1919. godine  32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvatile su pakt o osnivanju Lige naroda.

Vremeplov: Japanu vraćen suverenitet

Japanu je na današnji dan 28. aprila 1952. godine  vraćen suverenitet koji mu je, nakon poraza u Drugom svetskom ratu, bio oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951. godine.

Vremeplov: Neuspeli pregovori srpskih ustanika i Turaka

Na današnji dan  28. aprila  1804. godine tokom Prvog srpskog ustanka, u Zemunu je održan sastanak srpskih ustanika i Turaka, uz posredovanje Austrije. Nakon neuspelih pregovora o uspostavljanju mira, srpski pregovarači vratili su se u Ostružnicu i počeli pripreme za napad na Beograd.

Predaja 60.000 potpisa za zabranu rijalitija

Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) predali su juče u Vladi Srbije i premijerki Ani Brnabić peticiju sa 60.000 potpisa kojom se zahteva zabrana rijaliti programa u toku vanrednog stanja, saopštilo je to udruženje i za 13 časova najavilo performans ispred zgrade Vlade u Nemanjinoj 11. Peticijom koja se traži zabrana snimanja rijaliti programa u skladu sa postojećim važećim propisima, uz obavezu da televizije sa nacionalnom frekvencijom dnevno u periodu od 08:00 do 22:00 emituju minimum jedan sat naučno-obrazovnog programa, jedan sat kulturno-umetničkog programa, jedan sat dokumentarnog programa, pola sata programa za decu, pola sata programa za maloletnike.

“U toku vanrednog stanja zabrana okupljanja je važila za Narodnu Skupštinu, novinarima je takođe bila u jednom momentu uskraćena mogućnost direktnog postavljanja pitanja, građani su masovno hapšeni zbog nepoštovanja mera, čak i onda kada im one nisu bile saopštene, očigledno je da zabrana nije važila jedino za televizije HAPPY i PINK u kojima je tokom pandemije bilo ulazaka učesnika”, naglašava u saopštenju UZUS.

Ljajić: Vrednosni vaučeri ili agencija vraća novac

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je u nedelju 26. aprila  da je pripremljena uredba kojom bi trebalo da se reši pitanje uplaćenih aranžmana. Ideja je da u narednih godinu i po dana, do 31.12.2021.godine, oni koji su uplatili aranžmane mogu da ih preko agencije iskoriste, odnosno da dobiju vrednosne vaučere. Ukoliko ne žele da iskoriste vaučere, onda je agencija obavezna da im posle isteka tog roka vrati novac.

Ljajić je kazao da je, prema njegovim podacima, do kraja godine uplaćeno 480.000 aranžmana, a verovatno ih ima više od 500.000. “Tražimo rešenje, ne izmišljamo toplu vodu, gledamo kako druge zemlje pokušavaju da reše problem. Pripremili smo uredbu koju smo poslali na mišljenje ministarstvima i institucijama, čekamo njihove odgovore”, rekao je Ljajić. On je naveo da to sigurno nije najsrećnije rešenje, ali se čini da je jedino moguće kako bi se, pre svega, zaštitili oni koji su svoj novac uplatili agencijama. Ljajić je kazao da je bilo i ideja da se aranžmani koji su uplaćeni u inostranstvu iskoriste i ovde, međutim, taj novac agencije su već uplatile stranim partnerima, pa je za nove aranžmane u Srbiji takođe potreban “svež novac” koji agencije nemaju. “Zato smo smo izašli sa idejom od 2 milijarde novih sredstava za korišćenje novih 400.000 vaučera za letovanje u zemlji. Ova uredba ne sprečava agencije, odnosno one mogu da umesto aranžmana u inostranstvu ponude i aranžman u zemlji, ali nisam siguran da će to u velikoj meri da se dogodi”, rekao je Ljajić.

Isto rešenje, kaže Ljajić, važi i za plaćene đačke ekskurzije. “S tim što je tu lakša situacija, jer se 80 odsto ekskurzija odnosi na putovanja u zemlji, svega 20 odsto se odnosi na putovanja u inostranstvo. Naredne nedelje bi trebalo da bude sastanak u Ministarstvu prosvete sa predstavnicima agencija i organizatorima putovanja, verujem da može da se pronađe rešenje”, rekao je Ljajić. Kako je dodao da od situacije u vezi sa korona virusom videti kada će se ekskurzije realizovati.

Deca u Španiji prvi put napolju posle šest nedelja

Širom sveta koronavirusom je zaraženo skoro 3 miliona, a do sada je preminulo preko 203.000 ljudi. Od kovida 19 se oporavilo više od 836.000 osoba. Deca u Španiji su u nedelju izašla na ulice, prvi put nakon što su 14. marta uvedene stroge mere. Predsednik Francuske Emanuel Makron je najavio da će od 11. maja prvo biti otvorene škole. Predsednik SAD Donald Tramp odustao je od svakodnevnih konferencija za novinare, nakon što je njegova izjava o ubrizgavanju dezinfekcionih sredstava uzburkala javnost.

Najmlađi prvi u školama u Austriji

Austrija otvara škole, i već od 4. maja u klupe se vraćaju maturanti, potom sukcesivno i ostali učenici. Ambasador Srbije u toj zemlji kaže da tada počinju da rade i velike radnje, a 15. maja restorani i muzeji. Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji rekao je da u toj zemlji bilo dosta polemike ko će prvi da krene u školu, i da je odlučeno da 4. maja prvo krenu maturanti koji će do 25. maja imati nastavu da bi polagali maturu. “Oni koji su mlađi kreću prvi, iako je dosta bilo reči da oni treba da krenu kasnije. Rečeno je da je socijalizacija među njima nužna i da je ona edukativnija, s obzirom da se ne može predvideti koliko će epidemija trajati”, rekao je ambasador.

Deca od 6 do 14 godina kreću sa nastavom od 18. maja i njima će se nastava odvijati do 1. jula kada je kraj školske godine. Svako odeljenje se deli u dve grupe, tako da će u jednoj učionici biti 12 klupa. Đaci će iz jednog odeljenja odlaziti na nastavu po tri dana – ponedeljkom, sredom i petkom, onda će gdruga grupa ići u utorak i četvrtak da bi to sledeće nedelje bilo promenjeno.  “Ovo daje jednu veliku sigurnost s obziom da je reč o maloj deci koji neće morati da nose maske, ali će svi oni koji su stariji od 10 godina između pauza morati da ih imaju “, rekao je ambasador. Prema njegovim rečima, u Austriji će od 4. maja početi da rade velike radnje, 15. maja se otvaraju muzeji, Šenbrun i Belvedere, svi prostori koji privlače turiste, a počeće da rade i restorani. Austrija se nalazi u sedmoj nedelji epidemije koronavirusa, a prvi slučaj registrovan je 28. februara.