GCE: Prostor za civilno društvo u obrazovnom sektoru

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je  u znaku pandemije KOVIDA-19  od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema  bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za  dostizanje Cilja 4  održivog razvoja (SDG4)“.  Sa našeg sajta možete preuzeti  Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu (→Dokumenta), a u  nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve.

GCE i njeni pojedinačni članovi ne mogu delovati i ispunjavati svoj mandat – da vlade učine odgovornim,  bez političkog prostora za civilno društvo u obrazovnom sektoru. Civilno društvo bi trebalo da ima pristup ne samo donosiocima odluka, već i  procesu odlučivanju na svim nivoima. Nažalost, u previše zemalja je takav pristup uskraćen, posebno nacionalnim organizacijama civilnog društva (CSO, kod nas OCD, prim HZMK). Šta više, u velikom broju zemalja vlade su preduzele agresivnije akcije za ograničavanje aktivnosti organizacija civilnog društva (CSO) od ograničenja ili uskraćivanja finansiranja, sprečavanja „političke aktivnosti“ ili organizacije protesta do direktne kriminalizacije aktivnosti. Civilno društvo uvek mora birati prostor u kojem deluje, na primer, ocenjujući efikasnost intervencije u „pozvanim prostorima“, za razliku od „prostora u kojima se zahteva“, odmeravajući mogućnosti većeg pristupa odlučivanju naspram potencijala koji se neutrališe kroz stvaranje iluzije uticaja. Tamo gde vlade idu do stepena suzbijanja ili kriminalizacije glasa i aktivnosti civilnog društva, unutrašnji otpor podržan međunacionalnim pritiskom može igrati ulogu u promeni uloge CSO ili  bilo kojeg prostora delovanja uopšte.

Šarčević: Ako se korona vrati na jesen, imaćemo alternativni plan za škole

Kod sastavljanja testova, posebno za malu maturu, imaće se u vidu potpuno nova situacija za sve nas. Ne mogu da kažem da će zadaci biti prosti kao pasulj, međutim, neće biti ni preteški. Ali mala matura i prijemni će biti održani jer je to i pitanje pravičnosti. Ministar prosvete Mladen Šarčević  ovako u intervjuu za “Blic” najavljuje malu maturu i prijemni za fakultete, koji bi, kako kaže, trebalo da se održe u vreme kada smo i inače navikli. On i njegov tim u poslednjih mesec i po iza sebe imaju period u kome su ogromni sistem prosvete držali pod kontrolom. Za svega tri dana uspostavili su onlajn nastavu, koja je odrađena za sve razrede, a što nije uspela nijedna država u regionu, pa ni pojedine mnogo razvijenije države Evrope.

Ima zahteva da se ne polažu mala matura i prijemni za fakultete? – Vidite, pitanje sposobnosti jedne države je koliko uspeva da u vanrednim okolnostima organizuje život i rad sistema. Evropske države koje, najjednostavnije rečeno, drže do sebe ne odustaju ne samo od polaganja testova već su vratile i vraćaju decu u školske klupe. Polaganje male mature, kako sada stvari stoje, biće 17-19. juna. Škole imaju po sto osmaka u proseku. Objekti su prazni, nema drugih đaka i to praktično znači po pet osmaka u učionici, a tamo gde je potrebno, imamo i fiskulturnu salu. Mi ne moramo da radimo nastavu, ali matura je pitanje pravednosti.

U proteklom periodu trudili smo se da decu i porodice zaštitimo što više i što duže. Tako će biti i ubuduće. Uspeli smo da organizujemo onlajn nastavu, da ona teče i da je privedemo kraju. U junu će krenuti druge aktivnosti koje će koristiti đacima da postignu što bolje rezultate. Ne stoje argumenti ’u vreme bombardovanja nije bilo polaganja’. Nije za poređenje, nisu iste okolnosti, počev od činjenice da su deca sada nastavila sa nastavom kao i svugde u svetu. Mala matura i prijemni su pitanje pravičnosti, da svi imaju jednake uslove i šansu. Neko je bilo lošiji u ovom kvartalu, ali zna više i bolje i ta šansa ne može mu biti oduzeta. Biće razumevanja za celokupnu situaciju u kojoj je ne samo Srbija već i svet. Sve ćemo okolnosti imati u vidu kada se budu sastavljali zadaci i nije nam namera stresiranje. Na kraju, da se razumemo, klincima je veći stres bio što ne mogu napolje, što ne mogu da vide drugove i drugarice. A kome je učenje stres, to je i pre i posle korone.

Osim prilagođenijih, lakših zadataka nego što bi inače bili, rekli ste da radite na drugim pogodnostima za đake. Na šta konkretno mislite? – Da, radimo intenzivno. Deo akcija kreće već u maju. Sistem polako dižemo deo po deo, počev od 11. maja. Za đake od prvog do četvrtog razreda kreće produženi boravak od 7.30 do 16.30. Za sve što preduzimamo pre toga je rađena anketa među roditeljima kako bismo znali koji su nam kapaciteti potrebni i kako bismo sve predvideli i organizovali što bolje. Na osnovu ankete, praktično jedna trećina škola će raditi. Prema anketama, u Beogradu šest odsto najmlađih će krenuti u boravak, i to su mahom prvaci. U gotovo svim gradovima je procenat oko tri-četiri odsto i nigde ne prelazi šest odsto. To su male grupe i neće biti problem da se dobro organizuje rad. Kako i dalje traje onlajn nastava, oni koji krenu u boravak imaće i tu nastavu i radiće u školi direktno. Kada se završi onlajn nastava krajem maja, od početka juna svi koji žele da poprave ocene, koji smatraju da su oštećeni, misle da mogu bolje, imaće priliku. Takođe, kako roditelji ne bi plaćali privatne časove za one koji se spremaju za testove bilo male mature ili za fakultet, imaće priliku da deca dobiju tu pogodnost u školi kao dodatnu nastavu.

Imamo još jednu mogućnost. Pojedina deca su na granici između dobrog i vrlo dobrog i ovog uspeha i odličnog i faliće im neki poen za maturu. Biće im omogućeni dodatni časovi i to će biti već u prvoj polovini juna. Ministarstvo prosvete je za sve korake koje preduzima tražilo pre konkretne implementacije medicinske preporuke. Ukratko, biće to rad u malim grupama sa distancom, s merama zaštite za zaposlene, merenje temperature…

Ako neko želi da popravi ocenu da li će imati priliku i kako? – Od prvog do četvrtog razreda, s obzirom na to da su upućeni na svoju učiteljicu ili učitelja, ne moraju da dolaze u školu da bi popravili ocenu ako žele ili ako roditelji procenjuju da bi trebalo. Oni stariji osnovci koji su sve vreme sa peticama i koji su uspeli uspešno u ovom periodu da odrade i formativne vidove ocenjivanja, takođe neće morati da dolaze jer jednostavno ne moraju da proveravaju svoje ocene. Ono što sam zanimljivo i pohvalno uočio u proteklom periodu jeste da imate decu koja su u učionicama bila stidljiva, inferiorna, a koja su u ovom periodu i učenju od kuće pokazala da realno znaju više. Smatram da učitelji treba to i te kako da uzmu u obzir. Dakle, svi koji smatraju da treba da provere svoje ocene, a koje će dobiti, imaće priliku za to i u osnovnoj i u srednjoj školi. Ali, ko je iz nekog predmeta uvek imao jedinicu, bio loš, a sada odjednom zablistao, ne može očekivati da mu se uzme u obzir samo rezultat koji je postigao od kuće i to je, nadam se, svima razumljivo. Svi će imati priliku da poprave, provere ako smatraju da su ih učitelji i profesori nešto oštetili.

Kada počinju fakulteti sa radom? – U maju, uslovno rečeno, od 15. maja i fakulteti i visoke škole. Ispitni rokovi se razlikuju od fakulteta do fakulteta, ali na osnovu dosadašnjih razgovora sa visokoškolskim institucijama prijemni se planira kao i prošlih godina. Tražili smo od instituta Batut preporuke šta je sve neophodno da ustanove ispoštuju. U maju kreću ispitni rokovi… Rad na fakultetima će se razlikovati jer, primera radi, imate fakultete iz oblasti umetnosti koji i inače rade manje-više individualno. Ali Stomatološki i Medicinski nisu uradili blok praktične nastave, i to ćemo videti da se uradi tokom maja. Onlajn nastava na fakultetima se završava sredinom maja, a u junu je redovan rok. Cela Evropa kreće i mi moramo da se vraćamo redovnim aktivnostima.

Vrtići, kao i boravak u školama kreću prvi u rad. Imate li procene koliko će mališana ići u vrtiće? – Naše je da napravimo najbolji ambijent za klince. Organizovali smo anketu, roditelji su se izjašnjavali i prema rezultatima oko 23 odsto dece kreće u vrtiće. Od Ministarstva zdravlja uzeli smo preporuke koje sežu do stavke da, primera radi, treba isključiti čupave igračke i koristiti samo glatke kako bi se lakše prale. Ministarstvo će dati i preporuke za igre koje su bezbedne i pomoći da se vreme u vrtićima i na taj način lakše i sadržajnije organizuje. Starije vaspitačice ili one sa nekom bolešću koju imaju a koja može biti rizična po njih u vreme epidemije neće još počinjati sa radom.

Vanredno stanje i okolnosti usred epidemije promenili su neke segmente života, ogolili stvari, pokazali dobre strane, ali i nedostatke. Kako se u svemu tome pokazao obrazovni sistem? – Iskreno, mi znamo i bez epidemije šta je dobro, a šta nije u obrazovnom sistemu. Radimo reformu obrazovanja sa evropskom komisijom, i to su ciklusu koji idu svojim tokom. Ipak, mora se priznati da smo sada uskočili u ono što je planom bilo predviđeno za 2022. godinu. Učenje na daljinu je trebalo da bude obuhvaćeno novim projektima, ali smo uspeli, za razliku od ostalih, da ceo sistem dignemo. Tako da smo već pilotirali onlajn nastavu, formativno ocenjivanje i onlajn probu male mature. Proverili smo koliko znaju naši profesori. Naš obrazovni sistem je pre epidemije bio na 40 odsto puta reforme sa evropskim partnerima i mi smo govori da možemo mnogo više. Pokazalo se da možemo.

Znači da možemo očekivati i uvođenje redovne onlajn nastave? – Nameravam da sada odmah nastavimo na osnovu dosadašnjeg iskustva koje treba unaprediti i da ne čekamo 2022. Onlajn nastava je idealna za fakultete i studente jer ne moraju da dolaze, plaćaju stanove. Dobra je i za zaradu fakulteta kada je reč o stranim studentima. Imamo mlađu decu po planinama, udaljenim delovima, decu koja su često bolesna i odsustvuju iz škole, deca sportisti ne moraju da gube nastavu… Mogućnost onlajn nastave je idealna za sve ove kategorije kada god je potrebno. Sada znamo mnogo toga jer smo sve prošli praktično, i to na nivou cele države. Sistem je pokazao da ima kapacitete i sve je urađeno sa malo para. Ovo iskustvo treba iskoristiti i nastaviti.

Kako će izgledati sledeća školska godina, s obzirom na to da epidemiolozi očekuju i drugi talas na jesen? Da li će se menjati školski kalendar, sistem rada? – Pravimo i za tu opciju plan. Tokom ovog talasa nabavili smo ajpede i ostale uređaje za decu koja ih nisu imala, a dato je i na revers učiteljima koji nisu imali. Uporedo sa svim što nas čeka tokom maja i juna, pravimo plan da se nastava snima tokom leta da imamo bazu u slučaju novog talasa od jeseni. Opcija je i TV kanal samo za obrazovanje. Takve su okolnosti, nastavljamo.

Šta je s upisom nadarenih u gimnazije? – U prvoj polovini juna su ispiti za nadarene za gimnazije. Imaćemo preko 8.000 đaka koji će pokušati. Uvešćemo ove godine nove grupe, i to: nadareni za sport, za umetnost i za istoriju, geografiju i društvene nauke.

Infopolis: Za razvoj potencijala i razgovor o svakoj temi

Psihološko savetovalište za mlade „Infopolis“ je besplatno i namenjeno svim mladim osobama koje žele da razviju svoje potencijale, posavetuju se u vezi sa konkretnim problemima ili emotivnim patnjama sa kojima se suočavaju, ili da u neformalnoj atmosferi Infopolisa popričaju sa psihologom o nekim temama koje su im važne, a za koje osećaju da ljudi oko njih  Rad je individualan i potrebno je javiti se radi zakazivanja termina, a to je moguće učiniti putem imejl-adrese savetovaliste.infopolis@gmail.com  ili porukom na „Fejsbuk“ stranici „Psihološko savetovalište za mlade – Infopolis“. U Savetovalištu rade psiholozi, edukanti psihoterapije.

Francuski institut: Popust za upis od 1. maja

Za sve one koji nameravaju da nauče francuski jezik, Francuski institut u Novom Sadu, Nikole Pašića 33, nudi specijalni popust za polaznike majsko-junskog konkursa. Kursevi će i u ovom ciklusu nastaviti da se odvijaju onlajn, preko aplikacije “Zoom”. Upis je počeo 1. maja, a zainteresovani  informacije mogu da dobiju putem telefona: +381 64 111 94 01 ili na mejl adresu: ifs.novisad@institutfrancais.rs.

Popečitelj vojni posetio učenike i kadete koji nisu prekidali školu

Budući vojni piloti i učenici završne godine Srednje stručne vojne škole nisu prekidali školovanje tokom pandemije, a u kasarnsko-karantinskim uslovima niko od njih nije zaražen niti im je zdravlje bilo ugroženo, rekao je u ponedeljak ministar odbrane Aleksandar Vulin. Prilikom obilaska učenika 47. klase smera Ratno vazduhoplovstvo i protvvazduhoplovna odbrana Srednje stručne vojne škole i kadeta 140. i 141. klase modula Vojno vazduhoplovstvo na obuci na aerodromu “Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” u Batajnici, Vulin, u novoj paravojnoj uniformi,  je istakao da su oni sve vreme vredno učili i radili. Ministar ja naveo da zato učenici polažu maturski ispit, a u skladu sa planom i programom očekuje se završetak školovanja i za buduće pilote. “Vojska Srbije je i ovde pokazala koliko je organizovana, koliko je sposobna, koliko vodi računa o svim svojim pripadnicima, a Vojna akademija i uopšte vojno školstvo su pokazali koliko su u stanju da se prilagode svakoj potrebi i svakoj situaciji”, rekao je Vulin.

Načelnik Vojne akademije, general-majora Bojan Zrnić, kazao je da će promocija u podoficirske činove biti održana krajem septembra. “Radujemo se što ćemo sledeće sedmice započeti proces selekcije na osnovu konkursa koji je završen 15. marta, a stekli su se uslovi da od 12. maja počne proces selekcije za buduće učenike vojnih škola”, rekao je Zrnić i dodao da je 16. maja planirano testiranje za buduće kadete Vojne akademije.

Kadet na petoj godini, budući pilot Dušan Tanasijević, rekao je da su trenutno na obuci na avionu Lasta V54. Po završetku obuke na Lasti, prelazimo na avion Galeb G4, rekao je on i dodao da se obuka do sada odvijala po planu.

Učenik završne godine Srednje stručne vojne škole smera Ratnog vazduhoplovstva i PVO, mlađi vodnik Božidar Mitrić, kaže da će posle završetka nastave uslediti maturski ispiti, a onda i izvođenje posebnih obuka nastave i stažiranje. Razgovoru ministra sa učenicima i nastavnicima rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik Goran Radovanović, komandant RV i PVO general-major Duško Žarković i načelnik Srednje stručne vojne škole pukovnik Stevan Mušicki.

Predškolska ustanova Zrenjanin raspisala konkurs za upis dece

Predškolska ustanova Zrenjanin raspisala je konkurs za upis u vrtiće dece predškolskog uzrasta, od šest meseci do 6,5 godina, za školsku 2020/2021. godinu. Upis se odnosi na celodnevni boravak u vrtićima za decu od šest meseci do tri godine (jaslice), kao i za decu od tri do 5,5 godina. Roditelji čija deca imaju između tri i 5,5 godina mališane mogu prijaviti i za poludnevni boravak u vrtićima „Poletarac“, „Sunčica“ i „Maslačak“. Takođe, raspisan je konkurs i za pripremni predškolski program za celodnevni i poludnevni boravak. Upis dece radi pohađanja pripremnog predškolskog programa obavezan je za decu rođenu od 1. marta 2014. do 28. februara 2015. godine. Prijava za upis dece u Predškolsku ustanovu će se obavljati elektronskim putem, na nacionalnom portalu eUprava, od 4. do 29. maja. Za ovako podnete prijave sistem automatski pribavlja podatke iz Matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. To znači da roditelji nisu u obavezi da pribavljaju ova dokumenta.

Predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem i za decu samohranih roditelja i decu žrtava nasilja u porodici. Na ovaj način može da prihvati i prijave za decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju i decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite. Nakon završetka vanrednog stanja potrebno je da roditelji lično podnesu relevantnu dokumentaciju u Predškolsku ustanovu, kojom dokazuju navedeni status. Spiskovi dece koja su primljena biće blagovremeno istaknuti na oglasnim tablama vrtića. Ugovor o međusobnim pravima i obavezama Predškolska ustanova će sa roditeljima potpisati prve nedelje septembra.

Novi Sad: Od 11. maja radiće vrtići

Vrtići će početi sa radom 11. maja. To je na Fejsbuku najavio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. “Rad vrtića će biti organizovan na najbolji mogući način. Dobili smo protokole za obdaništa, ona će biti bezbedna, biće pojačane mere zaštite dece i vaspitačica. Deca će što je moguće više boraviti napolju, provetravaće se češće prostorije, češće će deca prati ruke, vaspitačice će nositi maske. Biće organizovane manje grupe, do 10 mališana po grupi i centralna kuhinja je spremna da radi”, poručio je on. Do ukidanja vanrednog stanja, što je moguće do kraja naredne nedelje, na snazi ostaje svakodnevni policijski čas od 18 sati do 5 ujutru.

Žabaljski vaspitači i deca u kontaktu iako ne idu u vrtić

U skladu sa novonastalim prilikama i vladajućom pandemijom, i vaspitači su, kao prva karika u vaspitno-obrazovnom sistemu, počeli da koriste internet tehnogiju, kako bi ostvarili interakciju sa decom i njihovim porodicama. Razgovarali smo sa žabaljskim vaspitačima, iz Predškolske ustanove „Detinjstvo“, kako bismo saznali na koji način provode vreme najmlađi u ovoj opštini. Prezaposleni roditelji često maštaju da bi, kad bi samo mogli, provodili mnogo vremena sa decom na mnogo fantastičnih načina. Zaplet jeste neočekivan, ali to vreme je došlo sada. Putem viber i ostalih grupa, postavljanjem različitih sadržaja, vaspitači i medicinske sestre ove ustanove trude se da olakšaju deci i roditeljima dane bez odlaska u vrtić i zabavište, osmišljavajući razne sadržaje, zadatke i pozive za zajedničke  igre i istraživanje. Roditelji to aktivno prate i učestvuju, dajući svoje predloge.

Po rečima vaspitača, osim korisnih linkova sa adekvatnim edukativnim sadržajima, svakodnevno razmenjuju i fotografije dečjeg stvaralaštva, utiske o onome što su napravili i ideje za sledeće dane. – Svaki dan kreiramo kao novi kolaž, uživamo u novoj avanturi i na taj način imamo utisak da smo ipak zajedno, bez pauze- kaže vaspitačica Aleksandra Božić i dodaje da su ona i njene kolege zahvalni roditeljima, koji su od prvog dana prihvatili novi način komunikacije i otvorili virtuelna vrata svojih domova vaspitačima.

Vaspitačice su smi- slile i da se na talasima lokalne radio stanice, gotovo svakodnevno uključe da bi čitale priče deci. Emisija je počela sa emitovanjem nakon uskršnjih praznika, a traje desetak minuta, svakog dana od 18 časova. – Najviše volim da se igram u dvorištu sa svojim kucama, i malim i velikim, a onda kad malo zahladni, uđem u kuću sa mamom i svakog dana smislimo neku novu zabavu. Same smo od kartona napravile teren sa rupicama, u koji stavimo klikere i onda ga rukama pomeramo, dok sve klikere ne ubacimo, a napravile smo i pravu livadu sa drvećem i vetrenjačama. Dok sam u poslu, mama Sara mi uvek napravi neki novi sok od voća i povrća – kaže šestogodišnja Nikolija Kezija iz Žablja.

Po svetu kruži „duga izazov”, a reč je o ideji da najmlađi nacrtaju dugu i da je zalepe na prozor svoje kuće, kako bi sugrađanima ulili nadu i optimizam. Žabaljski vaspitači preporučili su roditeljima da se priključe ovoj svetskoj akciji, a rezultati se vide širom opštine.

PU „Detinjstvo“ Žabalj: Dostupan stručni saradnik

Stručni saradnik iz PU „Detinjstvo“ Mirjana Nikolić dostupna je roditeljima svakog radnog dana od 12 do 13 časova, na broj telefona 064/8299-695. Ona kaže da će deca možda teško shvatiti šta vide na internetu ili na televiziji, ili šta čuju od drugih ljudi, tako da mogu biti posebno osetljiva na osećaje teskobe, stresa i tuge.

– Otvoren razgovor može im pomoći da razumeju situaciju, pa čak i da daju pozitivan doprinos za druge. Roditelji treba da im daju iskren i što tačniji odgovor na aktuelna pitanja, jezikom koji razumeju- poručuje Nikolićeva.

Vanvremenska dimenzija reči

Matematičko društvo Arhimedes objavilo je nedavno knjigu Strah od matematike i kako da ga pobedimo. Reč je o drugom izdanju na srpskom jeziku jednog zanimljivog teksta iz pera nemačkog profesora fizike Feliksa Auerbaha, napisanog još davne 1924. Dok čitate Auerbaha, objašnjava izdavač, pažnju privlači vanvremenska dimenzija njegovih reči. U ovoj knjizi, namenjenoj širokoj publici, on postavlja važna pitanja i daje na njih odgovore koje vrlo lako možemo prilagoditi današnjici i upotrebiti kako bismo najzad pobedili strah od matematike. Opremajući knjigu Arhimedes je u novom izdanju objavio postojeći prevod Ivana Arnovljevića, profesora Tehničkog fakulteta u Beogradu iz 1926. Pored originalnog teksta koji je zadržao duh svog vremena zahvaljujući pravopisu s početka 20. veka, u knjizi se nalaze i esej o strahu od matematike Aleksandra Lipkovskog, profesora beogradskog Matematičkog fakulteta, kao i beleške o autoru i prevodiocu.

Vremeplov: Karlovačka bogoslovija

U Sremskim Karlovcima 6. maja 1900. godine uz veliku svečanost, položen je kamen temeljac novog monumentalnog zdanja srpskog Bogoslovskog seminara. Reprezentativnu građevinu, projekat arhitekte Vladimira Nikolića, o svom trošku, podigao je patrijarh Georgije Branković, prilogom od 200.000 kruna. Malo klirikalno učilište u Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog Arsenija, osnovao je februara 1794. Mitropolit Stratimirović. Njoj je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene 1749. Docnije 1797. mitropolit je otvorio i “Blagodjejanije”, gde su siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i najviši domet srpske duhovne muzike – Karlovačko pojanje, čiji su znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.

Vremeplov: Rođen Mika Alas

Na današnji  dan 6. maja 1868. godine rođen  srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, potom položio majstorski ispit ribarskog esnafa, ribarenje je neobično voleo i tako dobio nadimak “Mika Alas”. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: “Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina”, “Elementi matematičke fenomenologije”, “Fenomenološko preslikavanje”, “Predavanja o matematičkim spektrima”, putopisi “Kroz polarnu oblast”, “U carstvu gusara”, naučna publicistika “Jegulje”.

Vremeplov: Rođen Robespjer

Jedan od vođa Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, predvodnik jakobinaca i začetnik revolucionarnog terora rođen je 6. maja 1758. godine. Zbog opšte nepopustljivosti narod Pariza nazvao ga je “Nepodmitljivi”. Odigrao je ključnu ulogu u pogubljenju kralja Luja XVI – 21. januara 1793, kao i u obaranju s vlasti žirondinaca krajem maja 1793. Uspostavio je jakobinsku diktaturu juna 1793. i ona je trajala do kraja jula 1794. Kao član “Odbora javnog spasa” bio je stvarni šef revolucionarne vlade, sa presudnim uticajem na Konvent. Uveo je novi, revolucionarni kalendar, korišćen od 1793. do kraja 1805. s novim praznicima i nazivima meseci (termidor, brimer, friktidor…). Ukinuo je hrišćanstvo, zaveo veru u “Vrhovno biće” i postao njen prvosveštenik. Boreći se protiv spoljne intervencije, bio je inicijator stvaranja revolucionarne armije. Poslao je na giljotinu sve prvake revolucije i saborce koji su zastupali drukčije ideje ili se protivili teroru. Kad je krupna buržoazija izvela termidorski prevrat 27. jula 1794, sutradan su na giljotini okončali život on i druge jakobinske vođe.

Vremeplov: Rođen Sigmund Frojd

Austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču rođen je 6. maja 1856. godine. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro 1939. Posebno je isticao značaj nesvesnog (podsvesnog) kao i seksualnosti na psihički život ljudi. Njegove psihoanalitičke studije bitno su uticale na najrazličitije sfere humanističkih nauka i umetničkog stvaralaštva. Zanimljivo je da je kao austrijski patriota 1914. bio oduševljen pohodom Austro-Ugarske protiv, kako je govorio, “drskih Srba”. Veoma plodan autor. Dela: “Psihopatologija svakodnevnog života”, “Tumačenje snova”, “Tri raspave o seksualnoj teoriji”, “Dosetka i njen odnos prema nesvesnom”, “Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta”, “Uvod u psihoanalizu”,”Totem i tabu”, “O snu”, “Psihologija masa i analiza ega”, “Ja i ono”, “Mikelanđelov Mojsije”, “Dostojevski i oceubistvo”, “Nelagodnost u kulturi”, “Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu”, “Studije o histeriji”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Rođen Robert Piri

Američki istraživač i admiral Robert Edvin Piri čija je ekspedicija u aprilu 1909. godine uspela da prva dospe do Severnog pola rođen je 6. maja 1856 godine. Ispitao je najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga je 1901. i na taj način ustanovio da je ostrvo. Dela: “Na Sever preko Velikog leda”, “Najbliže polu”, “Severni pol”, “Tajne polarnih putovanja”.

Vremeplov: Mošti Sv. Save prenesene u otadžbinu

U manastiru Mileševa sahranjene su, na današnji dan 06. maja 1237. godine mošti oca srpske Crkve – Svetog Save, godinu i po dana posle njegove smrti u bugarskoj prestonici Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju. Bugarski car Jovan Asen II nevoljno je pristao na zahtev Savinog sinovca kralja Vladislava, da Savine mošti budu prenesene u otadžbinu.

Vremeplov: Tesla prijavio prvi patent

 Na današnji dan 06. maja 1885. godine Nikola Tesla prijavio je patentnom zavodu SAD prvi patent – “Komutator za električne dinamo-mašine”. U periodu od 1887. do 1890. Tesla je prijavio svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. tokom predavanja “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje”. Ubrzo potom Kompanija Vestinghaus otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.

Virus potvrđen kod sedmogodišnjeg deteta u Trsteniku

Ekspertski medicinski tim Ruske Federacije obišao je u ponedeljak Dom zdravlja u Trsteniku gde je upoznat sa svim merama koje se sprovode u toj zdravstvenoj ustanovi, a jedan od zaključaka koji su doneli nakon obilaska jeste da nema potrebe za dodatnim merama dezinfekcije u toj ustanovi.  Govoreći o epidemiološkoj situaciji u Trsteniku, Ćirić je kazao da je  nažalost potvđen virus korona i kod sedmogodišnjeg deteta, koje se na sreću oseća dobro i ima samo lake simptome. On je naveo da je majka tog deteta već neko vremena zaražena, kao i da je iz iste porodice potvrđena još jedna osoba pozitivna na covid 19. Kako je rekao, za epidemiološku situaciju u Trsteniku je značajno to što su novi potvrđeni slučajevi iz jedne porodice u kojoj je ranije potvrđen zaraženi član, što znači da ne postoji novo žarište.

U “Dragiši Mišoviću” izlečeno 132 mališana, među njima i beba od 15 dana

U Dečjoj klinici KBC “Dr Dragiša Mišović” od virusa korona leči se trenutno 44 dece, među kojima su i četiri bebe, kao i 26 majki. Svi oni su dobrog zdravstvenog stanja, kao i devojčica sa dijabetesom. Od početka epidemije u Dečju kliniku KBC “Dr Dragiša Mišović” primljeno je 132 mališana i dece iz cele Srbije. Najmlađi pacijent bila je tek rođena beba od 15 dana, a najstariji ima 17 godina. Rukovodilac ove ustanove doktorka Olivera Ostojić kaže za “Blic” da se trenutno na odeljenju nalaze četiri bebe mlađe od šest meseci. – One imaju blage kliničke slike i smeštene su zajedno sa majkama, koje su takođe kovid pozitivne. Na samom početku epidemije imali smo nekoliko beba do 28 dana. Svi su oni otišli kući u dobrom opštem stanju, potpuno normalnih fizikalnih stanja – kaže dr Ostojić.

Kako dodaje, u početku je bio veći broj mlađe dece, dok je poslednjih nedelja više onih između 10 i 15 godina. Doktorka ističe da iako je klinička slika dece uglavnom blaga, iskustvo pokazuje da postoji izvesna razlika između najmlađe dece i tinejdžera. – Nešto starija pedijatrijska populacija u izvesnom procentu, njih oko 15 odsto, ima na rendgenu potvrđene upale pluća. Reč je o blažim i srednjim upalama pluća, sa krvnom slikom i laboratorijom koja je karakteristična za kovid pozitivne pacijente. Stoga, ako posmatramo prema težini kliničke slike, oni su imali diskretno ozbiljnije tegobe od beba. Ipak, to je zanemarljivo i ne može da se poredi sa težim oboljenima odraslih – ukazuje dr Ostojić.

Na Dečjem odeljenju uspešno su izlečena dva pacijenta od tri i 11 godina sa ozbiljnim hroničnim bolestima, a od onih koji spadaju u rizično obolele od virusa korona trenutno je samo devojčica sa dijabetesom. – Ta dva pacijenta, devojčica koja je bubrežni bolesnik i dečak neurološki, imali su ozbiljnije kliničke slike kovid infekcije, sa teškim pneumonijama i bili su na višednevnoj kiseoničnoj terapiji. Oni su odavno kod svojih kuća i sasvim izlečeni. Trenutno imamo devojčicu koja ima dijabet, ali je u dobrom stanju i što se tiče kovid i osnovne bolesti – naglašava dr Ostojić.

Dobra vest je da nijedno dete nije imalo težu kliničku sliku koja podrazumeva priključivanje na respirator. – Srećom, tendencija je takva da nismo imali pacijente ni približno za respirator i nadamo se da će tako i ostati. Institut za majku i dete i Tiršova su zaduženi za teške pacijente sa indikacijama za respirator, ali nismo uputili nijednog pacijenta – kaže doktorka. Statistika pokazuje da u odrasloj populaciji, od Covid-19 češče obolevaju muškarci nego žene. Međutim, prema rečima dr Ostojić, polna distinkcija nije primetna kod dece obolele od ovog virusa.

Ne odvajaju se od majki Na Odeljenju je smešteno i 26 majki, koje su takođe pozitivne na virus korona.- Njih 18 je na terapiji i redovno ih prati infektolog, radi im se kompletna dijagnostika. Ne odvajamo ih od dece i mislim da je to bilo jako važno zbog psihičkog efekta na decu, straha od bolesti, straha od odvajanja. Sve smo to uspeli zahvaljujući odličnoj saradnji sa našim radiolozima, infektolozima i uopšte menadžmentom ustanove sa profesorom Đukićem na čelu. Takođe, ogromnu pomoć dobijamo od profesora Minića sa Instituta za majku i dete. Mi smo pedijatri i za nas je i dalje ovo nova situacija, imajući u vidu da je u najvećem broju slučajeva kod dece, kovid infekcija locirana samo na pluća – objašnjava dr Ostojić.

Manje novih slučajeva Donedavno je ovo bila jedina kovid bolnica za decu iz Srbije, a sada su se uključili i regionalni centri u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.- Još imamo dosta pacijenata iz unutrašnjosti koji su iz epidemioloških razloga ostali kod nas dok ne završimo lečenje. Međutim, i dalje pristižu novi slučajevi u nešto manjem broju, a svakodnevno se otpuštaju izlečeni. Do sada nismo bili u situaciji da ne možemo da primimo pacijente – kaže dr Ostojić.

KCV: Devetoro mališana na lečenju u Dečijoj bolnici

Više od 200 obolelih od virusa korona i dalje se leči u vojvođanskim bolnicama, a u odnosu na juče, broj pacijenta je povećan za deset osoba. U Kliničkom centru Vojvodine trenutno su hospitalizovana 53 pacijenta, što je za tri manje nego ponedeljka, dok je i dalje petoro na respiratoru.  Do povećanja broja pacijenta je došlo u Dečijoj bolnici gde je sada smešteno devetoro dece, od kojih je dvoje s majkama. To je četvoro mališana više nego juče.

Otac i dvoje dece zaraženi u Gornjem Milanovcu

U Gornjem Milanovcu korona virus potvrđen je kod dvoje dece uzrasta tri godine i 18 meseci, a među zaraženima je i njihov otac. Majka iz ove porodice je već neko vreme hospitalizovana u Opštoj bolnici Gornji Milanovac, kod koje je virus prvo potvrđen. Od početka epidemije na području Gornjeg Milanovca korona virus potvrđen je kod 48 osoba, od kojih su četiri preminule. U Čačku su do sada potvrđena 84 kovid pozitivna slučaja, a na infektivnom odeljenju nalazi 18 pacijenata.

Profesorka miljenica studenata Snežana Veljković preminula od korone

 Korona virus odneo je još jedan život lekara, poznate niške doktorke Snežane Veljković. Otišla je još jedna lekarka kojom čitav Niš može da se ponosi – ona nije dala veliki doprinos samo medicini (napisala je veliki broj naučnih radova iz oblasti sudske medicine) već i istoriji. Prošle godine priredila je knjigu “Kazivanja lekara o Velikom ratu” Branislava Dimitrijevića. Svoja interesovanja nije samo svodila na sudsku medicinu, već se godinama uporedno bavila i istorijom medicine, kojoj se poslednjih godina svog života maksimalno posvetila.Bila je jedan od najaktivnijih članova Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva (SLD) i neumorno je istraživala period Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, piše portal Srpska istorija. Dr Snežana Veljković rođena je u Nišu, a studije medicine završila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Po završetku studija radila je u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudska medicina ju je privlačila na jedan poseban način i logično je bilo da upravo i završi specijalizaciju iz te oblasti. U želji da usavrši svoje znanje iz sudske medicine provela je krajem sedamdesetih godina 20. veka jednu godinu na usavršavanju u Njujorkuu Kancelariji Glavnog Medicinskog Inspektora i po povratku u Beograd odbranila je doktorsku disertaciju 1980. godine.

Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu izabrana je 1994. godine, na kome je bila i dugogodišnji šef katedre za sudsku medicinu. Izuzetno je bila posvećena nastavi i zato je bila miljenik svojih studenata. Pored nastave veliku pažnju posvećivala je naučno-istraživačkom radu u oblasti sudske medicine. Predmet njenih interesovanja u okviru sudske medicine bili su: naprasne prirodne smrti, iznenadne smrti novorođenčeta i odojčeta, narkomanija, krivična i stručna odgovornost lekara i asfiktične smrti. I kao rezultat tih istraživanja nastala je njena odlična monografija “Nasilne asfiktične smrti”. Kao koautor učestvovala je u pisanje udžbenika za studente medicine “Forenzička medicina” (“Forensic medicine – tex book for medical students”), objavljenom na srpskom i engleskom jeziku. Za studente medicine napisala je i udžbenik “Sudska medicina”, a bila je i koautor mnogih drugih udžbenika iz medicine. Dragocene su i dve njene izvanredne monografije: “Hronika sudske medicine u Beogradu” i “Hronika Medicinskog fakulteta u Beogradu”. Rektorat Univerziteta u Beogradu dodelio joj je za njenu monografiju “Hronika Medicinskog fakulteta u Beogradu”2011. godine prestižnu nagradu iz oblasti naučnog rada – “Veselin Lučić.”