Skupština Srbije juče je usvojila odluku o ukidanju vanrednog stanja, koji je podnela Vlada Srbije, saopšteno je iz kabineta predsednice parlamenta Maje Gojković. Poslanici su juče razmatrati i usvojili zakon o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila, a koji je podnela Vlada Srbije.
To će bila Druga sednica Skupštine za vreme vanrednog zasedanja koju je sazvala predsednica parlamenta. Parlament je pre sedam dana potvrdio odluku o uvođenju vanrednog stanja radi sprečavanja širenja korona virusa i Zakon o potvrđivanju uredbi koje je vlada, uz supotpis predsednika, donela za vreme vanrednog stanja.
Neke mere i dalje ostaju
Nakon što je juče Skupština ukinula vanredno stanje, od četvrtka neće biti ni policijskog časa, ali neke mere uvedene tokom borbe sa virusom korona ostaju i dalje na snazi. Rukavice i maske su obavezne u javnom prevozu, ali i restoranima i kafićima, socijalna distanca ostaje na snazi, zabrana javnih okupljanja, nema nastave u školama – ostaje nastava na daljinu, nema bioskopa i pozorišta. Član Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon rekao je nedavno da se ukida vanredno stanje u Srbiji, ali da ostaje proglašena epidemija od posebnog značaja, kao i pandemija od strane Svetske zdravstvene organizacije, koja podrazumeva i vanredne mere. Na snazi ostaje držanje distance od dva metra, do daljeg će morati da se izbegavaju kontakti- zagrljaj, rukovanja, stariji od 65 će moći da se kreću kada god požele, ali je preporuka da i dalje više vremena provode u svojim domovima.
Lekari kažu da je važno primenjivati osnovne mere zaštite, kako bi se smanjila mogućnost zaraze virusom korona – pranje ruku, dezinfekcija površina sa kojima se dolazi u kontakt. Posebno je važno držati se distance u zatvorenom prostoru, ali je oprez neophodan i na otvorenom. Šetnja je dozvoljena, ali nikako u grupi. Slavlja poput svadbi, krštenja, rođendana biće dozvoljena od 15. juna.
GCE: Šest strateških područja
Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je u znaku pandemije KOVIDA-19 od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za dostizanje Cilja 4 održivog razvoja (SDG4)“. Sa našeg sajta možete preuzeti Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu (→Dokumenta), a u nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve.
Pokret GCE se prehodnih 5. godina rukovodio i, 2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravao svoj rad – GCE je uticala na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se garantovao kvalitet pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja.
U odnosu na ovu viziju, i u svetlu trenutnog konteksta, pokret je identifikovao i usmerio fokus na šest strateških područja: 1. Kvalitetno obrazovanje, 2. Pravičnost, nediskriminacija i inkluzija u obrazovanje i kroz obrazovanje, 3. Jaki, javni sistemi, liderstvo i upravljanje u sektoru obrazovanja, 4. Finansiranje javnog obrazovanja, 5. Transparentnost, odgovornost i uloga civilnog društva u sektoru obrazovanja i 6. Obrazovanje u kontekstu sukoba ili prirodnih katastrofa.
Zbog aktuelne epidemiološke situacije neće biti nastavka takmičenja
Nastavka takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola neće biti, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu prosvete. Uvođenje vanrednog stanja zateklo je mnoge organizatore takmičenja usred ovogodišnjeg ciklusa, pa su neki do sredine marta održali tek opštinska, a neki su završili okružna takmičenja. Međutim, do sada nije bilo nijednog državnog takmičenja. A upravo se nagrade sa državnih i međunarodnih takmičenja, održanih u osmom razredu, u organizaciji Ministarstva prosvete, dodatno vrednuju pri upisu učenika u srednje škole. Ako ne bude izmena dosadašnjih uslova konkursa za upis u srednje škole to praktično znači da će se malim maturantima u predstojećem upisu računati samo poeni po osnovu uspeha iz osnovne škole i sa završnog ispita.
Broj đaka koji su dosad dobijali dodatne poene po osnovu rezultata sa takmičenja nije veliki, jer se ti bodovi ne dodeljuju svim učenicima koji su osvojili prvu, drugu i treću nagradu, već samo onima koji su na rang-listi postigli tri najbolja rezultata. U nekim predmetima su to samo đaci koji su na takmičenju podelili prvu nagradu. Srednjoškolci su u drugačijoj poziciji jer su na nekim fakultetima osvajači nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima oslobođeni prijemnog ispita, a umesto toga im se priznaje maksimalan broj poena iz predmeta koji se polažu na prijemnom.
Iako su takmičenja stopirana zbog aktuelne epidemiološke situacije izazvane korona virusom, dobra vest za buduće brucoše je da se na nekim visokoškolskim ustanovama priznaju i nagrade osvojene u trećem razredu srednje škole, a ne samo u četvrtom. Tako je, recimo, na Elektrotehničkom, Hemijskom, Farmaceutskom i Matematičkom fakultetu u Beogradu. Neki fakulteti su u konkursu za upis u narednu školsku godinu precizirali ko može da bude oslobođen polaganja prijemnog ispita, ali je budućim brucošima najsigurnije da se o tome detaljno informišu na visokoškolskim ustanovama koje planiraju da upišu. Pojedina stručna društva koja smo kontaktirali kažu da nikakvu informaciju iz Ministarstva prosvete o eventualnom nastavku takmičenja nisu dobili, ali ne gube nadu da bi možda tokom leta mogli da održe republička jer su ona neophodna za učešće naših đaka na međunarodnom nivou. S druge strane, neka međunarodna takmičenja koja su predviđena u predstojećim mesecima su već otkazana.
Mićo Mitrović, iz Društva fizičara Srbije, kaže za Danas da je juniorska olimpijada za osnovce planirana za decembar (domaćin je Nemačka) i nada se da će biti prilike da se do tada organizuje državno takmičenje u skraćenom izdanju, na koje bi bili pozvani najuspešniji sa okružnog nivoa. Za sve ostale đake, smatra da su takmičenja za ovu školsku godinu završena.
Srđan Ognjanović, iz Društva matematičara Srbije, ističe da su neka međunarodna takmičenja poput Balkanijade, koja je trebalo da bude u aprilu, odložena, a da se još ne zna šta će biti sa takmičenjima planiranim u narednom periodu. Zasad postoji samo ideja da se državno takmičenje iz matematike za osnovce eventualno organizuje u avgustu.
Fakulteti i visoke škole mogu da rade od 15. maja
Visokoškolske ustanove mogu nastaviti da rade u svojim prostorijama od 15. maja uz poštovanje obaveznih preventivnih mera, navodi se u dopisu Ministarstva prosvete upućenom univerzitetima, fakultetima i visokim školama strukovnih studija. U tom dopisu, u koji je Danas imao uvid, navedeno je i da će opšte uputstvo za primenu obaveznih preventivnih mera tokom trajanja pandemije Covid-19 ustanovama biti naknadno prosleđeno. „Zbog prirode nastave na pojedinim visokoškolskim ustanovama (medicinskim, tehničkim, prirodno-matematičkim..) počev od 15. maja biće neophodno održati praktične i laboratorijske vežbe. Preporuka Ministarstva je da to ne bude u trajanju dužem od tri sedmice, a gde je potrebno, visokoškolske mogu održati i konsultacije sa studentima. Takođe preporučujemo da visokoškolske ustanove preostala predavanja organizuju kao i do sada putem onlajn nastave, kako bi se broj prisutnih studenata u visokoškolskim ustanovama, a samim tim i u studentskim domovima, sveo na najmanju meru, a sve u cilju obezbeđivanja i poštovanja mera socijalne distance i pridržavanja svih ostalih preventivnih mera“, ističe se u dopisu Ministarstva.
Dodaje sa da visokoškolske ustanove kada počnu rade mogu da ogranizuju aprilski i naredne ispitne rokove. „S obzirom da će studenti prisustvo u studenstkom domu tokom maja pravdati pokazivanjem ispitne prijave (za ispitne rokove) i/ili potvrdom o pohađanju blok nastave tj. praktičnih/laboratorijskih vežbi, molimo visokoškolske ustanove da sudentima do 11. maja izdaju potvrde o tome (putem elektronske pošte ili na drugi pogodan način), kako bi mogli da ih pokažu u studentskom domu“, ističe se u dopisu.
Do istog datuma ustanove su dužne da dostave studentskim centrima spiskove studenata koji će prisustvovati praktičnim/laboratorijskim vežbama, kao i spiskove prijavljenih studenata koji će izaći na ispite u aprilskom roku. Iz Ministarstva su poručili da fakulteti i visoke škole sve informacije o održavanju blok nastave (praktičnih/laboratorijskih vežbi) i aprilskog ispitnog roka treba da objave na svojim sajtovima odmah po okončanju vanrednog stanja, kako bi studenti bili pravovremeno informisani o predstojećim obavezama.
Profesori Filološkog: Nećemo da budemo ružičasti fakultet
Oko dve stotine profesora, saradnika i studenata Filološkog fakulteta potpisalo je peticiju na veb adresi www.peticije.online, protestujući što se na fakultetskom sajtu pojavio snimak sa TV Pink, u čijem programu je gostovala v.d. dekanka Filološkog fakulteta Ljiljana Marković, saznaje Danas. Ona se preko Skajpa uključila u jutarnji program 29. aprila pomenute televizije i govorila o sprovođenju nastave na daljinu na ovoj visokoškolskoj ustanovi. Na sajtu je „okačen“ i tekst koji je dan ranije objavljen u Večernjim novostima, u kome je takođe Marković sagovornica. „Mi, dole potpisani nastavnici, zaposleni i studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu oštro se protivimo zloupotrebi fakultetskog sajta u propagandne svrhe, do koje je došlo 5. maja, postavljanjem upadljivog linka za TV Pink. Postavljanje simbola medijske kuće poznate po antikulturnim rijaliti programima (kao i simbola bilo koje medijske kuće) na sajt Filološkog fakulteta smatramo neprihvatljivim. Profesori i saradnici Filološkog fakuteta mogu biti samo u službi studenata, nastave i obrazovanja – što je i vitalni interes srpskog društva u celini. Pozivajući se na dugu i plodnu tradiciju delovanja našeg fakulteta i na njegovu časnu istoriju, najoštrije protestujemo protiv reklama koje su bile postavljene na sajtu Filološkog fakulteta, što je narušilo ugled ove institucije, kao i na pokušaj privatizacije sajta Fakulteta od strane v.d. uprave. Nismo i nećemo da budemo ružičasti fakultet!“, poručili su potpisnici peticije. Oni smatraju da je za ovaj, kako kažu, incident odgovorna v.d. dekanka Ljiljana Marković, koja je, podsećaju, već dobila javnu opomenu Odbora za profesionalnu etiku UB zbog kršenja Kodeksa profesionalne etike.
Trka za indekseUB počinje 24. juna
Beogradski univerzitet raspisao konkurs za upis na fakultete pri toj ustanovi za novu školsku godinu. Prema kalendaru upisa, prijava kandidata za osnovne akademske studije počinje od 24. juna, dok će prijemni početi da se održavaju od 29. juna do 5. jula. Nakon sednice Univerzitetske komisije za upis Univerziteta u Beogradu, održane u četvrtak 30. aprila, raspisan je Konkurs za upis na studijske programe svih vrsta i nivoa studija na Univerzitetu, koji će se upisivati u školsku 2020/21.
Na konkursu je dostupno ukupno 364 studijska programa osnovnih akademskih, integrisanih akademskih, master akademskih, specijalističkih akademskih, doktorskih akademskih studija, kao i osnovnih strukovnih i specijalističkih strukovnih studija. Ipak, kada je reč o budžetskim mestima, sa Univerziteta napominju da Vlada Republike Srbije nije donela Odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studijskih programa koji se finansiraju iz budžeta za visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika za školsku 2020/2021. godinu. Ukoliko mesta na budžetu ne budu odobrena, dodaće se broju samofinansirajućih studenata.
Prema planu prijavljivanje kandidata za prvi upisni rok biće od 24. do 28. juna 2020. godine prema rasporedu. Liste prijavljenih biće istaknute najkasnije 28. juna 2020. godine. Samo polaganje prijemnog ispita održavaće se u periodu od 29. juna do 5. jula. Rezultati će biti objavljeni najkasnije do 6. jula do 16 časova na preliminarnoj rang-listi. Primedbe na preliminarnu rang-listu kanidati će moći da prilože 36 sati od objavljivanja, a Komisija za upis doneće rešenje po žalbi najkasnije do 9. jula u 10 časova. Žalbe na rešenje Komisije podnose se dekanu najkasnije 10. jula do 10 časova, a dekanov odgovor će se morati da bude dostavljen u roku od 24 sata od prijema žalbe.
Objavljivanje konačnih rang-lista fakulteta ovog Univerziteta, planirano je do 13. jula, a upis od 13. do 17. jula. Najkasnije 18. jula fakulteti će morati da dostave izveštaj o upisanim studentima i slobodnim mesta za drugi upisni rok. Prijava za drugi upisni rok planiran je 2. i 3. septembra, a polaganje prijemnog 4. i 5. septembra. Rezultati moraju biti objavljeni najkasnije 6. septembra, a upis kandidata mora biti završen 15. septembra.
Kako je ranije najavio ministar prosvete Mladen Šarčević, svi fakulteti u Srbiji počeće da rade od 15. maja, a na osnovu dosadašnjih razgovora sa visokoškolskim institucijama prijemni se planira kao i prošlih godina. Zatrežani su i preporuke Instituta za javno zdravlje „Batut“ šta je sve neophodno da ustanove ispoštuju kako bi boravak u njima bio bezbedan. Inače, kada je reč o interesovanju za smerove, Psihologija, Integrisane studije stomatologije, Informatika, Informacioni sistemi i tehnologije, Menadžment i organizacija, Medicina, Logopedija, Softversko inženjerstvo, Farmacija i Fizičko vaspitanje i sport predstavljaju 10 najtraženijih studijskih programa na Beogradskom univerzitetu. To je potvrdio izveštaj univerzitetske komisije za upis studenata u prvu godinu osnovnih akademskih, integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija u školskoj 2019/2020. godini.
Roditelji na mukama – kako spremiti dete za povratak u vrtić?
Psiholoških izazova je u pandemiji mnogo. Naši kapaciteti i strategije su već mesecima na testu. Novi izazov za roditelje je vraćanje mališana u vrtiće koji sa radom počinju 11. maja. Nakon što ih je pandemija zatvorila, na naša vrata sada kuca povratak u život van karantina i potpune izolacije od drugih ljudi. Počinjemo da vraćamo socijalne kontakte u svoj život. Pitanja je dosta, zabrinutost velika, ali je porasla i potreba da se vratimo životu kakav poznajemo. Deca su jednostavnija, ona se raduju povratku u vrtić jer su se uželela vaspitača i drugara. Ali, da li se vraćaju u vrtić kakav poznaju? Sasvim sigurno ne. I veoma je značajno da se prvo mame i tate pripreme za ovaj povratak, a zatim da pripreme i decu. Sve predškolske ustanove moraće da ispune rigorozni niz bezbednosnih uslova – roditelji će decu dovoditi sa maskama, pranje i dezinfekcija ruku će biti obavezni, ne sme se stvarati gužva, roditelji i deca moraju biti edukovani o važnosti ostojanja, mališani će za stolovima sedeti na udaljenosti od dva metra, neće smeti da međusobno dele hranu i slično…
Podrška Ovde je, pre svega, važna psihološka snaga. Mnogi nisu spremni. Neki od nas tek sada osećaju strah i druge neprijatne emocije kao reakcije na epidemiju. Nije neuobičajeno da tek kada opasnost slabi, mi budemo u stanju da sagledamo ono kroz šta smo prošli. Ovo često viđamo kod roditelja teško bolesne dece, oni se bore neopisivom snagom i kada počnu da stižu dobri rezultati, i kada je jasno da idemo ka ozdravljenju, oni tada psihološki posustanu. Imajte na umu da će vam možda sada trebati više podrške i bodrenja i pronađite izvore podrške za sebe.
Bitno je i znanje. Pored toga, već ste stekli poverenje u nekog od lekara koji nam se redovno obraća. Često čujem: “ja verujem najviše ovom doktoru, uliva mi poverenje”… Poslušajte šta taj doktor ima da kaže. Ovo su teme o kojima kao laici ne znamo dovoljno i važno je da se oslonimo na ljude iz struke u koje imamo poverenja.
Odgovornost Ne zaboravite na podelu odgovornosti. Odluke koje sada donosimo važno je da budu timske. Razgovarajte sa partnerom, podelite svoje bojazni sa odraslim članovima porodice, oslonite se na druge roditelje i vaspitača. Ovo je problem svih nas i onda je razmena u društvu i podrška zajednice najveći izvor snage da se dođe u kontakt sa emocijama i pronađe snaga.Razgovarajte sa decom iskreno, u skladu sa uzrastom. Prođite sa detetom kroz sve, razlučite aspekte iskustva istraživajući odgovor na svako pitanje jer je ovo novo za sve i zajedno tražimo rešenja. Naoružajte se strpljenjem i učite o novom svetu zajedno sa svojom decom.
Ograničenja Mlađa deca, do dve, tri godine imaju manju potrebu za drugima i nije neobično da u sobi vidite nekoliko dvogodišnje dece koja se igraju svako sama sa sobom. Njima je ipak teže uspostaviti pravila pa će biti potrebno veliko strpljenje i fizičko angažovanje vaspitača da bi se mere primenile. Deca od treće godine do predškolskog uzrasta, posebno uzrasta od četiri i pet godina, najveći su izazov jer su aktivna i među njima je najviše kontakata i razmene. Ona tako uče i tako se razvijaju. Ograničenja moraju shvatati kao igru, suva pravila će izazvati otpore i konflikte.
Šta će sve od sutra biti drugačije? Deca se ne vraćaju istoj rutini dolaska u vrtić, niti istom odnosu roditelja prema vrtiću, a sasvim sigurno ne i istim pravilima koja su tamo vladala početkom marta. Odrasli su uveli pravila ili su pravila koja oni znaju sada stroža i neće se tolerisati nepoštovanje pravila. Mama i tata su malo zabrinuti i vaspitačica će insistirati na manje kontakta s njima, ali i među decom. Kako deca uče kroz igru, uvedite detektivsku igru u kojoj otkrivate šta je sve drugačije. Zadatak vašeg malog detektiva je da uoči kako se promenilo njegovo ponašanje, kako ponašanje mame i tate, vaspitačice i drugara. Kao i to šta je sve drugačije u zgradi, vrtićkoj sobi i slično. Usmerite detetovu pažnju na promene, ali neka one budu zabavne i uz igru objašnjavate detetu zašto primenjujemo svaku od tih mera. Dete će tako lakše naučiti i prihvatiti pravila ako to radi kao detektiv koji otkriva pravila, a vi mu ih objašnjavate kao njegov pomoćnik.
Saveti za roditelje Zastrašivanje virusom nije dobar način da dete usvoji dobre navike za brigu o zdravlju. Druga igra koju možete primeniti ili kombinovati sa igrom detektiva jeste da detetu treba objasniti da smo sedeli kod kuće dok su doktori radili da spreče virus da se proširi, a da smo sada svi mi doktori i da čuvamo zdravlje na nekoliko važnih načina:
1. Zdravi smo kad su nam ruke čiste Peremo ruke, pravimo penu sapunom, trudimo se da pena prošeta svakom tačkicom na ruci, sa obe strane, a posebno između prstića i oko noktića, i da peremo ruke dok ne otpevamo celu jednu pesmicu.
2. Zagrljaji na daljinu Naučimo dete novim načinima da pozdrave drugare. Naučite dete da overava u vazduhu na daljinu, da šalje poljupce u vazduh i da rečima iskazuje naklonost. Nemojte govoriti detetu šta ne sme ili ne može, već u fokus stavite kako sada nešto radimo i izmislite načine da se reši potreba. Virus je promenio kako se ponašamo i dok je on tu važe nova pravila.
3. Zabavno merenje rastojanja među decom Uvedite igru pčelice, ptičice ili aviona. Neka rašire svoja krila da bi izmerili distancu. Kada raširimo rukice važno je da se naši prstići ne dodiruju sa prstima drugara. Ovo pravilo važiće i tokom ručka, i dete treba da zna da sada razmene hrane i sokova ili vode nisu dozvoljene.
Mame – učiteljice na „prinudnom” radu: Škozorište u kući
Koliko se mama ovih dana, kada bi završile domaći sa svojim malim osnovcima, suzdržavalo da ne prasne u smeh kada bi čule: „Je l’ mogu sad da ti se gubim s očiju?” Nije lako provesti u izolaciji skoro dva meseca, pa ni do kraja maja biti „učiteljica na prinudnom radu”, budući da se đaci ove školske godine neće vraćati u klupe. Ovako opisuje „idiličnu” porodičnu dinamiku u tandemu sa dvoje „slatkih malih čedovišta” Aleksandra Korpaš, čiji su statusi na društvenim mrežama uveseljavali iz dana u dan njene pratioce, dodajući: „Ako me ne ubiju korona i karantin, ubiće me vrtićke i školske Vajber grupe”. – Ukoliko mu ja ne objasnim lekciju, ništa od učenja – iskrena je sugrađanka Aleksandra, koja ima sina od sedam i ćerku od dve i po godine. – Nastava na RTS-u nije mu zanimljiva i ne drži mu pažnju, pa se svede na valjanje po tepihu i gledanje u plafon. Iako je u emitovanim časovima bilo grešaka, svakako nehotičnih, sve pohvale za trud onima koji su u tome učestvovali. A lekcija koju ćemo sigurno upamtiti jeste „Ježeva kućica” u pet tomova! Ne sećam se da smo je i mi obrađivali toliko časova kada smo bili mali.
Sinu, koji je stariji, možeš objasniti zašto ne može napolje, ali malenoj ne baš, dodaje. – Super je što se igraju zajedno, smišljajući razne situacije, mada se nekada i podžapaju. Ali što se tiče domaćeg, naporno je. Imamo tačno dva slobodna sata dok devojčica spava. Kada se probudi, to je već nemoguća misija. Ode koncentracija jer mira i tišine više nema. Ipak, tokom pandemije shvatila sam da sam ih lepo vaspitala, zato smo i uspeli da preživimo – zaključuje uz osmeh. – Naučila sam da, ako ih usmerim, umeju da se igraju sami, a mogu se i osloniti na sina da će paziti na sestru jer je vrlo odgovoran. A devojčica… znala sam da je nestrpljiva, a sada je to došlo još više do izražaja. U komičnom aprilskom statusu: „Suprug i ja smo se dogovorili da ne želimo da imamo decu. Večeras ćemo im to saopštiti”, prepoznaće se mnogi, a tako razmišlja i mama Dunja Draginčić Živić.
Sa dve specifične persone, nije da su joj tekli med i mleko, ali je u društvu kreativnih, veselih bića, kako opisuje svoju trogodišnju ćerku i 12-godišnjeg sina, uspela da ne doživi ovaj period suviše teškim. – Koliko god da volimo svoju decu, lepo je kad imamo vremena za sebe. Ipak, ne mogu se požaliti jer sin, inače, od trećeg razreda sve sam radi. Tokom karantina, ustajao je rano i redovno pratio nastavu. Pomagala sam mu koliko to i inače činim, najviše oko novog gradiva engleskog i nemačkog, budući da držim privatne časove stranih jezika. Dok se fizičko s vremena na vreme i eskiviralo, najradije je pratio istoriju, koju najviše voli, a u ovom ludilu stigla nam je i poruka da je osvojio treće mesto na opštinskom takmičenju. Ponekad jeste gužva u našem malom stanu, posebno pred kompjuterom. S druge strane, sestra mu „pomaže”, pa zajedno vrše eksperimente i pišu domaći – dodaje.
Izolacija nije nešto strašno, piše ironično Dunja u svom elektronskom „dnevniku”. – Postoje deca koja vole da ustanu ranije, na primer u tri, i da to sa radošću podele sa svojom majkom… I to već drugi dan. Budite dobri danas i razbijte dnevnu rutinu, recimo, spavajte do 10, ručajte u 12, usisajte u dva (nastavi srećni niz). Nekoliko dana ranije, ne zna ni kog u nizu karantinskih, vrši operaciju jednoroga, pa kaže: – Ozbiljna je situacija, a i meda ima temperaturu. Gledam: ima još 20 plišanih igračaka. Postaću veterinarka. Ubrzan kurs.
Interne ali prave lekcije iz biologije, pa i odgovornosti, dobili su sasvim slučajno, kada im se pridružio peti član porodice. – Našeg puža Maru slučajno sam pronašla u kupljenoj salati. Htela sam samo da je pokažem najmlađem detetu, ali je onda starije odlučilo da ga sačuvamo. Čitali smo o tome kako je imati puža kao kućnog ljubimca, napravili smo mu prostor za život i hranimo ga već mesec dana. Sin je oduševljen i srećan što brine o nekom živom biću – kaže zadovoljno sagovornica.
Biseri iz dečjih radionica Dario: Ja sam ustao u osam sati, ali me mama vratila u krevet i morao sam da spavam iz početka. Bogi je zabrinut zbog puža: Dugo nije bio budan. Da li se možda ispraznio? Endži kaže da će se udati za tatu pošto je dečak Dušan (inače ne poznajemo nijednog Dušana) zauzet treniranjem. Nešto kasnije dodaje: Vežbala sam, ali više nisam mogla da držim mišiće.
Vremeplov:Rođen Ruđer Bošković
U Dubrovniku je na današnji dan 7. maja 1711. godine rođen Ruđer Bošković, matematičar, astronom, fizičar, filozof i diplomata, osnivač i direktor astronomske opservatorije u Breri kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice. Živeo je i radio u Rimu, Milanu, Parizu i Londonu.
Vremeplov:Pupin patentirao aparat za telefonske i telegrafske prenose
Srpski fizičar Mihailo Pupin patentirao je na današnji dan 7. maja 1900. godine u Njujorku aparat za telefonske i telegrafske prenose na velike udaljenosti.
Vremeplov: Rođen Milutin Bojić
Na današnji dan 7. maja 1892. godine rođen je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme “Plavagrobnica”, posvećene srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu posle povlačenja preko Albanije.
Vremeplov:Prva izložba srpskih knjiga u Beogradu
Povodom 400-godišnjice osnivanja Obodske štamparije, Književno-umetnička zajednica priredila je na današnji dan 7. maja 1893. godine prvu izložbu srpskih knjiga u Beogradu.
Vremeplov:Završen Drugi svetski rat
Potpisivanjem dokumenta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke 7. maja 1945. godine završen je Drugi svetski rat. Dokument su u Remsu potpisali feldmaršal Jodl u ime Vermahta i general-pukvnik Bedel Smit u ime američkih i britanskih snaga. Francuski i ruski oficiri bili su svedoci. Dokument o okončanju rata potpisan je 9. maja u Berlinu.
Vremeplov: Umrla poslednja preživela putnica sa “Titanika”
Poslednja preživela putnica koja se sećala katastrofe broda “Titanik”, Lilijan Asplujd umrla je 7. maja 2006. godine u 99. godini. U nesreći su iz njene porodice stradali otac i troje braće, dok su ona, njena majka i brat preživeli brodolom.
Postoje roditelji koji nisu svesni da prave veliku razliku u pokazivanju ljubavi prema deci, ili su svesni, ali u tome ne vide nikakav problem, ali ima i onih koji zaista imaju različita osećanja prema potomcima, ali se trude da to oni ne primete.
Svi koji imaju dvoje ili više dece znaju koliko je veliki problem ljubomora između dece. Što je deci lakše da se međusobno upoređuju, to su ljubomornija. Iz toga proizlazi da kada su deca istog pola i što je razlika u godinama između dva deteta manja, to je njihova ljubomora više izražena. U početku je to ljubomora starijeg deteta prema mlađem koje reaguje na to što mora da deli roditeljsku pažnju i ljubav s mlađim detetom. Kasnije, kada mlađe dete malo poraste, ono postaje ljubomorno na starije dete koje je u mnogim stvarima sposobnije od njega.
Kada roditelj komunicira s jednim detetom, drugo dete to gleda i upoređuje s komunikacijom tog roditelja prema njemu. Ako vidi neku bitnu razliku, tada pomišlja da roditelj „više voli” drugo dete, što podgreva njegovu ljubomoru. Roditelji su svesni da je njihovo ponašanje prema jednom detetu pod prismotrom drugog deteta, tako da se trude da imaju izjednačen pristup, a da one razlike u odnosu koje se pojavljuju zbog različitog uzrasta, objasne ljubomornom detetu kao nužne, razuveravajući ga da nisu znak „veće ljubavi” prema drugom detetu.
Nepravda s posledicama Nije tako retko da roditelj više dece neko od njih doživljava kao omiljeno dete, ljubimca prema kojem oseća veću naklonost. Razlozi za to mogu biti raznorazni. Nekada se prvo dete „desilo” onda kada roditelj nije bio potpuno spreman za ulogu roditelja, tako da je u početku imao prema njemu ambivalentan odnos, dok je drugo dete bilo željeno. Nekada je jedno dete onog pola koji je roditelju bio omiljen, a drugo dete „pogrešnog” pola. Kada roditelj ima decu s različitim osobama, onda može pokazivati različit odnos prema nekom od njih. Bilo da mu je omiljeno novo dete, bilo da oseća krivicu što starije dete ne živi s biološkim roditeljem, pa ga doživljava kao žrtvu kojoj treba veća naklonost. Nekada je jedno dete jednostavno umiljatije ili poslušnije, pa je zato omiljenije.
Roditelji koji imaju svoje omiljeno dete mogu se podeliti u dve grupe. Jedni su oni koji nisu svesni da prave veliku razliku u pokazivanju ljubavi prema deci ili jesu svesni, ali u tome ne vide nikakav problem. Drugi su oni koji su svesni da različito osećaju prema deci i koji se svesno trude da deca to ne primete.
Roditelji koji prave takvu razliku u odnosu prema deci da se jedno dete oseća manje voljenim, i zato manje vrednim, podgrevaju njegovu ljubomoru. Ne samo da dete to oseća kao duboku nepravdu, nego može zaključiti da nije dovoljno vredno da bi zaslužilo bilo čiju ljubav, što je zaključak koji ga može pratiti do kraja života i bitno uticati na sve njegove odnose, posebno ljubavne. Kada takvo dete uđe u adolescenciju, njegov odnos prema omiljenom detetu može prerasti u prezir ili mržnju. Ne zaboravimo da je u Bibliji ubistvo brata, Avelja od strane Kaina, „drugi greh”, zapravo posledica različitog odnosa Boga (simbola roditelja) prema njihovim darovima. Ljubomorna reakcija ovog deteta ne dolazi iz njegove fantazije o nevoljenosti, nego zaista ima podlogu u stvarnom postupanju roditelja. Zato se često to negativno odražava u odrasloj dobi na odnos tog deteta prema roditelju koji je bio nepravedan. Nekada roditelji „nivelišu” ovu razliku prema deci tako da jedan roditelj više izražava naklonost prema jednom detetu, a drugi roditelj prema drugom. U tom slučaju u porodici je „mamino dete” i „tatino dete”, što je nekakvo polurešenje.
Roditeljska krivica Roditelj koji je svestan svojih različitih osećanja prema deci, često zbog toga oseća krivicu jer smatra da nije dobar roditelj. Nekada zbog ovog osećanja krivice roditelj ide u drugu krajnost, tako se ponaša suprotno od onoga što oseća i veću naklonost pokazuje onom detetu prema kojem se oseća krivim.
Iako je idealno da roditelj oseća istu ljubav prema svoj deci, na doživljaj da je jedno dete omiljeno utiču brojni faktori od kojih su mnogi nesvesni. Da bi se približio idealu, ovakav roditelj bi morao da se podvrgne psihoanalizi kako bi osvestio svoje nesvesne procese. Umesto toga roditelj treba da svoj emotivni odnos prema deci shvati kao nešto prirodno, dakle nešto zbog čega ne treba da se oseća krivim. Ljudi nisu krivi za ono što osećaju, već za ono što čine. Roditeljska krivica pripada onima koji prave veliku razliku u iskazivanju ljubavi prema deci.
U njujorškim bolnicama 20 dece sa misterioznim simptomima, slični slučajevi i u Bostonu i Filadelfiji
Više od 20 dece, od kojih najmlađe ima dve godine, primljeno je u bolnice u Njujorku sa misterioznim simptomima bolesti, koji do sada ni lekarima nisu do kraja jasni, a izgleda da imaju veze sa korona virusom. Kako piše Njujork Tajms, četvoro od te dece pozitivno je na korona virus, a sličnih slučajeva ima i u Bostonu i Filadelfiji. Deca su razvila i redak Kavasaki sindrom, koji se manifestuje upalom arterija nepoznatog uzroka ili retku, ali ozbiljnu bakterijsku infekciju, saopštila je komesarka za zdravstvo grada Njujorka Ogriz Barbo. Prema njenim rečima, ako se stanje otkrije rano, obično nema dugoročnih posledica, ali u suprotnom bolest može na decu ostaviti dugoročne posledica, koje su najčešće povezane sa već postojećim srčanim problemima. “Četvoro dece je testirano pozitivno na bolest koju izaziva koronavirus. Jedanaestoro je negativno, ali je šestoro bilo pozitivno na antitela. Petoro dece lekari su morali da stave na respiratore, ali su svi sada dobro”, rekla je Barbo.
Lekari u evropskim zemljama su takođe dokumentovali simptome Kavasaki sindroma. “Još nismo sigurni kakve zaključke treba izvući”, izjavila je gradski komesar za zdravstvo. “I dalje svakog dana učimo kako se Kovid-19 ponaša, ne samo sa stanovišta javnog zdravlja, već i sa kliničkog aspekta”. Simptomi koje treba pratiti uključuju visoku temperaturu koja traje nekoliko dana, crvenilo očiju, osip, bol u stomaku, oticanje šaka i stopala, kao i pojavu intenzivno crvene boje na jeziku i usnama, kada jezik otekne i liči na jagodu po boji i strukturi. Takođe, kako je dodala, u te simptome spadaju i proliv i povraćanje. Kavasaki sindrom se obično leči imunoglobulinom i aspirinom. Deca najčešće imaju blage simptome koronavirusa. Barbo kaže da se ovaj tip virusa u Njujorku ponaša nešto drugačije od onog u Kini. “Zato vidimo decu sa sindromom sličnom Kavasakiju”, izjavila je. Kako navodi Njujork tajms, neki doktori sumnjaju da je reakcija te dece zapravo masivna i štetna reakcija imunog sistema na kovid-19, što može biti indikacija i da je opasnost od novog korona virusa po decu veća nego što se mislilo. List dodaje da su deca u bolnicu primana prethodnih nekoliko dana, ali su juče gradski zvaničnici to javno saopštili.
