Strateška područja GCE (5): Transparentnost, odgovornost i uloga civilnog društva u sektoru obrazovanja

Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) 2020. godine Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) obeležena je  u znaku pandemije KOVIDA-19  od 26. aprila do 2. maja. Ovogodišnja tema  bila je „Ostalo je 10 godina do 2030: Rešenja, preporuke i planovi  civilnog  društva za  dostizanje Cilja 4  održivog razvoja (SDG4)“.  Sa našeg sajta možete preuzeti  Raport o realizaciji Cilja 4 za 2019. godinu, a u  nastavku teksta i dalje o GCE i dvodecenijskoj borbi za Obrazovanje za sve (EFA). 

Pokret GCE se prehodnih 5. godina rukovodio i,  2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravao svoj rad – GCE je uticala na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se  garantovao kvalitet  pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja.  U odnosu na ovu viziju, i u svetlu trenutnog konteksta obrazovanja, pokret je identifikovao i usmerio  fokus na  šest strateških područja:

5. Transparentnost, odgovornost i uloga civilnog društva u sektoru obrazovanja  Temeljni koncepti za viziju GCE-a o efikasnom obrazovnom sektoru su transparentnost, odgovornost i participacija. GCE zahteva od vlada veću transparentnost i razmenu dostupnih informacija, uključujući podatke o budžetu i potrošnji, kao i uključivanje u rad na prikupljanju i deljenju relevantnih i odgovarajućih podataka i to upotpunjenih istraživanjima i praćenih od strane civilnog društva. U isto vreme, GCE će težiti da iskoristi i proširi prostor za učešće civilnog društva i građana na svim nivoima, posebno učenika (dece, mladih i odraslih), roditelja, nastavnika i drugih kojima je ugroženo pravo na obrazovanje, u raspravama, odlukama i praćenju i evaluaciji vladinog učinka, izazvanog prekomernim uticajem donatora i privatnog sektora na obrazovnu politiku i marginalizaciju ili kriminalizaciju civilnog društva. Ovo  podrazumeva izgradnju važnih saveza između, na primer, grupa civilnog društva i sindikata nastavnika, medijskih organizacija, resornih ministarstava, parlamentaraca i drugih, u cilju povećanja masovnosti, odgovornosti i transparentnosti. GCE će podržati povećanje sredstva za aktivnosti civilnog društva u obrazovnom sektoru i podržati članove GCE da povećaju kapacitet svojih članova za prikupljanje i razmenu informacija.

Kon: Škole treba da budu zatvorene do 31. maja

Naš predlog je da škole budu zatvorene do 31. maja, a sve ostalo u vezi sa završetkom školske godine je u nadležnosti Ministarstva prosvete, rekao je u ponedeljak  epidemiolog Predrag Kon. “Dali smo jasnu preporuku da škole budu zatvorene do 31. maja”, rekao je Kon odgovarajući na pitanja na konferenciji za novinara. Prema njegovim rečima, 31. maja je adekvatan termin, pošto se tada najmanje očekuje da će biti prisutan virus.

Upitan koje su preporuke Kriznog štaba ukoliko se škole na nekoliko nedelja otvore u junu, Kon je odgovorio da nekih posebnih preporuka nema sem redovnog pranja ruku, održavanja lične higijene i da se samo zdrava deca šalju u kolektiv. “Ono što je bitno i najosnovnije jeste da deca budu potpuno zdrava i da ne dolaze sa bilo kakvim tegobama, te ukoliko se formiraju kolektivi, o tome se mora voditi računa. Ukoliko bilo ko ima tegobe, ne može biti u školi”, rekao je Kon.

Fizičko distanciranje, kaže, u školskim uslovima neće biti moguće sprovesti, a naročito ne, dodaje, u nižim razredima. Kon navodi da će o eventualnom otvaranju škola odlučiti Ministarstvo prosvete i dodao da će se situacija pratiti, te ako bude bilo zahteva prema Kriznom štabu po pitanju određenih preporuka, da će štab to razmatrati. Kaže da se nekom možda čini da imamo sada sa popuštanjem mera nagli prelazak, ali da to nije tačno, s obzirom da nemamo više vanredno stanje, ali imamo i dalje vanredne mere. Kon dodaje da smo na silaznoj putanji i da ni ne možemo da se ponašamo isto kao kada je virus bio u usponu.

Maksimum je bio u toku šeste nedelje, koji je završen sa Uskrsom 19. aprila, tako da već tri nedelje imamo slabljenje virusa, napomenuo je Kon i dodao da je to za jednu epidemiju ogroman periodu. “Šest do osam nedelja prirodno traje epidemija, a ova traje duže jer smo preduzeli mere. Tako da je ovo što se sada dešava sve očekivano. Kon je, ipak, upozorio da se sa popuštanjem virusa povećava broj kontakata više nego što bi trebalo.

On je naveo da će u utorak  na Kriznom štabu biti donete mere o kojima su danas govorili na konferenciji za medije, kao i da će mere trajati sve dok brojke budu ukazale na to da virus cirkuliše. Kon je potvrdio da je počelo istraživanje koje će obuhvatiti 7.000 porodica radi pravljenja epidemiološke studije, s obzirom da je prikupljanje uzoraka samo jedna od faza, a kojoj prethodi period pripreme i odabir. Prva faza je odabir učesnika i to je već u toku, dodao je Kon.

Prof. Petrović: Još razgovaramo da li  da decu vratimo u škole

Smatram da smo uspešno odgovorili na epidemijski talas i da možemo biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima. Ključni cilj, očuvanje funkcionalnosti zdravstvenog sistema, ostvaren je, ali još uvek je rano za konačne ocene jer ovo je tek kraj početka i dug je put pred nama do kraja ove epidemije, kaže u intervjuu za “Blic” prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za suzbijanje Covid-19.

Iako je prvi talas epidemije virusa korona u našoj zemlji trenutno na zalasku, prof. dr Vladimir Petrović podseća da se stručni tim još uvek pridržava ključnog epidemiološkog principa “prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu”, kao i da je upravo takav pristup, uz građane koji su poštovali mere, doprineo tome da situacija bude zadovoljavajuća.

Da li je  oprez kočnica da se deca vrate u škole iako se tvrdi da ona nisu rizična grupa? – Još nije doneta konačna odluka da li će deca ići u školu u ovoj školskoj godini. Sigurno je da se to neće desiti do 31. maja. U stručnom delu Kriznog štaba se još vode razgovori da li da se deca u junu okupe u škole na dve do tri nedelje. To ima i svojih prednosti i mana. Utvrdili smo da je bolest kod dece i kod mlađih od 20 godina praćena blagom kliničkom slikom i kod zdravih ne zahteva bolničko lečenje. Rizik postoji samo kod dece koja boluju od nekih hroničnih bolesti koje su rizik bez obzira na uzrast. Pratićemo saznanja iz drugih zemalja pre donošenja bilo kakve odluke, ali konačnu odluku će doneti Ministarstvo prosvete nakon procene epidemiologa.

Da li će odluke struke o merama zaštite tokom leta biti drugačije i ima li osnova uverenje da ih ne treba dalje primenjivati ne bi li se stanovništvo zarazilo i steklo kolektivni imunitet? – Potrebni su odgovori na brojna pitanja do kojih možemo doći ne samo epidemiološkim nadzorom već i posebnim epidemiološkim i kliničkim istraživanjima jer je virus nov. Mere koje treba da se primenjuju su iste, nefarmaceutske, i oslanjanju se na socijalno distanciranje i izolaciju obolelih i samoizolaciju kontakata. Na takav način treba da se postigne maksimalni kolektivni imunitet uz najmanji mogući broj smrtnih ishoda zaključno sa septembrom. U pravu su i oni koji insistiraju na ograničavanju kontakta, posebno sa grupama u riziku, ali i oni koji zagovaraju veći stepen prokužavanja kod zdrave populacije mlađe od 50 godina. Mi se još uvek pridržavamo ključnog epidemiološkog principa „prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu“. Ako se mere dobro sprovedu tokom leta i dođemo do višeg nivoa kolektivnog imuniteta, imaćemo i mirniju jesen i zimu, jer vakcine neće biti ove jeseni. U suprotnom, moraćemo ponovo da predlažemo tvrde mere kao u periodu vanrednog stanja da bi se održala funkcionalnost zdravstvenog sistema i sačuvali ljudski životi.

P.pukovnik Kon: Kriva se spušta, u junu se ne očekuje prisustvo virusa

Prof. dr Predrag Kon, epidemiolog p.pukovnik izjavio je da je Srbija ušla u 10. nedelju epidemije koronavirusa kada se može očekivati da se kriva zaraženosti spusti i na jedan posto, kao i da se u junu ne očekuje prisustvo virusa u cirkulaciji. “Ono što je činjenica jeste da on i dalje postoji, ali podsećam da su od 27. aprila počela popuštanja. U prvoj nedelji smo imali kozmetičke salone, teretane, frizerske salone, ništa se nije dogodilo, aktivnost i dalje slabi što je dobro”, rekao je Kon za TV Pink. Posle otvaranja kafića i restorana i pokretanja gradskog prevoza videće se kakav će odjek to imati, kao i polazak dece u vrtiće, kazao je Kon. “Ovo je sve pod kontrolom, bitno je da se preduzimaju mere i da se koriste na pravi način, ali i da se vraćamo u život, jer je i to jako važno”, rekao je Kon.

Kako kaže, roditelji koji će slati decu u vrtiće dobiće dobre savete od onih koji neposredno rade sa njima. “Vaspitačice su spremne potpuno i imaju iskustva, bilo je razgovora da se deca i pripreme, ne očekujem bilo kakve probleme, ali, tu smo da ukoliko bilo šta čujemo da reagujemo. Ne očekujem da će virus na bilo koji način da se dodatno aktivira”, rekao je Kon. Što se tiče studenata koji se vraćaju u domove kaže da to jesu mesta gde može doći do zaražavanja ali dodaje da ako dođe do toga u ovoj populaciji očekuju se blaži oblici nego kod ostalih. Kako kaže, ne očekuje nikakve probleme ni u tom segmentu društva.

Prof. Radovanović: Vanredno još bar mesec i po dana

Vanredna situacija, rekao je epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, trajaće još najmanje mesec i po dana. “Ja bih voleo i očekujem da u vreme izbora bude recimo jedan novooboleli, ili možda čak nijedan. Problem je drugi, što tom izbornom danu prethode predizborne aktivnosti, tu se ljudi okupljaju, to predstavlja epidemiološki rizik. Čak i ako se ne otkaže epidemija, 21. juna će situacija biti znatno povoljinija, preduzimaće se na biračkim mestima mere predostrožnosti. Početkom juna daj Bože da ne bude nijednog obolelog, ako bude i neki, to je prilika da se bolest rasejava makar lokalno. Nije najpovoljniji period za održavanje izbora, ali tako je odlučeno”, kaže Radovanović. Istakao je da situacija jeste pod kontrolom, a da ostaje da je pratimo. Kako je rekao, otvaranje vrtića je bilo neophodno, jer ako vraćate ljude u kancelarije, oni moraju da ostave svoju decu. “Otvaranje obdaništa je nužno, jeste neizbežan rizik, ali ova blokada života ne može večno da traje i do sada je cena bila previsoka”, kaže on.

Šarčević: Najvažniji datumi za osnovce i srednjoškolce

Od 1. juna kreću aktivnosti u srednjim školama od popravljanja i zaključivanja ocena do velike mature, koja će trajati tri dana, od 4. do 6. juna. Ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević kaže da prema preporuci Kriznog štaba Vlade Srbije od 1. juna Ministarstvo ima nadležnost u pravljenju rasporeda. Šarčević za Blic“ najavljuje bitne datume za srednjoškolce: – Nastava se završava krajem maja i nastavljamo sa redovnim aktivnosti uz poštovanje mera zaštite, dezinfencije škola i prisustva malog broja učenika u istom prostoru i u isto vreme. U školu 1. 2. i 3. juna dolaze samo maturanti, i to su dani za zaključivanje ocena – kaže ministar.

Dodaje da to ne znači da će svi maturanti doći u školu. – Ta tri dana dolaze oni koji nisu zadovoljni svojim zaključenim ocenama i žele da ih poprave i detalje će dogovoriti sa svojim profesorima. Kako i same školske ustanove odnosno profesori imaju svoju autonomiju, to praktično znači i da profesor ukoliko ima određenih sumnji može kontaktirati učenika. Međutim, surevnjivost većine da će đaci varati tokom prethodnog dela onlajn nastave i probe mature ispostavila se neosnovanom. Postignuti su manje više očekivani rezultati i deca su pošteno radila”,  poručuje ministar Šarčević.

Kako kaže, tokom epidemije bilo je formativno ocenjivanje koje je oko 80 odsto đaka i nastavnika pametno iskoristilo. Sve što su do sada radili prelazi u brojčanu ocenu. Nakon ocenjivanja naredna tri dana – 4, 5. i 6. juni – su rezervisani za polaganje velike mature, odnosno kako se to najčešće naziva odbrana rada. – Maturanti koji su završili sve svoje obaveze imaju bitan datum 24. jun kada je prijavljivanje za željeni fakultet. Kada je reč o aktivnostima u školama, sugestija Ministarstva će biti da profesori izdvoje što više vremena od osam časova ujutro do 20 časova, jer je cilj da što manje đaka bude u školi u isto vreme – poručuje ministar.

Oni mlađi srednjoškolci koji pohađaju prvi, drugi i treći razred svoje ocene mogu da popravljaju kada maturanti, grubo rečeno, “napuste” školu. – Imaće dve nedelje ukoliko žele da poprave ocene, i to počev od 8. juna. Za sve ovo vreme do male mature trajaće ispiti za upis u škole za nadarene. Od ove godine imamo i nove oblasti – za društvene nauke, za umetnost i medije, a povećali smo i na sedam gradova za sportske gimanazije. Prema procenama, javiće se oko 8.000 đaka – ističe Šarčević.  On kaže da srednje stručne škole nisu zbog epidemije mogle da odrade praksu. Kako dodaje, ranije su, primera radi, profesori organizovali nastavu za ugostiteljski i turistički smer u Hrvatskoj, a sada to mogu po Srbiji.

Kada je reč o maloj maturi, vodiće se računa o periodu koji je iza nas. To praktično znači da će se prilikom sastavljanja testova sve uzeti u obzir. Zadaci će, međutim, biti teži nego štp je to bio slučaj na probi male mature, kada su đaci jednostavno mogli samo da zaokruže ponuđene odgovore. Sada će ipak biti pravih zadataka, ali kako kaže ministar, oni neće biti ni previše laki niti previše teški. Kako je ministar ranije najavio, od početka juna svaka škola imaće u dogovoru sa đacima osmog razreda ili maturantima mogućnost da organizuje nastavu kako bi se što bolje pripremili za malu maturu ili prijemni ispit.

Od ponedeljka rade boravci u školama

Osim vrtića, od ponedeljka 11. maja  je počeo da radi i boravak u školama za decu do 12 godina, u okviru ublažavanja mera u borbi sa Kovidom 19. Prema instrukcijama Ministarstva prosvete, roditelji će decu moći da ostave u boravku ujutro najranije u 7.30, a po učenike mogu doći najkasnije u 16.30 sati. Izuzetno, ukoliko za to postoji mogućnost, deca mogu biti prihvaćena i pre 7.30 sati uz saglasnost direktora škole. Grupe moraju da se formiraju tako da u njima ne bude više od devet učenika i jedan nastavnik, a u učionicama između svakog učenika razmak mora da bude dva metra.  Roditeljima se sugeriše da deca doručkuju pre dolaska u školu i da im spakuju užinu. Ukoliko postoji mogućnost škola može obezbediti obroke i užinu za decu.

Škola je u obavezi da obezbedi da učenici redovno prate nastavu na daljinu, odnosno da obezbedi televizor koji će biti na raspolaganju učenicima određenog uzrasta. Po završetku TV časova učenici rade domaće zadatke, ali i da u skladu sa vremenskim prilikama što više vremena provode na otvorenom. Škola treba da označi i obeleži prostor za prihvat učenika u jutarnjim satima. Roditelj je u obavezi da kada dovodi dete u školu obavezno nosi masku, tako da maska prekriva usta i nos, dezinfikuje ruke na ulazu preparatom na bazi 70 odsto alkohola. Roditelji treba da pređu preko postavljene dezobarijere za obuću, i da uz minimalno zadržavanje, razmeni informacije sa zaposlenima u školi koji su zaduženi za prihvat učenika. Kad god je to moguće roditelji ne treba da ulaze u školu, kako pri dovođenju, tako i u prihvatu dece na kraju dana (dežurno lice u školi biće zaduženo za prihvat dece i njihovo pozivanje kada roditelji dođu po dete).  Ukoliko postoji mogućnost, na ulasku u svaki školski objekat obezbediti bezkontaktno merenje temperature roditeljima i deci. Neophodno je da roditelji i drugi zakonski zastupnici pri dovođenju dece ili odlasku iz škole zadržavaju međusobnu udaljenost od dva metra.

Prema proceni direktora škole, a u odnosu na iskazane potrebe roditelja, ukoliko postoji procena da su pojedini roditelji neopravdano prijavili svoju decu za pohađanje celodnevnog boravka, direktor škole može tražiti od roditelja dokaz o angažovanju roditelja. Svakodnevno, pre dolaska u školu, roditelj ima obavezu da detetu i sebi izmeri temperaturu i da u slučaju povišene temperature, ne dovodi dete u školu i o tome obavesti direktora. Roditelji treba da obezbede detetu posebnu flašicu sa vodom koja će biti samo za njegove potrebe tokom boravka u školi. Svakog dana, pošto dođu po dete, roditelji treba da obaveste zaduženog nastavnika da li će učenik doći u školu i narednog dana. Roditelji će biti obaveštavani o svim bitnim smernicama i protokolima koji se uspostavljaju u školi u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti dece, roditelja i zaposlenih. U preporukama je do detalja objašnjeno kako se održava higijena u školi i radi dezinfekcija površina.

U Kikindi slabo interesovanje za produženi boravak u školama

Produženi boravak od ponedeljka je u Kikindi počelo da koristi sedmoro dece nižeg školskog uzrasta. Početku rada boravka prethodile su ankete, kojima su zaposleni u školama evidentirali zainteresovane roditelje. Tako je boravak otvoren u školama “Đura Jakšić”, “Jovan Popović” i “Vuk Karadžić” u Kikindi, kao i u OŠ “Slavko Rodić” u Banatskom Velikom Selu. Za korišćenje boravka nije bilo potrebno pribavljanje medicinske dokumentacije o zdravstvenom stanju učenika. Pre dolaska u ustanovu, roditelji su u obavezi da deci izmere temperaturu, a temperatura se meri četiri puta tokom boravka u ustanovi. Pored dece, temperaturu mere i zaposleni. U kikindskoj OŠ “Jovan Popović” za korišćenje boravka prijavljeno je troje učenika. Sa njima radi učiteljica, uz koju deca prate nastavu na daljinu, rade domaće zadatke, a posebno se vodi računa o tome da đaci što više vremena provode na otvorenom. Prilikom ulaska u prostor produženog boravka, obavlja se detaljna dezinfekcija, a sam objekat boravka izdvojen je od ostatka škole. Zaposleni u školi “Jovan Popović” otišli su i korak dalje kada su u pitanju mere predostrožnosti, tako što su testirani na virus korona, gde se pokazalo da niko od njih nije pozitivan na kovid 19.

Novi predmet za prvake od septembra – “Digitalni svet”

Učenici prvog razreda od naredne školske godine, od 1. septembra, dobijaju novi predmet “Digitalni svet”, saopšteno je iz Ministarstva prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević ranije je najavio da se informatika spušta u niže razrede osnovne škole i da će biti obavezan predmet od prvog razreda. Prvacima neće biti povećan fond časova, jer se izbacuje projektna nastava. Ideja je da deca od malih nogu uvide da su digitalni uređaji svuda oko njih – kod kuće, u školi, domu zdravlja, prodavnici, na parkingu, ulici. Učenik ne treba da zna definiciju digitalnih uređaja, već podele sa vršnjacima životne situacije koje su ih uverile u korisnost digitalnih uređa – opiše kako roditelji plaćaju račune od kuće, bez čekanja u redu, kako pronalaze informacije koje su im potrebne – radno vreme prodavnice, vremensku prognozu, čitaju novine, koriste navigaciju…

Zadaci za malu maturu dva puta dnevno na RTV-u

Mali maturanti od danas svakodnevno mogu da pogledaju zadatke na prvom programu RTV-a, pre podne od 9,30 i uveče od 19,20 časova. Reč je o ekranizovanim zadacima iz svih sedam predmeta koje osmaci pripremaju za završni ispit. Nastavnici osnovnih i srednjih škola već nekoliko sezona u okviru emisije “Ja biram” Programa za decu i mlade pokušavaju da malim maturantima na jednostavan način približe osnovne pojmove, ali i ukažu na eventualne propuste koje su njihovi vršnjaci pravili prilikom polaganja završnog ispita. Svaki zadatak praćen je animacijom koja ilustruje odgovor na pitanje, te tako za svega nekoliko minuta dnevno učenici završnih razreda mogu da ponove deo gradiva.

Fakulteti počinju sa radom 15. maja

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je  da će visokoškolske ustanove početi sa radom 15. maja uz poštovanje preventivnih mera. Kako se navodi u saopštenju, visokoškolske ustanove imaju obavezu da u skladu sa preporukama Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” organizuju obaveze studenta tako da oni budu prisutni u minimalnom broju, kako bi se obezbedilo održavanje socijalne distance. U saopštenju se dodaje da će na pojedinim fakultetima biti neophodno održavanje praktičnih i laboratorijskih vežbi, čiju dinamiku će definisati sama visokoškolska ustanova. Ističe se da su svi studentski domovi dezinfikovani i spremni za prijem studenta u smanjenom broju.

Prijava za turističke vaučere proširena i na studente

Prijave građana za korišćenje vaučera za godišnji odmor u Srbiji moguće je podneti od danas  na šalterima JP Pošta Srbije u celoj zemlji. Građanima Srbije na raspolaganju je 400.000 novih vaučera koje mogu da iskoriste do 20. novembra ove godine. Izmenama i dopunama Uredbe o korišćenju vaučera proširena je mogućnost korišćenja vaučera za smeštaj u ugostiteljskim objektima u celoj zemlji, bez izuzetka (do sada su bili izuzeti Beograd i Novi Sad), a povećan je limit primanja za radno angažovana lica, kao i za ratne vojne invalide i civilne invalide rata sa 60.000 na 70.000 dinara.

Novina je i da je proširen obuhvat građana koji imaju pravo na vaučere, na studente prvog, drugog i trećeg stepena. Studenti su u obavezi da prilikom podnošenja prijave za dodelu vaučera, prilože original potvrdu visokoškolske ustanove o statusu studenta prvog, drugog ili trećeg stepena, za tekuću školsku godinu, kao i fotokopiju prve, odnosno druge strane indeksa, sa slikom i ličnim podacima.

Kako radi škola na daljinu

„Učenje na daljinu će, sigurna sam, uticati na formiranje budućih gledalačkih navika“, kaže Tatjana Ćitić, pomoćnica izvršnog direktora Sektora za razvoj i nove poslove RTS-a. Od uvođenja vanrednog stanja, 17. marta platforma RTS Planeta, uz još dva kanala, RTS 2 i RTS 3, ima značajnu ulogu u organizovanju nastave na daljinu. Trenutno je na platformi dostupno više od 1.400 časova za osnovnu školu, opšteobrazovnih priloga i predmeta za srednje škole i dualno obrazovanje.

O tome kako su se u RTS-u snašli prvih dana pandemije sa organizovanjem nastave za škole razgovaramo sa dr Tatjanom Ćitić, pomoćnicom izvršnog direktora Sektora za razvoj i nove poslove RTS-a. Sve se desilo za nekoliko dana. Dobila sam informaciju u petak popodne (13. mart) da bi trebalo od utorka (17. mart) da emitujemo nastavu na RTS 3 i da na RTS Planeta, takođe, treba da budu dostupni svi časovi. Već u ponedeljak su bila plasirana prva predavanja, snimljena tog vikenda u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu, uz TV spot „Moja škola“. Što se tiče Službe za OTT odmah smo organizovali rad od kuće jer su u timu RTS Planete samo četiri saradnika (Žikica Živković, šef Odeljenja za OTT, Nebojša Terzić, Nikoleta Gajić i Jelena Stojić) i nismo smeli da dozvolimo da dolaskom na posao budu izloženi riziku od zaraze virusom korona. Pokazalo se da je to bila dobra odluka. Radilo se neretko i u noćnim satima. Ti prvi dani bili su posebno napeti, ali, eto, do danas je ovaj mali operativni tim postavio više od 1.600 nastavnih jedinica.

Koliko vam je pomoglo iskustvo svetskih fakulteta koji godinama nude onlajn studije? Da razjasnimo – mi nismo obrazovna ustanova. Ali, jedan od ranije planiranih projekata jeste upravo lansiranje otvorene platforme za decu i mlade. Ubrzalo nas je vanredno stanje. Prvog dana onlajn nastave objavljena je nova otvorena platforma mojaskola.rtsplaneta.rs koja je programirana, dizajnira i testirana za manje od 24 časa. Naša, ranije planirana otvorena platforma za mlade gledaoce je pored obrazovnih sadržaja trebalo da sadrži i zabavne sadržaje za decu u mlade od čega ne odustajemo.

Imajući u vidu tehničke domete, verujete li da bi televizija mogla da preuzme deo obrazovanja? Jedna od tri osnovne funkcije javnog medijskog servisa, pored informisanja i zabave, upravo je obrazovanje. Od prvih dana on to i radi, samo je pitanje navike gledalaca da stiču znanja sa malih ekrana. Učenje na daljinu će, sigurna sam, uticati na formiranje budućih gledalačkih navika. Mi smo spremni da odgovorimo na njih, pored ostalog i ponudom obrazovno-naučnih sadržaja na našem kanalu RTS Nauka i mogućnošću pristupa velikom broju obrazovnih naslova u kategoriji Videoteka (VoD).

Stiče se utisak da će se sve više poslova, uključujući obrazovanje, preseliti u tzv. virtuelni svet? Razvoj u svim oblastima se i pre ovog vanrednog stanja kretao ka tome. Budućnost je u najširoj primeni novih tehnologija, društvo počinje digitalno da razmišlja, tako da u svemu tome vidimo samo nove mogućnosti i pozitivne efekte.

S obzirom na to da ste zaduženi za razvoj RTS-a, koje tehnološke novine ćete predložiti da budu uvedene? Akcenat u narednom periodu je na omogućavanju pristupa svim našim sadržijama i preko RTS Planeta TV aplikacija za Tizen, Web i Apple Os.  Svi koji imaju Android i FireTV uređaje ovu opciju već mogu da koriste. Kao i do sada pratićemo korisničke navike koje sve više idu ka pesonalnoj i specijalizovanoj programoj ponudi, komfornom praćenju sadržaja u svakom trenutku na svakom mestu, kao i ka razvoju digitalnih alata.

Da li su ova predavanja stizala do svih vaših gledalaca, pa i onih na Kosovu i Metohiji?

Naravno. Časovi se emituju na RTS 2 i RTS 2, našim kanalima koji su dostupni na teritoriji cele SRbije, a preko RTS Planete i širom sveta.

Znači obuhvaćena je i naša dijaspora?  Iz dopunskih škola u srpskoj dijaspori su nas i ranije kontaktirali jer su bili zainteresovani da neke obrazovne sadržaje sa RTS Planete koriste u nastavi. Baza nastavnih jedinica, koja će do kraja maja imati više od 2.000 predavanja, sigurno će biti korisna za organizovanje još kvalitetnije nastave za našu decu širom sveta. Inače, svim korisnicima RTS Planete u Srbiji i širom sveta posebno skrećem pažnju na predavanja za srednje stručne škole i dualno obrazovanje koja mogu biti korisna i primenljiva u svakodnevnom životu.

Vremeplov: Rođen Pavel Šafarik

 Na  današnji dan 13. maja 1795.  godine rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, jedan od osnivača slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući vladara Srbije knjaza Miloša Obrenovića, za šire istraživačke poduhvate u proučavanju jezika i književnosti Južnih Slovena. Bio je i predsednik “Societas slavica”, prvog časopisa Slovaka u Vojvodini. Od 1833, kao bibliotekar Univerzitetske biblioteke, posvetio se u Pragu izučavanju slovenskih jezika, književnosti i istorije. Za srpsku kulturu posebno je značajna “Srpska čitanka” u kojoj je izložio poreklo i razvitak srpskog jezika, “Žitije Stevana Nemanje” i “Dušanov zakonik”. Ostala dela: “Istorija slovenskog jezika i književnosti svih dijalekata”, “Slovenske starine”, “Slovenska etnografija”, “Spomenici stare književnosti Jugoslovena”, “O poreklu i zavičaju glagoljice”, “Istorija jugoslovenske književnosti”, “Žitija Ćirila i Metodija”.

Vremeplov: Rođen Konstantin Danil

  Slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara XIX veka, predstavnik srpskog bidermajera rođen je 13. maja 1798. godine.

Vremeplov: Majska skupština u Sremskim Karlovcima

Na današnji dan 13. maja 1848. godine u Sremskim Karlovcima počelo zasedanje “Majske skupštine” na kojoj su delegati 175 crkvenih opština iz Vojvodine i Srbije izabrali Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština 15. maja proglasila Srpsko Vojvodstvo, ali austrijska i mađarska vlada nisu priznale srpsku autonomiju.

Vremeplov: Rođen Laza Lazarević

         Srpski pisac i lekar Laza Lazarević rođen je na današnji dan 13. maja1851. godine. Bio je  jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je “Švabica” ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke – sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom – imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: “Prvi put s ocem na jutrenje”, “Sve će to narod pozlatiti”, “Vetar”, “Na bunaru”, “Školska ikona”, “On zna sve”, “U dobri čas hajduci”, “Verter”.

Vremeplov: Osnovana opservatorija Velike škole

U Beogradu je na današnji dan 13. maja 1887. godine osnovana Provizorna opservatorija Velike škole. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija postala njegov sastavni deo.

Vremeplov: Rođen Janko Veselinović

Na današnji dan 13. maja 1862. godine rođen srpski pisac Janko Veselinović, autor romana “Hajduk Stanko” s tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana iz seoskog života.

Vremeplov: Rođen Dimitrije Tucović

Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji rođen je na današnji dan 13. maja 1881. godine. Bio jedan od organizatora prve Balkanske socijaledmokratske konferencije, 1910, a na kongresu Internacionale u Kopenhagenu odlučno se suprotstavio imperijalističkoj politici Austrije.. Predvodio je marta 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je pobegao u Austriju. Po povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je “Narodne novine”. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske socijaldemokratske partije postao je 1908. a teorijski časopis “Borba” pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogrešan stav austrijskih socijalista i u polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog svetskog rata, ukazavši na ekspanzionističku politiku Austro-Ugarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici.

Dela: “Zakonsko osiguranje radnika”, “Srbija i Arbanija”, “Zakon o radnjama i socijalna demokratija”, “U izbornu borbu!”, “Za socijalnu politiku”, “Socijal-demokratski agitator”, “Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije”, “Jedinstvo pokreta”.

Vremeplov: Umro Josif Marinković

              Na  današnji dan 13. maja 1931. godine umro srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i bio je u Beogradu dirigent pevačkog društva “Obilić”. Dela: horovi “Narodni zbor”, “Junački poklič”, “Kola”, “Potočara”, “Zadovoljna reka”, solo pesme “Čežnja”, “Kaži mi, kaži, Stojanke”, crkvena muzika “Liturgija”, “Pomen”, “Carju nebesni”, “Opelo”.

Vremeplov: Rođena Marija Terezija

Austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija rođena je na današnji dan 13. maja 1717. godine. Tokom vladavine od 1740. do smrti 1780. godine. Sprovodila je reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i germanizaciju i pokatoličavanje. Srbima u Potisko-pomoriškoj granici ukinula je privilegije, čime je podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani presto (zbog problema nasleđivanja prestola po ženskoj liniji), vodila je Rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim manjeg dela) i učestvovala je u Sedmogodišnjem ratu od 1756. do 1763. godine.

Kakva će biti budućnost američkih univerziteta posle pandemije?

U vreme pandemije KOVID-19 mnogi fakulteti i univerziteti širom SAD bačeni su u vrlo nesigurne vode jer su bili prisiljeni da nastavu pretvore u onlajn kurseve, istovremeno razmatrajući budućnost visokog obrazovanja nakon krize i problematična pitanja pada upisa i finansija, prenosi Radio Slobodna Evropa. Pandemija neverovatnom brzinom menja visoko obrazovanje u Americi, gde se mnogi fakulteti i univerziteti suočavaju s padom upisa i nedostatkom finansijskih priliva, ukazuje Volstrit žurnal.

Kada se korona virus počeo širiti, visokoškolske ustanove su poslale studente kućama i još niko ne zna hoće li se oni na jesen vratiti u kampuse. Volstrit žurnal naglašava da za neke škole pandemija otkriva nedostatke u poslovnim modelima jer su i pre krize mnogi koledži i univerziteti “trčali po margini”, a oko 30 odsto njih pokazalo operativni deficit, ocenila je agencija Modis investors servis (Moody’s Investors Service).

Škole bi trebalo da očekuju pad upisa od 15 odsto naredne jeseni i pad prihoda od školarina, soba i pansiona i drugih usluga od 45 milijardi dolara, prema američkom Savetu za obrazovanje, najvećoj zagovaračkoj grupi na koledžima i univerzitetima. Neki čak kažu da su te projekcije previše ružičaste, naglašava Volstrit žurnal. Čini se da veliki broj srednjoškolaca u SAD odlaže odluku o tome gde ići na fakultet na jesen – ili hoće li uopšte ići, piše Njujork tajms, dodajući da mnogi univerziteti još ne daju tačne podatke, ali da postoje jasni znaci zabrinutosti zbog naglog pada upisa i izgubljenih prihoda.

Od oko 700 univerziteta s rokom prijema aplikacija 1. maja, produžili su rok studentima na još mesec dana, rekla je Meri Bighem, osnivač grupe za reformu prijema u koledž Aksept. Mnogi studenti kažu da ne žele da donesu odluku o fakultetu dok ne budu sigurni hoće li se kampusi ponovo otvoriti i da nema smisla plaćati velike svote novca privatnim fakultetima ako će nastavu pratiti putem interneta od kuće. Pandemija koju je izazvao korona virus desila se u vreme kada je američko visoko obrazovanje, koje zapošljava oko tri miliona ljudi širom zemlje, već trpelo zbog brojnih finansijskih problema, što je bila posledica rastućih troškova školarina, zabrinutosti zbog studentskih dugova i sve manje populacije mladih, ističe Njujork tajms. Od sredine marta, kada su fakulteti prešli na onlajn učenje, škole su najavile gubitke u stotinama miliona dolara i poručile da federalni paket pomoći u iznosu od 14 milijardi dolara neće biti dovoljan za opstanak ustanova.

Fakulteti su posebno zabrinuti zbog gubitka stranih studenata, zbog ograničenja putovanja za vreme pandemije. Prošlog meseca je Američko veće za obrazovanje predvidelo da će se međunarodni upis ove jeseni smanjiti za 25 odsto. Kao i kod uticaja KOVID-19 na udruženi marketinški sektor, njegovi efekti na fakultete i univerzitete su višestruki i prilično složeni. Bilo da se radi o području prijava i uplata, školarina, studentskih zajmova ili nastave, KOVID-19 ostavlja značajne i možda trajne posledice na fakultete i univerzitete, ističe Forbs. Fakulteti i univerziteti, kao i osnovne i srednje škole napravili su ogroman pomak prema internetskim i virtuelnim kursevima. Iako je sposobnost da se to brzo učini bila impresivna, efekti poučavanja i učenja veoma su pomešani. Čak se i škole koje su imale održiv sistem internetskih kurseva pre krize, trude da se prilagode potpuno virtuelnom programu, naglašava Forbs dodajući da bi slabiji uspeh studenata mogao uticati na smanjenje upisa u narednim semestrima. S druge strane, ističe časopis, pandemija KOVID -19 može biti prilika za preispitivanje standardnih načina učenja i uvođenja modernijih metoda pružanja znanja studentima korišćenjem prednosti tehnologije.