(KOLIKI JE) NAPREDAK KA CILJEVIMA ODRŽIVOG RAZVOJAGAWE 2020: „Ostalo je 10 godina do 2030. godine: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje SDG4“
Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) planirana je ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030. godine: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje SDG4“ izabrana je putem onlajn konsultacija sa članstvom.
Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) upravo je napunila 20 godina, a Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) je u kasnim tinejdžerskim godinama – slavi 17-tu (od 2003. godine). Anketa članstva dala je nosiocima GCE mandat da se vrate na ono što je GAWE i učinilo uspešnom u prethodnim godinama – masovnu mobilizaciju ljudi širom sveta.
Postoji izražena i snažna volja miliona ljudi širom sveta da podrže zahteve za besplatnim, javnim, kvalitetnim i inkluzivnim obrazovanjem za sve. U digitalnom dobu takođe je važno imati alate i načine za masovnu upotrebu društvenih mreža, odnosno omogućiti i onima koji ne mogu da hodaju ulicama da učestvuju u akciji i tako da Akciju podrže svi.
NSPRV je godinama usamljena sindikalna organizacija u Srbiji uporna u obeležavanju Globalne nedelje akcije za obrazovanje, ali uporna i da ove godine to učini vodeći računa o okolnostima u kojima se nalazi zemlja i obrazovni sistem.
Ovo je i prilika da se podsetimo dokle smo stigli u realizaciji Ciljeva održivog razvoja (SDGs) i za nas u prosveti najvažnijeg Cilja 4 „Osigurati inkluzivno i jednakokvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve“.
Elem, Ciljevi održivog razvoja, takođe poznati i kao globalni ciljevi, predstavljaju univerzalni poziv na delovanje radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve. Ovih 17 ciljeva zasnivaju se na uspehu milenijumskih ciljeva razvoja, ali obuhvataju i nove prioritetne oblasti kao što su klimatske promene, ekonomske nejednakosti, inovacije, održiva potrošnja, mir i pravda. Ciljevi su međusobno povezani budući da ključ uspeha jednog cilja često leži u sagledavanju izazova koji su svojstveni nekom drugom cilju.
Aktivnosti za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja odvijaju se u duhu partnerstva i pragmatizma kako bi se sada napravili pravi izbori i time obezbedilo održivo poboljšanje života budućih generacija. Ciljevi daju jasne smernice i potciljeve koje sve države treba da usvoje u skladu sa svojim prioritetima i globalnim ekološkim izazovima u celini. Ciljevi održivog razvoja predstavljaju inkluzivnu agendu. Oni se bave osnovnim uzrocima siromaštva i ujedinjuju naše napore za uvođenje pozitivnih promena koje će se odraziti na našu planetu i njene stanovnike.
„Podrška Agendi za održiv razvoj do 2030, predstavlja prioritet za UNDP,” rekla je administratorka UNDP-a Helen Klark. „Ciljevi održivog razvoja nam obezbeđuju zajednički plan i agendu za rešavanje nekih od gorućih izazova sa kojima se suočavamo na globalnom nivou, kao što su siromaštvo, klimatske promene i sukobi. UNDP ima iskustvo i stručno znanje da bude pokretač napretka i podrži države na putu ka održivom razvoju.”
Ciljevi održivog razvoja stupili su na snagu u januaru 2016. godine i nastaviće da usmeravaju politiku i sredstva UNDP-a u narednih 15 godina. Kao vodeća razvojna agencija Ujedinjenih nacija, UNDP je jedinstvenoj poziciji da kroz svoje delovanje u oko 170 zemalja i teritorija pomogne u realizaciji ovih ciljeva.
Strateški plan UNDP fokusiran je na ključne oblasti, kao što su smanjenje siromaštva, demokratsko upravljanje, izgradnja mira, klimatske promene i rizik od katastrofa i ekonomske nejednakosti. UNDP pruža podršku vladama da integrišu ciljeve održivog razvoja u njihove nacionalne razvojne planove i politike. Ove aktivnosti su već u toku, budući da mnogim zemljama pružamo podršku da ubrzaju napredak postignut u okviru milenijumskih ciljeva razvoja..
Postizanje ciljeva održivog razvoja podrazumeva partnerstvo vlada, privatnog sektora, civilnog društva i građana kako bi se budućim generacijama obezbedilo bolje životno okruženje.
Od svog osnivanja 2015. godine, Agenda 2030. je osnov za zajednički napredak ka održivom svetu – svetu u kojem bi svi ljudi mogli živeti produktivnim, živopisnim i mirnim životima na zdravoj planeti. Ta, 2030. godina je za nešto više od decenije i moramo se zapitati da li naše današnje akcije postavljaju prave temelje za postizanje Ciljeva održivog razvoja (SDGs). Izveštaj o realizaciji Ciljeva održivog razvoja (za 2019. godinu), zasnovan na postignutim rezultatima, pruža uvid da bi se odgovorilo na ovo pitanje.
Elem, izveštaj pokazuje da je napredak ostvaren u nekim kritičnim oblastima i da su evidentni neki povoljni trendovi. Ekstremno siromaštvo znatno je opalo, stopa smrtnosti dece ispod 5 godina se smanjila za 49% u periodu od 2000. do 2017, imunizacije su spasle milione života, a velika većina svetskog stanovništva sada ima pristup električnoj energiji. Zemlje preduzimaju konkretne akcije za zaštitu naše planete; zaštićena morska područja su se udvostručila od 2010, zemlje zajednički rade na rešavanju ilegalnog ribolova, 186 grupacija ratifikovalo je Pariški sporazum o klimatskim promenama, a skoro su sve izrazile svoj nacionalni doprinos Sporazumu. Oko 150 zemalja razvilo je nacionalne politike kako bi odgovorile na izazove brze urbanizacije, a 71 zemlja i Evropska unija sada imaju više od 300 politika i instrumenata koji podržavaju održivu potrošnju i proizvodnju. I širok spektar drugih aktera – međunarodne organizacije, preduzeća, lokalne vlasti, naučna zajednica i civilno društvo sarađivali su na SDGs na način koji uliva veliku nadu u narednoj deceniji. Ujedinjene nacije, sa svoje strane, naporno rade na repozicioniranju u razvojnom sistemu Ujedinjenih nacija kako bi bile bolje opremljene da zadovolje potrebe vlada da odgovore na ovu integrisanu i transformativnu agendu.
Bez obzira na napredak, ovaj Izveštaj identifikuje mnoge oblasti kojima je potrebna hitna kolektivna pažnja. Prirodno okruženje se pogoršava alarmantnom brzinom; nivo mora raste, zakiseljavanje okeana se ubrzava, poslednje četiri godine su bile najtoplije u dosadašnjim merenjima, milioni biljnih i životinjskih vrsta su u riziku od izumiranja, a degradacija zemljišta nastavlja se bez nadzora. Takođe, sporo se krećemo, u svojim naporima, da okončamo ljudsku patnju i stvorimo prilike za sve. Naš cilj da okončamo ekstremno siromaštvo do 2030. godine doveden je u opasnost dok se borimo da nađemo odgovore na; tradicionalno uskraćivanje prava, nasilne sukobe i ranjivost na prirodne katastrofe. Globalna glad raste, a najmanje polovini svetske populacije nedostaju i osnovne zdravstvene usluge. Više od polovine dece u svetu ne ispunjava standarde čitanja i matematike. Samo 28 odsto osoba sa teškim invaliditetom je primalo kakvu takvu novčanu naknadu, a žene, u svim delovima sveta, i dalje se suočavaju sa strukturnim preprekama i diskriminacijom.
„Svima je jasno da je potreban mnogo snažniji, brži i ambiciozniji odgovor kako bi se postigla socijalna i ekonomska transformacija koja je potrebna za postizanje Ciljeva 2030. godine. Iz analize dosadašnjeg napretka znamo šta funkcioniše. Stoga ovaj Izveštaj ističe područja koja mogu postići napredak u svih 17 SDG; finansiranje, elastičnost, održive i inkluzivne ekonomije, efikasnije institucije, lokalne akcije, bolja upotreba podataka i korišćenje nauke, tehnologije i inovacija sa većim fokusom na digitalnu transformaciju. U svemu što radimo moramo osigurati da izbor politika ne ostavlja nikoga isključenim i da nacionalni napori budu podržani efikasnom međunarodnom saradnjom, zasnovanom na posvećenosti diplomatiji i sprečavanju kriza. Samit SDGs-a, samit o klimatskim akcijama i drugi ključni sastanci koji su održani u Njujorku u septembru 2019. godine pružaju liderima priliku da svet vrate na pravi put i započnu deceniju povratka ljudima i planeti. Pravo je vreme za akciju i moramo delovati odmah“, rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Što se tiče realizacije Cilja 4 napredak je vidljiv, ali … uprkos značajnom napretku u pristupu obrazovanju i učešću u obrazovanju tokom proteklih godina, još uvek:
– 262 miliona dece i omladine uzrasta od 6 do 17 godina nisu u školi, a više od polovine dece i adolescenata nije usvojilo ni minimalne standarde čitanja i znanja iz matematike.
– U 72 zemlje, prema poslednjim podacima, otprilike 7 od 10 dece uzrasta 3 i 4 godine prešlo je prag u najmanje tri od sledećih domena: pismenost i matematika, fizički razvoj, socijalno-emocionalni razvoj i učenje.
– U 2015. godini, procenjeno je da 617 miliona dece i adolescenata osnovnoškolskog i nižeg srednjoškolskog uzrasta širom sveta (više od 50 odsto) nije ostvarilo ni minimum nivoa znanja iz čitanja i matematike. Od toga je oko dve trećine pohađalo školu, ali nije učilo u učionici ili je napustilo školu.
– Oko 750 miliona odraslih, od čega su dve trećine žene, ostalo je nepismeno u 2016. Polovina nepismenog stanovništva živi u Južnoj Aziji, a četvrtina u podsaharskoj Africi.
– Mnogo zemalja u razvoju i dalje nema osnovnu infrastrukturu i pogodnosti za pružanje efikasnog okruženja za učenje. Podsaharska Afrika suočena je sa najvećim izazovima: na osnovnom i nižem srednjem nivou manje od polovine škola ima pristup električnoj energiji, internetu, računarima i zdravoj pijaćoj vodi.
– Sredstva ODA za stipendije u 2017. iznosila su 1,3 milijardu dolara. Australija, Francuska, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i institucije Evropske unije obezbedile su ukupnog gotovo dve trećine ovog iznosa.
– Globalno gledano, došlo je do neznatnog napretka u procentu nastavnika koji predaju u osnovnim školama, tačnije, on stagnira na oko 85 procenata (2015. god). Procenat stručnih nastavnika je najniži u subsaharskoj Africi (64%).
Brze tehnološke promene predstavljaju mogućnosti i izazove, ali okruženje za učenje, kvalitet nastavnika i kapaciteti obrazovanja nisu dorasli zadatku. Stoga su potrebni usmereni napori za poboljšanje rezultata učenja tokom celoživotnog ciklusa, posebno za žene, devojke i marginalizovane grupe u ranjivim sredinama.
