Strateška područja GCE: 3) Jaki: javni sistemi, liderstvo i upravljanje u sektoru obrazovanja

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je  u znaku pandemije KOVIDA-19  od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema  bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi  civilnog društva za  dostizanje Cilja 4  održivog razvoja (SDG4)“.  Sa našeg sajta možete preuzeti  Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu, a u  nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve. 

Pokret GCE se prehodnih 5. godina rukovodio i,  2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravao svoj rad – GCE je uticala na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se  garantovao kvalitet  pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja.

U odnosu na ovu viziju, i u svetlu trenutnog konteksta obrazovanja, pokret je identifikovao i usmerio  fokus na  šest strateških područja: 3. Jaki:  javni sistemi, liderstvo i upravljanje u sektoru obrazovanja  GCE će se zalagati da države efikasno i odgovorno preuzmu svoju ulogu primarnog nosioca odgovornosti u obrazovanju. Ovo uključuje fokusiranje: na isticanje negativnih uticaja privatizacije u obrazovanju, a posebno na preusmeravanje javnih sredstava  privatnim davaocima usluga obrazovanja koji ostvaruju profit,  na  jačanje nadzornih državnih kapaciteta i sistema za sprovođenje obaveza, na demonstriranje najboljih praksi u jačanju javnog obrazovanja i na usmereno zagovaranje  poboljšanja upravljanja u obrazovnom sektoru.

Ministarstvo: Visoko obrazovanje kreće od 15. maja

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zbog različitih i u nekim situacijama pogrešnih interpretacija u javnosti, a u vezi sa aktivnostima na nivou visokog obrazovanja, obaveštava da će: „u sklopu priprema za nastavak akademske školske godine, visokoškolske ustanove  krenuti sa radom od 15.05.2020. godine, uz poštovanje preventivnih mera“.  

„Nije planirano klasično održavanje predavanja, već da se sva predavanja završavaju „on-line“, u mesecu maju. Visokoškolske ustanove imaju obavezu, da u skladu sa preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, odnosno opštim uputstvom za primenu preventivnih mera na univerzitetima/fakultetima, akademijama strukovnih studija i visokim školama vezano za COVID-19, organizuju obaveze studenata, tako da oni budu u minimalnom broju prisutni na visokoškolskim ustanovama i u studentskim domovima, kako bi se obezbedilo održavanje socijalne distance i pridržavanje svih ostalih preventivnih mera“, kaže se u saopštenju.

„Na pojedinim visokoškolskim ustanovama (medicinskim, tehničkim, prirodno-matematičkim …) biće neophodno održavanje praktičnih/laboratorijskih vežbi, čiju će dinamiku definisati sama visokoškolska ustanova. Svi studentski domovi su dezinfikovani i spremni za prijem studenata u malom broju i u skladu sa preporukama vezano za COVID-19. Ispitni rokovi, počev od aprilskog ispitnog roka, biće održani uz sve mere zaštite“, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedilo je sredstva zaštite za visokoškolske ustanove i studentske domove. Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, oko svih preporuka konsultovali su se sa KONUS-om, KASSS-om, SKONUS-om, SKASSS.

Rektorka: Krajem maja počinje polaganje ispita

Postepeno vraćanje rada fakulteta počinje 15. maja, a prvo će biti organizovan aprilski ispitni rok, dok bi krajem juna trebalo da počne prijavaljivanje za upis na fakultete, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović u emisiji “Među nama”. Popvić je najavaila da će fakulteti od 15. maja početi sa pripremama za prihvatanje studenata, a sve će se dešavati vrlo postepeno. “Nije nam cilj da svi članovi kolektiva, i studenti i zaposleni, i nastavnici i asistenti, istovremeno dođu na fakultete. Biće postepeno uvedeno prisustvo zaposlenih”, kaže rektorka. Po njenim rečima, fakulteti će početi prvo sa aktivnostima koje su ključne za studente. “Prvo će biti održan aprilski ispitni rok na onim fakultetima koji taj rok organizuju”, kaže Popović.

Ona naglašava da će tom prilikom biti poštovana sva pravila fizičkog distanciranja i održavanja odgovarajuće higijene. “Uz to imamo i odgovarajući broj fakulteta koji imaju značajan udeo praktične nastave. Jedan deo te praktične nastave će biti obavljen u prvim danima, krajem maja”, objašnjava Popović.

Rektorka kaže da je jedan od zahteva za vraćanje studenata da svi imaju podjednake uslove da se vrate, što podrazumeva otvaranje studentskih domova. “U svakom slučaju, nedelju dana nakon otvaranja studentskih domova imamo zeleno svetlo da počnemo rad sa studentima”, kaže Popović i dodaje da se otvaranje domova može očekivati do kraja sledeće nedelje. Sve što bude moglo da se radi na daljinu i dalje će se raditi na taj način, a u to, kako objašnjava, ne spada polaganje ispita. “Naš zakon ne predviđa mogućnost polaganja ispita izvan sedišta fakulteta. Mi nemamo dovoljno iskustva sa proverom znanja onlajn, doći će i to, ali još uvek nismo spremni”, kaže rektorka.

Popović kaže kako je idealno da većina fakulteta završi nastavu onlajn pre povratka studenata na fakultete, dok će se deo praktične nastave izvoditi sve do junskog ispitnog roka.

Najavila je da će krajem juna početi prijavljivanje za upis na fakultete. “Prvih dana jula će biti prijemni ispiti. Oni će biti organizovani u velikim salama uz poštovanje fizičke distance i higijene”, objašnjava ona.

U vrtić uz dve potvrde – od poslodavca i lekara

Sve predškolske ustanove dobile su jasne instrukcije od Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja koje mere zaštite moraju da preduzmu vrtići koji se otvaraju u ponedeljak, 11. maja. U vrtić će samo moći deca čiji roditelji moraju na posao. To će dokazivati potvrdom od poslodavaca da roditelji poslove moraju da obavljaju u sedištu firme, sa kontaktom poslodavca. Prijem deteta u predškolsku ustanovu biće moguć samo uz potvrdu nadležnog pedijatra da je dete zdravo(sistematski pregled koji se obavlja pre upisa u vrtić ili nakon dužeg odsustva deteta iz vrtića), kao i da je uredno vakcinisano. U svim vrtićima pre dolaska dece mora biti obavljeno pranje, čišćenje i dezinfekcija pribora, prostora i opreme.

Lokalna samouprava u obavezi je da nabavi dovoljne količine lične zaštitne opreme za zaposlene, sredstva i pribor za dezinfekciju i ličnu higijenu. Na ulazu u objekat mora se postaviti dezobarijera – sunđer ili krpa dobro natopljen sredstvom za dezinfekciju, kao i dozer sa sredstvom za dezinfekciju ruku na bazi 70 odsto alkohola. Svakodnevno pre dolaska u vrtić roditelj ima obavezu da izmeri temperaturu sebi i detetu i u slučaju povišene temperature ne dovodi dete u vrtić i o tome obavesti vaspitača. Roditelj je u obavezi da najavi povratak deteta u kolektiv najmanje dva dana ranije, radi pravovremenog planiranja i organizacije.

Dete u vrtić dolazi u pratnji jednog roditelja, da bi se smanjila gužva, i poželjno je da to bude isti roditelj svakog dana, ako to nije moguće dete dovodi roditelj koji može. Roditelji su u obavezi da nose masku koja prekriva nos i usta, da međusobno drže distancu od dva metra, da dezinfikuju ruke na ulazu u objekat vrtića, kao i da obavezno pređu direktno preke dezobarijere za obuću. U obavezi su da se po ulasku u vrtić prijave sestri na preventivi, da iz se beskontaktno izmeri temperatura i da uz minimalno zadržavanje preda dete vaspitaču u pristoru ispored sobe.

Roditelji može dovesti dete i napustiti objekat najkasnije 15 minuta pre početka doručka, kako bi se dezinfikovali holovi i hodnici i omogućilo bezbedno dopremanje hrane. Pri svakoj sumnji na respiratornu infekciju dete se izdvaja u posebnu prostoriju, mora biti pod stalninmm nadzorom, obaveštavaju se roditelji, a u slučaju da se ne jave poziva se Hitna pomoć.

Roditeljima se preporučuje da kod kuće ostanu deca sa hroničnim biolestima – respiratornim, kardiovaskularnim, malignim, dijavbetesom, kao i deca čiji roditelji imaju neku od navedenih bolesti. Potrebno je da roditelji smanje učestalost svojih socijalnih kontakata u svakodnevnim aktivnostima kako bi se mogućnost zaraze virusom korona smanjila na minimum.

Kragujevac: Ne šaljemo decu u vrtić, a plaćamo više

Tokom vanrednog stanja, Kragujevac je ukinuo subvencionisani boravak dece u privatnim vrtićima, a tu odluku su ostavili na snazi i po završetku vanrednog stanja, tvrde u Udruženju privatnih predškolskih ustanova u tom gradu. Prema njihovim saznanjima, grad je odlučio da ubuduće subvencioniše boravak u vrtićima samo za onu decu čija oba roditelja dostave potvrdu o radnom angažovanju, dok će oni sa jednom potvrdom ili bez potvrda morati da plaćaju ekonomsku cenu koja iznosi 19.000 dinara.  U Udruženju navode da je u privatnim predškolskim ustanovama u Kragujevcu upisano oko 2.000 dece, a da samo petina od tog broja ispunjava uslov da su oba roditelja radno angažovana, dok bi ostali, kako navode, morali da plaćaju punu ekonomsku cenu.

 U Udruženju objašnjavaju da ne žele da izlažu roditelje dodatnom trošku i zbog toga su se oglasili saopštenjem kojim apeluju na nadležne državne institucije da im pomognu.  “Mi smo prihvatili odluku o prekidu subvencija na početku vanrednog stanja, ali sada, kada se deca vraćaju u vrtiće, imamo situaciju da grad ne želi da nastavi sa subvencionisanjem. Prema našim saznanjima, svi ostali gradovi u Srbiji su vratili stanje na ono pre početka pandemije, jedino Kragujevac ne želi”, kaže za naš portal Katarina Ilić Milosavljević, predsednica Udruženja. Ona navodi da su se javnosti obratili tek posle više pokušaja da zakažu sastanak i razgovor sa gradonačelnikom Kragujevca Radomirom Nikolićem. “Zvali smo telefonom kabinet gradonačelnika više puta, uputili smo zvaničan dopis mejlom, hteli smo da ukažemo na težinu i pogubnost odluke o prestanku sufinansiranja boravka dece, jer bi to u konačnom sve palo na teret roditelja. Nismo dobili nikakav odgovor i zbog toga smo bili prinuđeni da izađemo u javnost i apelujemo na državu, da svojim mehanizmima utiče da se na snagu vrati ugovor sa gradom, koji je privremeno prekinut zbog uvođenja vanrednog stanja”, objašnjava Katarina i navodi da Kragujevac ima najnižu ekonomsku cenu boravka dece u vrtićima.

Šta sve plaćaju roditelji

Ekonomska cena za boravak dece u privatnim vrtićima u Kragujevcu iznosi 19.000 dinara, dok je u državnom vrtiću 17.000. Roditelji na mesečnom nivou za boravak dece plaćaju iznos od 5.278 dinara, dok ostalo “pokriva” grad, navode u Udruženju i objašnjavaju da je iz bužeta grada subvenciono 80 odsto ekonomske cene i 50 odsto od tog iznosa za takozvane ‘nedolazeće’ dane.  “Nas od jutros zovu roditelji i interesuju se šta će biti u slučajevima kada ne mogu da obezbede dve potvrde. Mi još uvek ne možemo da im damo nikakve informacije, jer ni sami ne znamo kakav će epilog da bude od svega ovoga”, rečeno je našem portalu u jednom privatnom vrtiću. U Udruženju očekuju da će njihov izlazak u javnost naići na razumevanje državnih institucija, jer im je, kako navode, osnovni prioritet da sačvaju roditelje od dodatnih troškova. Takođe, podsećaju i da su tokom vanrednog stanja, uspeli da zadrže sve zaposlne i isplaćuju zarade za oko 400 vaspitača i drugog osoblja u privatnim vrtićima.

Portal Nova.rs pokušao je da u kragujevačkoj Gradskoj upravi dobije odgovore u vezi sa saznanjima koja su danas javno saopštili predstavnici Udruženja privatnih predškolskih ustanova, ali nam je rečeno da ćemo odgovore nadležnih moći da dobijemo tek u ponedeljak 11.maja.

U Kragujevcu se u vrtiće vraća trećina mališana

Od ponedeljka će u Kragujevcu biti otvorene dve predškolske ustanove sa 14 objekata a za boravak u njima prijavljeno je oko 1.000 dece, odnosno nešto manje od trećine ukupnog broja upisane dece. U Predškolskoj ustanovi “Đurđevdan” je rečeno agenciji Beta da je za boravak prijavljeno 450 od ukupno 2.000 upisane dece i da će od ponedeljka, 11. maja raditi svih sedam vrtića te ustanove. “Očekujemo da ćemo imati i manji broj dece od ponedeljka, oko 300, s obzirom da se od roditelja traže i potvrde od poslodavca da moraju da budu angažovani u radnom prostoru poslodavca.

Potrebno je da oba roditelja imaju ovakve obaveze, da bi njihovo dete boravilo u vrtiću”, rekla je direktorka ustanove “Đurđevdan” Sanja Jakovljević. Ona je rekla da su vrtići spremni da primene preporuke o broju dece koja mogu da borave u prostorijama ustanove. “U jednoj radnoj sobi biće manje od desetoro dece, a u jaslenoj grupi, najviše petoro do šestoro”, rekla je Sanja Jakovljević. Po rečima direktorke Predškolske ustanove “Nada Naumović” Milke Simić, od oko 1.900 upisane dece, za dolazak u sedam vrtića te ustanove prijavljeno je njih 550. U obe ustanove su potvrdili da su izvršene sve pripreme za zdravstvenu bezbednost dece. Postavljene su dezinfekcione barijere, beskontaktni toplomeri, dozeri sa dezinfekcionim sredstvima, a vaspitači će imati maske, vizire i rukavice. Nadležni u tim ustanovama dodali su da je zbog “drugačijeg” izgleda vaspitača kao i činjenice da neće moći da im pritrče u zagrljaj po ulasku u vrtić, posebna pažnja posvećena pripremi dece za takav susret. Pripremljene su i “beskontaktne” igre za decu koje će održavati potrebnu socijalnu distancu.

Gak: Vrtići u Beogradu spremni za oko 13.500 mališana

Beogradski vrtići potpuno spremni dočekuju decu u ponedeljak, kada ponovo u predškolske ustanove kreće oko 13.500 mališana, izjavio je danas gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. Gak napominje da je sva zaštitna oprema nabavljena, da su roditelji obavešteni o merama koje moraju da poštuju, da su zaposleni spremni, a hrana poručena, saopštila je Gradska uprava. Naveo je da se u ponedeljak primaju deca sa potvrdom pedijatra da su zdrava kao i potvrdom roditelja od poslodavca da moraju da se vrate na posao, te da su roditelji u obavezi da prilikom dolaska u vrtić nose zaštitne maske i rukavice. Gak je istakao da je Sekretrijat za obrazovanje i dečju zaštitu nabavio 100.000 jednokratnih i 17.000 perivih maski za zaposlene, 100.000 pari rukavica, 450 dezobarijera, 350 beskontaktnih toplomera, 1,8 tona natrijum- hipohlorita za dezinfekciju površina, 1.000 litara alkohola, 600 vizira, po 200 skafandera i mantila za medicinske sestre na preventivi za potrebe soba za izolaciju. Podsetio da su vrtići dezinfikovani i da su sva dvorišta tretirana protiv krpelja, te da su svi uslovi da se u datim okolnostima otvore vrtići ostvareni, uz neophodno odgovorno ponašanje svih. Vrtići su zbog epidemije virusa korona zatvoreni od 16. marta.

Ima đaka i u Mačvi i Sremu koji nemaju ni struju, ni vodu, ni internet

Onlajn nastava na daljinu, e-dnevnik, gugl učionica, vajber grupa – sve je to za mnoge školarce i nastavnike svakodnevnica, ali ne za one učenike koji nemaju struju, televizor, mobilni telefon. Od kako su raspuštene škole usled pandemije korona virusa, učiteljica iz Mačvanske Mitrovice Slađana Nikolić obilazi socijalno ugrožene porodice i decu koja ne mogu da prate nastavu na daljinu. “Obilazim mališane i podučavam decu čije domovi nemaju ni struju, pa čak ni vodu, kako u ovom delu Mačvanske Mitrovice, tako i u Sremskoj Mitrovici. Već 16. marta kada je na osnovu odluke Vlade Srbije privremeno obustavljen nastavni rad u osnovnim školama, nazvala sam direktore osmoletki ‘Dobrosav Radosavljević – Narod’ i ‘Boško Palkovljević Pinki” i pitala koje su to sve porodice kojima je pomoć učitelja neophodna. A onda sam krenula po kućama i od tada se nisam zaustavila”, istakla je učiteljica romskog jezika.

Dodala je da je osnovcima držala časove i iz drugih predmeta u dogovoru sa direktorima. “Bazirala sam se najviše na srpski i matematiku, jer im je to najviše potrebno, pogotovo prvačićima, kako ne bi zaboravili da računaju i pišu”, istakla je učiteljica Slađana Nikolić. Da su ti osnovci prekinuli nastavu potpuno, usled nemogućnosti da je prate, to bi bilo pogubno, navodi Nikolić, jer deca umeju i za nekoliko dana prekida nastave da zaborave ono najvažnije. “Mogu i da izgube volju, jer druga deca rade već uveliko nešto što oni ne znaju. Onda bude i ismejavanja, pa se i postide da nastave dalje sa školovanjem i zato je dosta na učitelju da ih motiviše i da bude uz njih”, dodaje ona. U Mačvanskoj Mitrovici ima oko 100 dece romske populacije, a od toga njih oko 30 dece ima osnovne uslove za život, dok u Sremskoj Mitrovici ima oko 30 dece i obuhvata i decu u Laćarku jednom od najvećih sela u Srbiji.

Na pitanje novinara, kako je sve postizala sa obzirom da gradski prevoz nije radio, učiteljica kaže da se dobro organizovala. Govori da joj to sve nije bilo naporno jer je želela da deca ne kasne u nastavi sa drugim vršnjacima i da ne zaborave da čitaju i da pišu. “Bio mi je cilj da pomognem deci i nisam razmišljala da li će to po mene biti nešto opasno. Nisam remetila policijski čas”, rekla je Tanjugu Nikolić.

U domu porodice Nikolić, Slađanu smo zatekli kako vežba srpski jezik sa Davidom, dečakom koji ide u drugi razred osmoletke “Dobrosav Radosavljević – Narod”, a za koga učiteljica ima samo reči hvale. “David je izuzetno dete, ali zahvaljujući majci Biljani Đorđević koja se toliko trudi da ga izvede na pravi put. Velika je sreća što je ona disciplinovana i vežba sa njim puno. David školu shvata veoma ozbiljno i vrlo su pedantna porodica, bez obzira što žive u ovakvim uslovima bez struje i vode”, istakla je učiteljica.

Kako kaže, zna se kako prolaze deca romske populacije, ali i oni siromašni, roditelji neobrazovani, teški uslovi za život, ali uz njenu pomoć i pomoć učiteljice Slađane Šarić, uz pažnju i ta deca mogu da se izvedu na pravi put. “Veoma loši uslovi za rad i za život. Nemaju vodu, nemaju struju, ali imaju volju i to je najvažnije”, dodaje ona. Tokom svoje karijere ispratila je decu od prvog razreda, pa sve do fakultetske diplome. “Nebrojeno ih imam koji su završili i fakultete, a neki su umeli i bosi da mi dođu u učionicu. Nekada je bilo samo osnovnu školu da završe, a sada se srednja podrazumeva”, kaže učiteljica Slađana Nikolić.

Vremeplov: Rođen Josip Slavenski  (Štolcer)

Na današnji dan 11. maja 1896. godine rođen je jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu. U težnji ka oblikovanju nacionalnog izraza, spojio je elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom (“Simfonija orijenta”, “Haos”, “Heliofonija”, “Simfonijski ep”).

Vremeplov: Rođen Milan Kurepa

Akademik dr Milan Kurepa, fizičar, profesor Prirodnomatematičkog  fakulteta u Beogradu, rođen je na današnji dan 11. maja 1933. godine.

Vremeplov: Rođen Dali

Španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih slikara 20. veka rođen je 11. maja 1904. Godine. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela “Andaluzijski pas” i “Zlatno doba”.

Vremeplov: Rođen Đorđe Balašević

Đorđe Balašević, muzičar i ambasador dobre volje UNICEF -a rođen je u Novom Sadu  na današnji dan 11. maja 1953. godine.

Vremeplov: Okončani sukobi francuskih studenata sa policijom

Na današnji dan 11. maja 1968. godine u nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata sa policijom, francuski premijer Žorž Pompidu učinio je ustupke studentskim zahtevima.

Vremeplov: Umro fon Gerike

  Nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike umro je na današnji dan 11. maja 1686. godine. Prvi je demonstrirao vakuum, izumeo je vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

Vremeplov: Vizant – prestonica Rimskog carstva

Na današnji dan 11. maja 330. godine rimski car Konstantin I Veliki proglasio je grčki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj (Carigrad) osvojili su Turci 1453. i kao Istanbul bio je prestonica Otomanskog carstva do 1923.

Vremeplov: Rođen Justinijan Veliki

             Vizantijski car Justinijan I Veliki, koji je tokom vladavine (od 527) nastojao da obnovi jedinstvo Rimskog carstva sa sedištem u Carigradu rođen je na današnji dan 11. maja 483. godine. Zaslužan je za kodifikaciju rimskog prava.

Stanodavci odbili porodicu bolesnog dečaka, primila ih sestra

“Godina je 2001. Jasno nam je da sa Đorđem nešto nije ok, svake nedelje smo na neonatologiji u Šapcu, ali od dr S. B. dobijamo uveravanja da je sve u redu. Sve do trenutka kada on dobija veliki epi napad”. Tako počinje priča jednog tviteraša o dobroti, koju prenosimo uz dozvolu D.S, njenog autora i Đorđevog oca. “Vezama dolazimo do uputa za Zavod za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Sokobanjskoj. Tamo odlazimo na pregled a osećaj je bukvalno isti kao da gledaš film, kao da nisam tamo i da lekar specijalista ne priča meni da je dete previše oštećeno i šta sam čekao do sad?! Verovatno nisam dovoljno jasan ali osećaj je baš takav, nešto između jave i sna. Kao da sam posmatrao događaj sa neke distance, kao da sam glumac u nekom filmu i sve će biti ok kad se završi. Elem, ponovo povlačimo veze i dobijamo hitan uput za ležanje u Sokobanjskoj. Supruga ostaje sa Đoletom u bolnici ukupno 4 godine, no to sad nije bitno. Ja sam dolazio busom svaki dan u obilazak, jer nisam mogao da radim, a ni da sedim u kući i osećao sam se beskorisno bar koliko i bezvoljno. Bio sam u stanju da zamračim sobu i sedim u fotelji ceo dan.

Godina je 2001. Jasno nam je da sa Đorđem nešto nije ok, svake nedelje smo na neonatologiji u Ša ali od dr S. B. dobijamo uveravanja da je sve u redu. Sve do trenutka kada on dobija veliki epi napad. Preskočiću taj deo jer je ružan, malo je falilo da završim na robiji, samo to  Situacija nije bila sjajna, Đorđe je pedijatrijski bio prilično loše, podložan čestim upalama, kojekakvim virusima i slično, a jedinu šansu je imao u višesatnim fizijatrijskim vežbama koje nije moguće obavljati ako je bolestan.

Ok, rešenje je potražiti stan u zakup. Mali stan, gde bi supruga i Đorđe faktički samo prespavali. Listamo oglase, zovemo stanodavce i ni blizu. Ili neće da izdaju na rok 4-6 meseci, ili neće malo dete a naročito bolesno. Zamolimo familiju po BG da se raspitaju, kažu nema. Došao dan za otpust, pakujemo stvari i ne treba naročito da opisujem kako se osećamo nadam se. U sobu ulazi sestra Mikana Isailović. E ako možete da zamislite kako izgleda ‘džambas’ od žene-tako izgleda. Debeljuca snažnih ruku, oštre pameti i britkog jezika, rođena i rasla negde iznad Bačevaca u Sokolskim planinama. Baš onakva kakva moraš biti kad radiš sa spastičnom decom i zbunjenim, uplašenim i ponekad histeričnim majkama.

Dakle, upada Mikana u sobu i kaže nam: Pakujte se šabački cigani, majku vam jebem, našla sam vam stan, sam’ da završim smenu pa vas vodim. Okrene se i ode a mi se na brzinu spakujemo. Završila se smena, vozimo se od Sokobanjske, prolazimo Zvezdin stadion. Mikana, gde nas vodiš, koliko košta i slično? – Nemoj da palamudiš već vozi. To su neki moji, moći ćeš da platiš, stipso, ne brini. Majku vam jebem onu šabačku. Ok Miki, ok. I tako se vozimo desetak-petnaest minuta i stižemo do Medaka. Mikana zvoni na interfon, ulazimo u zgradu, pa u stan i ništa nam nije jasno. Mislim, stan je povelik i vidi se da se ne izdaje. Ok, nama odgovara i soba sa upotrebom kupatila i kuhinje. Nužda zakon menja. ‘Ovo je S. moj muž, a kasnije će doći i moj sin. Ajde sad da popijemo kafu pa da ručamo’, kaže Mikana. E, niko te ništa nije pit’o. Sedi tu i pij kafu a ti daj Đoleta meni da i ti popiješ kafu na miru, kaže Bosanki. I nema tu rasprave sa njom.

Završili smo ručak i kaže Mikana, hajde da vam pokažem sobu. Znači u tom grmu leži zec, ona ima sobu za izdavanje, ekstra! Spavaća soba, prostrana i čista. Ima i TV, pored kupatila, fino. Onda ukapiram da nešto tu ne štima… Stan ima dve spavaće, dnevni boravak, kuhinju ali sa njima živi i njihov sin, nešto mlađi od mene. Šta li je smislila? E ovako stvari stoje, veli Mikana: ‘Gledam kako se mučite, gledam koliko Bosanka provodi na vežbama i ne mogu više. Stan da tražite više-nećete. Mi ćemo spavati u dnevnoj a tebi evo ključevi od stana.’ Dobro Miki, koliko treba za ovo? -Treba da ti jebem mater ako pitaš još jednom.

Četiri meseca su moja žena i dete koristili taj stan. Bez pare i dinara. Bez teške reči, bez podignute obrve a kamoli bilo kakvog prekora od strane tih divnih ljudi. Miki dođe s posla, Đorđe ima temperaturu. Pere ruke i uzima ga ženi iz ruku da ga istušira “idi met’i kafu i ne seri”. Mikana je u penziji… I još nešto, da nije nje bilo, dece posle Đorđa ne bi imali. Ona je ta koja nam je objasnila neke stvari. Gledala je suviše finih porodica koje su se raspadala zbog cerebrale, kaže. I tako.

Ja je odavno ne zovem Mikana. Miki ili kevo. Češće kevo. Ovaj niz sam napisao, jer danas sam se čuo sa čovekom koji mi je omogućio pomoć vezanu za moje zdravlje. Ničim izazvan, čak se i ne znamo, sam mi se javio. Ima još dobrih ljudi, samo nikako da dođu do izražaja, znate…”, podelio je D.S. sa pratiocima na Tviteru, ali i sa svima nama.

Majdanpek: Dvoje zaposlenih u vrtiću pozitivno na koronu

Dvoje zaposlenih u Predškolskoj ustanovi “Marija Munćan“ u Majdanpeku pozitivno je na koronavirus, potvrdio je za portal Nova.rs direktor Doma zdravlja “Dr Veroljub Cakić” Dragan Fudulović. Zbog početka rada, koje je planirano za ponedeljak, odrađeno je kolektivno testiranje svih zaposlenih. “Ovo su eksportovani slučajevi jer je jedna od pozitivnih osoba nedavno bila u Knjaževcu. Inače, radi se o asimptomatskim slučajevima i oboleli će verovatno na dalje lečenje biti prebačeni u tercijarnu ustanovu. Već smo krenuli sa traženjem kontakata novoobolelih i od sutra krećemo sa njihovim testiranjem i izolacijom”, rekao je za naš portal dr Fudulović. O početku rada ove Predškolske ustanove odlučiće se sutra prilikom zasedanja kriznog štaba.

Ovo je treći registrovani slučaj virusa korona u Majdanpeku, nakon što je 12. aprila jedan pacijent preminuo od tog virusa. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje “Timok” iz Zaječara,  na teritoriji grada Bora od početka pandemije do subote od koronavirusa izlečeno je ukupno 108 građana. U Boru je trenutno zaraženo 45 osoba.

Mladići češće krše restriktivne mere

Psiholozi smatraju da mladi muškarci češće nego mlade žene krše restriktivne mere uvedene širom sveta u cilju suzbijanja epidemije koronavirusa. Tim naučnika sa britanskih univerziteta Šefild i Alster ispitivao je nešto manje od 2.000 osoba starosti od 13 do 24 godine. Rezultati istraživanja pokazali su da se polovina muškaraca od 19 do 24 godine srela s prijateljima ili članovima porodice sa kojima ne žive, u poređenju sa 25 odsto žena, prenosi BBC. Nešto manje od polovine svih ispitanih – njih 917, rekli su da se osećaju znatno anksioznije tokom zatvaranja, a bila je veća verovatnoća da će oni koji pate od depresije prekršiti pravila tako što će se sastajati s prijateljima i nepotrebno napuštati kuću. S druge strane, oni koji su anksiozni više su se pridržavali fizičkog distanciranja i redovno su prali ruke.

Lijat Levita sa Univerziteta u Šefildu kaže da mentalno zdravlje nije opravdanje za nepoštovanje pravila, ali ukazuje da je ljudima koji imaju mentalne probleme teško da se povinuju pravilima.

Profesor kliničke psihologije sa Kings koledža u Londonu Dejm Til Vikes kaže da je osećaj anksioznosti sasvim normalan u tolikoj neizvesnosti i gubitku socijalne podrške. On ukazuje da su ključna pitanja koliko dugo traje fizička distanca i kolika podrška je mladim ljudima potrebna. “Ova situacija može imati ozbiljan uticaj na one koji već imaju probleme sa mentalnim zdravljem, a nekima će sigurno biti potreban formalni psihološki tretman”, ističe doktor Vikes. Ovo istraživanje otkrilo je da se 150 od 281 muškarca starih od 19 do 24 godine srelo s grupom prijatelja tokom zaključavanja, dok je petina kažnjena ili uhapšena zbog kršenja pravila. Ta grupa je takođe mislila da nisu rizikovali da se zaraze koronavirusom ili da ga prenesu drugima, te da poštovanje restriktivnih mera nije vredno.

Doktor Levita kaže da je poznato da muškarci uopšte preuzimaju više rizika, a da evolutivni psiholozi to objašnjavaju time da muškarci više pokušavaju da se dokažu. Statistički podaci policije pokazuju da je trećina onih koje je policija kaznila zbog kršenja pravila o zaključavanju bila stara 18-24 godine.

Psiholozi smatraju da vlasti moraju da urade više kako bi objasnile razloge za fizičko distanciranje i pomogle mladima da razumeju restriktivne mere.

Njujork: Smrt troje dece povezana sa korona virusom?

“Troje dece u Njujorku umrlo je od retkog zapaljenskog sindroma za koji se veruje da je povezan sa novim korona virusom”, izjavio je guverner Endrju Kuomo, što bi moglo ukazivati na povaćan rizik pandemije za decu. Guverner je na dnevnom brifingu rekao da je bolest sada oduzela živote najmanje troje mladih ljudi širom države. Nije izneo detalje o njihovom uzrastu ili okolnostima njihove smrti, javlja Rojters. Sindrom deli simptome sa toksičnim šokom i Kavasakijevom bolešću, koja je povezana sa groznicom, kožnim osipom, oticanjem žlezda, a u težim slučajevima upalom arterija srca. Naučnici još uvek pokušavaju da utvrde da li je sindrom povezan sa novim korona virusom, jer nisu sva deca koja su ga razvila bila pozitivna na virus. Kuomo, ipak, kaže da je sve zabrinutiji što sindrom predstavlja novonastali rizik za decu, za koja se ranije mislilo da su u velikoj meri imuni na Kovid-19, respiratornu bolest koju izazva korona virus. Njujork je epicentar pandemije u Sjedinjenim Državama, sa više od trećine od ukupno 77.313 smrti od kovida u SAD, navodi agencija Rojters. Kuomo je rekao da je 226 Njujorčana umrlo od kovida petak, u odnosu na 216 dan ranije, dok je taj broj upola manji u odnosu na podatkle iz prethodne nedelje.

Zašto korona više ubija muškarce?

Pušači, hronični bolesnici i stariji od 65 godina najranjiviji su kad je u pitanju opasnost od koronavirusa. Međutim, izgleda da i pol ima veze, a stručnjaci još nisu došli do konačnog zaključka zašto korona više ubija muškarce. Dosadašnji podaci iz 20 zemalja pokazali su da muškarci u odnosu na žene imaju 50 odsto veću šansu za fatalni ishod nakon što im je dijagnostifikovan Covid-19. Do tog podatka došao je istraživački institut koji ispituje rodnu nejednakost u globalnom zdravlju, Global Health 50/50, u saradnji s CNN-om. Analiza je obuhvatila javno dostupne podatke iz 20 zemalja s najvećim brojem potvrđenih slučajeva Covid-19, na dan prikupljanja podataka 20. marta. Cilj je bio saznati da li postoji razlika u smrtnosti od koronavirusa s obzirom na pol.

Prvo treba napomenuti da je ograničenje u ovom istraživanju bila činjenica da mnoge zemlje nisu imale potpune podatke o broju zaraženih i umrlih s obzirom na pol. Na primer, Austrija, Japan, Norveška, Švedska, Kanada, Danska i Švajcarska dale su podatke samo o broju zaraženih muškaraca i žena, dok su SAD, Španija, Velika Britanija, Belgija, Holandija i Portugal imale dostupne podatke o broju zaraženih i umrlih od Covida-19, ali bez informacija o polu. Zato su se istraživači, zapravo, najviše koncentrisali na podatke iz šest zemalja – Italije, Kine, Francuske, Nemačke, Irana i Južne Koreje.

I ispostavilo se da u tih šest zemalja muškarci umiru znatno više od koronavirusa nego žene. Na svakih 10 smrtnih slučajeva među ženama, Italija je imala 24 smrtna slučaja među muškarcima. U Kini je od novog virusa umiralo 18 muškaraca prema 10 žena, a u Nemačkoj 16 muškaraca prema 10 žena. U Južnoj Koreji čak 89 odsto više muškaraca je umrlo od korone, dok je taj procenat najniži u Iranu – 9 odsto više smrtnih slučajeva među muškarcima nego među ženama.  Što se tiče broja obolelih, Italija ima 14 muškaraca zaraženih virusom prema 10 žena, a Iran i Nemačka broje 13 slučajeva zaraze kod muškaraca naspram 10 slučajeva kod ženskog spola. U Francuskoj, Južnoj Koreji i Kini veći je broj žena obolelih od koronavirusa, što dodatno podvlači činjenicu da je i u tim zemljama smrtnost veća među muškarcima.

Iako su proučavani podaci nepotpuni, obuhvatili su gotovo četvrtinu svetskog stanovništva, što je istraživačima bilo dovoljno da ukažu na to da smrtnost od respiratornih bolesti, između ostalog, zavisi i od pola. Imaju nekoliko objašnjenja. “Razlike u imunom sistemu između muškaraca i žena dobro su poznate i doprinose reagovanju na zarazne bolesti. Ali, biološka objašnjenja samo su deo onoga što ukazuje na nejednakosti u rezultatima. Preliminarni izveštaji o osobama teško obolelim od Covida-19 pokazuju da postoji povezanost s postojećim zdravstvenim problemima, uključujući hipertenziju, kardiovaskularne bolesti i neke hronične plućne bolesti. Globalno, muškarci češće pate od ovih bolesti”, navodi se u izveštaju “Pol, rod i Covid-19” objavljenom u časopisu BMJ Global Health.

Uz napomenu da je nezahvalno istraživati uzroke oboljenja s obzirom na to da je epidemija koronavirusa još u ranoj fazi, ukazuje se na to da su zbog rizičnijeg ponašanja, muškarci u većoj opasnosti. Pod takvim ponašanjem misli se na pušenje cigareta i konzumaciju alkohola – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 36 odsto odraslih muškaraca starijih od 15 godina puši, naspram 7 odsto žena; muškarci u proseku godišnje konzumiraju 11 litara alkohola, a žene dve.

Jedan od razloga zašto se žene bolje nose s bolestima, mogao bi biti i jači imunološki odgovor na infekcije. “Odgovor bi mogao biti u hormonalnim promenama”, smatra doktor Luis Ostroski-Cajhner s Medicinskog fakulteta u Teksasu. On podseća da žene deo svog života provode sa stranim telom u sebi (trudnoća), i objašnjava da im to daje prednost u preživljavanju. Dodaje i da je i u prošlosti koronavirus (poput SARS-a i MERS-a) više uticao na muškarce nego na žene – muškarci su imali teže oblike bolesti od SARS-a u Hong Kongu i veći rizik smrtnosti od MERS-a u Južnoj Koreji.