Alibi za izbore: U četvrtak bez vanrednog stanja i policijskog časa
Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je u nedelju uveče da će se u sredu na skupštini naći predlog za ukidanje vanrednog stanja, što znači da bi u četvrtak Srbija mogla biti vraćena u redovno stanje.
GCE: Pristup podacima i informacijama u obrazovnom sektoru
Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je u znaku pandemije KOVIDA-19 od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Sa našeg sajta možete preuzeti Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu (→Dokumenta), a u nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve.
Prikupljanje i pristup podacima i informacijama u obrazovnom sektoru je sve više u fokusu GCE i njene finansijske politike. Trenutno su, globalni razvojni akteri uključujući i UN i Globalno partnerstvo za obrazovanje (GPE), veoma zainteresovani za ideju „revolucije podataka“ u obrazovnom sektoru. Ipak, u isto vreme, neke vlade i dalje posvećuju vrlo malo resursa i pažnje istraživanju i prikupljanju podataka i širenju informacija. Kako se to menja i kako je važno da civilno društvo prepozna da ovo nije samo tehničko, već političko pitanje, jer ono što se meri je ono što privlači pažnju. Šta više, kada se radi o testiranju finansijskih uloga, na primer, čin naglašavanja određenih metrika može imati za posledice ogroman narušavajući efekat ne samo na nacionalnu politiku i finansiranje obrazovanja, već i na učionicu i školsku praksu. Ovo stvara potrebu da se civilno društvo uključi u rasprave oko prikupljanja podataka i merenja, da bude pitano o razvoju i korišćenju resursa, kao i o drugim indikatorima (kvalitetu obrazovanja, pravičnosti u obrazovanju, itd.) koji mogu pomoći u informisanju i podsticanju obrazovnih politika na putu ka ostvarivanju prava na obrazovanje i da se protive preteranom oslanjanju na metrike koje promovišu reduktivno razumevanje složenih pitanja obrazovanja (kao što je kvalitet), kao i da budu aktivni sa podacima koje prikupljaju udruženja i građani, a koji vode kvalitativnijim istraživanjima i širem obimu nalaza.
Međunarodna naučna konferencija u formatu saradnje „17+1“
„U organizaciji Instituta za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka održana je video konferencija „Iskustva i perspektiva saradnje Kine i zemalja CIE tokom COVID-19 epidemije“, saopštilo je 3. maja Ministarstvo prosvete. Na konferenciji, Republiku Srbiju predstavljao je Institut za međunarodnu politiku i privredu, prvi Regionalni centar za upravljanje projektima u formatu saradnje „17+1“ Inicijative „Pojas i put“. Direktor Instituta, prof. dr Branislav Đorđević predstavio je naučnicima iz Kine i deset zemalja Centralne i Istočne Evrope dosadašnja iskustva Srbije u borbi protiv Korona virusa, naglasivši svu zahvalnost narodu i rukovodstvu NR Kine na nesebičnoj stručnoj, moralnoj i materijalnoj pomoći. Video konferencija, prva takve vrste u navedenom formatu saradnje od počekta borbe protiv Korona virusa, realizovana je uz punu podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
U narednom periodu o nastavku školske godine
Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković izjavio je 30. aprila da će u narednom periodu razmatrati o nastavku školske godine za osnovce i srednjoškolce, kao i za nastavu na fakultetima. Odgovarajući na pitanja novinara na konferenciji u Palati Srbija rekao da je da su na Kriznom štabu do sada donete odluke vezane za rad predškolskih ustanova i nižih razreda, odnosno produženog boravka dece od prvog do četvrtog razreda. “Još nikakva odluka nije doneta vezana za nastavak školske godine za osnovce i srednjoškolce, a samim tim i za nastavu na fakultetima”, rekao je Gojković.
Kako je najavio, to će se u narednom periodu analizirati i u zavisnosti od epidemiološke situacije procenjivati. On je to rekao odgovarajući na konstataciju novinara da je ministar prosvete Mladen Šarčević najavio da će se studenti već od sledeće nedelje vraćati u studentske domove i pitanje da li se razgovaralo o tome kako će taj povratak izgledati u studentskom centru u Nišu, gde su sada smeštena 164 zaražena. S tim u vezi, naveo je da će jedan od uslova za boravak studenata u studentskim domovima svakako biti da se studentski domovi isprazne od pacijenata koji se trenutno tu nalaze i da se po svim higijenskim merilima i epidemiološkim protivmerama taj prostor osposobi za boravak studenata.
Vrtići i produženi boravak u školama od 11. maja
U naredni ponedeljak, 11. maja, treba da počnu sa radom i vrtići i moraće da se poštuju propisanih 35 mera, a roditelji će, ukoliko ne budu imali zaštitnu opremu kada dovode decu u vrtić, zajedno sa decom biti vraćeni kućama. Osim socijalne distance i nošenja zaštitne opreme, jedna od osnovnih mera da će sva deca morati da imaju potvrdu pedijatra da su zdrava.
“Čitanjac, igranjac” sa Jasminkom Petrović
Jasminka Petrović, spisateljica za decu i mlade, sa više od 30 knjiga iza sebe, spada u one kojima je vreme izolacije bilo inspirativno za mnoge aktivnosti kojima je pokrenula dečju maštu i radoznalost i podstakla druženje svih članova porodice. U prvim danima izolacije zbog virusa korona ona je sa svojom sestrom Bojanom Lukić pokrenula interaktivni edukativni serijal pod nazivom „Čitanjac, igranjac“. Cilj im je bio da deci ponude zabavan i edukativan sadržaj kojim će ispuniti vreme provedeno u kući. Serijal je prvenstveno namenjen deci uzrasta od pet do dvanaest godina, ali u njemu podjednako može da uživa čitava porodica. „Već duže vreme planiram da napravim neki interaktivni program za decu preko mog YouTube kanala, ali ta akcija nikako nije dolazila na red. Dobra strana izolacije je to što nam omogućava da konačno postanemo gospodari svog vremena. Pokrenula sam s prijateljima „Čitanjac, igranjac“ kako bih dokazala svoju teoriju da knjige i igra spasavaju svet“, istakla je Petrovićeva.
„Čitanjac igranjac“ je osmišljen tako što ona čita delove iz svojih knjiga, a Bojana Lukić smišlja kreativne zadatke. Nakon što odgledaju video koji traje između pet i deset minuta, deca kreću u izradu zadatka povezanog sa odgovarajućom knjigom – potrebno je da postave sto za ručak, da naprave vrt od papira, zvezdano nebo ili da smisle svoju igru memorije. Na svakih desetak dana autorke naprave virtuelnu izložbu od pristiglih radova. U Švajcarskoj je ovu emisiju preporučila Internacionalna biblioteka kako bi deca s našeg govornog područja takođe imala mogućnost da uživaju u čitanju i igranju. Do danas je snimljeno dvadesetak epizoda koje se mogu pogledati na Jutjub kanalu Petrovićeve ili na njenoj FB stranici. Među knjigama koje su predstavljene najviše je onih u izdanju Kreativnog centra „Kaži teti dobar dan“, „Riba ribi grize rep“, „Baštovanov san“, „Moja rodbina“, „Od čitanja se raste“, „Bonton“ i „O dugmetu i sreći“.
U okviru projekta „Uz priču je lakše“, koji je pokrenut kako bi se pomoglo najmlađima da lakše prebrode ostanak kod kuće zbog pandemije virusa korona u Srbiji, glumci i glumice, voditelji i voditeljke pričaju deci priče, viceve, recituju i pevaju pesme. Među mnogim poznatim ličnostima je i Petrovićeva, koja je nedavno deci pročitala odlomak iz svoje knjige „Samo za tvoje uši“, u izdanju Kreativnog centra. Tu zanimljivu priču za čitaoce početnike o dečaku Luki, strahu i ušima koje su napravile džumbus u vasioni ilustrovao je Dobrosav Bob Živković.
Otvoren konkurs festivala Videomedeja za umetnike i volontere
Međunarodni video festival Videomedeja će se održati u periodu od 8. do 10. oktobra na više lokacija u Novom Sadu. Svi ljubitelji video umetnosti će moći da uživaju u programskom delu festivala koji će i ove godine činiti najnovija i inovativna umetnička dela iz sveta savremene video umetnosti. Konkurs je otvoren od 1. aprila i trajaće do 15. juna 2020. godine, a prijave za volontiranje su otvorene do 1. septembra 2020. godine. Umetnik može da prijavi više radova. Kao i prethodnih godina Udruženje za video umetnost Videomedeja traži nove umetničke radove iz sledećih kategorija i audio-vizuelnih medija: Projekcije: video umetnost, kratki filmovi, digitalne animacije. Medijski projekti: medijske instalacije, intervencije u izložbenom prostoru, napredne tehnologije u umetničkoj praksi, interaktivna umetnost u svim oblicima i formatima: robotski objekti, virtuelna stvarnost, net i projekti društvenih medija, audiovizuelni nastupi. Pored toga, bilo bi nam veoma drago da primimo predloge od urednika i producenata/distributera za netakmičarski revijalni deo programa.
Međunarodni video festival Videomedeja je jedinstvena manifestacija koja već 24 godine okuplja značajne internacionalne i regionalne umetnike, ali i one koji do sada nisu imali priliku da budu vidljivi u ovoj praksi. Kroz svoj program festival je ugostio i predstavio veliki broj umetnika, kustosa, teoretičara, kritičara, medijskih aktivista, producenata, a neki od njih su Marina Gržinić, Milica Tomić, Dunja Blažević, Andrea Arnold, Marina Abramović, Zoran Naskovski, Jan Schuijren, Luke Fowler, Oleg Kulik, Erwin Olaf. Festival je formirao jednu od većih arhiva u Evropi, sa preko 5000 video radova iz čitavog sveta. Ove godine po izboru selektora najkvalitetniji radovi biće prikazani u okviru programa, u takmičarskoj video selekciji i u okviru izložbe (instalacije). Od početka održavanja, festival je prepoznat od strane mnogih institucija poput Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu informisanje i odnose sa verskim zajednicama, gradske uprave za kulturu grada Novog Sada kao i mnogobrojnih institucija i organizacija u zemlji i inostranstvu sa kojima je uspostavljena dugogodišnja saradnja. Više informacija o samom festivalu zainteresovani mogu pronaći na http://videomedeja.org.
Obeležen Dan Biblioteke Matice srpske
Dan Biblioteke Matice srpske obeležava se od 2016. godine svečanom akademijom. Vezuje se za 28. april (po novom kalendaru) 1864. godine, kada je imovina Matice srpske, zajedno sa knjigama iz njene biblioteke predata vlasniku parobroda Napredak Jovanu Foroviću za prenos u Novi Sad. Povodom Dana BMS ustanovljena je i Nagrada Zlatna knjiga BMS. Nagrada se dodeljuje za doprinos bibliotekarstvu i bibliografskom radu istaknutog naučnika, književnika ili umetnika. Nagradu može dobiti istaknuti naučnik, književnik ili umetnik ako ima svoju zadužbinu u Biblioteci Matice srpske. Nagradu čini povelja i zbornik radova sa okruglog stola o dobitniku. Prvi dobitnik nagrade je akademik Predrag Piper. Leureati nagrade, u narednim godinama, bili su Radovan Beli Marković, Svetislav Božić i Lazar Čurčić. Na svečanim akademijama povodom Dana BMS uručivane su i jubilarne zahvalnice.
Dan Biblioteke Matice srpske, 28. aprila, obeležen je u vanrednim uslovima: Kratkim obraćanjem upravnika Biblioteke Matice srpske, Selimira Radulovića, na sajtu i Fejsbuk stranici Biblioteke; Elektronskom prezentacijom o Biblioteci Matice, od nastanka 1826. do 2020 (kratak istorijat i pregled rada); 3. Elektronskom prezentacijom “Prva razmena knjiga Matice srpske s Ruskom akademijom nauka” i 4. Objavljivanjem, na svakih sat vremena, po jedne pesme najistaknutijih srpskih pesnika na Fejsbuk stranici Biblioteke.
Biblioteka Matice srpske, najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka u Srba, utemeljena je u Pešti 1826. godine, u okrilju književnog društva Matice srpske, osnovanog s ciljem da omogući izlaženje časopisa Letopis Matice srpske, pokrenutog 1824. za 1825. godinu, i knjiga na srpskom jeziku. Najraniji pomeni o bibliotečkoj delatnosti u Matici srpskoj javljaju se u zapisnicima Matice srpske iz 1830. godine, kada je Matica srpska uputila poklone Narodnom muzeju u Pešti, Carskoj biblioteci u Beču, Narodnoj biblioteci u Pragu i Imperatorskoj ruskoj akademiji nauka u Sanktpeterburgu. Poklone su činile sveske Letopisa i prve knjige u izdanju Matice srpske. Od navedenih institucija jedino je Ruska akademija uzvratila dar, 1832. godine. Zajedno sa Ruskom akademijom i Atanasije Stojković, profesor Harkovskog univerziteta i stalni član te Akademije, poslao je pet svojih knjiga na ruskom jeziku.
Sveske Letopisa Matice srpske, prve knjige, koje je Matica srpska objavila i pokloni iz Rusije, činili su početni fond Biblioteke Matice srpske. Naziv Biblioteka Matice srpske prvi put se pominje u obraćanju Save Tekelije na sednici Srpskog opštestva u Pešti, u hramu Svetog Đorđa, 1836. Sednica je održana u crkvenoj opštini pri Hramu Sv. Georgija, pošto se Sava Tekelija 1836. pripremao da osnuje Tekelijanum, zavod za školovanje Srba u Pešti. On je tada izrazio želju da u zgradi koju bude kupio bude mesta i za Maticu, ako joj se odobri rad, ali svakako za Biblioteku.
Četrnaestog avgusta po starom kalendaru 1838. doneta je odluka da se Biblioteka otvori za javnost. Tom Odlukom “Opredeljeno jest Biblioteku i to javnu MS imenujemu zavesti u koju će svaki najpače Slavjanin budi koga narečija i kolena sin bio svobodan pristup imati i knjige čitati moći.” Vest o osnivanju Biblioteke Matice srpske objavljena je u Srpskim narodnim novinama Teodora Pavlovića u Pešti, 27. avgusta iste godine. Značajnije bogaćenje fonda Biblioteke Matice srpske i njeno ubrzanije i organizovanije uređenje može se pratiti od 1841. godine. Kao budimski episkop Platon Atanacković poklonio je Biblioteci Matice srpske 787 knjiga iz svoje lične biblioteke zajedno sa katalogom. Knjige episkopa Platona Atanackovića predstavljaju prvu veliku zbirku dospelu u Biblioteku Matice srpske.
Posle smrti Save Tekelije, 1842. godine, ispoštovana je njegova poslednja želja da njegove knjige pripadnu Tekelijanumu, zavodu za školovanje srpske mladeži u Pešti i da se stave pod upravu Matice srpske. Biblioteka Save Tekelije, najveća privatna biblioteka u Srba u 18. veku, sa oko 4000 knjiga, preneta je u Tekelijanum marta 1843. godine. Biblioteka Platona Atanackovića i lična biblioteka Save Tekelije predstavljaju prve velike zbirke koje je Biblioteka Matice srpske dobila. Sa njima je Matičina biblioteka postala najznačajnija biblioteka u prvoj polovini 19. veka. U seriji Katalog legata Biblioteke Matice srpske od 1995. do 2004. objavljeni su katalozi biblioteke Platona Atanackovića, Save Tekelije i Tekelijanuma, ukupno pet tomova, sa oko 10.000 kataloških jedinica.
U prvim decenijama rada naročite zasluge za njen razvoj imaju Jovan Subotić, Jovan Đorđević i Jovan Radonić. Biblioteku je 1842–1843. stručno uredio književnik Jovan Subotić, koji je prema njenim knjigama u Letopisu Matice srpske pripremao i objavljivao prvu srpsku tekuću bibliografiju. Jovan Đorđević je 1858–1859, kao i Đuro Daničić u Narodnoj biblioteci u Beogradu, predložio koncepciju Biblioteke Matice srpske kao nacionalne biblioteke Srba u Ugarskoj, zasnovane na tome da Biblioteka Matice srpske treba da prikuplja sve srpske knjige i novine, zatim slovenske knjige i od neslovenskih one koje govore o Srbima. Oformio je i novi katalog i nabavio prvi pečat za Biblioteku.
Zajedno sa Maticom, Biblioteka je preseljena 1864. u Novi Sad, gde je smeštena u dom Platona Atanackovića (Platoneum). Ovim preseljenjem Matice srpske, otpočelo je novo doba Matice srpske i njene Biblioteke. Istoričar Jovan Radonić, bibliotekar od 1899. do 1905, postavio je u Pravilima Biblioteke principe planskog popunjavanja, zaštite i korišćenja knjiga i periodike i dao osnovnu postavku kataloga.
Posle Drugog svetskog rata Biblioteka se intenzivno i svestrano razvijala. Godine 1948. postala je Centralna biblioteka Vojvodine i počela je da prima obavezni primerak svih štampanih stvari iz Srbije. Od 1958. je samostalna ustanova. Od 1965. do raspada Jugoslavije prima jugoslovenski obavezni primerak i funkcioniše kao jedna od osam jugoslovenskih nacionalnih biblioteka. Od 2008. prima i čuva obavezni primerak sa teritorije Republike Srbije. Osnivanjem Univerziteta u Novom Sadu 1960, obavlja i funkcije univerzitetske biblioteke. Godine 1985. u Biblioteci Matice srpske osnovan je Referalni centar Vojvodine, 1989. započeta je elektronska obrada publikacija. Kada je uspostavljena uzajamna katalogizacija 2003, elektronskog katalog BMS postaje osnovni i većinski deo Virtuelne biblioteke Srbije. U elektronskom katalogu Biblioteke Matice srpske preko 1.5000.000 zapisa.
Biblioteka Matice srpske danas ima preko 4.000.000 knjiga i drugih publikacija. Zbirke se popunjavaju obaveznim primerkom, kupovinom, razmenom sa 320 institucija u 54 zemlje, poklonom i depozitom FAO i UNESKO i svake godine povećaju se za oko 50.000 publikacija.
Poseduje veoma vrednu zbirku rukopisnih knjiga, najbogatije zbirke srpskih knjiga XV– XIX v. i srpskih periodičnih publikacija XVIII–XIX v., kao i mnogobrojne retke knjige. Najstarija knjiga jeste Matičin apostol iz XIII v., pisan na pergamentu. Posebnu kulturno-istorijsku i muzejsku vrednost imaju biblioteke celine, lične biblioteke i biblioteke ustanova i društava, koje sadrže preko 100.000 knjiga.
U laboratorijama i radionicama Odeljenja zaštite publikacija obavljaju se konzervacija i restauracija stare i retke knjige, mikrofilmovanje i knjigovezačka zaštita publikacija.
Publikacije se koriste u sedam čitaonica, a naručivanje i zaduživanje moguće je i elektronskim putem. U Biblioteku se godišnje učlani oko 4000 čitalaca, koji u toku godine koriste više od 50.000 publikacija.
Od 2011. na sajtu BMS postoji Digitalna BMS, koja danas sadrži preko 1.500.000 digitalizovanih stranica publikacija. Dugogodišnji je član Međunarodnog saveza biblioteka i bibliotečkih udruženja (IFLA) i Međunarodne federacije za dokumentaciju (FID).
Biblioteka Matice srpske objavljuje tri serije kataloga svojih raritetnih zbirki – Ćirilske rukopisne knjige BMS, Katalog starih i retkih knjiga BMS, Katalog legata BMS, zatim ediciju Katalog posebnih zbirki BMS, tekuću Bibliografiju knjiga u Vojvodini, Godišnjak Biblioteke Matice srpske, knjige u edicijama Tragovi i Posebna izdanja, kataloge izložbi, Vodič, zbornike sa Tribine Savremeni čovek i savremeni svet, svoje glasilo Vesti i dr.
Na Fejsbuk stranici postavljaju se tekstovi koji promovišu knjigu i čitanje, najavljuju i prate aktuelna dešavanja u Biblioteci. Korisnicima je omogućena usluga Pitajte bibliotekara BMS.
Biblioteka Matice srpske je nosilac Vukove nagrade (1966), Nagrade “Milorad Panić Surep” (1992), Ordena Svetog Save drugog stepena, koji joj je dodelio Sveti Sinod Srpske Pravoslavne crkve (2019) i drugih priznanja.
Univerzitet u Kragujevcu radi na softveru za praćenje virusa korona
Na Univerzitetu u Kragujevcu u toku je izrada softvera – komjuterske simulacije, koja za cilj ima da simulira šta se događa u pacijentu koji je zaražen virusom korona i da predvidi šta će se sledeće desiti i kako će se virus širiti, kako bi se doktorima pomoglo pri lečenju takvih pacijenata.
Kako je ispričao rektor Nenad Filipović za Tanjug, ideja za taj softver je pre svega bolje razumevanje širenja virusa, na koji način deluje, kojim zakonima se širi i kako da se to predvidi. “To je kompjuterska simulacija koja pokušava da simulira šta se zaista događa u pacijentu”, kazao je Filipović, dodajući da se simulacijom pokušava doprineti boljem razumevanju razvoja bolesti. Na žalost, ova bolest je dosta nepoznata, kaže Filipović i navodi da su u radu sa kliničarima videli da u roku od pet ili sedam dana, a kod nekih pacijenata i u par sati, razvoj bolesti od potpuno čiste situcije i kliničke slike dolazi do teške kliničke slike i smrtnih ishoda.
Kako u izradi ovog softvera sarađuju sa Hravardom, za šta im, kako kaže Filipović, s obzirom na dugogodišnju saradnju, nije bio potreban neki specijalni poziv, sa kolegama sa tog univerziteta pokušavaju da putem naučnih metoda pronađu metodologiju razvoja bolesti i na taj način predvide sta će se dešavati. “Mislimo da koncept radi, probali smo na jednostavnim primerima i mislim da ćemo uskoro moći da kažemo koliko je sistem pouzdan, otprilike za mesec, dva dana”, kazao je Filipović.
Rektor kragujevačkog Univerziteta kaže i da je u Srbiji ta inicijativa već prepoznata i navodi da su iz kabineta premijerke Ane Brnabić dobili veliku pomoć u tom smislu da će pokušati da odrade sve to na nivou cele zemlje. Filipović napominje da ideja kompjuterskih simulacija nije nova, kao i da već dugo postoji u industriji. Kako navodi, simulacije se koriste u automobilskoj industriji i služe da ne morate da slupate 50 automobila kako bi videli gde će da pukne nešto, nego vidite na kompjuteru i probate razne varijante. “Slično je i ovde, naravno daleko složenije jer čovekov organizam nije baš automobil, ima mnogo više parametara i nepoznanica, ali to je u konceptu glavna ideja”, naglašava.
Metode koje se koriste unutar same simulacije su veoma složene, navodi Filipović i dodaje da se ne mogu izvršavati na običnim računarima, laptopovima, već da za njih koriste taklozvane super računare, odnosno računare velikih performansi. Da bi sve to uspeli da urade moraju da imaju veliki broj podataka koje dobijaju od kliničara. “Osim podataka, važno je da od kliničara dobijemo i njihovo znanje koje mi pokušavamo da uvedemo u kompjutersku simulaciju i da probamo da napravimo model koje će da predviđa šta će za određenog pacineta dalje da se dešava”, ističe Filipović.
U timu koji radi na izradi softvera, kako kaže Filipović su naučnici i istraživači iz svih oblasti koje pripadaju prirodnim naukama, a među njima je i Miloš Ranić student doktorksih studija na Fakultetu inženjerskih nauka na Univerzitetu u Kragujevcu i mladi istraživač na projektima Republike Srbije. Njegov posao trenutno, kada je u pitanju izrada softvera, jeste obeležavanje slike pacijenata koje dobijaju od Kliničkog centra u Kragujevcu. “Potrebno je da obeležimo zdravi deo pluća koji ne boluje od korone, da izvršimo klasifikaciju pacijenta prema procentu pluća koji nedostaje na snimcima, a koji je na snimcima izražen belinom ili nedostacima. Mi težimo da obeležimo slike da se vidi samo zdrav deo i da na osnovu tih slika zapravo klasifikujemo pacijente prema tom procentu oštećenja”, ispričao je Ranić za Tanjug.
Na Mašinskom u Beogradu razvijaju prototip respiratora
Stručnjaci sa Mašinskog i Medicinskog fakulteta u Beogradu, uz podršku Inovacionog centra Mašinskog fakulteta, razvili su prototip alternativnog respiratora, koji će, kada bude završen, moći da bude korišćen u urgentnim situacijama. – Reč je o alternativnom respiratoru koji funkcioniše na principu automatizovanog ambulantnog balona, što je istovremeno i jedna od njegovih prednosti u odnosu na postojeća rešenja bazirana na turbinskim kompresorima. Naime, ambulantni balon se može koristiti i sa ručnim pogonom, što je od velike koristi u urgentnim situacijama (na primer pri nestanku električne energije) kao i pri redovnom transportu pacijenata – objašnjava za Danas Žarko Mišković, docent na Mašinskom fakultetu.
On dodaje da je uređaj koncipiran tako da je u potpunosti prilagodljiv različitim dimenzijama i tipovima ambulantnog balona, namenjenih različitim kategorijama pacijenata. Uređaj moguće koristiti i kod nesvesnih i kod svesnih pacijenata, koji sami pokušavaju da dišu). Jedan od ključnih razloga zašto je upravo ambulantni balon uzet kao osnova za razvoj novog uređaja je činjenica da je takva oprema odavno standardizovana i već decenijama je sastavni deo medicinskih kompleta za prvu pomoć u hitnoj pomoći i medicinskim ustanovama.
Na pitanje kada će uređaj biti završen i da li će početi njegova proizvodnja, Mišković kaže da je ovo još uvek prototip i da svakako ima prostora za dalja poboljšanja. – Nakon toga je potrebno verifikovati uređaj prema zahtevima odgovarajućih direktiva, a potom i klinički ispitati. Očekujemo da će alternativni respirator biti završen u najskorije vreme. Za sada ima puno zainteresovanih za njegovu proizvodnju, koji u ovom trenutku pažljivo procenjuju njegovu isplativost, dostupnost potrebnih komponenti i mogućnosti za optimizaciju proizvodnog procesa – ističe Mišković.
Studenti prave vizire
Od početka vanrednog stanja studenti Mašinskog fakulteta prave vizire koje poklanjaju medicinskim ustanovama širom Srbije. Inicijativa je potekla od studenata Mihaila Petrovića, Uroša Letunice, Nikole Raičevića, Nikole i Miloša Petrašinovića, koji su došli na ideju kako da se za samo 10 minuta napravi zaštitna maska za lice. Uz pomoć pojedinaca i društveno odgovornih kompanija i podršku uprave Mašinskog fakulteta do sada je podeljeno više od 6.000 vizira.
Rođen Karl Marks
Na današnji dan 5. maja 1818. godine rođen je nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom “Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode”. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u “Rajnskim novinama”, čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro. Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru “Manifest Komunističke partije”. Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz kapitalnih dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: “Prilog jevrejskom pitanju”, “Prilog kritici Hegelove filozofije prava”, “Kritika Hegelove filozofije državnog prava”, “Ekonomsko-filozofski rukopisi”, “Teze o Fojerbahu”, “Nemačka ideologija” (sa Engelsom), “Sveta porodica” (sa Engelsom), “Beda filozofije”, “Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850”, “Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte”, “Građanski rat u Francuskoj”, “Kapital – kritika političke ekonomije”.
Vremeplov: Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama
Na inicijativu Alijanse za bezbednost pacijenata Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u 182 zemlje sveta i oko 22 000 zdravstvenih ustanova obležava se 5. maj – Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama.
Vremeplov:Rođen Petar Konjović
Na današnji dan 5. maja 1883. godine rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Petar Konjović, rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Muzikološkog instituta. Inspirisao se narodnim motivima i učvrstio je nacionalni smer u srpskoj muzici. Dela: opere “Knez od Zete”, “Vilin veo”, “Koštana”, “Seljaci”, zbirke solo pesama “Moja zemlja”, “Lirika”, knjige “Stevan Mokranjac”, “Miloje Milojević”, “Knjiga o muzici”.
Vremeplov:Svetski dan babica
Danas 5. maja je i Međunarodni dan babica. Iako se bave izuzetno teškim poslom, ginekološko- akušerske sestre kažu da je on najlepši i među najodgovornijim poslovima na svetu. Od 1992 godine obeležava se svetski dan babica i to sa ciljem da se skrene pažnja na značaj te profesije, jer kažu da je upravo ključ budućnosti u rukama babica zato što su one direktno odgovorne za zdravlje majke i novorođene dece.
Vremeplov: Rođen Seren Kjerkegor
Na današnji dan 5. maja 1813. godine rođen je danski filozof Seren Kjerkegor, rodonačelnik filozofije egzistencijalizma, nazvan “Kopenhaški Sokrat”. Nasuprot filozofskoj tradiciji, posebno prema sistemu filozofije Fridriha Hegela, razvio je specifičan filozofski stav. Prema njegovom učenju, za egzistenciju nema sistema, jer je ona nemir, strepnja, očajanje, doživljaj greha – uvek odnos, a ne kategorijalno postojanje. Dela: “O pojmu ironije sa stalnim osvrtom na Sokrata”, “Ili-ili”, “Pojam strepnje”, “Bolest na smrt”, “Dnevnik”, “Stadijumi na životnom putu”, “Filozofske mrvice”.
Vremeplov:Rođen Henrik Sjenkjevič
Na današnji dan 5. maja 1846. godine rođen je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. Svetsku slavu stekao je istorijskim romanima. Dela: romani “Quo vadis”, “Ognjem i mačem”, “Potop”, “Pan Volodijovski”, “Bez dogme”, “Porodica Polanjeckih”, “Kroz pustinju i prašumu”, zbirka pripovedaka “Skice ugljenom”.
Prisustvo virusa i u domovima za decu
Zaključno sa nedeljom 3. maja prisustvo virusa do sada je potvrđeno i u domovima za decu i omladinu ”Duško Radović” u Nišu, Sremčica u Beogradu, prihvatilištu za starije u Beogradu, centrima za porodični smeštaj i usvojenje u Beogradu i Nišu, Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, Domu za smeštaj lica ometenih u razvoju Blace-Trbunje, kao i Domu za lica mentalno ometena u razvoju u Tutinu.
Virus u Srbiji još aktivan, u Novom Sadu obolelo petoro dece
Korona virus je u Srbiji još aktivan, a u Novom Sadu petoro dece pozitivno je na COVID-19. Prema najnovijim podacima, u Srbiji su potvrđena 102 novoobolela od korona virusa, preminula su još četiri pacijenta. U Kliničkom centru Vojvodine se od kovida 19 trenutno leči 56 osoba, a u Opštoj bolnici u Pančevu 81 pacijent.
U Dečijoj bolnici u Novom Sadu od korona virusa leči petoro dece i sva su u dobrom opštem stanju, prenosi “Blic”. Od toga, na mehaničku ventilaciju je u KCV priključeno pet, a u pančevačkoj bolnici dva pacijenta, saopštila je Pokrajinska vlada.
Tiodorović: Pozvaćemo na testiranje oko 7000 građana
Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je da će testiranje kolektivnog imuniteta na novi korona virus početi 4. maja u celoj Srbiji i da će biti testirana i deca. Tiodorović je rekao da će u istraživanje biti uključeni instituti iz cele zemlje. “Cilj je da vidimo da li se u određenim delovima zemlje pojavio kolektivni imunitet i da posmatramo cele porodice, što je različito od prethodnih istraživanja, jer ćemo imati decu u tom istraživanju”, rekao je Tiodorović za vesti televizije B92. On je ukazao da će, ako se utvrdi da ima 60-70 odsto onih koji su stekli imunitet, moći da se kaže da je kolektivni imunitet postignut.
Tiodorović je naveo da je broj onih koji će biti testirani orijentaciono oko 7.000 i da će istraživanje trajati najmanje dva meseca. “Podacima ćemo moći da raspolažemo tek krajem jula ili u avgustu”, rekao je Tiodorović.
Imigracija u SAD je oduvek predstavljala beg od siromaštva, ako ne za same siromašne imigrante, onda za njihove sinove. Novo istraživanje koje povezuje milione očeva i sinova od 1880-ih pokazuje da su deca siromašnih imigranata u Americi imala više uspeha u uspinjanju na ekonomskoj lestvici od dece jednako siromašnih očeva rođenih u SAD. Taj obrazac je upadljivo stabilan više od veka, iako su se imigracioni zakoni menjali, kao i države iz kojih je dolazio najveći broj imigranata.
Odrasla deca siromašnih meksičkih i dominikanskih imigranata koja su u zemlji legalno danas postižu isti uspeh kakav su pre jednog veka postizala deca siromašnih imigranata iz Finske i Škotske. Svi oni su, u datom periodu, postizali više uspeha od dece Amerikanaca. Ako je američki san pružiti narednoj generaciji bolji život, čini se da taj san češće ostvare siromašni imigranti nego rođeni Amerikanci. Ovu analizu objavio je tim ekonomskih istoričara sa Prinstona, Stenforda i Univerziteta u Kaliforniji, Dejvisa, a ona preispituje neke od osnovnih postavki debate o imigraciji koja se danas vodi u Americi.
Trampova administracija nastoji da preorijentiše legalnu imigraciju u SAD na imućnije imigrante i skrajne one siromašne, tvrdeći da američka nacija sebi ne može da priušti porodice koje će živeti na teret javnih programa. Novo istraživanje, međutim, pokazuje da imigranti koji u zemlju dolaze siromašni skoro po pravilu iz siromaštva izađu, ako ne u prvoj generaciji, onda u drugoj. “Kratkoročna perspektiva o asimilaciji imigranata koju političari često imaju mogla bi da znači potcenjivanje dugoročnog uspeha imigranata”, kaže Ren Abramicki, profesor na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji i jedan od autora istraživanja. “Do druge generacije njima ide sasvim dobro.”
Parovi očeva i sinova posmatrani su od prvog talasa 1880. godine kada je većina imigranata dolazila iz Severne i Zapadne Evrope, ili u drugom talasu 1910. kada je više imigranata dolazilo iz Južne i Istočne Evrope. Istraživači su potom pratili porodice tokom nekoliko decenija da bi utvrdili da li su sinovi prevazišli svoje očeve – tako što su, na primer, postali advokati umesto vlasnici prodavnica. Istraživanje je pokazalo da su sinovi imigranata iz skoro svake zemlje iz koje je došao veliki broj imigranata postigli veću međugeneracijsku mobilnost od sinova rođenih Amerikanaca. Tako je i danas, iako su se imigracioni obrasci promenili u čitavom svetu.
Jedno objašnjenje ovih obrazaca su možda veštački podaci o prihodima. U ekonomskim podacima zavodi se da, na primer, advokat školovan u drugoj zemlji koji u Americi vozi taksi ima niži dohodak nego što bi se to dalo pretpostaviti prema njegovim veštinama i nivou obrazovanja. Verovatno je da jezičke barijere, diskriminacija i ograničena mreža poslova doprinose smanjenim prihodima očeva imigranata. Sa druge strane, čini se da deca imigranata ne postižu višu mobilnost zato što njihovi roditelji više ulažu u obrazovanje. Prema prikupljenim podacima, deca imigranata nisu obrazovanija od dece roditelja rođenih u Americi sa sličnim dohotkom.
Još jedan faktor koji ima uticaja na ekonomsku mobilnost dece jeste mesto gde žive. Legalni, kao i ilegalni imigranti uglavnom se skupljaju u većim gradovima, odnosno u zajednicama u kojima je lakše pronaći posao. Mesta na koja se deca sele su ona koja svima nude bolju ekonomsku mobilnost. straživači su uporedili sinove imigranata sa sinovima rođenih Amerikanaca koji su odrasli u istom području, a razlike u njihovoj mobilnosti uglavnom nema. Ovo ukazuje da ono što razdvaja imigrante i autohtone Amerikance nije nužno neka osoba inherentna u njihovoj kulturi ili radnoj etici, već su to njihove odluke gde će živeti.
Imigranti utelovljuju napredovanje koje bi moglo da postigne više sinova rođenih Amerikanaca kada bi samo mogli ili hteli da se aktiviraju. Ovako gledano, imigranti imaju značajnu prednost u odnosu na američke porodice. Oni nisu vezani generacijama porodičnih veza ili osećanjem da ne mogu napuste određeno mesto, bilo da stvari idu dobro ili ne.
