Šest strateških područja GCE: 2) Pravičnost, nediskriminacija i inkluzija u obrazovanje i kroz obrazovanje

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je  u znaku pandemije KOVIDA-19  od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema  bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi civilnog društva za  dostizanje Cilja 4  održivog razvoja (SDG4)“.  Sa našeg sajta možete preuzeti  Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu, a u  nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve. 

Pokret GCE se prehodnih 5. godina rukovodio i,  2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravao svoj rad – GCE je uticala na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se  garantovao kvalitet  pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja. U odnosu na ovu viziju, i u svetlu trenutnog konteksta obrazovanja, pokret je identifikovao i usmerio  fokus na  šest strateških područja: 2.Pravičnost, nediskriminacija i uključivanje u obrazovanje i kroz obrazovanje

GCE će raditi na prezentovanju problema i usmeravanju pažnje politika na nepravičnost, diskriminaciju i isključenost u obrazovanju  i u pogledu pristupa i u pogledu kvaliteta, kao i na veze sa širim društvenim i ekonomskim nejednakostima. Skretaće pažnju na nediskriminatorno i inkluzivno obrazovanje kao sastavni deo ljudskog prava na obrazovanje i  raditi na podizanju svesti o potrebi eliminacije nejednakosti i isključenosti generalno, a ne samo u odnosu na određene inkluzivne grupe. Kampanja  će obuhvatati nejednakosti na osnovu identiteta, pola, invalidnosti, etničke pripadnosti, te  na osnovu bogatstva ili prihoda, kao i one koje su  rezultat lokacije, statusa migranta ili na bilo kojim  drugim osnovama. GCE će pozivati vlade da primene politike i programe koji aktivno eliminišu diskriminaciju i promovišu inkluziju.  Cilj  je da Kampanja doprinese smanjivanju i  uklanjanju ogromnih razlika u obrazovanju, osiguravajući da svi polaznici dobiju kvalitetno obrazovanje.

Važnije im laprdanje u parlamentu, od emitovanja nastave

Zbog direktnog prenosa sednice Narodne skupštine, nastava za učenike od 2. do 8. razreda juče je  emitovana na Trećem programu RTS od 8 sati. Kao i do sada, učenici 1. razreda nastavu su mogli pratiti od 8 sati na Drugom programu RTS-a. Sva predavanja planirana za srednjoškolce biće dostupna na internet platformi RTS Planeta. Danas, 9. maja, je radna subota i nastava će biti na programima RTS-a prema redovnom rasporedu.

Projektna nastava u VII i VIII razredu: Mikropajton za mikrobit

U okviru projekta „Škole za 21. vek “,  fondacija „Petlja“ izradila je priručnik Mikropajton za mikrobit koji je namenjen realizaciji projektne nastave u sedmom i osmom razredu osnovne škole. Priručnik se oslanja na primenu Mikropajtona za upravljanje mikrobit uređajem i  sadrži detaljno objašnjene primere različite težine za izradu projekata koje učenici mogu da izrade zajedno sa nastavnicima. Uz primere projekata dati su i dodatni resursi namenjeni učenicima koji žele dalje da istražuju i osmisle svoje samostalne projekte i iskažu kreativnost u upotrebi mikrobit uređaja.  Pored ovog priručnika, za nastavnike informatike i računarstva  biće organizovana i dvodnevna onlajn obuka za upotrebu mikrobita u projektnoj nastavi u sedmom i osmom razredu, o čemu će nastavnici biti naknadno obavešteni. Obuka je akreditovana u trajanju od 16 sati. Projekat „Škole za 21 vek“ u koji su uključene sve osnovne škole u Republici Srbiji, partrnerski sprovode Britanski savet i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a finansira Vlada Velike Britanije.

Veće stipendije za doktorante i mlade istraživače

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je Preliminarne rezultate 20. Javnog poziva za stipendiranje studenata doktorskih akademskih studija i uključivanje u rad akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija, kao i Preliminarne rezultate 19. Javnog poziva za stipendiranje mladih istraživača – učenika završnih razreda srednjih škola koji su osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama u 2019. godini.

Na 20. Javni poziv za stipendiranje studenata doktorskih akademskih studija, koji je objavljen 26.12.2019. godine, prijavilo se  218 kandidata. Na 19. Javni poziv za stipendiranje mladih istraživača učenika završnih razreda srednjih škola prijavilo se ukupno 5 kandidata. To su kandidati koji su osvojili jedno pod prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama znanja. Na preliminarne rang liste kandidati imaju pravo prigovora u roku od 8 radnih dana zaključno sa 12.05.2020. Konačne liste kandidata kojima su odobrene stipendije objaviće se tokom maja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sektor nauka je u septembru 2019. povećalo neto iznos stipendija za stipendiste – doktorande, sa 46.000 na 50.000 dinara  i stipendiste mlade istraživače – učenike, sa 27.000 dinara na 30.000 dinara. Ministarstvo dodatno sufinansira i materijalne troškove naučnoistraživačkim organizacijama (fakultetima i institutima)  za angažovanje stipendista na istraživanjima koja se sprovode u njihovoj instituciji. Do danas je po javnom pozivu za stipendiranje studenata doktorskih akademskih studija ukupno stipendirano 2.390 studenata. Od 2008. do 2017. godine, iznos stipendija se nije menjao i bio je  32.000 dinara za stipendiste – doktorande i 20.000 za stipendiste – mlade istraživače. Zahvaljujući povećanim izdvajanjima za nauku, Ministarstvo je od 2017. pronašlo načina da poveća stipendije u čak tri navrata, ističe državni sekretar prof. dr Vladimir Popović.

„Ministarstvo će i dalje nastojati da podržava talentovane i vredne mlade istraživače i da podstiče njihovo uključivanje u naučnoistraživački rad, u cilju osposobljavanja i formiranja podmlatka naučnog kadra u Republici Srbiji“, kaže se u saopštenju Ministarstva prosvete od 7. maja 2020.

Elektronska prijava dece u vrtić u još 26 gradova

Elektronska prijava dece u predškolske ustanove – eVrtić od 4. maja je dostupna u još 26 gradova i opština, čime je broj gradova i opština koje su trenutno omogućile ovu uslugu dostigao 117, a usluga je dostupna u 135 predškolskih ustanova, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu.Zahvaljujući eUpravi usluge lokalnih samouprava mogu nesmetano da se pružaju i u vreme pandemije korona virusa, a od početka marta do danas podneto je kviše od  32.000 elektronskih prijava za upis u predškolske ustanove putem Portala eUprava.

Prilikom korišćenja ove elektronske usluge automatski se pribavljaju neophodni podaci iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta, tako da roditelji ne moraju da dostavljaju ni jedan dokument prilikom upisa deteta, niti da odlaze ni na jedan šalter. Usluga je dostupna na Portalu eUprava svim registrovanim korisnicima . „Usluga eVrtić je namenjena roditeljima koji su državljani Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.

Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu“, podsećaju iz Kancelarije za IT i eUpravu. Takođe preporučuju svim predškolskim ustanovama, u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom, da se roditeljima omogući da elektronskim putem dostave ovu dokumentaciju.ž Uslugu eVrtić na Portalu eUprava je prvi omogućio grad Beograd 2016. godine. Prošle godine eVrtić su koristili roditelji u 17 gradova i opština širom Srbije.

Sakriveni redovni profesori

Piše: Goran Belojević*

Svojevremeno sam, kada je na Veću Medicinskog fakulteta u Beogradu pokušan neprincipijelan organizovani napad na jednog redovnog profesora, ustao i zabezeknutom dekanu i članovima Veća rekao: „Gospodo, redovni profesor Univerziteta je institucija koja hoda. Okončajmo ovaj cirkus!“ I diskusija je okončana. Redovnog profesora Univerziteta u Kraljevini Srbiji i kasnije Kraljevini Jugoslaviji postavljao je lično kralj. Od kada je u Srbiju stigao komunizam, a potom i demokratija, redovne profesore postavlja Senat Univerziteta. Bilo kako mu drago, redovni profesor ne podleže reizboru. Niko više ne proverava čime se on/ona bavi i ne postavlja mu nikakve uslove.

 Pošto i ja pripadam ovoj retkoj vrsti u Srbiji, uvek sam sebi postavljao pitanje kakve su onda moje obaveze i odgovornost kao „institucije koja hoda“? Kako ja to shvatam, najvažnija moja obaveza je da ostavim svoje učenike koji će biti bolji od mene.  Ali, imam obavezu i prema društvu. Sebe shvatam kao savest društva! Shvatam da treba da reagujem i onda kada to od mene niko ne traži, a boga mi i ne nudi mi nikakav honorar!

Uključen sam u događaje vezane za pandemiju kovida 19 u Srbiji, a da to od mene niko nije tražio. Zbog nakaradnog zdravstvenog sistema u Srbiji u kojem je preventivna medicina razdrobljena na banana specijalizacije pod nazivima higijena, epidemiologija, socijalna medicina i sanitarna mikrobiologija, javnost je stekla pogrešan utisak da su samo epidemiolozi nadležni za pandemiju.

Taman posla! Srećom, pristupićemo ako Bog da, jednog dana u EU i moraćemo, kao i tamo, da imamo jednu specijalizaciju pod nazivom preventivna medicina. Onda će se pitati specijalisti preventivne medicine za sve preventivno-medicinske probleme, uključujući i epidemije.

Elem, đelem, dolazimo na poentu! Gde se dedoše aktivni redovni profesori, šefovi katedri epidemiologije, socijalne medicine, mikrobiologije i higijene sa srpskih univerziteta?

Koliko ja vidim, mikrofon ne ispuštaju primarijusi, docenti i vanredni profesori i penzionisani profesori! Na sastancima Katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na MF Beograd koju predvodim, docenti i vanredni profesori retko uzimaju reč. Kolo vode redovni profesori. Pa gde su oni sada?

Zato pozivam sve aktivne srpske redovne profesore preventivno-medicinskih grana da izađu na crtu sada. Jer, ako ne sada, a kada će? To srpsko društvo od njih očekuje! Jer, jedina partija kojoj jedan redovni profesor Univerziteta pripada je – istina!

*redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu

Na Filozofskom u Novom Sadu tri nova akademska programa

Filozofski fakultet u Novom Sadu saopštio je da u ponudi ima još tri nova akreditovana studijska programa: Osnovne akademske studije Kulturologija, master akademske studije Kulturologija i Osnovne akademske studije Komunikologija i odnosi sa javnošću, a prva generacija studenata biće primljena u upisnom roku 2020. godine. Osnovne akademske studije Kulturologije, kako se navodi, nude moderno obrazovanje za interdisciplinarnu analizu fenomena kulture, upravljanje politikama i projektima u oblasti kulture i interkulturno komuniciranje. „Program je koncipiran imajući na umu značaj i vrednosti multinacionalne kulturne sredine, kao i sve izraženije potrebe za panevropskom interkulturnom saradnjom i evropskim integracijama. Studenti koji završe četvrogodišnje studije Kulturologije stiču zvanje diplomirani kulturolog sa kojim mogu da rade u javnom, privatnom i nevladinom sektoru, u ustanovama kulture i turizma, na poslovima interkulturne medijacije, na domaćim, međunarodnim i prekograničnim projektima i kulturim događajima“, navodi u saopštenju dekanka Filozofskog fakulteta prof. dr Ivana Živančević Sekeruš.

Osnovne akademske studije Komunikologija i odnosi sa javnošću namenjene su obrazovanju kompetentnih profesionalnih komunikatora koji poseduju znanja za bavljenje različitim poslovima u medijskim i komunikacionim delatnostima. Program je koncipiran tako da studenti stiču zvanje diplomirani komunikolog a sa njime i znanja koja su im potrebna za rad u sferi strateškog komuniciranja, odnosa sa javnošću, marketinga, analize medijskih sadržaja, i drugim poslovima upravljanja, obrade i distribucije informacija u javnoj komunikaciji. Informacije o prijemnom ispitu, strukturi studija, predmetima i kontakt adresi dostupne su na sajtu Fakulteta.  „Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu izvodi se preko 50 studijskih programa, od toga 20 na osnovnim studijama. Srednjoškolci mogu da izaberu studije iz bogate filološke ponude koju čine srpski jezik i književnosti, srpska književnosti i jezik, komparativna književnost, srpski u kontaktu, nemački, ruski, engleski, francuski, mađarski, slovački, rumunski i rusinski jezik, a od prošle školske godine izvodi se i dvojezični studij engleskog sa drugom stranom filologijom. Takođe, u ponudi su studijski programi filozofije, sociologije, pedagogije, istorije, žurnalistike, psihologije i socijalnog rada“, dodaje dekanka.

Begrad: Posle reakcije profesora i studenata skinut logo Pinka

sa sajta Filološkog fakulteta

Logotip televizije Pink skinut je sa sajta Filološkog fakulteta u Beogradu, nakon što se u utorak popodne pojavila peticija grupe profesora, saradnika i studenata tog fakulteta, u kojoj oni protestuju zbog postavljanja grafičkog obeležja pomenute televizije.  Snimak jutarnjeg programa Pinka u kome je preko video-linka gostovala v. d. dekanka Filološkog fakulteta Ljiljana Marković nije uklonjen, ali je umesto prepoznatljivog ružičastog loga napisano da je prilog emitovan na televiziji Pink 29. aprila. Marković je, između ostalog, govorila o sprovođenju nastave na daljinu na ovoj visokoškolskoj ustanovi i preduslovima za povratak profesora i studenata na fakultet.

Profesorka Filološkog fakulteta Adrijana Marčetić, inače jedna od potpisnika peticije, kaže za Danas da na zvaničnom sajtu Filološkog fakulteta nema mesta samoreklamerstvu v.d. dekanke. – Sajt je predviđen za promociju Fakulteta i tačno i pravovremeno informisanje studenata, a ne za njenu ličnu promociju koja se bazira na marketingu, ne na istini. Samoreklamiranje v.d. dekanke na sajtu Fakulteta nije samo nemoralno, već će i sankcionisano Kodeksom profesionalne etike UB kao „neodgovorno ponašanje“ – ističe Marčetić, citirajući jedan od članova Kodeksa koji propisuje da se „neodgovornim ponašanjem smatra… upotreba imovine Univerziteta za privatne, komercijalne, političke, verske i druge vanuniverzitetske svrhe bez posebnog odobrenja u skladu sa zakonom“. Zanimljivo je da se na fakultetskom sajtu nalazi još nekoliko objava iz različitih medija, u kojima je Marković sagovornica ili plasirane informacije imaju veze sa samim fakultetom i univerzitetom. Pored priloga sa Pinka „okačen“ je tekst iz Večernjih novosti u kome v. d. dekanka, između ostalog, govori o realizaciji nastave na daljinu, ali i odgovara na ranije izrečene primedbe na njen rad. Na sajtu se takođe nalazi i prilog emitovan na RTS-u o funkcionisanju visokoškolskih ustanova u vreme pandemije korona virusa, ali i informacija o potpisanom sporazumu Filološkog i Ministarstva za rad, objavljena na sajtu televizije N1.

Na pitanje zašto potpisnicima peticije smeta logo Pinka, a ne i javnog servisa i N1 i da li se neko ranije zbog toga pobunio, Adrijana Marčetić odgovara da je protiv toga da se na zvaničnom sajtu Filološkog fakulteta promoviše bilo koji medij i bilo koji pojedinac. Dodaje da je aktuelna uprava od septembra počela da postavlja medijske priloge od kojih neki imaju, a neki nemaju veze sa Filološkim i napominje da, ako Marković hoće da se promoviše, to može da uradi na svom ličnom sajtu ili Fejsbuk profilu. Marčetić pita zašto v.d. dekanka nije na fakultetskom sajtu objavila obraćanje javnosti dela profesora i saradnika Filološkog koji su ukazivali na njene propuste i kršenje zakona, kao i mišljenje Odbora za profesionalnu etiku UB, koji joj je zbog toga izrekao meru javne opomene. Markovićeva novinarima nije odgovorila do zaključenja ovih vesti.

Prof. Marija: Saveti deci i roditeljima pre povratka u škole

Prosvetni radnici i dalje neumorno rade. Mnogi su proteklih meseci svojim neumornim radom pomogli da naše društvo, koje se našlo pod opsadom korona virusa, nastavi normalno da funkcioniše. Lekari, policajci, vatrogasci i pripadnici drugih profesija su nesebično radili na tome da se nastavi normalan tok života u Srbiji, a među njima se posebno izdvajaju naši nastavnici i profesori.  Bez ikakvog iskustva sa radom na televiziji, stali su pred kamere Javnog servisa i omogućili da se deca obrazuju i u vanrednim okolnostima, kao i da im olakšaju dane u izolaciji.

Jedan od tih heroja je i Marija Obradović, profesorka u Petoj beogradskoj gimnaziji, koja je srednjoškolcima približila svet hemije i kada su bili sprečeni da dolaze u učionice.

Sa njom smo razgovarali kakav je osećaj stati pred kamere i obraćati se milionima, da li su je pogodili zločesti komentari na račun njenih kolega, kao i šta savetuje đacima, a šta roditeljima.

Kakav je osećaj držati čas pred kamerama kada znaš da te gleda cela zemlja, da li si imala tremu? Svakako da je za sve nas profesore nastava na daljinu jedno novo i veliko iskustvo i da atmosfera nije ni približna kao u učionici. Samim tim, kamere i širi auditorijum nameću dodatnu odgovornost da predavanja budu sadržajna, zanimljiva i kvalitetna. Međutim, želela bih da istaknem da sam imala pozitivno uzbuđenje jer sam prvi put stala ispred kamera nacionalne televizije, a istovremeno mi je bila čast što sam predstavljala hemičare i aktiv Pete beogradske gimnazije.

Da li su te povredili komentari ljudi koji su se podsmevali i najmanjim greškama tvojih kolega koji nisu medijske ličnosti i kako komentarišeš takve pojave? Kao i sve kolege, naravno da sam bila nezadovoljna pojedinim komentarima manjine, koja se našla samoprozvana da kritikuje rad kolega na RTS-u. Sam poziv profesora, nastavnika i učitelja je plemenit posao, nimalo lak u normalnim okolnostima, a kamoli u vanrednim. Lapsusi su uobičajeni na redovnim časovima, jer mi nismo glumci sa naučenim tekstom, već je tok časa uslovljen interakcijom sa đacima. Umesto tih kritika, trebalo bi da damo podršku svim našim kolegama koji, ne zaboravite, pored svojih školskih i porodičnih obaveza, učestvuju i u višesatnom pripremanju časova za snimanje. 

Kako su te kontaktirali i koliko ti je vremena bilo potrebno da se spremiš za čas? Preporučila me je direktorka Pete beogradske gimnazije Borka Popović, a kasnije me je kontaktirala profesorka Malina Popović, zaposlena u ZUOV-u. Spremanje časa mi nije oduzelo mnogo vremena, ali sam težila da prezentacija bude interaktivna i zanimljiva, što je iziskivalo dodatno vreme za pripremu.

Da li imaš informaciju kada se đaci vraćaju u školske klupe i šta savetuješ đacima i roditeljima? Sve informacije o vraćanju đaka i nastavnika u školu dobijamo od Ministarstva prosvete i obrazovanja. Pretpostavljam da ćemo svi u isto vreme saznati tačan datum povratka u školske klupe. Jedino što bih u ovom trenutku mogla da posavetujem đake i njihove roditelje je da iskoriste ovo vreme što kvalitetnije, najpre u krugu svojih porodica, a istovremeno ispunjavajući svoje školske obaveze.

Kakva su tvoja iskustva sa nastavom na daljinu i da li je već počelo sumativno (brojčano) ocenjivanje? Ako bih mogla u jednoj reči da opišem svoje iskustvo sa nastavom na daljinu, onda je to zahtevno (smeh). I pored sve informatičke pismenosti, onlajn učionice ne mogu biti adekvatna zamena pravim učionicama. Nastavnici nemaju radno vreme, non-stop smo za računarima, odgovaramo na mejlove učenika, pregledamo na stotine domaćih zadataka i vršimo kako formativno, tako od nedavno i sumativno ocenjivanje, što značajno povećava obim posla. Svedoci smo da učenici i te kako koriste novonastalu situaciju i često predaju identične radove i testove.

Kakvi su komentari tvojih đaka na onlajn nastavu? Na nedeljnom nivou vršim anketiranje đaka kako bih čula njihovo mišljenje. Ona su podeljenja. Neki đaci kažu da im je lakše kad razgovaraju sa nastavnicima “lice u lice”, te da im je lakše da nauče gradivo kad čuju uživo predavanje nastavnika na času i kad zapišu teze u sveske. S druge strane, neki učenici su rekli da učenje od kuće ima svojih prednosti, jer sami mogu da organizuju svoje vreme, kao i koliko će vremena dnevno odvojiti za ispunjavanje školskih zadataka.

Da li ti nedostaju đaci i rad u učionici? Iskreno, jedva čekam da se završi vanredno stanje, kako bih se vratila u učionice i nastavila da uživo radim posao koji volim.

Šta misliš kako će se odvijati nastava nakon epidemije? Mišljenja sam da ćemo svi mnogo više da koristimo IKT (informaciono komunikacione tehnologije) u nastavi, jer smo se za vrlo kratak period obučili, kako đaci, tako i mi nastavnici. To je upravo i nedostajalo našem obrazovanju.

Šta preporučuješ đacima da rade/čitaju/gledaju u slobodno vreme u toku vanrednog stanja? Kao nastavnik, uvek preporučujem kvalitetan školski sadržaj na RTS planeti. Kao ljubitelj knjiga, preporuka za sve koji vole nauku je knjiga Kašika koja nestaje, autora Sema Kina, u kojoj je na izuzetno interesantan, zabavan i uzbudljiv način prikazao 150 godina razvoja nauke.

Veliko srce male dece

U Bukovo iznad Negotina u takozvano naselje Ribnjak, šestočlanoj porodici Adamović stigao je nov šporet „Smederevac“ i veća količina hrane, kao donacija dobrih ljudi iz Negotina i inostranstva. Time je nastavljena humanitarna akcija koju su pre prvomajskih praznika započeli učenici III razreda Osnovne škole „Branko Radičević“ u Negotinu učiteljice Jasmine Aćimović, pokazujući na praktičan način da su uspešno savladali lekcije iz humanosti. U tome su im pomogli i spremnost da porodici svojih školskih drugova Aladina i Nataše ulepšaju praznike podržali su njihovi roditelji.

A sve je počelo posle konkursa za uskršnje jaje koje je organizovala trgovinska kuća „Aleksandrović“. – Nakon što je moja kćerka dobila ranac pun slatkiša na konkursu za uskršnje jaje rešile smo da se te nagrade odreknemo u korist Aladina i Nataše koji idu u naš razred, ali žive u krajnje nehumanim uslovima na Bukovskom putu. Naravno vrednost te nagrade smo pretvorili u osnovne životne namirnice i u saradnji sa roditeljima iz razreda dokupili sve ono što je falilo – objašnjava mama jedne od učenica ovog humanog odeljenja i članica Saveta roditelja OŠ „Branko Radičević“ Vanja Kicurić.

Trećaci su zajedno sa svojim roditeljima za Adamoviće koji žive od dečijeg dodatka i povremenih nadnica oca u kući bez kupatila, obezbedili krajem aprila frižider, ali i veću količinu osnovnih životnih namirnica, garderobu, obuću, posuđe, sredstva za higijenu, igračke. Kada su pomoć odneli Aladinu i Nataši,njihovoj dvojici braće i roditeljima, Vanja Kicurić je najavila da će akcija pomoći Adamovićima biti nastavljena. – Nije važno ni koliko sve to košta. Nama je najvažnije da su ta deca, njihova dva brata i roditelji praznike proveli bar malo drugačije nego obično. Ta divna deca naravno nisu zaslužila da ovako žive i mi na ovome ne želimo da stanemo. Prikupljamo sredstva da i Đurđevdan mogu da provedu kako dolikuje i gledaćemo da im koliko toliko poboljšamo uslove za život – kazala je Vanja Kicurić.

„Smederavc“ i namrinice koje su stigle, sigurno je biće od pomoći Adamovićima složni su u oceni oni koji su pomoć prikupili. Pomažući svojim školskim drugovima trećaci iz negoinske OŠ „Branko Radičević“ savladali su lekciju koja podrazumeva humanost, darežljivost, angažovanje u zajednici i na nju istovremeno podsetili i svoje roditelje i Negotince. Naučili su i da bez obzira na mali broj svojih godina mogu da promene na bolje živote onima kojima su podrška i pomoć potrebni. I za to zaslužili najveću ocenu.

Kon: Škole ne rade sa razlogom, stariji da ne koriste gradski prevoz

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je u četvrtak  da je rizik od zaražavanja korona virusom znatno smanjen, ali da na snazi ostaje preporuka o izbegavanju kontakata i da se sada sve svodi na ličnu odgovornost i određivanje nivoa zaštite.  Naglasio je da škole i dalje neće raditi za razliku od vrtića navodeći da su dečiji kolektivi specifični. ”Škole ne rade sa razlogom. Veliki je rizik, i u svakom slučaju mora da se vodi računa o svemu”, naglasio je Kon.   Dodao je da sve dok vezanih 28 dana ne bude ni jedan novi slučaj zaraze, onda se može ”odjaviti” epidemija. Čekaćemo da vidimo šta će se desiti preko leta”.

Vremeplov: Umro Dimitrije Nešić

Na današnji dan 9. maja 1904. godine umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete. Napisao je više udžbenika i uveo metarske mere u Srbiji.

Vremeplov: Umro Johan Šiler

Na današnji dan 9. maja 1805. godine umro je i nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je 1782. iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar, a u Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio sa Geteom, koji mu je pomogao da 1789. postane profesor istorije na univerzitetu u Jeni. Potom je izdavao časopise “Hore” i “Almanah muza”. Dela: drame “Razbojnici”, “Don Karlos”, “Valenštajn”, “Verenici iz Mesine”, “Demetrijus” (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije “Fijeskova zavera u Đenovi”, “Spletka i ljubav”, “Marija Stjuart”, “Devica Orleanska”, komad o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca “Vilhelm Tel”, balade “Polikratov prsten”, “Jemstvo”, “Ibikovi ždrali”, istorijski radovi “Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske”, “Istorija Tridesetogodišnjeg rata”, filozofske i estetičke rasprave “O ljupkosti i dostojanstvu”, “O uzvišenom”, “O estetičkom vaspitanju čoveka”, “O tragičnoj umetnosti”, “O naivnom i sentimentalnom pesništvu”, epigrami “Ksenije”.

Vremeplov: Rođen Džon Braun

Na  današnji  dan 9. maja 1800. godine rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.

Vremeplov: Britanci ukinuli trgovinu robljem

Britanski parlament je na današnji  dan 9. maja 1788. godine ukinuo trgovinu robljem.

Vremeplov: Umro Gejlisak

Na  današnji  dan 9. maja 1850. godine umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature. 

Vremeplov: KPJ odbacila optužbe sovjetskih komunista

  Komunistička partija Jugoslavije odbacila je na današnji dan 9. maja 1948. godine optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

Vremeplov: Poziv na pomirenje između Francuske i Nemačke

Na  današnji dan 9. maja 1950. godine ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman  uputio je poziv za pomirenje između Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

Vremeplov: Obesila se Ulrike Majnhof

Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe “Bader-Majnhof”, obesila se na današnji dan 9. maja 1976. godine  u zatvorskoj ćeliji.

Vremeplov: Umro  Albert Majkelson

Na današnji  dan 9. maja 1931. godine  umro je američki fizičar Albert Majkelson, koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

Vremeplov: Osnovan Muzeum serbski

Na današnji dan 10. maja 1844. godine ukazom Jovana Sterije Popovića, srpskog književnika, pravnika, lingviste, tada ministra prosvete Kneževine Srbije (Popečiteljstvo prosveštenija) osnovan je – Muzeum serbski – začetak današnjeg Narodnog muzeja u Beogradu. Ministarstvo je tada naložilo svim okružnim načelstvima da se staraju o sakupljanju starina. Taj datum je kasnije prihvaćen kao dan osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.

Vremeplov: Umro Aleksandar Zinovjev

Ruski filozof Aleksandar Zinovjev, jedan od prvih sovjetskih disidenata umro je na današnji dan 10. maja 2006. godine. U Rusiju se vratio 1999. i od tada je predavao na Filozofskom fakultetu Moskovskog univerziteta. Prvi put je hapšen još 1939. zbog antistaljinističkih istupa. Borio se u Drugom svetskom ratu i odlikovan je. Pošto je 1976. u Švajcarskoj objavio satirično delo “Zjapeće visine”, dve godine potom proteran je iz Sovjetskog Saveza i naredne dve decenije provodi u izgnanstvu. Jedini je ruski dobitnik ugledne nagrade “Aleksis de Tokvil”, a autor je preko 40 knjiga. Dela: “Parabelum”, “Homo sovjetikus”, “Ruka Kremlja”, “Katastrojka”, “Komunizam kao realnost”, “Kriza komunizma”, “Zapad”.

Vremeplov: Turci spalili mošti  Svetog Save

Na današnji dan 10. maja 1594. godine mošti oca Srpske crkve i prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save Turci su spalili na Vračaru u Beogradu. Spaljivanju moštiju 359 godina posle svečeve smrti prethodio je ustanak Srba u Banatu (koji je tada bio pod Turskom) pod episkopom banatskim Svetim Teodorom Vršačkim, u kojem su ustanici nosili ikone Svetog Save.

 Turski sultan Muhamed III naredio je Sinan paši da po svaku cenu uguši pobune Srba, a ovaj je, znajući za značaj Svetog Save za Srbe, naredio prenos moštiju iz manastira Mileševa u Beograd i spalio ih je na Vračarskom brdu (tada izvan Beograda). Kako bi mesto spaljivanja bilo obeleženo u prvoj polovini 19. veka podignut je krst od crvenog granita, po kome je taj deo Beograda kolokvijalno nazvan. Bila je to privatna inicijativa Gligorija Vozarovića, poznatog izdavača i knjigovesca. Docnije je na Vračarskom brdu podignuta crkva posvećena Svetom Savi, sa istim ciljem, a zatim i današnji velelepni hram.

Vremeplov: Rođen autor “Marseljeze”

  Francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. godine napisao reči i melodiju francuske himne rođen je na današnji dan 10. maja 1760. godine. Pesmu, komponovanu kao marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura, oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz Marselja u Pariz, pa je nazvana “Marseljeza”.

Vremeplov: Rođena Olja Ivanjicki

Na današnji dan  10. maja 1931. godine rođena je srpska slikarka Olja Ivanjicki, u Pančevu, u porodici “belih” Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se čelog života bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe “Medijala”, samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput “Metropoliten”-a u Njujorku.

Vremeplov: Nacisti izveli prvo masovno spaljivanje knjiga

Nacisti su u centru Berlina na današnji dan 10. maja 1933. godine priredili prvo masovno spaljivanje knjiga, bacivši na lomaču više od 25.000 dela Karla Marksa, Zigmunda Frojda, Bertolda Brehta, Alberta Ajnštajna i drugih autora, koje su nacisti označili kao “dekadentne”.

Jovani Popović odloženo ročište

Glavni pretres pred Osnovnim sudom u Kikindi, u predmetu protiv studentkinje Jovane Popović koja se tereti za nepoštovanje zdravstvenih mera tokom epidemije kovid u Srbiji, odložen je u četvrtak , a novi glavni pretres biće zakazan naknadno, saznaje Danas. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, na odluku je uticalo i ukidanje vanrednog stanja usled čega se i rad sudova vraća u redovno stanje. Jovana Popović je za Danas navela da se zbog zdravstvenog stanja obratila lekarima, da je pritom testirana i na kovid i da je bila negativna.

– Nisam u prethodnom periodu želela da posećujem ambulante ali sam sada morala. U ponedeljak, 4. maja, sam se prvi put, nakon tačno tri nedelje od napuštanja Zabele, obratila svom izabranom lekaru sa zahtevom za detaljne lekarske analize i pretrage. Zbog više raznih smetnji i bolova predočila sam joj simptome, kao i istoriju tegoba nastalih tokom pritvorskih dana. Saopštila sam i to da se, već tri nedelje, „spašavam“ prirodnim lečenjem, čajevima, biljnim preparatima i promenom ishrane ali da nema pomaka. Umesto toga su mi, bez posebnog obrazloženja, uzeti brisevi pa sam mogla samo da pretpostavim da je u pitanju kovid 19 testiranje. Danas su me obavestili da je rezultat negativan – kaže Jovana Popović.

Ona je uhapšena zbog navodnog kršenja mera samoizolacije po povratku iz Crne Gore iako je u odbrani navela da se vratila 14. marta u Srbiju pre uvođenja vanrednog stanja. U zatvoru Zabela provela je 21 dan.

Brucoši slede braću i sestre

Prilikom odabira fakulteta, budući studenti slede stope svojih starijih braća i sestara, pokazalo je istraživanje Univerziteta Prinston koje se temelji na podacima iz Čilea, Hrvatske i Švedske. S obzirom na to da je fakultet prekid s ranijim životom učenika, može biti prijatnije pohađati fakultet na kojem već poznajete nekoga, posebno člana porodice.