Strateška područja GCE: 4) Finansiranje javnog obrazovanja

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je  u znaku pandemije KOVIDA-19  od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema  bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi  civilnog društva za  dostizanje Cilja 4  održivog razvoja (SDG4)“.  Sa našeg sajta možete preuzeti  Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu, a u  nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve (EFA). 

Pokret GCE se prehodnih 5. godina rukovodio i,  2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravao svoj rad – GCE je uticala na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se  garantovao kvalitet  pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja.

U odnosu na ovu viziju, i u svetlu trenutnog konteksta obrazovanja, pokret je identifikovao i usmerio  fokus na  šest strateških područja:  4. Finansiranje javnog obrazovanja GCE će nastaviti svoje dugogodišnje angažovanje – fokus  na  finansiranje javnog obrazovanja, pozivajući  i dalje na povećanje finansijskog okvira za domaće obrazovanje, koje bi za  rezultat imalo  izdvajanje najmanje 20% državnog budžeta (i stvarne potrošnje) za obrazovanje i  6% BDP-a  za obrazovanje (tražeći  da nacionalno zakonodavstvo  to ugradi kao zakonsku obavezu gde je god to moguće). Povezaćemo se sa širim kampanjama (npr. Global Alliance for Tak Justice), promovišući načine širenja domaće osnovice prihoda, uključujući  progresivno oporezivanje, a posebno izazove poput izbegavanja plaćanja poreza od strane multinacionalnih korporacija. Pozvaćemo donatore da ispune cilj da najmanje 10% posvete kvalitetnoj pomoći osnovnom obrazovanju, koristeći harmonizovane načine rada i da daju prednost prvenstvu zemljama sa najvećim potrebama. Bićemo odgovorni i zahtevati da vlade i donatori ispune obećanja o finansiranju koja su dali  u kontekstu jačanja  GPE-a, demistifikacije budžeta i praćenja potrošnje sve do nivoa škole, javnog prezentovanja zloupotrebe resursa (povezivanja sa drugim asocijacijama, poput Međunarodnog budžetskog partnerstva). Ovo će takođe uključivati fokus na to kako se raspodeljuju sredstva i zalaganje za  osetljivo, prikladno, transparentno i efikasno trošenje sredstava u obrazovanja, pozivajući na progresivno raspodelu u otklanjanje nedostataka, pomoć u jačanju javnih sistema i izbegavanje bilo kakvih investicija koje bi povećale ili pogoršale nepravičnosti u obrazovanju.

Šta znači biti pravičan u obrazovanju?

U odnosu na strategiju i viziju godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE), i u svetlu trenutnog konteksta, pokret je identifikovao i usmerio  fokus na  šest strateških područja: 1. Kvalitetno obrazovanje,  2. Pravičnost, nediskriminacija i inkluzija u obrazovanje i kroz obrazovanje, 3. Jaki, javni sistemi, liderstvo i upravljanje u sektoru obrazovanja, 4. Finansiranje javnog obrazovanja, 5. Transparentnost, odgovornost i uloga civilnog društva u sektoru obrazovanja i  6. Obrazovanje u kontekstu sukoba ili prirodnih katastrofa.  S obzirom na visoko drugo mesto na listi prioriteta – pravičnost u obrazovanju u posebnom tekstu objasnićemo na primerima razliku između pojmova pravednost (jednakost) i pravičnost, u kontekstu obrazovanja.

U školskom sistemu, pravedan sistem (engl. an ‘equitable’ system) podrazumeva onaj u kom se prema svim đacima postupa jednako, gde su svima date jednake mogućnosti, gde svi uče isto gradivo i svima predaju jednako stručni predavači. U ovakvom sistemu očekivanja su ista za sve i svima se pruža jednaka pomoć i podrška. Obrazovna politika u mnogim zemljama ponekad ovu vrstu pravednog sistema smatra i pravičnim, što ne donosi uvek željene rezultate, i slučaju mnogih đaka, ne podstiče napredak. Većina obrazovnih sistema, u načelu, teže da budu pravedni jer nisu u mogućnosti da pojedinačno diferenciraju potrebe i mogućnosti svakog pojedinca.

(→Saopštenja)

Odobrene nove COST akcije

Komitet visokih predstavnika Evropskog programa za saradnju u domenu naučnih i tehnoloških istraživanja – COST odobrio je za finansiranje 45 novih COST akcija. Spisak novih COST akcija odobrenih za finansiranje nalazi se na:https://www.cost.eu/wp-content/uploads/2020/03/oc-2019-1_Actions_Booklet-v1.pdf Prijava za COST akcije započela je 21. aprila 2020. godine. Ukoliko utvrdite da postoji odgovarajuća COST akcija u koju biste mogli da se uključite potrebno je da proverite nacionalnu proceduru: http://mail.ipb.ac.rs/~ncc-serbia/Prikljucenje_akcijama.php i obratite se predstavniku Republike Srbije u COST programu: dr Bratislav Marinković, nacionalni COST koordinator, Institut za fiziku Beograd, Univerzitet u Beogradu, Pregrevica 118, 11080 Beograd, tel: +381 11 316-0882, e-pošta: ncc-serbia@ipb.ac.rs Više o COST programu na: www.cost.eu/news

Nema uslova za održavanje matura i prijemnih ispita

Piše: Mr Aleksandar Josimović*

Poslednjih dana, sa relaksiranjem mera protiv pandemije virusa korona, tema školstva sve više zaokuplja širu javnost sa osnovnim pitanjem: kako će se nastava privesti kraju? U vezi sa tim, u više navrata oglasio se ministar prosvete g. Šarčević a u vezi studentskih pitanja i g. Bulat, prorektor za nastavu BU. Mislim da preovladava stav da će se osnovci i srednjoškolci teško vratiti u školske klupe, ako to i bude, to će biti par nedelja, ali da male i velike mature kao i prijemni ispiti za fakultete treba da ostanu. Neutemeljen i apsurdan stav.

Treba još jednom naglasiti: mi smo u vanrednom stanju. Vanredno stanje donosi vanredne mere koje imaju uticaj na svakog od nas, na decu pogotovo. Istraživanja koja su sprovedena u mnogim evropskim državama su pokazala da je 80 odsto stanovništva pod stresom. Da li se misli da je kod nas drugačije? Da li su naša deca izuzeta od toga? Ne, situacija je kod nas još i gora, samo ne želimo da priznamo. O posledicama pandemije, koje će doneti nesagledive gubitke na svim poljima, celom svetu pa i kod nas, baviće se naučnici širom sveta.

Prošle nedelje održani su probni maturski ispiti za osnovce. Rezultati iz srpskog jezika, prema rečima ministra, su bili na nivou prošlogodišnjih. Ako su uz sva pomagala, koja su deca imala na raspolaganju, rezultati gotovo isti, korona je porazila znanje.

I za to deca nisu nimalo kriva. Opšte je poznato da su deca za vreme vanrednog stanja mnogo lošije učila nego u redovnim okolnostima. Treba napomenuti i da u ovom polugodištu pre vanrednog stanja, deca nisu pohađala nastavu dve nedelje zbog sezonskog gripa, tako da možemo smatrati da je ovo polugodište izgubljeno. A šta reći za pripreme za prijemne ispite za pojedine fakultete koji su prekinuti u pola, privatne časove koji su odloženi zbog poštovanja fizičke distance. Sve to vodi u stanje u kojem je nemoguće realizovati polaganje male i velike mature, kao i prijemne ispite za fakultete na pravičan način. Teza da su mature i škole i prijemni ispiti za fakultet neki korektivni faktor, jednostavno ne stoji. Zašto imamo sumnju u školski sistem koje čini mi se, Ministarstvo obrazovanja sa uspehom vodi? Zašto akademska zajednica sumnja u školska ocenjivanja a ne i ocenjivanja na istoimenim fakultetima u različitim gradovima. Treba dozvoliti upis na fakultete samo na osnovu uspeha iz srednje škole iz nekoliko razloga: deca se razvijaju i emocionalno i intelektualno i nije isključeno da tokom studija spoznaju i neka druga interesovanja i promene fakultet, drugo, današnje znanje se udvostručuje na svakih 5-7 godina, i ko želi da uči i bavi se naukom na to će biti najverovatnije i prinuđen ostatak svog života (Lifelong learning-celoživotno učenje). I da citiram našeg uvaženog neuropsihijatra prof. dr Svetomira Bojanina: „Ja sam upisao školu kad nije bilo prijemnih ispita. I hvala Bogu da nisam polagao, ko zna kako bih prošao“.

I zato, gospodine Šarčeviću, ukinite malu i veliku maturu, ukinite prijemne ispite za fakultete. Deca Vam ovo nikad neće zaboraviti. Ovo je situacija koja se događa možda jednom u 100 godina. O njoj će se učiti decenijama. Ako deca nisu imala lepo proleće, omogućite im bar lepo leto.

*Beograd

Vеćе stipеndijе za doktorantе i mladе istraživačе

Ministarstva prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja objavilo jе Prеliminarnе rеzultatе 20. Javnog poziva za stipеndiranjе studеnata doktorskih akadеmskih studija i uključivanjе u rad akrеditovanih naučnoistraživačkih organizacija, kao i Prеliminarnе rеzultatе 19. Javnog poziva za stipеndiranjе mladih istraživača – učеnika završnih razrеda srеdnjih škola koji su osvojili jеdno od prva tri mеsta na mеđunarodnim olimpijadama u 2019. godini.

Na 20. Javni poziv za stipеndiranjе studеnata doktorskih akadеmskih studija, koji jе objavljеn 26.12.2019. godinе, prijavilo sе 218 kandidata. Na 19. Javni poziv za stipеndiranjе mladih istraživača učеnika završnih razrеda srеdnjih škola prijavilo sе ukupno 5 kandidata. To su kandidati koji su osvojili jеdno pod prva tri mеsta na mеđunarodnim olimpijadama znanja. U skladu sa uslovima javnih poziva i dostavljеnom dokumеntacijom sačinjеnе su prеliminarnе rang listе kandidata.

Na prеliminarnе rang listе kandidati imaju pravo prigovora u roku od 8 radnih dana zaključno sa 12.05.2020. uz obavеzu prilaganja rеlеvantnе dokumеntacijе kojom dokazuju navodе iz prigovora. Konačnе listе kandidata kojima su odobrеnе stipеndijе objavićе sе tokom maja, a svakom kandidatu bićе dostavljеno obavеštеnjе еlеktronskim putеm.

Ministarstvo prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja, sеktor nauka jе u sеptеmbru 2019. povеćalo nеto iznos stipеndija za stipеndistе – doktorantе, sa 46.000 na 50.000 dinara i stipеndistе mladе istraživačе – učеnikе, sa 27.000 dinara na 30.000 dinara. Ministarstvo dodatno sufinansira i matеrijalnе troškovе naučnoistraživačkim organizacijama (fakultеtima i institutima) za angažovanjе stipеndista na istraživanjima koja sе sprovodе u njihovoj instituciji.

Do danas jе po javnom pozivu za stipеndiranjе studеnata doktorskih akadеmskih studija ukupno stipеndirano 2.390 studеnata. “Od 2008. do 2017. godinе, iznos stipеndija sе nijе mеnjao i bio jе 32.000 dinara za stipеndistе – doktorantе i 20.000 za stipеndistе – mladе istraživačе. Zahvaljujući povеćanim izdvajanjima za nauku, Ministarstvo jе od 2017. pronašlo načina da povеća stipеndijе u čak tri navrata”, ističе državni sеkrеtar prof. dr Vladimir Popović.

Ministarstvo ćе i daljе nastojati da podržava talеntovanе i vrеdnе mladе istraživačе i da podstičе njihovo uključivanjе u naučnoistraživački rad, u cilju osposobljavanja i formiranja podmlatka naučnog kadra u Rеpublici Srbiji.

Studenti se naredne sedmice vraćaju u beogradske domove

Studentski domovi u Beogradu, sa ukupno 10.500 mesta, spremni su za povratak studenata koji će se u domove vratiti sledeće sedmice. “Mi smo spremni za povratak studenata, očekujemo ih sledeće nedelje, a o tačnom terminu povratka ćemo ih obavestiti putem našeg sajta i medija. Povratak će biti usklađen sa njihovim obavezama na visokoškolskih ustanovama”, rekao je direktor Studentskog centra Beograd Goran Minić za TV Pink. On je dodao da je ukupan kapacitet 10.500 mesta u 14 domova raspoređenih u šest beogradskih opština. Minić je istakao da se svaki student vraća u svoj dom, jer su se, podseća, akademci iselili privremeno, zbog vanrednog stanja, a nije bilo “administrativnog iseljavanja”.

On je istakao da je, uz saglasnost Ministarstva prosvete, odlučeno da svi studenti budu oslobođeni plaćanje stanarine od 16. marta, kada je obustavljen rad domova, do datuma povratka, dok će bonove za ishranu koje su kupili u martu, a nisu ih iskoristili, moći da prenesu i iskoriste u maju ili narednim mesecima. “Dodatni benefiti su besplatan termin za pranje veša u studentskoj perionici, kao i besplatna teretana mesec dana koji sami izaberu, kao i termin za saunu u Studentskom gradu. Studenti koji imaju automobil, imaće besplatno korišćenje parkinga u mesecu po njihovom izboru”, rekao je Minić za TV Pink.

Vrtići počeli da rade, u Beogradu otvoreno 308 objekata

Vrtići u Srbiji od juče ujutro su počeli sa radom, a u Beogradu je otvoreno 308 objekata.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je jutros posetio vrtić “Sveta Petka” na opštini Savski venac, kaže da je otvaranje vrtića potvrda da se život normalizuje. On je naveo da su svi vrtići u Beogradu dezinfikovani, a dvorišta tretirana na krpelje. “Za sada je preporuka da u vrtiće idu deca čiji roditelji rade, ali grad neće vratiti nijedno dete iz vrtića”, rekao je Vesić. Ispred svih vrtića postavljene su dezobarijere, roditeljima i mališanima meri se temperatura na ulazu. Vesić kaže da se u vrtiće vraća 5.890 zaposlenih i dodaje da se nije vratilo 225 radnika, 61 medicinska sestra i 120 spremačica koje su pomagale u Kovid bolnicama. U vrtiće u Beogradu planirano je da se vrati od 20.000 do 25.000 dece, a prema Vesićevim rečima sa radom počinju i državni i privatni vrtići.

Gradski sekretar Slavko Gak kaže da je grad uradio sve da deca budu bezbedna i da su sve preporuke struke poštovane. On je dodao da većinu propisanih mera, oko 80 odsto vrtići već sprovode u svojim svakodnevnim aktivnostima. “Za dolazak dece u vrtić potrebna je potvrda pedijatra, ali to nije ništa novo, jer je i ranije bilo kada dete ne dolazi 5 dana, da je neophpodna potvrda pedijatra”, rekao je Gak. On je dodao da će predškolske ustanove biti fleksibilne i po pitanju potvrde za roditelje, da je neophodno da rade iz sedišta firme. Gak je naveo da je Grad obezbedio svu neophodnu opremu za zaposlene da je nabavljeno 100.000 maski i 100.000 rukavica, 17.000 perivih maski, sva neophodna sredstva za dezinfekciju.

Direktorka predškolske ustanove Savski venac Gordana Petrović, koja je jutros dočekala mališane u objektu “Sveta Petka”, kaže da će danas u tom objektu biti oko 35 dece od 280 koliko je inače upisano. Ona je navela da je svih 11 objekata u okviru predškolske ustavnove “Savski venac” oid jutros otvoreno. “Napravili smo operativni plan kako raditi u manjim grupama, kako deci olakšati boravak. Nadamo se da će deca polako početi da se vraćaju”, rekla je Petrović.

I roditeljima početak rada vrtića veliko olakšanje

Predškolske ustanove su se potrudile da osmisle program rada za prve dane. I roditeljima je početak rada vrtića veliko olakšanje. “Imali smo sreće što imamo dvorište, ima starijeg brata i sestru, pa nije toliko bar za to prvo vreme, ali već je počela panika pre jedno dve tri nedelje, znači kad će? Nismo mogli više ničim da ga animiramo”, kaže Danijela Markuš. U vrtiće se vraćaju deca čiji roditelji ne mogu da nastave da rade od kuće i koja imaju potvrdu izabranog pedijatra da su zdrava. Iz gradske uprave poručuju da nijedno dete koje bude ispunjavalo ove uslove narednih dana neće biti vraćeno kući.

Vrtići u Pančevu dobili 200 vizira

Mašinska škola “Pančevo” donirala je Predškolskoj ustanovi “Dečija radost” 200 vizira kako bi povratak dece u vrtiće od ponedeljka bio što sigurniji za njih i za zaposlene u ovoj ustanovi. Da bi od ponedeljka povratak dece u pančevačke vrtiće bio što bezbedniji predviđeno je i da zaposleni u Predškolskoj ustanovi “Dečija radost” nose vizire. Mašinska škola “Pančevo” donirala je 200 vizira ovoj ustanovi. “Nakon dužeg izostajanja dece iz vrtića počinje opet adaptacija.Jeste da su deca naviknuta na maske i sva zaštitna sredstva ali nije baš prijatno da ih prima neko koga ne prepoznaju pod maskom Zato je nama ta donacija vizira neophodna da ipak dete vidi osmeh i vidi ko ga uzima od roditelja”, kaže Snježana Đurić-direktorka Predškolske ustanove “Dečija radost”. “Moguće je da ćemo vizire malo ukrasiti,oplemeniti ,čisto da deci bude to bliže.Mislim da se neće plašiti zato što su već to viđali u ovoj situaciji”, kaže Mirjana Jakovljević-rukovodilac vrtića “Pupoljak”

Mašinska škola Pančevo od početka epidemije kovida 19 izrađuje i donira vizire raznim ustanovama i građanima . “Bavimo se izradom vizira,pravimo neke naše modele I do sada smo isporučili skoro 1500 vizira svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Južnog Banata,bolnicama u Beogradu i nekim drugim ustanovama”, ističe direktor Mašinske škole “Pančevo”, Nenad Dojčinović. 

U Predškolsku ustanovu “Dečija radost” upisano je više od 570 mališana. Mada neće svi od ponedeljka krenuti u neki od dvadesetak vrtića svakako će doći značajan broj pa su pojačane mere zaštite itekako važne. “Molim sve roditelje ali i bake i deke koji će da dovode decu da poštuju pravila koja su propisana pre svega da deca prođu preglede kod pedijatra i da poštuju upute koji se tiču nošenja zaštitne opreme ,socijalne distance I prihvata u ovim ustanovama”, kaže gradonačelnik Pančeva, Saša Pavlov. Pored vizira novina je da će se na ulazu u vrtić nalaziti dezobarijere a deci će se meriti temperatura bezkontaktnim toplomerom. Pomereno je i vreme prijema pa će roditelji dovoditi decu najkasnije 15 minuta pre doručka kako bi se dezinfikovao prostor i omogućilo bezbedno dopremanje hrane. https://www.youtube.com/watch?v=B9cVCIzClkY&feature=emb_logo

Direktor dostavlja nastavni materijal učenicima koji nemaju kompjuter

Već dva meseca traje online nastava a pored lekcija koje učenici prate na televiziji neophodan je i računar kao i pristup internetu. Međutim u seoskim sredinama je to drugačije, internet i kompjutere nemaju pojedine porodice. Zbog toga se Aleksandar Jovanović, direktor Osnovne škole “Prota Stevan Popović’’ u Čumiću kod Kragujevca, odlučio da jednom nedeljno dostavlja nastavni materijal učenicima koji nisu u mogućnosti da prate online nastavu i komuniciraju putem interneta sa nastavnicima. Nastavnici Osnovne škole “Prota Stevan Popović’’ u Čumiću kod Kragujevca šalju nastavni materijal školskom pedagogu koji nakon toga dostavlja direktoru Aleksandru Jovanoviću. Aleksandar potom štampa lekcije i zadatke a zatim odnosi učenicima koji ne mogu da prate online nastavu. “U suštini šest porodica imamo koje nemaju uslove. Ja ovde u samom Čumiću četiri porodice obilazim. Nije mi puno teško, selo jeste veliko ali u svakom slučaju tu povratnu informaciju moramo da imamo od dece. Roditelji su tek sada uvideli koliki je veliki značaj nastavnika i same škole jer pre svega oni moraju to gradivo da znaju, da se upoznaju sa njim pa tek onda da pomognu detetu”, kaže Aleksandar Jovanović, direktor Osnovne škole “Prota Stevan Popović’’.

Da se humanost isplati u nepredviđenim okolnostima pokazalo se i ovaj put pa se direktoru javila kompanija Simens koja je donirala 15 laptopova. “Jedan broj računara ide za naše učenike koji su socijalno ugroženi i koji nemaju mogućnost da prate online nastavu i imajući u vidu da imamo mali broj učenika osmog razreda ostali deo laptopova ide učenicima osmog razreda da bi se što bolje pripremili za završni ispit”, ističe direktor Jovanović.  Aleksandar jednom nedeljno obilazi porodicu Mihailović, učenicima škole dostavlja nastavni materijal a ovaj put obradovao ih je i laptopom.

Anastasija Mihailović,učenica sedmog razreda kaže: “Prvo bi nam bilo mnogo teško jer mi nemamo dobre uslove kao što imaju moji drugari a inače nam solidno ide, ovako za nas koji nemamo dobre uslove ali imamo direktora kojeg niko nema.” Budimir Mihailović,učenik četvrtog razreda isitče: “Učiteljica mi baš nedostaje i voleo bih da se vratim u školu ali kako je nastala ovakva situacija vidim da se nećemo skorije vratiti u školu.” Olivera Mihailović napominje: “Preko televizije jeste malo teško dok na laptopu može i da se zaustavi čas dok deca prepišu šta treba a oni ne mogu to, ono što vide da ne mogu da stignu slikaju telefonom.” Dragan Mihailović kaže: “Teško jeste u ovoj situaciji i mi se snalazimo a da nije direktora mnogo bi lošije deca sva, ne samo moja prošla. On pomaže maksimalno koliko može i više od toga.” Trenutno se radi i na uvođenju interneta kako bi se što više olakšala nastava a učenici žele samo jedno, da se što pre vrate u školske klupe.

Nadležni nemi: Vraćanje novca za ekskurzije ne pominju

Ni mesec i po dana od uvođenja vanrednog stanja nema preciznog odgovora nadležnih šta će biti sa novcem koji su roditelji učenika osnovnih i srednjih škola plaćali u ratama za ekskurzije i rekreativnu nastavu. Izvesno je jedino da planiranih đačkih putovanja neće biti do kraja školske godine, što je potvrdio ministar prosvete Mladen Šarčević. On je izjavio da će u dogovoru sa Ministarstvom trgovine i turizma i nacionalnom asocijacijom turističkih agencija JUTA školama biti upućene preporuke kako da postupe i da je jedan od predloga da se uplaćen novac pretvori u vaučere koji mogu da se potroše za letovanje ili da se prebaci za narednu školsku godinu.

O ovom predlogu koji je još u martu potekao iz JUTA Danas je pisao u više navrata, ali kako vreme odmiče čini se da je otvorenih pitanja sve više, na šta ukazuje i sam predsednik JUTA Aleksandar Seničić. On ističe da se veliki broj agencija bavi isključivo omladinskim i đačkim turizmom i da u svojoj ponudi nema letovanja. Napominje da se predlog o vraćanju novca roditeljima odnosio samo na učenike završnih razreda osnovne i srednje škole, a da je „logičan rasplet“ da se za sve ostale razrede ekskurzije realizuju u narednoj školskoj godini. Seničić kaže da JUTA uveliko radi na razrađivanju različitih modela, jer se i praksa od škole do škole razlikuje, ali napominje da ni posle deset molbi da ih prime na razgovor predstavnici Ministarstva prosvete nisu odgovorili.

Na pitanje šta konkretno za đačka putovanja znači Uredba o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje nije realizovano zbog pandemije korona virusa, naš sagovornik ističe da se ta uredba odnosi na sve zaključene ugovore o putovanju, pod koje potpadaju i đačka. Podsetimo, Uredba omogućuje da građani koji su uplatili turistički aranžman do 15. marta ove godine imaju mogućnost da sa agencijama dogovore zamensko putovanje koje mogu da iskoriste najkasnije do 31. decembra 2021. godine. Ako to putovanje ne bude realizovano do tog datuma građani imaju pravo na povraćaj uplaćenog novca do 15. januara 2022.

Mnogim roditeljima, koji su se u prethodnom periodu javljali redakciji Danasa, ovakvo rešenje je sporno iz više razloga. Kada su potpisivali saglasnost da im deca idu na ekskurziju i rekreativnu, roditelji se nisu pojedinačno izjašnjavali o ponudama, već je formalno to radio savet roditelja, a u mnogim školama odluka je bila na direktoru. Roditelji kažu da su, ako žele da im dete ide na ekskurziju, bili prinuđeni da potpišu saglasnost, ne razmatrajući da li bi sa konkretnom agencijom putovali u privatnoj režiji. Neki su u prethodnim razredima imali primedbe na agenciju koja je organizovala putovanje, bilo da su deca imala lošu hranu ili je u poslednjem trenutku menjan hotel u kojem su đaci bili smešteni.

Uprkos primedbama, ista agencija je i ove godine dobila posao, a roditelji ne žele da joj prave promet, pristajući na vaučere. Sem toga, veliki broj porodica zbog lošeg materijalnog stanja ne može sebi da priušti letovanje (jedva uspeva da otplati i ekskurziju za decu), a ako i idu, uglavnom se sami snalaze jer im je to jeftinije nego da putovanje uplate preko agencije.

Nekim roditeljima sporan je i predlog da se uplaćeni novac prebaci za iduću školsku godinu pošto je putovanje u svakom narednom razredu skuplje i u ovom trenutku ne znaju da li će to moći da plate.

Dodatna nedoumica je šta će biti sa plaćenom rekreativnom nastavnom za đake četvrtog razreda, pošto je rekreativna višestruko skuplja od ekskurzije za peti razred. Neizvesno je i da li će naredne školske godine uopšte biti ekskurzija. Dilema je i šta ako agencija u međuvremenu propadne, hoće li biti obeštećeni. I direktori škola se pitaju kako je ovakav scenario moguć ako će morati da naredne godine raspisuju javnu nabavku i šta se dešava ako se pojavi neka druga agencija sa povoljnijom ponudom. Kako saznajemo, jedan od predloga je da škola može da izvrši povraćaj novca roditeljima učenika završnih razreda, ali da se na neki način obaveže da će sa istom agencijom na istoj destinaciji realizovati ekskurziju za maturante iduće školske godine. To podrazumeva i da se ponovo ne raspisuje javna nabavka.

Aleksandar Seničić ističe da su neke agencije izvršile povraćaj novca roditeljima, umanjen za iznos stvarnih troškova, ali napominje da nisu svi u istoj situaciji. Novac koji su roditelji plaćali u ratama negde je još uvek na računu škole, drugi su ta sredstva prebacili agencijama, a one hotelima za rezervaciju smeštaja…Sem toga, veliki broj agencija se bavi samo đačkim i omladinskim turizmom i praktično su zbog aktuelne situacije ostale bez prihoda te nisu u istoj poziciji kao velike agencije koje mogu da obeštete roditelje. – Ne bih voleo da roditelji budu oštećeni jer od njih živimo, ali s druge strane ne bih voleo da budu oštećeni ni oni koji rade pošteno. Naravno da uvek ima jedan procenat onih koji će ovu situaciju da zloupotrebi, ali ako budemo radili zajedno smanjićemo rizik na minimum. Ne želim da stanem ispred agencija koje ne rade kako treba. Kontrola mora da bude ozbiljna. Nažalost, mi nismo državna institucija i sve će morati da ide preko prosvetne i turističke inspekcije – kaže Seničić.

Maturanti i inostranstvo

Na pitanje da li je tačno da će iduće školske godine maturantima srednjih škola biti zabranjeno da putuju u inostranstvo kako bi se pomoglo domaćoj turističkoj privredi, u Ministarstvu prosvete nam je rečeno da to zavisi od razvoja epidemiološke situacije i drugih okolnosti o kojima će se raspravljati u narednom periodu. Ministar prosvete je, međutim, rekao da neće biti dozvoljeno da maturanti srednjih škola putuju u inostranstvo iduće školske godine.

U Srbiji 13 psihijatara na 100.000 stanovnika

U Srbiji, prema poslednjim informacijama Eurostata, postoji i radi nešto više od 13 psihijatara na 100.000 stanovnika.  U 2017. godini, ukazuje Eurostat, u Evropskoj uniji je radilo 80.000 psihijatara. Najveći broj pripadnika ovog zanimanja na 100.000 stanovnika beleći se u Nemačkoj – 27 na 100.000, potom slede Grčka sa 25, Litvanija i Finska sa po 24, Francuska, Holandija i Švedska sa po 23 psihijatra. S druge strane, manje od 10 psihijatara na 100.000 stanovnika beleži se u Bugarskoj – osam i Poljskoj – devet. Za njima slede Španija, Malta i Rumunija sa po 11 psihijatara na 100.000 ljudi.

Vremeplov: Prvo srpsko društvo za igru loptom

Na današnji 12. maja 1899. godine održana je Osnivačka skupština “Prvog srpskog društva za igru loptom”. Skupština je održana u “Trgovačkoj kafani” a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.

Vremeplov: “Slavica” prvi jugoslovenski igrani film

Posle godinu dana snimanja na današnji dan 12. maja 1947. godine  prikazana je “Slavica”, prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.

Vremeplov: Umro Mladen Srbinović

Na današnji dan 12. maja 2009. godine preminuo je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

Vremeplov: Rođena Florens Najtingejl

  Engleska medicinska sestra Florens Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan obeležava kao medjunarodni Dan medicinskih sestara rođena je na današnji dan 12. maja 1820. godine. U Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku  službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata – u kojem su lečile srpske vojnike – pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924. godine.

Vremeplov: Umrla Irena Sendler

Na današnji dan 12. juna 2008. godine umrla je Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.

Vremeplov: Umro Bedžih Smetana

   Češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma umro je  na današnji 12. maja 1884. godine. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom i folklorom. Dela: opere “Prodana nevesta”, “Dalibor”, “Libuša”, “Poljubac”, ciklus simfonijskih poema “Moja domovina”, gudački kvartet “Iz moga života”, klavirske i kamerne kompozicije.

Spisak supernamirnica koje čuvaju mozak

Mediteranski tip ishrane s velikim količinama citrusnog voća, zelenog povrća, celih žitarica i ribe preporučuje se za zdravlje celog organizma, a takođe je “lek” za mozak.  U tom kontekstu, preporučuje se deset vrsta namirnica koje posebno poboljšavaju pamćenje i intelektualne sposobnosti, pomažu normalno funkcionisanje mozga, pojačavaju koncentraciju.

Borovnice sadrže veoma važne fitonutrijente koji poboljšavaju sposobnost pamćenja i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije, zbog čega su na prvom mestu svake liste superhrane za mozak.

Losos, haringa i pastrmka su nutritivno vredne ribe, bogate omega-3 masnim kiselinama, koje su neophodne za sve moždane antivnosti, a podižu i imunitet. Alternativa su sardine, takođe bogate omega-3 masnim kiselinama.

Orašasti plodovi (badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki) isemenke (suncokreta, susama, lana), kao i proizvodi napravljeni od njih (tahini, kikiriki puter, puter od semenki bundeve, badema…) su odličan izvor vitamina E, koji je zadužen za intelektualne sposobnosti. Takođe, ove namirnice bogate su cinkom, koji utiče na poboljšanje kognitivnih sposobnosti.

Integralne žitarice (ječam, pšenica, raž, ovas, pa i integralni pirinač) smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, a svaki organ, mozak posebno, zavisi dotoka krvi do i od njega.

Zeleno povrće kao što su kelj, spanać, brokoli, kupus, zelena salata, najbogatije je vitaminom K koji pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja.

Mahunarke (grašak, sočivo, pasulj) su pune minerala, vlakana i vitamina i obezbeđuju stalan nivo šećera u krvi. Pošto mozak zahteva konstantan priliv energije, jako su dobre za normalno funkcionisanje.

Nar i citrusi – nar je bogat antioksidansima, koji štete mozak od pogubnih slobodnih radikala, a pomorandže, mandarine, limun, grejpfrut, su takođe sjajna hrana za mozak.

Paradajz je crven zbog likopena, a likopen je snažan antioksidans i čuva moždane ćelije od slobodnih radikala.

Avokado sadrži zdrave nezasićene masne kiseline koje održavaju moždane ćelije fleksibilnim i podstiče bolji protok krvi u mozak.

Crna čokolada sadrži snažne antioksidanse i prirodne stimulanse (kofein) koji pojačavaju koncentraciju i stimulišu proizvodnju endorfina – osećaja radosti.

Čitanje nije majka učenja

Profesori univerziteta  u Vašingtonu su nakon studije o učenju i pamćenju koja je trajala 80 godina, zaključili da je iščitavanje udžbenika i skripti najgori način da učite. Prema njihovom mišljenju, najefikasnije tehnike učenja su dijagrami, fleš kartice i kvizovi.

Dobre i loše metode učenja

Istraživanja su pokazala koje tehnike studenti najčešće koriste tokom učenja, kao i koje od njih su najgore, a koje najbolje. Na listi najgorih našla se tehnika podvlačenja, koja je najzastupljenija među studentima. Objašnjenje za to leži u činjenici da oduzima najviše vremena. Tokom iščitavanja i podvlačenja gradiva može doći do gubitka fokusa, ističu stručnjaci. Pored ove, tu je i tehnika zapisivanja. U grupu najboljih metoda spada deljenje perioda učenja na više kraćih etapa, umesto jednog dugačkog i iscrpljujućeg perioda. Mnogi studenti uče bez prestanka par dana pred ispit, pa se bitni podaci ne zadržavaju dugo u memoriji. Međutim, ukoliko se učenje podeli na kraće etape, pripremanje za ispit je mnogo lakše.