GCE 2020: Obrazovanje za sve i u vreme sukoba i katastrofa
Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) održava se ove godine od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Nažalost, ovogodišnja GNA obeležena je neplanskom borbom protiv planetarne pošasti izazvane pandemijom KOVIDA-19 o kojoj pišemo u posebnom saopštenju, a u nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve.
Sukobi i prirodne katastrofe sve značajnije određuju ishode obrazovanja. U mnogim regionima, konflikti eskaliraju i uticaj se oseća kroz raseljavanje porodica i nastavnika, uništavaju se školski objekti, vladini sistemi ne funkcionišu na celoj teritoriji, prisutni su brutalni direktni napadi na škole, učenike i nastavnike. Šta više, neke vlade koriste pretnje sukobima i katastrofama za povećanje vojnih budžeta, između ostalog i na račun troškova obrazovanja. Prirodne katastrofe, uključujući klimatske promjene i epidemije bolesti, mogu imati ozbiljne posledice, u smislu uništavanja resursa, poremećaja odnosa i raseljavanja. Katastrofe imaju posebno negativan uticaj u zemljama sa lošim državnim sistemima, gde je posebno izražen uticaj okolinskih događanja pa izbijanje bolesti može biti duboko i trajno. Rezultat sukoba ili prirodne katastrofe za posledicu imaju da mnoga deca postaju invalidna, što može ugroziti njihov pristup kvalitetnom obrazovanju. Države u konfliktu, slabe države ili regije pogođene katastrofama i bolestima trebaju posebne pristupe i ciljane finansijske podrške da bi se osiguralo da obrazovanje, koje i samo po sebi, predstavlja ključni doprinos izgradnji mira, u toku i nakon sukoba stekne otpornost i bude u stanju da nastavi svoju misiju. Potrebno je, u periodima sukoba ili prirodnih katastrofa da budžeti za obrazovanje budu ne samo zaštićeni, već i povećani, da škole, učenici i nastavnici budu zaštićeni su od napada, militarizacije i nesigurnosti, da bi obrazovni sistemi izgradili otpornost na katastrofe i da se mogu prilagoditi posledicama sukoba i katastrofa.
GCE pokret je dugo bio duboko zabrinut zbog lošeg kvaliteta obrazovanja u mnogim zemljama, o čemu svedoče ponovljene rezolucije GCE o ovoj temi tokom njene dvodecenijske istorije. Unatoč jasnim obavezama koje sežu barem do Jomtiena 1990. godine, mnoge vlade nisu uspele da uspostave finansiranje i politike neophodne za stvaranje kvalitetnog obrazovanja, koje uključuje dobro obučene, profesionalne nastavnike, odgovarajuće nastavne planove i programe, potrebnu infrastrukturu i opremu, te sigurna i inkluzivna okruženja za učenje. Poseban problem je neuspeh da se obezbedi dovoljan, broj dobro obučenih i motivisani nastavnika, sa jasnim i ravnopravno raspoređenim strukturama za njihov profesionalni razvoj. Ove praznine objašnjavaju činjenicu da je danas više od sto miliona dece u školi bez učenja, koja ne znaju ni čitati ni pisati, bez mogućnosti da usvajaju složeniji skup veština, vrednosti i znanja koja su integralni deo kvalitetnog obrazovanja, a to ih može spečiti da kasnije dođu do dostojnog rada ili budu odgovorni građani koji će se zalagati za održiv razvoj, kulturu mira i ljudska prava. Ovi nedostaci su poslednjih godina doveli do mnogo više diskusija o kvalitetu obrazovanja, ali je previše sistema prihvatilo za budućnost opasan reduktivni koncept kvaliteta, usredsređen na ishode čitanja i pisanja, a još uže na povećano testiranje kao ključ intervencije za poboljšanje kvaliteta. To može poslužiti da se iskrivljuju ishodi koje obrazovanje nastoji postići i gubi stvarna svrha obrazovanja. GCE shvata da obrazovanje nije samo priprema mladih ljudi da polažu testove, ili da se zaposli. Umesto toga, kvalitetno obrazovanje treba jasno definisati u smislu da obrazovanja podržava razvoj svih pojedinaca, služi izgradnji kritičkih i političkih veština, prepoznavanju različitosti identiteta, ciljeva i potreba, kao i da pomaže da se izgradi ravnopravniji i pravedniji svijet. Takođe je potrebno da se praktično usredsredi na intervencije koje će pružiti takvo obrazovanje, uključujući, suštinski, efektivne i sveobuhvatnu obuku profesionalnih nastavnika iz pedagogije, upravljanja učionicama, prava deteta i uključivanje, kao i na drugim ključnim inputima. Ovo bi takođe trebalo da obezbedi veći naglasak na fokusiranje na druge društveno-ekonomske teme, kao što su siromaštvo ili prehrana na sveobuhvatan način. Štaviše, mora se obratiti više pažnje na jednakost u kvalitetu, pošto sistemi u kojima neki učenici imaju dobro obučene nastavnike, pristup IKT, odlične materijale za učenje i široke kurikulume, dok drugi nemaju ništa od toga, doprinose nejednakosti društva.
GCE: Uloga civilnog društva u pandemiji COVID-19
Ovih dana, uoči Globalne nedelje akcije 2020. planirane od 26. aprila do 2. maja primili smo cirkularno pismo GCE koje su potpisali Samuel Dembel, predsednik Odbora GCE i Refat Sabbah, predsednik Svetske skupštine GCE koje prenosimo u celosti. „GCE, kao globalni pokret, želi da izrazi svoju solidarnost sa onima koji su najviše pogođeni i da potvrdi našu posvećenost da podržimo vas i vaše članove u ovim strašnim vremenima. Želimo da vas ohrabrimo da delite svoja iskustva i ideje, tako da svi možemo imati koristi učeći jedni od drugih i osigurati da zajedno ostanemo jaki. Obezbedili smo ovu platformu i ovu poruku putem e-pošte za sve nas da delimo, ažuriramo ili postavljamo bilo kakva pitanja, predloge ili informacije koje želite da delite na mreži“, kaže se u dopisu GCE.
„Kao pokret, podržavamo odluku mnogih vlada da zatvore škole, napominjući da je i bez toga preko 800 miliona dece i mladih lišeno prava na obrazovanje. Ipak, trebali bismo biti budni i nastaviti podizati svest o sledećim pitanjima“, poručili su Dembel i Sabbah.
„Trenutna kriza je prilika da se potvrdi osnovna uloga organizacija civilnog društva (OCD) kao ključnog partnera u vanrednim situacijama. Moramo osigurati da se obrazovanje u slučajevima kriza globalno shvati ozbiljno i da novi scenariji i planovi za vanredne situacije budu spremni da odgovore nivou izazova. Rešenja poput učenja na daljinu treba istražiti, prilagoditi potrebama vašeg konteksta i različitim mogućnostima učenika“, kaže se u saopštenju.
„Takođe vas ohrabrujemo da imate aktivnu ulogu u promociji zdravstvene svesti i obrazovanja, kao i u širenju informacija koje služe za podizanje nivoa zdravstvenih praksi i promena ponašanja. Takođe i za psihosocijalne i emocionalne aktivnosti podrške roditeljima i deci“, kažu Dembel i Sabbah.
„Posebno želimo da zahvalimo svima vama za vaš trud i nastavnicima širom sveta koji stoje na čelu trenutne krize. Oni će biti ključni za osiguranje prava na obrazovanje za sve, a o njihovoj kreativnosti zavisiće pronalaženje rešenja za učenje na daljinu u teškim kontekstima“, poručili su nam lideri GCE.
Kovač: Besplatno, javno, kvalitetno i inkluzivno obrazovanje za sve
„Postoji izražena i snažna volja miliona ljudi širom sveta da podrže zahteve za besplatnim, javnim, kvalitetnim i inkluzivnim obrazovanjem za sve. U digitalnom dobu takođe je važno imati alate i načine za masovnu upotrebu društvenih mreža, odnosno omogućiti i onima koji ne mogu da hodaju ulicama da učestvuju u akciji i tako da Akciju podrže svi“, rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS. „NSPRV je godinama usamljena sindikalna organizacija u Srbiji uporna u obeležavanju Globalne nedelje akcije za obrazovanje, ali uporna i da ove godine to učini vodeći računa o okolnostima u kojima se nalazi zemlja i obrazovni sistem. Ovo je i prilika da se podsetimo dokle smo stigli u realizaciji Ciljeva održivog razvoja (SDGs) i za nas u prosveti najvažnijeg Cilja 4 „Osigurati inkluzivno i jednakokvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve““, kaže prof. Zdravko Kovač.
„Što se tiče realizacije Cilja 4 napredak je vidljiv, ali … uprkos značajnom napretku u pristupu obrazovanju i učešću u obrazovanju tokom proteklih godina“, kaže prof Kovač i podseća da još uvek:
– 262 miliona dece i omladine uzrasta od 6 do 17 godina nisu u školi, a više od polovine dece i adolescenata nije usvojilo ni minimalne standarde čitanja i znanja iz matematike.
– U 72 zemlje, prema poslednjim podacima, otprilike 7 od 10 dece uzrasta 3 i 4 godine prešlo je prag u najmanje tri od sledećih domena: pismenost i matematika, fizički razvoj, socijalno-emocionalni razvoj i učenje.
– U 2015. godini, procenjeno je da 617 miliona dece i adolescenata osnovnoškolskog i nižeg srednjoškolskog uzrasta širom sveta (više od 50 odsto) nije ostvarilo ni minimum nivoa znanja iz čitanja i matematike. Od toga je oko dve trećine pohađalo školu, ali nije učilo u učionici ili je napustilo školu.
– Oko 750 miliona odraslih, od čega su dve trećine žene, ostalo je nepismeno u 2016. Polovina nepismenog stanovništva živi u Južnoj Aziji, a četvrtina u podsaharskoj Africi.
– Mnogo zemalja u razvoju i dalje nema osnovnu infrastrukturu i pogodnosti za pružanje efikasnog okruženja za učenje. Podsaharska Afrika suočena je sa najvećim izazovima: na osnovnom i nižem srednjem nivou manje od polovine škola ima pristup električnoj energiji, internetu, računarima i zdravoj pijaćoj vodi.
– Sredstva ODA za stipendije u 2017. iznosila su 1,3 milijardu dolara. Australija, Francuska, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i institucije Evropske unije obezbedile su ukupnog gotovo dve trećine ovog iznosa.
– Globalno gledano, došlo je do neznatnog napretka u procentu nastavnika koji predaju u osnovnim školama, tačnije, on stagnira na oko 85 procenata (2015. god). Procenat stručnih nastavnika je najniži u subsaharskoj Africi (64%).
„Brze tehnološke promene predstavljaju mogućnosti i izazove, ali okruženje za učenje, kvalitet nastavnika i kapaciteti obrazovanja nisu dorasli zadatku. Stoga su potrebni usmereni napori za poboljšanje rezultata učenja tokom celoživotnog ciklusa, posebno za žene, devojke i marginalizovane grupe u ranjivim sredinama“, kaže Kovač.
Gutereš o SDGs: Potreban snažniji, brži i ambiciozniji odgovor
„Svima je jasno da je potreban mnogo snažniji, brži i ambiciozniji odgovor kako bi se postigla socijalna i ekonomska transformacija koja je potrebna za postizanje Ciljeva 2030. godine. Iz analize dosadašnjeg napretka znamo šta funkcioniše. Stoga ovaj Izveštaj ističe područja koja mogu postići napredak u svih 17 SDG; finansiranje, elastičnost, održive i inkluzivne ekonomije, efikasnije institucije, lokalne akcije, bolja upotreba podataka i korišćenje nauke, tehnologije i inovacija sa većim fokusom na digitalnu transformaciju. U svemu što radimo moramo osigurati da izbor politika ne ostavlja nikoga isključenim i da nacionalni napori budu podržani efikasnom međunarodnom saradnjom, zasnovanom na posvećenosti diplomatiji i sprečavanju kriza. Samit SDGs-a, samit o klimatskim akcijama i drugi ključni sastanci koji su održani u Njujorku u septembru 2019. godine pružaju liderima priliku da svet vrate na pravi put i započnu deceniju povratka ljudima i planeti. Pravo je vreme za akciju i moramo delovati odmah“, rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Vrtići u Srbiji počinju sa radom 11. maja, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu prosvete. Odluku o tome je doneo Krizni štab. Na sastanku u utorak 28.aprila dogovorenoje da će svi protokoli biti jasno definisani na narednom sastanku u četvrtak. “Vrtići počinju sa radom 11. maja, s tim što ćemo pokušati da jaslene grupe dece krenu kasnije. Danas na sastanku smo dogovarali mere i protokole i direktori će dobiti jasna uputstva po kojima će morati da se radi. Sve će precizno biti definisano u četvrtak”, navedeno je u saopštenju sa sastanka.
Popuštanje mera i povratak na posao, roditeljima je doneo glavobolju više – ne mogu da se oslone na bake i deke u čuvanju dece, jer su stariji posebno ugrožena kategorija, pa im je informacija o radu vrtića jako važna. Epidemiolozi su izneli jasan stav da nisu za otvaranje predškolskih ustanova pre 1. juna, jer su kolektivi pogodno mesto za širenje virusa. I zaposleni u vrtićima traže od nadležnih da jasno definišu obavezujuće mere i procedure kojih će se pridržavati kada se vrtići otvore. Sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja u pismu Ministru prosvete tražio je da im se razjasni da li se vrtići otvaraju za svu decu ili samo za one kojima se roditelji vraćaju na posao i ko će praviti listu proriteta. Vaspitači su tražili i jasne smernice koliko dece može biti prisutno za rad u malim grupama, da li će i za decu biti obavezno nošenje maski, kako će na to oni reagovati… Dilema je i kako održati socijalnu distancu među decom , koliko puta dezinfokovati prostore i materijale, da li će im biti obezbeđeno dovoljno sredstava za dezinfekciju… https://www.youtube.com/watch?v=Utavetv0tos&feature=emb_logo
Šarčević: Đaci u junu u klupama zbog “male mature” i popravljanja ocena
Onlajn predavanja za osnovce i srednjoškolce biće završena do kraja maja, što znači da nema potrebe za masovnim povratkom u škole, već je plan da se one otvore u junu za polaganje male mature i popravljanje ocena, uz poštovanje svih mera zaštite, rekao je danas za Tanjug ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. “Nemamo potrebu da decu vraćamo u škole. Nema masovnog povratka u školu i učionice od 30 učenika i nastavnika, nema povratka u amfiteatre, te masovne opcije smo završili na jedan kvalitetan način – prebacivanjem celokupnog obrazovnog sistem na onlajn nastavu”, rekao je Šarčević. Sa završetkom onlajn predavanja, dodaje on, završeno je 80 odsto posla, a onda, kaže, ostaje manji deo posla – zaključivanje ocena, održavanje male mature i matura srednje škole.
Što se tiče đaka od prvog do četvrtog razreda tu je posao završen, navodi Šarčević, jer će im ocene biti zaključene kroz formativne vidove ocenjivanja. “Mi smo formativne ocene usvojili u velikom delu. Ocenjivanje je kroz pravilnik modifikovano da bi bilo po zakonu, kao što je i pravilnik po kalendaru takođe u izradi izmene kako bi dobio zakonski sklad”, kaže Šarčević.
Kada su u pitanju đaci od petog do osmog razreda, poželjno je, poručuje ministar, da deca u dogovoru sa nastavnicima dođu u školu kako bi popravili pojedine ocene, ali uz, naglašava, poštovanje svih mera zaštite. Navodi da će osnovci dolaziti po želji, jer se njima, dodaje Šarčević, ocene mogu zaključivati i bez zadnjeg kvartala.
Ministar savetuje učenicima koji su imali jedinice da obavezno dođu i poprave ocene i dodaje da će, čak i ako se ustanovi da učenik nije napredovao, dobiti ponovo za nekoliko dana šansu da popravi ocenu. Takođe, naglašava, ostaje i avgustovski rok, ali je preporuka ministra da ocene poprave u junu kada već imaju šansu. “Učenici prvog, drugog i trećeg razreda srednje škole imaće na raspolaganju sličnu proceduru kao đaci od petog do osmog. Maturanti srednjih škola imaju manje procedure, a to je da odbrane maturske radove pred komisijom u bezbednim uslovima”, kaže Šarčević.
Kada su u pitanju mali maturanti, dodaje Šarčević, procedura je nešto složenija, te ministar savetuje đacima da početkom juna dođu u školu kako bi se upoznali sa popunjavanjem testa za malu maturu. To će biti prilika, kaže ministar, da đaci vide tipove zadataka, jer su, objašnjava, kroz onlajn mogli da vide zatvorene tipove zadataka, a na maloj maturi bude uglavnom više otvorenih tipova zadataka. “Bilo bi poželjno da se provežba na dobrom uzorku… Škole će dobiti uputstva šta radi direktor, a šta psiholozi, pedagozi, domari, tetkice… Dežurstva su ozbiljna stvar, direktor škole će biti glavni dežurni, a ostale poslove će prepustiti svojim saradnicima”, objasnio je Šarčević.
Ministar objašnjava da je popravljanje ocena i malu maturu moguće održati u školama, jer će se učenici u grupi od po pet ili šest raspoređivati po učionicama, nosiće zaštitu – maske i rukavice, a prostorije će se redovno dezinfikovati. Kaže da će škole biti snabdevene dezinfekcionim sredstvima, a dezinfekcija će se vršiti svakog dana, odnosno nakon svakog prisustva učenika i profesora. Ukoliko epidemiološka situacija bude povoljna, mala matura verovatno će se održati 17, 18. i 19. juna, uz moguća mala pomeranja. “Sve možemo da pričamo uslovno, jer i epidemilozi navijaju za otvaranje škola od 1. juna, ali ako škole ne otvaramo za nastavu, onda ne mora u školu da dođe 800 učenika, već pojedinačno u malim grupama, razvučeni po čitavom objektu uz velika dežurstva nastavnika”, zaključio je Šarčević.
Prijemni ispiti za fakultete planirani za 22. jun
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je da su prijemni ispiti za fakultete planirani za 22. jun, a da veliki maturanti imaju obavezu da odbrane maturske radove sredinom juna. “Ono što će biti drugačije za upis na fakultete jeste da je mnogo više budžetskih mesta nego što ih studenata upiše. Napravili smo analizu upisa poslednje tri godine. Dali smo predlog da se preusmere budžetska mesta na nešto što je aktuelnije”, rekao je Šarčević. “Mali maturanti će imati sve modele koji su bili na prethodnim maturama, uživo naravno. Na probnim testovima su bila sva pitanja zatvorenog tipa, da im olakšamo malo. Početkom juna ćemo ih pozivati da vide kako se popunjavanju formulari, kako izgledaju otprilike otvorena pitanja”, rekao je Šarčević za B92. Ministar je ocenio da je obrazovni sistem spreman za povratak dece u škole, ali je istakao da je bitna spremnost roditelja.
On je kazao da postoji potreba da se određeni delovi obrazovnog sistema uključe u proces rada zbog dece čiji roditelji moraju da rade. “Da neko ne bi vodio decu kod dede i babe ili nema para da plati za čuvanje deteta, moramo napraviti tu vrstu dogovora i sa time su se složili epidemiolozi”, rekao je Šarčević i ponovio da se od 11. maja otvaraju predškolske ustanove.
Najavio da će javnosti u četvrtak izneti detalje u vezi sa otvaranjem vrtića, kao što je njihovo radno vreme, ko sme da dovodi i odvodi dete…navodeći da se na posao vraćaju skoro svi vaspitači. Ministar je istakao da je preporuka struke da deca ne moraju da nose zaštitnu opremu. “Mi ćemo da obezbedimo opremu i napravićemo pet velikih punktova za sve ustanove”, rekao je on.
Naglasio da će insistirati na odgovornosti direktora. “U smislu da je on glavni dežurni i da svi procesi počinju i završavaju kod njega. On je taj koji ima autoritet da kaže učitelju, đaku, roditelju, čistačici ‘izvini ti to, ti radiš ovo’. Ja ću to strašno kontrolisati. U zakonu stoji da ja njih mogu da smenim”, rekao je Šarčević.
Govoreći o prelasku na elektronsku upravu, Šarčević smatra da ne treba porediti Srbiju sa Skandinavijom, Korejom, Singapurom i zemljama koje su daleko odmakle u tom procesu, ali je istakao da naša zemlja može da se poredi sa Vijetnamom, koji je šesti na PISA testu i sa zemljama koje su napravile veliki napredak, kao Poljska. “To su velike i celokupne reforme, one nisu parcijalne. Mi smo uspeli da dobijemo oko 30 miliona evra za obuku nastavnika. Mi smo 50.000 nastavnika obučili za nove metodologije nastave”, rekao je Šarčević. Napomenuo je da je nastava na daljinu tek bila planirana u strategiji, a da smo je već sada radili “na uzorku cele države”.
Predlog kvota za upis na fakultete uskoro na Vladi
Završni predlog kvota za upis na fakultete za sledeću školsku godinu je u Ministarstvu prosvete, tačka na predlog biće stavljena na sastanku sa Konferencijom univerziteta Srbije, a u roku od nedelju dana taj predlog će ići na odluku Vlade Srbije, rekao je Šarčević. U izjavi za Tanjug ministar je naveo da u odnosu na prošlu godinu ima izmena u kvotama za upis na fakultete, pre svega što se, kaže, na nekim fakultetima nudi više budžetskih mesta nego što se studenti interesuju.
Struke koje nisu popularne među studentima, navodi Šarčević, jesu geodetska, pravna, a i interesovanje za pedagogiju nije veliko, dok se za poljoprivredu polako “budi”. Međutim, dodaje ministar, interesovanje za Medicinski fakultet, Stomatološki fakultet, FON i ETF sve više raste. “Izmena kvota nije samo formula, uzeli smo metod, napravili analize, onda smo gledali šta je interes države, a to su fundamentalne nauke, pojačavanje grana gde je potrebno radne snage, i, naravno, nije samo reč o povećavanju kvote, već sa tim morate povećati i prostor i uslove”, naveo je Šarčević. Zbog toga država, kaže, trenutno realizuje izgradnju nekoliko novih zgrada fakulteta u koje je će biti uloženo 100 miliona evra.
Šarčević je podsetio da je Ministarstvo prosvete, u saradnji sa Konferencijom univerziteta i Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje, krajem prošle godine formiralo radnu grupu koja je imala zadatak da analizira upis na studentskim programima i za strukovne i za akademske studije. Ta radna grupa, dodaje ministar, primetila je da “ima dosta lufta” i da se negde nudi više budžetskih mesta nego što je potrebno. “Izmene podrazumevaju preraspodelu mesta, tako na primer, ako je veće interesovanje za medicinske struke ili za IT, onda tu povećavamo kvote, međutim, ne smemo da diramo kvote onih fundamentalnih nauka”, objasnio je Šarčević. Dodao je da će se za one struke koje su deficitarne, dati nova kvota.
Kon: Polako sa vraćanjem u normalu, vrtići posebna priča
Ekonomija je ta koja sada vrši pritisak, bez ekonomije ćemo propasti, upozorio je epidemiolog Predrag Kon i najavio da će Krizni štab u utorak izdati nove preporuke za preduzeća i delatnosti koje tek počinju sa radom. Kon je rekao da je do sada struka “diktirala zabranu kontakata, a sada diktira ekonomija”, ocenivši da život mora da se vrati u normalu, ali uz najmanji mogući rizik od zaraze. On je istakao da je prvo i osnovno da se obezbedi bezbedan prevoz ljudi do posla, a zatim socijalna distanca u svim firmama.
Kako je naveo, sve kompanije moraju da obezbede mere i uslove za bezbedan rad zaposlenih, “kako znaju i umeju”. “Ovo je veliki izazov za sve uslužne delatnosti da ispune sve zahteve. Oni treba dosta toga da urade. Prvo, sada je u prvom planu prirodno provetravanje, ventilacioni sistemi nisu prednost. Treba ih isključiti, mogu da povećaju mogućnost širenja virusa”, rekao je Kon. Naglasio je i da su neophodne dezobarijere, mali sunđeri natopljeni dezinfekcionim sredstvima. “Tu se gazi pre ulaska u objekat. Mora da postoji dezinfekcija ruke, kao i zaštitna oprema. Dezinfekcija pre i posle posla su obavezni. Ne može da bude više osoba u jednoj prostoriji. Svi mora da budu udaljeni oko dva metra”, rekao je Kon. On je dodao da bi voleo da nije došlo do pojave novih žarišta u Vlasotincu i Negotinu, ali je ocenio da “svakako izlazimo iz epidemijskog talasa”. “Ovo su samo pokazatelji šta bi se desilo da je virus slobodno cirkulisao. On bi lako i brzo ušao u Gerontološke centre. Sada smo u situaciji da se vraćamo u život polako. Imamo to opterećenje da smo navikli da nemamo kontakte, i to se menja”, rekao je Kon.
Kon smatra da moraju da se ponovo odvijaju sportske delatnosti i otvore parkovi, ali, kako je naglasio, postepeno. Za gradski prevoz je rekao da neće funkcionisati kako smo do sada navikli, a kada je reč o vrtićima, istakao je da postoje 35 tačaka koje moraju da se ispoštuju. “Onaj ko dovodi dete mora da ga dovodi sa zaštitnom opremom, deca idu odmah na dezinfekciju, mora da postoji dezobarijera. Nema dovođenja dece u vrtić sa infekcijama. Svako mora da bude svestan da može da naruši zdravlje drugih. Deca sa respiratornim problemima ne treba da idu u vrtić. Ovo nije opasno za decu, ali jeste opasno za bake i deke i možda za roditelje”, rekao je Kon.
Težak zadatak za sve roditelje i vaspitače pred polazak u vrtić
S obzirom na to da se sve veći broj građana vraća polako na posao, sve je veća potreba da se otvore predškolske ustanove, posebno jer epidemiolozi i dalje smatraju da je veoma riskantno da ih čuvaju bake i deke. Roditelji predškolaca, pogotovo oni koji rade, željno iščekuju da vrtići ponovo počnu sa radom. Čeka se odluka i preporuka Kriznog štaba i dok se to ne dogodi, roditelji na razne načine ispunjavaju deci vreme, kako bi im što brže prolazili dani ograničenog kretanja. Do polaska u vrtiće svi treba da pripremimo decu za novi način života, novi način ophođenja, na novi odnos prema svemu što je tu negde oko nas, ali da nikako ne uspostavimo socijalnu distancu jedni prema drugima, smatra predsednica Udruženja vaspitača Beograda Ljiljana Dragutinović. U razgovoru za TV Prvu, ona navodi da deca moraju da se pripreme da redovno peru ruke, da nije potrebno da sve dodiruju i stavljaju u usta, što će sa bebama biti posebno teško. “To će biti izazov za sve nas da ih naučimo, a da ne narušimo ono što je naša profesija, bez uvođenja vojničke discipline. Takođe, teže će biti manjoj deci da se uklope, jer su starija nekako više u toku sa situacijom”, ističe Dragutinovićeva.
Pandemija utiče i na digitalni sektor u Srbiji
Kompanije i startapovi u digitalnom sektoru u Srbiji posebno su pogođeni pandemijom korona virusa, a prve posledice COVID-19 su pad prihoda, smanjenje zarada i manji broj novih pozicija za zapošljavanje, kaže programski direktor za obrazovanje u Inicijativi “Digitalna Srbija” Nemanja Đorđević. To su, kako navodi za Tanjug, osnovni zaključi analize te inicijative pod nazivom “Skener digitalne privrede”, a koja je anketirala više od 300 predstavnika domaćih digitalno orijentisanih kompanija. “Sudeći po sajtovima Infostuda, IT pozicije su manje pogođene, a razlog nije veća tražnja tehnoloških kompanija, već broj oglasa za IT pozicije u kompanijama iz tradicionalnih sektora. To nam govori da, u trenutnim okolnostima, tehnologija unosi dramatične i nepredvidive promene u sve sektore privrede”, navodi Đorđević i napominje da ćemo morati da sačekamo kraj polugodišta kako bismo bolje razumeli lekcije iz pandemije.
Na pitanje kako su tehnologija i inovacije uticali na privredu i tržište rada, Đorđević kaže da je samo u SAD 3,3 miliona ljudi podnelo zahtev za osiguranje od nezaposlenosti što je, kako napominje, skoro pet puta više nego tokom poslednje ovakve krize osamdesetih godina prošlog veka. Pandemija je, ocenjuje, ubrzala one procese koje su se već odvijali. “Sada kada su nam fizički kontakti otežani do izražaja dolaze komunikacije i transakcije koje mogu brže da se prilagode virtuelnom okruženju (nastava i učenje na daljinu, online kupovina) ili oni poslovi koji nam pomažu da prebrodimo krizu (zdravstvo, obrada i analiza podataka, razvoj specijalizovanih softvera). Kroz celu istoriju inovacije pomažu ljudima da unaprede proizvodnju, bilo da su vremena mirna ili se borimo sa problemima svetskih razmera. Trenutno se četvrtina IT kompanija u Srbiji bavi nalaženjem rešenja koja bi pomogla u borbi protiv COVID-19”, navodi Đorđević.
Inače, u Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda, od 10. do 15. avgusta će biti održana Međunarodna letnja škola za mlade, za koju je prijavljivanje moguće do 30. maja, a čija je tema “Buduće veštine za održivost radnog mesta: Priprema za tranziciju”. Nevezano za taj događaj, upitan kako mladi mogu da se pripreme na buduće promene i da li su u prednosti u odnosu na starije, Đorđević kaže da razlike nema i da mladi moraju da uče o savremenom svetu kao i odrasli, ako ne i više. “To što je neko rođen u digitalnom okruženju ne daje samo po sebi posebnu prednost, mada nudi drugačije prilike. Potrebno je da obezbedimo novim generacijama platforme i uslove koji će im pomoći da izgrade sopstvene identitete i koji će im dati priliku da učestvuju u stvaranju budućnosti kakvu žele. Najbolja oprema za nepredvidivo tržište rada jeste kvalitetno obrazovanje”, naglašava Đorđević.
Dodaje da nema pouzdanog uputstva koje će nekog dovesti “od škole do posla” jer je, kako navodi, sve teže zamisliti šta će biti budućnost za nekoga ko danas polazi u školu. “Zato mi više ne možemo da imamo desetogodišnje obrazovne strategije i rigidne programe u našim obrazovnim institucijama, naši školski planovi moraju da predviđaju različite moguće ishode. Nama je potrebno fleksibilno obrazovanje, ono koje se menja u skladu sa brzim potrebama društva, ono koje ume da se samoreguliše, da odgovori na stvarne probleme”, kaže Đorđević.
Sada tokom COVID-19 pandemije, kako ocenjuje, vidi se da je nužno za istim stolom okupiti zdravstvene radnike i statističare, programere i dobre menadžere, političare i druge eksperte.
“Škole i fakulteti treba da nas spreme baš za takav svet u kome nećemo imati od koga da prepišemo rešenje i gde će se više vrednovati iskustvo greške i dolaska do odgovora, od besprekornih ponavljanja poznatih rezultata”, navodi Đorđević.
Vremeplov: Rođen Gaus
Jedan od najvećih, nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor opservatorije u Getingenu rođen je 30. aprila 1777. godine. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi i višoj geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je njegovim imenom – Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je “gaus” (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu jedinica koristi oznaka “tesla” (skraćeno T). Dela: “Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas”, “Theoria motus corporum coelestium”.
Vremeplov:Milanski edikt
Na današnji dan 30. aprila 313. godine Rimski car Konstantin I Veliki izdao je Milanski edikt kojim je legalizovano hrišćanstvo u Rimskom carstvu.
Vremeplov:Rođen Jaroslav Hašek
Češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana “Doživljaji dobrog vojnika Švejka” rođen je na današnji dan 30. aprila 1883. godine.
Vremeplov: Osnovan Jugoslovenski odbor
U Parizu je na današnji dan 30. aprila 1915. godine osnovan Jugoslovenski odbor, organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobađanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.
Vremeplov:Ubijeno 13 studenata univerziteta u Bakuu
Na današnji dan 30. aprila 2009. godine ubijeno je 13 lica, a 15 ranjeno kada je neidentifikovani napadač otvorio vatru na studente univerziteta u Bakuu, Azerbejdžan.
Nemačka: Škola se protivi nošenju maski
Jedna škola u nemačkom gradu Jeni protivi se uvođenju obaveze nošenja maski tokom nastave, zbog čega je podnela žalbu sudu Portparol suda u Geri naveo je da će sud po hitnom postupku razmatrati taj slučaj. Očekuje se stav gradskih vlasti, a sud bi mogao početkom iduće nedelje da odluči. Jena je od 4. maja uvela obavezu nošenja maski u školama i tokom nastave, a đaci ne moraju da je nose samo za vreme pauze na otvorenom. Inače, pokrajinske vlasti Tiringije naložile su obavezu nošenja maski, ali ne i za vreme nastave. Uredba pokrajine predviđa nošenje maske u pauzama i za vreme prelazaka iz učionica. Ministar obrazovanja Tiringije Helmut Holter kritikovao je već odluku gradskih vlasti koje su uvele još strožije pravilo, ističući da to negativno utiče na stanovništvo.
U Francuskoj obavezne maske u prevozu i srednjim školama
U Francuskoj će biti obavezno nošenje maski u javnom prevozu i srednjim školama od 11. maja kada počne ublazavanje restriktivnih mera, najavio je premijer Eduard Filip. Prvo će početi da rade vrtići, postepeno će početi da se otvaraju osnovne, pa srednje škole, a đaci stari od jedanaest do petnaest godina moraće da nose zaštitne maske. Jaslice će takođe raditi, ali će u grupama biti najviše desetoro mališana.
Da li je švedski pristup problemu pandemije ispravan?
Za razliku od velikog broja evropskih zemalja, Švedska se odlučila za prilično liberalan pristup kada je reč o naporima za suzbijanje širenja pandemije COVID-19, pa su restriktivne mere malobrojnije i blaže u odnosu na one u drugim državama. Dobrim delom i zbog toga, broj preminulih od COVID-19 u Švedskoj je znatno viši i prema statistici univerziteta “Džon Hopkins” to je više od 22 umrlih na 100.000 stanovnika. Poređenja radi, u susednoj Danskoj taj odnos je tek nešto iznad sedam, u Norveškoj i Finskoj manje od četiri, a u Češkoj, zemlji sa sličnim brojem stanovnika kao Švedska, dvoje je umrlih na 100.000 stanovnika, ali su tamo i restriktivne mere daleko strože, navodi CNN.
Krajem marta, potpisnici jedne peticije zatražili su da vlada preventivne mere dovede u sklad sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, da strogo ograniči društvene kontakte i značajno poveća kapacitete za testiranje na korona virus. Pokušaj stvaranja “imuniteta krda”, na način na koji se to dešava tokom epidemije gripa, uživa nizak stepen naučne podrške, navedeno je takođe u peticiji. Međutim, švedske vlasti negiraju da je njihova strategija stvaranje “imuniteta krda”. “Švedska deli zajedničke ciljeve sa svim ostalim zemljama, a to je spasavanje ljudskih života i zaštita javnog zdravlja”, rekla je ministarka za zdravstvo i socijalna pitanja Lena Halengren.
Ipak, jedan švedski stručnjak smatra da naučnici u njegovoj zemlji većinom nisu naročito glasno izricali svoj sud o pitanju postizanja “imuniteta krda” baš zbog toga što veruju da bi takav pristup možda bio uspešan. Stroge restriktivne mere služe jedino poravnavanju krive koja pokazuje rast broja slučajeva zaraze, što ne znači da ti slučajevi nestaju, već da su samo vremenski pomereni, kaže on. “Niko u Švedskoj, kao ni bilo ko igde drugde, ne zna šta je najbolja strategija – to će pokazati vreme”, kazao je za CNN taj naučnik.
