GCE 2020: Zabrinjava privatizacija u obrazovanju

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) održava se ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za  dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Nažalost, ovogodišnja GNA obeležena je neplanskom borbom protiv planetarne pošasti izazvane pandemijom KOVIDA-19 o kojoj pišemo u posebnom saopštenju, a u nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve.

Privatizacija javnog prostora, a posebnopodsticanje privatizacije u obrazovanju, posebno zabrinjava pokret GCE. Nedržavni pružaoci usluga već dugo su karakteristika obrazovnih sistema širom sveta, zajedno sa nevladinim organizacijama i verskim organizacijama, koje, za razliku od prvih,  vrše edukaciju ogromnog broja ljudi često i bez naknade. Poslednjih godina, međutim, došlo je do kvalitativnog i kvantitativnog pomeranje ka privatnom sektoru i angažmanu privatnog sektora u obrazovanju. Promoviše se paradoks da bi profitni privatni sektor mogao da obezbedi put do kvalitetnog obrazovanja za sve, uključujući i najsiromašnije, kroz  širenje fenomena – jeftinih privatnih škola, pa je preusmeravanje ka pro-privatnoj orijentaciji u diskursu mnogih donatora i nekih vlada. Takva promena povezuje sa slabostima i prazninama u javnim sistemima i percepcijom države u kojoj se smanjuje uloga obrazovanja, kao i povećanju korporativnog uticaja u sektoru obrazovanja. Uprkos dobroj praksi u nekim javnim sistemima, i jasnim dokazima o uzrocima problema u drugima, postoji određen broj privatnih i vladinih aktera koji aktivno promovišu veću privatizaciju u obrazovanje. GCE se ne protivi privatnim školama, ali je zabrinuta zbog rasprostranjene privatizacije obrazovanja, a posebno rasta uticaja profitnih provajdera koji podrivaju: pristup, pravednost, inkluziju, obrazovanje sa javnom svrhom, i razumevanje obrazovanja zasnovano na pravima.

Svaka organizacija usmerena na ostvarivanje prava na obrazovanje mora uzeti u obzir činjenice i posledice sve veće nejednakosti stvorene tokom poslednjih decenija. Nedavna istraživanja, uključujući i ona koja je organizovao MMF, pokazala su ogroman društveni i ekonomski uticaj nejednakosti, koje imaju za posledice slabiju demokratiju i društvene institucije, socijalnu nestabilnost, ekonomsku neefikasnost i finansijske padove. Veze između obrazovanja i  nejednakosti su višestruke, kritične i iteraktivne. Šira društvena jednakost – u smislu rodne, materijalne, etničke pripadnosti, identiteta, invaliditeta, itd. ima ogroman uticaj na mogućnosti pristupa kvalitetnom obrazovanju. Pokazalo se kako je rastao pristup obrazovanju  tokom poslednjih 15 godina, ove nejednakosti su umanjivale. Nažalost,  deci u konfliktnim  područjima je značajno smanjen pristup obrazovanju,  procenjuje se da  jedna trećina dece ima invaliditet, siromašne devojčice u ruralnim područjima imaju znatno manje izgleda da završe obrazovanje nego one u bogatim i razvijenim područjima. Stoga, samo obrazovanje može biti sredstvo za prevazilaženje ovih nejednakosti. Jednakost u obrazovanju odnosno efekat izjednačavanja, postiže se kroz promovisanje društvene mobilnosti, stvaranje jednakih mogućnosti i borbu protiv diskriminacije. Ovaj „virtuelni krug“ zahteva stalan i suštinski fokus na osiguravanje obrazovanja za sve na ujednačen način. Tamo gde to nije slučaj, masovni dispariteti u pristupu  obrazovanju i kvalitetu nastave će i dalje postojati i posledično će ojačati i pogoršati nejednakost u bogatstvu, prihodima i prilikama. U kontekstu u kojem rastuća nejednakost treba da bude u glavnm fokusu javne politike, obrazovanje treba da bude prioritet i kao cilj i kao sredstvo napredne javne politike.

Skandalozno: Sednica Narodne skupštine važnije od nastave na daljinu

Raspored prikazivanja nastave na kanalu RTS 2 biće promenjen u danima kada je predviđen rad Narodne skupštine Republike Srbije čija se zasedanja prenose na tom kanalu. Svi nastavni sadržaji, u skladu sa programom nastave, prikazivaće se prema prethodno utvrđenom rasporedu koji se nalazi na https://www.rasporednastave.gov.rs/. Učenici prvog razreda pratiće nastavu na kanalu RTS 2 sa početkom u 8.00 časova i rasporedom od tri časa dnevno. Učenici od drugog do sedmog razreda imaće dnevno po tri časa, dok će učenici osmog razreda imati četiri časa. Nastava za učenike prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja (II -IV razreda) biće emitovana na kanalu RTS 3, sa početkom u 8.00 časova, dok će se nastava za učenike drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja (V-VIII razreda) emitovati na kanalu RTS 3, sa početkom u 13.15 časova. Za učenike srednjih škola nastava iz opšteobrazovnih predmeta u danima kada se prenose sednice Narodne skuptštine Republike Srbije biće emitovana na veb stranici www.mojaskola.rtsplaneta.rs. Na RTS Planeti svi zainteresovani učenici, roditelji i nastavnici mogu naknadno da pogledaju nastavne sadržaje koje su propustili.

Analiza onlajn testova za (samo)procenu znanja za završni ispit

Test „Samoprocena znanja 2020“ je prvi onlajn test u Republici Srbiji za jednu celu generaciju. Prvi put u istoriji srpskog obrazovanja svi učenici jednog razreda su imali priliku da oprobaju svoje znanje u sasvim novim uslovima i realno je očekivati da će ovakav oblik podrške u budućnosti ući u redovnu obrazovnu praksu. U situaciji kada se škola odvija na daljinu, testovima za „Samoprocenu znanja 2020“, Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Kancelarija za IT i elektronsku upravu i Kompanija Comtrade,  pružili su dodatnu podršku đacima, nastavnicima i školama sa standardizovanim testovima u onlajn okruženju.

Testovi za samoprocenu znanja koncipirani su tako da učenici imaju priliku da dva meseca pre polaganja završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja provere svoje znanje rešavanjem tri testa koji obuhvataju ukupno sedam predmeta (srpski, odnosno maternji jezik, matematika, fizika, geografija, istorija, hemija i biologija). Na ovaj način, omogućen je razvoj samoregulisanog učenja, pre svega, samoprocena trenutnog nivoa znanja učenika i planiranje sledećih koraka u učenju. Od ukupno 68. 504 učenika osmog razreda, maternji jezik je rešavalo 63.215, matematiku 62.220 i kombinovani test 62.863 učenika. Na osnovu ovih podataka,  svaki test rešavalo je više od 91 odsto učenika.

Testovi za samoprocenu znanja kreirani su na osnovu obrazovnih standarda za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja i sadrže pitanja  iz nastavnih sadržaja od V do VIII razreda. Dobijeni rezultati na testovima samoprocene znanja pokazuju da su na nacionalnom nivou učenici u proseku osvojili sledeće rezultate:

•          iz srpskog/maternjeg jezika 13,68 poena

•          iz matematike 13,56 poena

•          na kombinovanom testu 14,63 poena

Rezultate ovog testiranja nije moguće porediti sa  rezultatima završnih ispita u proteklom periodu, imajući u vidu tip i vrstu testova, kao i njihovu namenu.    Takođe, stiče se utisak da je veliki broj učenika samostalno rešavao testove i iskoristio test za samoprocenu znanja na najbolji mogući način za dalje planiranje. Učenici osmog razreda, od danas, 27. aprila 2020. godine, preko sajta www.mojaucionica.gov.rs, preko kojeg su i realizovali test za samoprocenu znanja, mogu preuzeti testove i rešenja sa prethodnih završnih ispita koje su rešavale generacije malih maturanata u periodu od 2011. do 2019. godine. Ovo je još jedan vid podrške za pripremu završnog ispita za osmake koji se pripremaju za malu maturu učenjem na daljinu. Ovi materijali za učenje biće dostupni do kraja juna, a mali maturanti mogu u bilo koje vreme pristupiti platformi i preuzeti željene testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike, kao i kombinovanog testa. Pored testova moći će da preuzmu i rešenja koja će im pomoći da procene znanje.

Otvaranje vrtića najverovatnije početkom juna

U Vladi Srbije juče  u 12 časova održan je sastanak o uslovima za početak rada predškolskih ustanova na kome bi nadležni trebalo da se dogovore o datumu početka njihovog rada, a koji će, kako Tanjug saznaje biti početkom juna. Sastanku su prisustvovali predstavnici ministarstava prosvete, zdravlja, rada, države uprave i lokalne samouprave, predstavnici  Sekretarijata za obrazovanje Beograda, kao i sindikata u prosveti. Tema sastanka odnosila se na uslove za početak rada vrtića, rok njihovog otvaranja, kao i šta je sve od preduslova potrebno ispuniti, kada je reč o infrastrukuri, bezbednosti i zdravlju, i zaposlenih i dece. Na sastanku će biti razmatrano na koji način će sve biti rganizovano, i kako će se obezbediti svi predulsovi da se vrtići otvore. Prema informacijama Tanjuga, postoje dva potencijalna predloga, jedan da vrtići počnu sa radom sredinom maja, i drugi, koji je bliži usvajanju, da to bude početak juna. S obzirom da je to prvi sastanak Radne grupe, na kojem će biti svi relevantni akteri, danas će se sagledati trenutna situacija, šta je ono što već sada može da se ispuni, za šta su potrebni neki dodatni rokovi…

Popuštanje mera i povratak na posao, roditeljima je doneo glavobolju više – ne mogu da se oslone na bake i deke u čuvanju dece, jer su stariji posebno ugrožena kategorija, pa im je informacija o radu vrtića jako važna. Epidemiolozi su izneli jasan stav da nisu za otvaranje predškolskih ustanova pre 1. juna, jer su kolektivi pogodno mesto za širenje virusa. I zaposleni u vrtićima traže od nadležnih da jasno definišu obavezujuće mere i procedure kojih će se pridržavati kada se vrtići otvore. Sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije u pismu Ministru prosvete tražio je da im se razjasni da li se vrtići otvaraju za svu decu ili samo za one kojima se roditelji vraćaju na posao i ko će praviti listu proriteta. Vaspitači su tražili i jasne smernice koliko dece može biti prisutno za rad u malim grupama, da li će i za decu biti obavezno nošenje maski, kako će na to oni reagovati… Dilema je i kako održati socijalnu distancu među decom , koliko puta dezinfokovati prostore i materijale, da li će im biti obezbeđeno dovoljno sredstava za dezinfekciju…

Studenti se vraćaju u domove sredinom maja

Studenti će imati priliku da se već od polovine maja vrate u studentske domove, izjavio je danas za Tanjug ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i dodao da su objekti dezinfikovani i spremni za prijem. Sređeni su domovi u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, domovi u Nišu biće spremni posle prvomajskih praznika, a onda ostaju domovi u Kosovskoj Mitrovici, naveo je Šarčević. Međutim, priliku za povratak u domove od polovine maja imaće pre svega studenti koji su se prijavili za polaganje ispita u aprilskom roku, a koji će, kaže Šarčević, biti održan krajem maja. “Nama je namera da sredinom maja počnu određene procedure – da se u domovima sprovedu pravila ponašanja i da student počnu da završavaju svoje obaveze”, rekao je Šarčević.

Prema njegovim rečima, onlajn nastava za studente se završava sredinom maja, oko 18. i 19. maja, a ostalo je i da se završe blok časovi vežbi za određene fakultete, na primer na Medicinskom fakultetu, koji nisu mogli da se urade onlajn. “Mislim da je period u drugoj polovini maja potpuno dobar i izvestan, on postaje simulacija za aprilski rok. Onda nam junski rok ostaje čist i imamo potpune uslove da godinu završimo po planu”, istakao je Šarčević. Upitan da li će se ispiti održavati u neposrednom kontaktu, Šarčević je rekao da u našem zakonu ne postoji mogućnost polaganja ispita na daljinu, te će studenti ispite polagati na fakultetima, ali uz sve mere zaštite.

Ministar navodi i da su u našem obrazovnom sistemu smo dva odsto fakultetskih programa akreditovani za polaganje ispita na daljinu, ali će, dodaje Šarčević, Strategija razvoja obrazovanja do 2030. godine predvideti da se i taj model polaganja staviti na raspolaganje. “I sada smo ih sproveli, pre nego što smo ih strategijom predvideli, te su studenti mogli da rade neke delove kolokvijuma na daljinu, neke pripreme za ispite, mogli su za neke ispite čak za 60 odsto da smanje pripreme”, rekao je Šarčević. Za one koji ove godine upisuju fakultet, prijemni ispit za sada ostaje kao što je i planirano, 22. juna.

Isplata rata studentskih i učeničkih stipendija i kredita

Isplata 6. i 7. mesečne rate studentskih kredita i stipendija, studentima visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji za školsku 2019/2020. godinu počela je u utorak, 28. aprila 2020. godine. Mesečni iznos studentskog kredita, kao i studentske stipendije je 8.400,00 dinara. Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za isplatu studentskih kredita izdvojeno je 152.947.200,00 dinara, a za isplatu studentskih stipendija 136.516.800,00 dinara.

Takođe, sutra počinje i isplata 8. mesečne rate učeničkih stipendija i kredita, učenicima srednjih škola  u Srbiji za školsku 2019/2020. godinu. Mesečni iznos učeničke stipendije, kao i učeničkog kredita je 5.400,00 dinara. Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za isplatu učeničkih stipendija izdvojeno je 62.764.200,00 dinara, a za isplatu učeničkih kredita 3.294.000,00 dinara.

Popović: Epidemija pokazala koliko su istraživači bitni za Srbiju

Naša najveća laboratorija za ispitivanje zaraženih korona virusom – „Huo-yan nacionalna laboratorija za molekularnu detekciju infektivnih agenasa Beograd“ otvorena je u Kliničkom centru Srbije, uz pomoć Pekinškog instituta za genomiku, pod okriljem Vlade Republike Srbije. Pekinški institut za genomiku je svetski lider u sekvenciranju genetskog materijala za istraživanje virusa. Najzaslužniji za uspostavljanje veze između tog institua i Vlade Republike Srbije je dr Radoje Drmanac, naš izuzetno uspešan molekularni biolog, ali i uspešan poslovni čovek koji dugo živi u SAD. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović  izjavio je da je ispitivanja uzoraka pacijenata za koje se sumnja da su pozitivni na korona virus počelo u četvrtak, 23. aprila. U njoj su, kao pomoć u borbi protiv epidemije, okupljeni istraživači iz instituta i sa fakulteta, koji su pod okriljem našeg ministarstva. Njih ukupno 45, iz 10 naučnih institucija. Najviše ih dolazi iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, rekao je on.

Državni sekretar istakao je da je Ministarstvo ponosno na ove istraživače, koji su se dobrovoljno angažovali u teškim okolnostima, kao i na njih još bar 40, koji su angažovani u Institutu „Torlak“, Nacionalnoj referentnoj laboratoriji u Batajnici i drugim laboratorijama. Popović je ocenio da je i ova epidemija pokazala koliko su istraživači bitni za Srbiju i koliko je naša nauka razvijena. On je kazao da je primetio neverovatan entuzijazam koji deo naših istraživača u poslednje mesec dana pokazuje u nastojanjima da sistemski pomognu u borbi sa pandemijom. Popović je rekao da, pre svega misli, na rad 22 istraživača sa instituta i fakulteta širom zemlje, koje je Ministarstvo okupilo u radnoj grupi, na čelu sa koordinatorima dr Marinom Soković, pomoćnikom ministra za nauku, i prof. dr Tatjanom Pekmezović, prodekanom za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu.   Oni svakog danas analiziraju najrelevantnije svetske naučne radove i značajne, proverene izvore širom planete. Zatim pripreme i proslede kratku pisanu informaciju, koju svakodnevno šaljemo u kabinet predsednice Vlade i Zdravstveni krizni štab, čiji sam član. To su preporuke koje su veoma često granična istrživanja u nauci i donose najnovije terapije, ali se neke od tih informacija i tih saznanja mogu odmah iskoristiti u aktivnostima naših lekara i uopšte u borbi protiv epidemije. Više tih predloga je prihvaćeno i njihova primena je u toku, što nas takođe čini ponosnim, istakao je Popović. On je ukazao da je kada je reč o osnivanju laboratorije postojala saradnja sa Ministarstvom zdravlja, a da je kompletna laboratorijska oprema stigla iz Kine. O veličini ovog istraživačkog centra govori činjenica da će se raditi minimalno 2.000 testova dnevno, čime se kapaciteti Srbije za testiranje podižu za više od 50%.

Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i koordinator ove laboratorije dr Jelena Begović ocenila je da je sve spremno za početak ispitivanja uzoraka u laboratoriji „Vatreno oko“ i da je početna faza rada uspešno prebrođena. Ona je navela da ceo proces od momenta kada počne ispitivanje uzorka do dobijanja rezultata – traje pet časova.

Automatizovan je najvažniji deo procesa koji kod manuelnog ispitivanja dugo traje. Sada je ceo postupak skraćen i to će nam pomoći da se znatno uveća broj uzoraka koji se obrađuje, kazala je Jelena Begović. Dr Begović objasnila je da velika laboratorija „Vatreno oko“, koja se prostire na 750 metara kvadratnih u svom sastavu ima četiri manje laboratorije. Prema njenim rečima, laboratorija će biti od velike koristi i kada prođe pandemija virusa korona, jer će se koristiti za dijagnostikovanje infektivnih agenasa – virusa i bakterija.

Od 4. maja upis u PU Zrenjanin isključivo elektronskim putem

Upis dece u Predškolsku ustanovu Zrenjanin za narednu školsku godinu, počeće u ponedeljak 4. maja i biće moguć isključivo elektronskim putem, na portalu eUprava Republike Srbije. Kako je objavljeno na sajtu zrenjaninske Predškolske ustanove, biće prihvaćena i prijava elektronskim putem za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite, a nakon završetka vanrednog stanja potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju lično u Predškolsku ustanovu, kojom dokazuju navedeni status. Prijava elektronskim putem nije moguća za roditelje koji nisu državljani Republike Srbije. Za ovako podnete prijave sistem automatski pribavlja podatke iz Matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, tako da roditelji ne treba da pribavljaju ova dokumenta. Upis će trajati do petka, 29. maja.

Dveri: I deci isplatiti pomoć od 100 evra

Član Predsedništva Dveri i predsednik Saveta Dveri za porodicu Radoš Pejović predlaže da se izmeni vladina ureba o isplati 100 evra, tako da ta pomoć uključi i decu. Smatra da treba da se uradi detaljna socijalna karta, sagleda realno stanje svakog pojedinca i da se u pomoć uključe deca, a ne samo punoletni građani. U saopštenju je naveo da najavljena pomoć od 100 evra nije ravnomerno raspoređena i da će deca najviše trpeti zbog toga, a posebno u porodicama sa, na primer, troje, četvoro i više dece, gde će čitava porodica dobiti 100 ili 200 evra.

Gradi se replika rodne kuće Branka Ćopića

U rodnom selu književnika Branka Ćopića Hašanima u opštini Krupa na Uni u toku su radovi na izgradnji replike njegove rodne kuće. Načelnik te opštine Mladen Kljajić je za Srnu rekao da je početak radova ozvaničen 12. marta i da je za prvu fazu Vlada Republike Srpske obezbedila 100.000 KM. Ranije je bilo planirano da bi radovi trebalo da budu završeni do 15. juna. U Hašanima, malom pograničnom selu, pre 105 godina rođen je slavni književnik Branko Ćopić, a prije 36 godina u Beogradu je tragično okončao život skokom s mosta. Prvu književnu nagradu dobio je 1938. godine od Akademije sedam umetnosti za kratku priču, 1939. godine dobio je Rakićevu nagradu, a zatim i nagradu Srpske kraljevske akademije 1940. godine. Njegova antologijska zbirka pripovedaka “Bašta sljezove boje” osvojila je Njegoševu nagradu 1972. godine, a NIN-ovu nagradu za najbolji roman dobio je 1958. godine za delo “Ne tuguj, bronzana stražo”. Od 1968. godine bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Osnovci iz Srbije odabrali najbolji film za mlade u Evropi

Nagrada mlade publike Evropske filmske akademije dodeljena je filmu “Moj brat juri dinosauruse”, a odluku o pobedniku doneo je mladi međunarodni žiri, koji broji više od 2.000 osnovaca iz svih krajeva Evrope, među njima i iz Srbije. Nagrada je dodeljena 26. aprila, na događaju koji je upriličen u online formatu. U pitanju je debitantsko ostvarenje tridesettrogodišnjeg reditelja Stefana Čipanija, koji je svoj prvi dugometražni film zasnovao na autobiografskom romanu Đakoma Macariola. U odabiru najboljeg evropskog filma za mlade učestvovalo je i 75 učenika i učenica iz 28 opština i mesta u Srbiji. Njihov zadatak bio je da odgledaju tri filma koja je nominovala Evropska filmska akademija, sudeluju u grupnim panel diskusijama u kojima su imali priliku da analiziraju filmove i promišljaju o važnim temama koje su u fokusu ovih ostvarenja, a potom i glasaju u skladu sa svojim impresijama i zaključcima.

Na članicu žirija, Lenu Popović, iz Gornjeg Milanovca film je ostavio veoma snažan utisak. “Smatram da treba da budemo zadovoljni sa onim što imamo jer je to nešto što nas čini posebnim. Dečak Đio, koji ima Daunov sindrom je jako srećan, koliko god da je drugačiji. On želi da vidi lepe stvari u svetu i obraća pažnju na to”, kaže Popović.

Vasiliju Jeliću iz Priboja najviše se dopala tema ovog filma. “Za Daunov sindrom sam mislio da je bolest, a film mi je pomogao da shvatim da je to ustvari anomalija i da takvi ljudi mogu da se uklope u neki normalan život. Džek i Đio su me naučili da svima treba ljubav, pažnja, razumevanje i da ne smemo isključiti nekog jer je drugačiji”, kazao je Jelić.

Pored pobedničkog ostvarenja, u trci za ovu prestižnu nagradu našli su se i filmovi “Roka menja svet” (r. Katja Benrat) i “Moje neverovatno leto sa Tes” (r. Stiven Vauterlod). Nagrada mlade publike je zvanična kategorija Evropske filmske akademije od 2012. godine, a ove godine, usled pandemije virusa korona, po prvi put ovaj događaj je organizovan u virtuelnom prostoru. Evropska filmska akademija (EFA), ovaj događaj sprovodi uz podršku najznačajnijih filmskih fondova – Mitteldeutsche Medienfrderung (MDM) i Kreativna Evropa MEDIA programa Evropske unije. U Srbiji se manifestacija organizuje u okviru programa Slobodna Zona Junior, u saradnji sa Filmskim festivalom Slobodna Zona, a pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije.

Deca nacrtala da im najviše nedostaju drugari i bake i deke

Profesori Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, tokom vanrednog stanja posvetili su se istraživačkom radu. Zajedno sa vaspitačima, a uz saglasnost roditelja, sproveli su istraživanje o analizi dečijih crteža na temu epidemije korona virusa. Deca uzrasta od 3 do 7 godina likovnim tehnikama prikazali su šta im najviše nedostaje tokom vremena izolacije. U istraživanje su uključena deca iz kikindskih vrtića, ali i državnih i privatnih predškolskih ustanova iz Kanjiže, Novog Kneževca, Vrbasa, Novog Sada, Beograda, Stare Pazove i Svilajnca: “Ono što deca uglavnom nacrtaju su porodice, u kojima naravno provode svoje vreme, sa maskama i rukavicama. Crtaju i igrališta, svoje drugare, zatim i izgled samog virusa, koji ih verovatno plaši, jer i vide u medijima onaj čuveni prikaz. Poruke koje šalju je da im nedostaje druženje, boravak u vrtiću. Nedostaju im drugari. Imamo i zanimljive crteže, gde vidimo bake i deke, s obzirom na to da bake i deke sada ne mogu da čuvaju decu. Oni im zaista nedostaju. Uglavnom, to su drugari, vaspitači i igrališta”, kaže Angela Mesaroš Živkov, direktorka Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. Istraživanje i dalje traje, a radovi se mogu poslati do 30. aprila.

Šijanov recital o Miljkoviću na kanalu FCS

Posetioci youtube kanala Filmskog centra Srbije od 24.aprila mogu da pogledaju ostvarenje „Branko Miljković: Pohvala svetu“, u režiji našeg proslavljenog reditelja Slobodana Šijana. Ovaj poetski recital snimljen je 1976. godine filmskom tehnikom na 16mm traci, a rađen je za dramsku redakciju Televizije Beograd. U to vreme su bili veoma popularni takozvani „poetski recitali“ od kojih su neki snimani u studiju, elektronskim kamerama u sistemu, a neki filmskom kamerom. „Jedan od prvih poslova koje sam radio za dramski program bila je emisija Sunce te čuva o Vasku Popi. Pohvala svetu bila je druga emisija tog tipa koju sam radio i bila je o Branku Miljkoviću. Imao sam zadovoljstvo da sarađujem sa Mikijem Manojlovićem i Radom Đuričin koji su recitovali Miljkovićeve stihove. Recitali su smatrani koskom, većina je smatrala da se u toj formi ne može bog zna šta napraviti. Međutim, meni su ta dva recitala ipak omogućila da radim sa glumcima polusatnu formu i da sa dramskom redakcijom nastavim saradnju i kasnije snimim četiri-pet srednjemetražnih igranih filmova”, priseća se Slobodan Šijan rada na ovom ostvarenju.

Šijan, reditelj kultnih ostvarenja „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“ i „Davitelj protiv davitelja“, počeo je krajem 2019. godine snimanje svog novog filma „Budi Bog s nama“. Novi film proslavljenog srpskog reditelja nastaje kao koprodukcija Srbije (Gargantua films), Hrvatske (Maksima film i Jaako dobra produkcija), Slovenije (Studio Virc), Crne Gore (Artikulacija film), Češke (Sirena film), Bugarske (Čučkov braders) i Rumunije (Mikrofilm). Projekat ovog filma podržan je od Filmskog centra Srbije i programa „Medija – Kreativna Evropa“. Od 19. marta 2020. godine do danas, na jutjub kanalu Filmskog centra Srbije je svakog dana predstavljen po jedan film naših autora, u širokom dijapazonu koji obuhvata igrane, dokumentarne i animirane naslove u trajanju od po nekoliko minuta, pa do dugometražnih formi. Od pretprošlog petka započelo je i predstavljanje kratkih filmova naših proslavljenih autora, debitantskim filmom Gorana Markovića “Bez naziva”, da bi u narednom terminu bio objavljen i “Pas Hrstka” Gorana Paskaljevića. U dosadašnjoj ponudi našla su i se ostvarenja autora mlađe i srednje generacije, kao što su Stefan Ivančić, Katarina Koljević, Milica Tomović, Vladimir Tagić, Mladen Kovačević, Mihajlo Dragaš, Ognjen Glavonić, Boris Mitić, Dejan Petrović, Balša Đogo, i drugi

Početkom maja izrada epidemiološke studije

Premijerka Ana Brnabić izjavila je juče  da će Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 4. maja početi izradu epidemiološke studije o prokuženosti na uzorku od 7.000 domaćinstava u Srbiji. Brnabić je na sednici skupštine, koja je počela minutom ćutanja, čime je odata pošta svim građanima koji su preminuli od posedica korona virusa, kazala da je Srbija započela domaću proizvodnju testova na antitela. “To će raditi Institut za primenu nuklearne energije”, rekla je Brnabić i dodala da će prvi testovi biti spremni u roku od mesec dana. Prema njenim rečima, u ovom trenutku više zemalja je zatražilo podršku od Srbije, ukoliko budemo imali dodatne količine testova na antitela. “Srbija je u boljem položaju nego bogatije i razvijenije zemlje”, rekla je Brnabić. Premijerka je na sednici kazala i da je vrednost humanitarnih letova oko dva miliona evra.

Preminuo akademik Zelenović, prvi predsednik Vlade Srbije

U ponedeljak 27. aprila je u 92. godini preminuo akademik prof. dr Dragutin Zelenović. Zelenović je rođen 1928.godine u Sirigu. U svojoj bogatoj i plodonosnoj karijeri bio utemeljivača industrijskog inženjerstva u našoj zemlji, a 1991. godine bio je izabran za predsednika Vlade Republike Srbije. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada, Medalje zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordena rada i drugih visokih priznanja. Mesto i vreme sahrane akademika Dragutina Zelenovića, biće naknadno objavljeni.

Vremeplov: Sporazum o pridruživanju EU

Na današnji dan  29. aprila 2008. godine Evropska unija je potpisala sa Srbijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Vremeplov: Srpska književna zadruga

U Beogradu su srpski pisci i naučnici 29. aprila 1892. godine osnovali Srpsku književnu zadrugu, čiji je prvi predsednik bio Stojan Novaković, a potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj, koji je izradio i njen amblem. Prva objavljena knjiga bila je “Život i priključenija” Dositeja Obradovića. Zadruga je osnovana u zgradi Srpske kraljevske akademije, tada Brankova 15.

Vremeplov: Svetski dan igre

Svetski dan igre 29. april, ustanovio je Unesko 1982. godine, a ugledajući se na svetsku praksu, UBUS svake godine poziva domaćeg eminentnog umetnika iz oblasti umetničke igre da pošalje poruku igračima, ljubiteljima igre i javnosti o lepoti i značaju ove umetnosti.

Vremeplov: Umro Borivoje Karapandžić

Borivoje Karapandžić, publicista, literata, istoriograf. Karapandžić koji je, uz Lazu Kostića, bio verovatno najplodnije pero srpske emigracije preminuo je 29. aprila 2011. godine. Kao politički emigrant napustio je Srbiju 1944. i od 1950. živeo je u Klivlendu, SAD. Osim pisanja, bio je aktivan i u crkvenom životu srpske emigracije, i kao poverenik manastira Hilandar, manastira Ravanica i drugih. Objavio je više od 30 knjiga, i redovno je objavljivao u nizu srpskih emigrantskih listova, poput “Amerikanskog Srbobrana”, “Glasa kanadskih Srba”, “Iskre”. Nosilac je priznanja za životno delo grada Klivlenda, bio je počasni član Udruženja književnika Srbije, nosilac ordena Svetog vladike Nikolaja.

Vremeplov: Rođen Poenkare

Francuski matematičar, fizičar i filozof  Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativiteta rođen je 29. aprila  1854. godine. Objavio je više od 500 matematičkih radova, izučavao je analitičku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematičku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Džejmsa Maksvela, matematičke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: “Nauka i hipoteza”, “Vrednost nauke”, “Nauka i metoda”, “Nove metode nebeske mehanike”.

Vremeplov: Oslobođen Dahau

Na današnji dan  29. aprila 1945. godine američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile najstariji nemački koncentracioni logor Dahau, koji su nacisti osnovali 1933. U njemu je ubijeno oko 70.000 ljudi, uključujući 6.000 Srba (i drugih Jugoslovena).

Vremeplov: Rođen Takamoto

  Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu kao i likova porodice Kremenko rođen je na današnji dan  29. aprila 1925. godine. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova “Pepeljuga”, “Petar Pan”, “Lunja i Maza”, “101 dalmatinac” i “Porodica Kremenko”. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu “Strangers in the Night”. Za pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

Vremeplov: Rođen Zubin Mehta

Na današnji dan  29. aprila 1936. godine rođen je indijski dirigent i violinista Zubin Mehta, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Karijeru profesionalnog dirigenta započeo je nastupima u Jugoslaviji i Belgiji.

Vremeplov: Umro Hičkok

Engleski filmski režiser Alfred Hičkok umro je na današnji dan  29. aprila 1980. godine. Bio je autor kriminalističkih filmova, majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta (“Čovek koji je suviše znao”, “Nevolje sa Harijem”, “Vrtoglavica”, “Ptice”, “Psiho”).

Ombudsman pokrenuo postupke zbog zlostavljanja devojčice u Sremskoj Mitrovici

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupke kontrole rada pojedinih organa povodom slučaja koji se pojavio u medijima, o navodnom zlostavljanju deteta u hraniteljskoj porodici. Na osnovu saznanja iz medija da je devojčicu iz Sremske Mitrovice silovao njen hranitelj, Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici, navodi se u saopštenju iz kabineta zaštitnika građana. Ista procedura preduzeta je i prema Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Sremskoj Kamenici, kao i prema pokrajinskom Sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, dodaje se. Nakon utvrđenih činjenica, ističe se, javnost će biti obaveštena o saznanjima i eventualnim daljim merama.