Vesti – 15.05.2020.

GCE: Obim kampanje

Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) prehodnih 5. godina rukovodila se i,  2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravala svoj rad na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se  garantovao kvalitet  pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja.

GCE ostaje posvećena doživotnom pravu na obrazovanje, od ranog detinjstva do odrasle dobi  i istrajaće na ovom strateškom planu. Posvećena je „osnovnom“ obrazovanju i u tom kontekstu podrazumeva inkluziju, zbrinjavanje i obrazovanje u ranom detinjstvu, osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, pismenost i veštine odraslih i stručno osposobljavanje. I dalje je posvećena najvećem mogućem širenju  obima obrazovanja.  Kada je reč o geografskom obimu, istorijski fokus GCE je uglavnom bio na obrazovanju na „globalnom jugu“ (Afrika, Azija, Pacifik, Latinska Amerika i Karibi, Bliski Istok, itd.).

GCE primećuje, međutim, da su mnogi ključni planovi,  na  osnovu kojih je bila angažovana  u periodu 2015-2019, uključujući i ulogu država,  poput pitanja jednakosti u obrazovanju, pristupa obrazovanju i garantovanje kvaliteta, imali odjeka ne samo unutar ovih regiona, već i širom sveta. Članovi GCE u Evropi i Severnoj Americi bili su posvećeni  istraživanjima kako izgraditi istinski globalnu strukturu GCE. Iako se opseg delovanja razlikuje od zemlje do zemlje, pa su  neki  radili na proširenju članstva i jačanju koalicija  na domaćim obrazovnim pitanjima, drugi  nastavili i proširili svoj rad na razvoju obrazovanju u školama u njihovim zemljama, svi bi trebali  nastaviti lobiranje kojim  se njihove vlade pozivaju da budu i akteri u obrazovanju na jugu.

I nakon svega Šarčević optimista: Testovi neće biti provaljeni!

Štamparija je obezbeđna preko kabineta premijerke, naštampali smo sve probne, glavne testove i rezerve, koji se čuvaju i koji sad ne mogu da budu provaljeni jer su kod nas, rekao je za RTS ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. U školama će uvek bili mali broj đaka i zaposlenih, podsetio je. – Sada nam je najvažniji osmi razred. Dakle, ako imate pet odeljenja osmaka, dolaziće na smenu na po sat vremena. Doći će da se registruju, da donesu knjižice, slike, da se to pečatira. Poneće dva testa kući koje će uraditi samostalno jer nemaju neke vajde da “muvaju”. Na pravoj maturi će biti zadaci otvorenog i zatvorenog tima. Mi smo napravili model da se pregleda putem softvera šta su uradili. Skeneri su poslati u sve škole – rekao je Šarčević gostujući u Beogradskoj hronici.

Ministar Šarčević je rekao da će testove đaci raditi u učionici u kojoj će biti od šest do osam učenika, ali je i napomenuo da postoji dovoljan broj zaposlenih u školama. On je naglasio da je za poslednji kvartal planirano takozvano formativno ocenjivanje. – To znači ocenjivanje svega onoga što đak može da uradi samostalno, čak i na daljinu. Uz teško nepovrenje srpske javnosti, neka analiza je pokazala da je možda tri četvrtine profesora i đaka to uradilo i više nego dobro. I u osnovnoj i srednjoj školi, vukovci su sa svojim profesorima radili projekte. Reforma je obuhvatila prvi, drugi, peti, šesti osnovne i prvi i drugi razred srednje škole. Mi smo na pola reforme i već su ljudi što šta naučili. Tako da, ako date određenoj grupi dece određene zadatke, oni rade projekat. To je viši nivo učenja. To profesor dobro zna da proceni. Dakle, oni su mogli da sve te modele tokom nastave na daljinu prevedu u brojčanu ocenu i sumativno. Time smo taj broj potreba za dolaske u škole smanjili na minimum – objasnio je ministar.

Šarčević: Propusti direktora tokom korone teža povreda dužnosti

Svaki propust tokom epidemije korona virusa u školama i vrtićima, koji može ugroziti bezbednost dece, smatraće se težom povredom dužnosti, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević On je rekao da će takvo upozorenje proslediti zaposlenima, posebno direktorima u školama i vrtićima. “U našem zakonu ministar može da reaguje, teškom mukom sam to izborio za ovakve prilike”, rekao je Šarčević za TV Pink. On je kao primer takvog propusta naveo Vlasotince, gde je jedna od zaposlenih u vrtiću bila pozitivna na virus korona i da su se u takvoj situaciji “loše procene” napravile i direktorka doma zdravlja i direktorka vrtića. “Dom zdravlja je dobio rezultate u pola dvanaest uveče. Direktorka doma zdravlja je procenila da je kasno. Mogla je da pošalje poruke pa kada se ljudi probude da vide. Oni su zvali vrtić u 7.15 ili pola osam, kada je već primljeno jedno dete. Naravno, to dete nije bilo ugroženo, jer nije bilo u kontaktu sa zaraženom”, rekao je ministar. Navodi da je ceo slučaj ispolitizovan i da ga je u političke svrhe iskoristio bivši predsednik opštine Vlasotince. Propust je bio od Doma zdravlja što nije obavestio vrtić čim su stigli rezultati, a i direktorke vrtića što nije “ostavila kod kuće zaposlenog za koga nisu stigli rezultati”. “Oni za koje sam ja nadležan snosiće posledice”, zaključio je on.

Većini osnovaca ocene će biti zaključene do kraja maja

Većini osnovaca ocene će biti zaključene do kraja maja, kada se završava i nastava, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da će mali maturanti imati još jednu probu završnog ispita – 1. juna dva testa će raditi kod kuće, a 2. juna test iz matematiku u školi. Prva nedelja juna u školama biće rezervisana samo za osmake. Škole će biti otvorene od osam do 20 sati, a đaci će po odeljenjima dolaziti u različito vreme. U ponedeljak 1. juna osmaci donose đačke knjižice, sliku i sve što treba da se registruju za malu maturu koja će biti 17,18. i 19. juna, a sa sobom će poneti dva testa – srpski (maternji) jezik i kombinovani test koji će raditi kod kuće. “Te testove će raditi samostalno kod kuće da još jednom provere sebe i tipove zadataka koji će biti na završnom ispitu. Na onlajn probi male mature zadaci su bili zatvorenog tipa -na zaokruživanje, da izaberu ponuđene odgovore. Na završnom ispitu će polovina pitanja biti otvorenog tipa – da odgovore, dopišu”, rekao je ministar za Tanjug.

Dan kasnije (2. juna ) učenici u školu vraćaju urađene testove a u učionicama, opet u različito vreme, rade probni test iz matematike. Cilj je da učenici osete atmosferu završnog ispita, kako će izgledati raspored učenika po učionicama, šta sme a šta ne sme da nosi sa sobom.

Ministar kaže da će sve škole pre dolaska učenika biti dezinfikovane, da je obezbeđena zaštitna oprema. Za popravljanje ocena osmaci imaju tri dana 3, 4. i 5. jun, a od 6. juna počinje pripremna nastava i to prvog dana onlajn na RTS planeta, a od 8. do 16. juna imaju pripremu u školi – naravno ko želi.

Mala matura polaže se 17,18. i 19. juna i to prvi dan srpski (maternji jezik), drugi dan matematika, a treći kombinovani test. Probni testovi, testovi za malu maturu, kao i rezervni testovi već su odštampani u štampariji Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja. Probni test distribuiran je školskim upravama i direktori škola već su ih preuzeli. Testovi za malu maturu čuvaju se pod ključem. Šarčević navodi da su “neozbiljni ” zahtevi pojedinaca i udruženja da se mala matura ne organizuje, da bi bilo “nepravedno”, da se to neće desiti jer on ne želi da krši zakon. Srbija je, kako je rekao, napravila svoj model u obrazovanju tokom epidemije virusa korona i da je on funkcionisao “odlično”.

Za učenike od petog do sedmog razreda predviđeno je da od 8. do 16. juna popravljaju ocene u školi. “Mi smo dali mogućnost da se poprave ocene. Ko će da dođe to će biti dogovor između nastavnika, učenika i roditelja”, rekao je Šarčević.

U srednjim školama prvi će u učionice da uđu maturanti koji će 1,2. i 3. juna da popravljaju ocene. Od 4. do 6. juna polažu veliku maturu – grupu predmeta i odbrana rada. Maturanti imaju dovoljno vremena do 24. juna, kada počinje upis na fakultete. Tek kada maturanti napuste školu, niži razredi će imati priliku za popravljanje ocena, a to je druga nedelja juna.

Studenti se vraćaju u domove: Zabranjene posete, prenoćišta i slavlja

Svi akademski građani koji studiraju u prestonici, počeće da se vraćaju u studentske domove od petka u 7.30 časova. – Svi studentski domovi u Beogradu spremni su za povratak studenata. Preduzete su sve neophodne mere za njihov bezbedan povratak, dok su svi objekti, za vreme dvomesečne pauze, svakodnevno higijenski održavani i više puta detaljno dezinfikovani – poručuju iz SC “Beograd”. U skladu sa ispitnim i nastavnim planovima, svi fakulteti i visoke strukovne škole dostavljaju spiskove studenata koji imaju obaveze na matičnim ustanovama i koji se na osnovu toga mogu vratiti u studentske domove. Iz Ustanove SC „Beograd“ apeluju da studenti koji imaju obaveze na fakultetu ili visokoj strukovnoj školi, a nisu sigurni da li se nalaze na dostavljenim spiskovima, konktaktiraju svoje visokoškolske ustanove.

Kako bi studentima bilo omogućeno da svoj povratak što lakše usklade sa ostalim obavezama, domovi će raditi i tokom predstojećeg vikenda. Takođe, od 15. maja počeće sa radom i studentski restorani: „Studentski grad”, „Karaburma”, „Patris Lumumba”, „Rifat Burdžović”, „Zemun”, „Voždovac”, „Kralj Aleksandar I” i „Košutnjak”. Svim stanarima studentskih domova savetuje se da se pridržavaju opštih higijenskih mera nadležnih organa, da poštuju propisanu fizičku distancu i da se, u skladu s preporukom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u studentske domove vrate isključivo ukoliko imaju ispitne obaveze, laboratorijske ili praktične vežbe. – Ustanova SC „Beograd“ će i u narednom periodu nastaviti da sprovodi sve propisane mere, a još jednom apeluje na studente da budu odgovorni i da se, zarad svog i zdravlja svih ljudi u njihovom okruženju, pridržavaju mera poput izbegavanja bliskih kontakata, redovnog pranja ruku u skladu sa preporukama stručnjaka, korišćenja dezinfekcionih barijera za obuću, kao i održavanja higijene životnog i radnog prostora. Istovremeno, u studenskim domovima su do daljeg zabranjene posete, prenoćišta i slavlja u studentskim sobama – saopštili su nadležni.

Sve detaljne preporuke studenti mogu pronaći na sajtu Ustanove SC „Beograd“, a u slučaju da primete povišenu telesnu temperaturu, suvi kašalj ili posumnjaju na bilo koji od simptoma virusa COVID – 19, studenti se mogu javiti lekarima Respiratorne ambulante Studentske poliklinike (Prote Mateje 29), a potom i upravi studentskog doma. Dežurni lekari Studentske poliklinike su dostupni 24 časa dnevno na broju telefona 063/359-284.

Prijave sedmaka za Letnju naučnu školu do 15. juna

Istraživačka stanica Petnica će i ove godine organizovati Letnju naučnu školu (LNŠ) – obrazovni program za osnovce koji školske 2019/2020. pohađaju sedmi razred. Programi će biti realizovani u septembru i oktobru, rok za prijavljivanje kandidata je 15. jun, dok će izbor učesnika obaviti stručni tim IS Petnica, a sve potrebne informacije mogu se naći na sajtu www.petnica.rs.

Tokom Letnje naučne škole, učenici mogu da se angažuju u aktivnostima teorijskog, praktičnog i istraživačkog karaktera u oblastima astronomije, biologije, elektronike, fizike, hemije, geografije, geologije, arheologije, matematike, psihologije, računarstva i svih drugih disciplina koje su zastupljene u Petnici.

Programski direktor u Petnici Nikola Božić poručuje da je cilj programa da se polaznici upoznaju sa principima i osnovnim metodama istraživanja i da se podstaknu da kritički razmišljaju i razvijaju istraživački duh. Božić dodaje da kandidati treba da budu spremni na odvajanje od roditelja i poznatog okruženja, kao i na rad i druženje sa vršnjacima koje do tada nisu imali prilike da sretnu, napominjući da ocene i nagrade sa takmičenja ne predstavljaju bitan kriterijum za izbor kandidata.

Iz Petnice naglašavaju da je važno da učenici budu lično zainteresovani, kao i da oni ne dobijaju nikakve diplome, te da učešće na LNŠ ne donosi nikakve formalne olakšice u daljem školovanju. Letnja naučna škola je specijalan program koji IS Petnica uspešno realizuje već 38 godina, namenjen učenicima koji mogu pratiti viši nivo od uobičajenog rada u školi. Petnica raspolaže vrhunskim uslovima za boravak i rad učenika tokom čitave godine, svrstavajući se tako u sam vrh svetskih institucija za vanškolsko naučno obrazovanje mladih, navodi se u saopštenju Petnice.

Novi Sad: Psihološko savetovalište za mlade

Psihološko savetovalište „Infopolisa” je besplatno i namenjeno je svim mladim osobama koje žele da rade na sebi i razvoju svojih potencijala, da se posavetuju u vezi s konkretnim problemima ili popričaju s psihologom o nekim temama. Rad je individualan i potrebno je prethodno se javiti radi zakazivanja termina, na imejl-adresu:  savetovaliste.infopolis­gmail.com ili porukom na „Fejsbuk” stranici Savetovališta.

Prijave za polaganje prijemnog u Karlovačkoj gimnaziji

Učenici koji se nisu prijavili za polaganje prijemnog ispita za upis u Karlovačku gimnaziju tokom aprila, moći će to da učine elektronskim putem od 18. do 22. maja, objavila je najstarija srpska gimnazija na svom sajtu. Termini za polaganje nisu konačni, ali su u opticaju tri dana za to – 11, 12. i 13 jun. Prijemni ispit za upis u specijalizvano odeljenje za učenike talentovane za istoriju i geografiju, koje se uvodi ove godine, trebalo bi da bude 11. juna, s tim što bi kandidati istoriju polagali od 10 do 12 sati, a geografiju od 14 do 16 časova. U filološkim odeljenjima prijemni ispit iz srpskog jezika trebalo bi da bude održan 12. juna od 10 do 12 časova, a iz stranog jezika sutradan, 13. juna, u isto vreme. U slučaju promena, informacije o tome biće objavljene na sajtu škole www.karlovackagimnazija.rs.

Za najbolje studente spremne nagrade u Pančevu

Regionalni centar za talente “Mihajlo Pupin” i Kancelarija za mlade grada Pančeva pozvali su studente i studentkinje završnih godina studija sa prosečnom ocenom najmanje devet da se prijave za nagrade koje dobijaju najbolji studenti, objavljeno je na gradskoj sajtu. Za gradske nagrade mogu konkurisati studenti državljani Srbije, ili oni sa statutom izbeglice ili raseljenog lica, a nužno je da imaju prebivalište, odnosno boravište na teritoriji Pančeva. Uslov je da prethodnih godina nisu dobijali nagradu od grada Pančeva. Prijavu sa dokumentacijom o uspehu na studijama studenti mogu dostaviti do 12. juna.

Školarina za brucoše u Beogradu od 57.000 do 243.000 dinara

Naši maturanti ove godine završavaju školu u kućnim uslovima, a upisna groznica već ih uveliko drma. Pored odabira fakulteta, jedna od stavki koju će svako odmah da pogleda jeste – cena školarine. Kada bi to bio jedini kriterijum, najjeftiniji fakultet beogradskog univerziteta nalazi se u – Boru. Školarina na Tehničkom fakultetu u ovom gradu košta svega 50.000 dinara, dok je od onih visokoobrazovnih ustanova sa sedištem u Beogradu najjeftiniji Rudarsko-geološki fakultet – 57.000 dinara, ali i Fizički je tu blizu sa svega 60.000 dinara. Najskuplji nije Arhitektonski fakultet, sa svojom školarinom od čak 240.000 dinara. Nadmašio ga je ETF, i to program softversko inženjerstvo, koji košta 243.500 dinara.

Inače, različit je odnos budžetskih i samofinansirajućih mesta na različitim fakultetima i smerovima. Ipak, napomena koja stoji kod svake tabele je: “Vlada Republike Srbije nije donela Odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studijskih programa koji se finansiraju iz budžeta za visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika za školsku 2020/2021. godinu. Ukoliko mesta na budžetu ne budu odobrena, dodaće se broju samofinansirajućih studenata”. Fakulteti uglavnom nude studijske programe od 240 bodova, ali postoje oni od 180 bodova, ili više (medicina, na primer).

U ovu analizu nismo uzeli u obzir studijske programe pojedinih fakulteta na engleskom jeziku, koji su značajno skuplji od studija na srpskom jeziku.

1. Arhitektonski fakultet upisuje ukupno 64 studenta. Cena školarine je 240.000 dinara. 2. Biološki fakultetupisuje ukupno 230 studenata, a samofinansirajući ćeplaćati 80.000 dinara. 3. Geografski fakultetpohađaće 310 brucoša. Cena školarine je86.000 dinara. 4. Građevinski fakultet pohađaće ukupno 400 novih studenata. Samofinansirajući će plaćati 100.000 dinara. 5. Ekonomski fakultetupisuje ukupno 1.300 polaznika, a cena se kreće od 92.022 dinara do 121.082. 6. Elektrotehnički fakultet upisuje 540 brucoša za program elektrotehnike i računarstva i oni koji ne budu na budžetu će plaćati 108.000 dinara. Studenti koji upišu softversko inženjerstvo (180 kandidata prolazi), plaćaće 243.500 dinara ako budu samofinansirajući.  7. Matematički fakultet prima 435 brucoša. Samofinansirajuće studije će koštati 135.000 dinara, odnosno 141.000 za smer informatika. 8. Mašinski fakultettakođe ima različite cene studija. Na mašinsko inženjerstvo primiće 620 novih studenata (školarina 72.000), dok na informacione tehnologije u mašinstvu upisuju 60 novih studenata koji će, ako su samofinansirajući, plaćati 180.000 dinara.  9. Medicinski fakultetprima 500 budućih lekara, a oni koji ne budu studirali o trošku države, plaćaće126.600 dinara. Takođe, postoji i studijski program sestrinstvo, gde prima 48 brucoša, a školarina za njih je nešto niža- 121.600 dinara. 10. Poljoprivredni fakultet otvara slušaonice za još 895 studenata, a cena školarine je 90.000 dinara.

11. Pravni fakultet upisuje čak 1.400 studenata na prvu godinu. Cena školarine iznosi99.000 dinara. 12. Pravoslavni bogoslovski fakultet će upisati 230 studenata na I godinu. Samofinanisrajući će morati da izdvoje105.000 dinara.  13. Rudarsko – geološki fakultetprimiće 316 novih studenata, a samofinansirajući će platiti školarinu57.000 dinara. 14. Saobraćajni fakultet koštaće 108.000 dinara, a upisuje 350 brucoša. 15. Stomatološki fakultet upisuje 218 studenata I godine, a cena školarine je 180.000 dinara za sve one koji ne budu studirali o trošku budžeta. 16. Tehnički fakultet u Boru, koji pripada Beogradskom univerzitetu, otvara vrata za još 240 studenata, a školarina je na ovom fakultetu 50.000 dinara. 17. Tehnološko – metalurški fakultet koštaće buduće samofinansirajuće studente 66.000 dinara. Upisuje ukupno 380 brucoša. 18. Učiteljski fakultet upisaće 300 budućih učitelja i 140 vaspitača. Cena školarine je 102.000 dinara. Treba napomenuti da će od 300 studenata koji žele da postanu učitelji, deo njih studirati i u Vršcu ili Novom Pazaru. 19. Fakultet bezbednosti upisuje 390 novih studenata, a oni koji budu “ispod crte” izdvojiće 119.800 dinara za školarinu. 20. Fakultet veterinarske medicine upisuje 156 brucoša. Cena studija je 120.000 dinara.

 21. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju upisaće 280 polaznika, a školarina je 84.000 dinara. 22. Fakultet za fizičku hemiju primiće tačno 100 studenata prve godine. Cena studija je 75.000 dinara. 23. Fakultet organizacionih nauka prima ukupno 820 brucoša. Cena školarine iznosi 138.000 dinara. Postoji i opcija učenja na daljinu, za smer informacioni sistemi i tehnologije, ali to košta 156.000 dinara. 24. Na Fakultet političkih nauka upisaće se do 500 brucoša, a cena studija je od 100.000 do 110.000 dinara. 25. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja prima 160 brucoša, a oni “ispod crte” moraće da izdvoje 148.500 dinara. 25. Farmaceutski fakultet košta 145.000 dinara, a priliku da se na I godinu upiše imaće 319 studenata. 26. Fizički fakultet, koji naplaćuje školarinu 60.000 dinara, vrata otvara za 155 brucoša.  27. U amfiteatrima Filozofskog fakulteta biće mesta za 705 novih studenata prve godine, a cena studija iznosi 118.548 dinara. 28. Filološki fakultet, koji košta 119.000 dinara, upisuje čak 1.413 novih studenata. 29. Hemijski fakultet naplaćuje školarinu 102.000 dinara, a u klupama će biti 185 novih studenata. 30. Šumarski fakultet primiće 345 studenata I godine, a cena školarine za samofinansirajuće je 72.000 dinara.

Vremeplov: Svetski dan porodice

Na današnji dan 15. maja obeležava se  Međunarodni dan porodice. Generalna skupština UN je 15. maj proglasila Svetskim danom porodica,  prvi put je obeležen 1994. godine pod sloganom “Da porodični dan ne čine stvari nego srdačni odnosi roditelja i dece”.  Svetski dan porodice počeo se obeležavati s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovnog elementa svakog društva, da se podstakne delovanje društva u korist porodice, donošenje odluka koje će osigurati bolji standard i kvalitet života porodica, kao i uvažavanje porodičnog načina života, tradicija i običaja. Na taj dan, širom sveta organizuju se aktivnosti na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou čiji je cilj ukazivanje na značajna pitanja za porodicu kao i socijalne, ekonomske i demografske procese koji se tiču porodice. Srbija je, potpisivanjem Istanbulske konvencije, preuzela obavezu da u prevenciji, zaštiti, procesuiranju i sankcionisanju akata nasilja prema ženama primeni standard “potpune posvećenosti”. To podrazumeva dužnost države da radi na iskorenjivanju socijalne nejednakosti polova i menja socio-kulturne modele ponašanja.

Vremeplov: Umro Jovan Skerlić

Na današnji dan 15. maja1914.  godine umro je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u “Srpskom književnom glasniku”, koji je od 1905. do 1907. uređivao sa Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju Skerlić je bio izraziti socijalista (socijaldemokrata). Dela: rasprave i studije “Pogled na današnju francusku književnost”, “Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti”, “Francuski romantičari i srpska narodna poezija”, “Srpska književnost u XVIII veku”, “Omladina i njena književnost”, “Istorija nove srpske književnosti”, “Jakov Ignjatović”, kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom “Pisci i knjige”.

Vremeplov: Pariski radnici izabrali revolucionarnu vladu

 Pariski radnici, nezadovoljni politikom buržoaske vlade posle proglašenja francuske republike, na  današnji dan 15. maja 1848. godine upali su u skupštinsku zgradu, raspustili ustavotvornu skupštinu i izabrali revolucionarnu vladu. Uz pomoć vojske gradske vlasti su uspele da uguše ustanak i pohapse kolovođe.

Vremeplov: Rođen Pjer Kiri

Na današnji dan 15. maja 1859. godine rođen je francuski fizičar Pjer Kiri, koji je sa suprugom Marijom i Antoanom Anrijem Bekerelom, 1903. godine podelio Nobelovu nagradu za fiziku. S bratom Žakom otkrio je 1880.godine piezoelektricitet. Proučavao je magnetske pojave, a 1898. sa suprugom je pronašao radioaktivne elemente polonijum i radijum. Dokazao je 1903. da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu. Radovi bračnog para Kiri temelj su moderne nauke o radioaktivnosti i pokazali su da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova.

Vremeplov: Umro Milorad Mitrović

Srpski pesnik Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, satiričar i dramski pisac na današnji dan 15. maja 1925. godine umro je 1907 godine.. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. je postao sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom “Knjiga ljubavi”. Naročito su bile popularne njegove pesme “Don Ramiro”, “Papučica”, “Sigurna pesma”. Neke su i komponovane, poput pesme “Bila jednom ruža jedna”. Napisao je i fragmente tragedije “Despot Lazar Branković”.

Vremeplov: Umrla Emili Dikinson

Na današnji dan 15. maja 1886. godine umrla je američka književnica Emili Dikinson, za života gotovo anonimna, jer je do smrti objavila samo pet pesama. Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti, posthumno su objavljene u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi i o životu. Njena poezija je izrazito introspektivna i usmerena ka mističnom, naglašene originalnosti.

Vremeplov: Oslobođena  Jugoslavija

Jugoslavija je na današnji dan 15. maja 1945. godine definitivno oslobođena od okupatora i jedinice Jugoslovenske armije slomile su i poslednji organizovani otpor neprijateljskih snaga u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenska armija je nemačkim trupama presekla odstupnicu, zarobila komandanta grupe armija E general-pukovnika Aleksandera Lera – koji je u aprilu 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda – i prinudila ih na predaju. Jugoslavija je u četvorogodišnjem ratu opustošena, a prema zvaničnim podacima poginulo je 1.706.000 građana.

Vremeplov: Rođen Bulgakov

Na današnji dan 15. maja 1891. godine rođen je i ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, po obrazovanju lekar. Najpoznatiji je po romanu “Majstor i Margarita”, štampanom u  Moskvi tek 1966. godine, 25 godina posle njegove smrti. Zbog romana s fabulom iz građanskog rata “Bela garda”, dramatizovanog kao “Dani Turbina”, odmah je izazvao podozrenje sovjetskih vlasti, iako mu je sam Staljin ukazivao poštovanje. Njegov “fantastični realizam”, filozofija života i umetnosti imali su izuzetno snažan efekat u svetskim razmerama i uticali su na sovjetsku literaturu u drugoj polovini 20. veka. Ostala dela: priče i pripovetke “Beleške mladog lekara”, “Đavolijada”, “Kobna jaja”, “Pseće srce”, romani “Život gospodina de Molijera”, “Pozorišni roman” (nedovršen), drame “Bekstvo”, “Zojkin stan”, “Purpurno ostrvo”, “Adam i Eva”, “Blaženstvo”, “Ivan Vasiljevič”, “Bratstvo licemera”, “Poslednji dani”, “Batum”, scenariji “Revizor”, “Mrtve duše”, dramatizacije “Mrtve duše”, “Rat i mir”. Posle raspada sovjetske države objavljene su njegove dnevničke beleške: “Dnevnik Majstora i Margarite”.

Ministarstvo: Preduzete sve mere u PU u Vlasotincu

Od 11.maja 2020.godine počele su sa radom predškolske ustanove na teritoriji Srbije. Pre početka rada sve ustanove su dezinfikovane prema instrukcijama uključujući PU ,,Vukica Mitrović“ u Leskovcu i PU ,,Milka Dimanić“ u Vlasotincu. Većina zaposlenih je dobrovoljno uradila testiranje na osnovu koga je utvrđeno je da su dve sestre koje rade na preventivi imale pozitivne rezultate na korona virus. Potvrđeno je da su B. M. iz Leskovca i J. B. iz Vlasotinca pozitivne na SOVID 19.Svi zaposleni u Leskovcu koji su bili u kontaktu obavešteni su da ne dolaze na posao i kod njih su urađena ponovna testiranja koja su bila negativna.

Sestra na preventivi u PU ,,Milka Dimanić“ u Vlasotincu bila je prisutna na poslu pre dobijanja rezultata samo 30 minuta i preuzela je dokumentaciju od roditelja sa zaštitnom opremom koja je propisana. Sestra na preventivi je bila na poslu i primila jedno dete, koju je vaspitačica preuzela od roditelja i sa svim merama prevencije predala vaspitačici iz grupe. Sestra na preventivi nije imala blizak kontakt sa tim detetom osim preuzimanja dva dokumenta koja su potrebna za prijem deteta u vrtić (potvrda pedijatra i dokument o radnom angažovanju roditelja). Nakon toga je dežurni vaspitač odveo dete kod svog vaspitača iz grupe, potvrdila je direktorka Snežana Filipović.

Kada su stigli rezultati u 7 i 30, sestra na preventivi je istog momenta udaljena sa posla, izvršena je dezinfekcija tog prostora, obavešten Zavod za Javno zdravlje Leskovac, krizni štab Opštine Vlasotince, sanitarna inspekcija i Školska uprava. Izvršena je dezinfekcija tog objekta od strane Zavoda za javno zdravlje, Dana 11.5. došlo je petoro dece u vrtić koja i dalje dolaze, a roditelji ne pokazuju nikakvu zabrinutost. Sestra na preventivi nema nikakve simptome niti je imala toga dana, a ni ranije, izjavila je Filipović. Ispekcija će utvrditi moguće nepravilnosti u ovom slučaju i preduzeti meri u skladu sa zakonom.

KOVID-19 nije samo respiratorna bolest, pogađa celo telo

Kovid-19 nije samo respiratorna bolest, već pogađa celo telo, a lekari primećuju čitav niz neobičnih i zastrašujućih simptoma i sindroma, prenosi juče CNN. CNN navodi primer pacijenta starog 38 godina, koji je prvih 10 dana infekcije korona virusom bio relativno dobrog stanja i nije bio u rizičnoj grupi. “Imao je blage simptome i malo kašljao, pa je bio kod kuće”, rekao je dr Šon Vengerter, vaskularni hirurg u Njujorku. Međutim, tada se pojavila iznenađujuća posledica Kovid-19. Pacijent se probudio u groznici i tako slab da nije mogao da hoda. Naime, ustanovljeno je da koronavirus može izazvati zgrušavanje krvi, a ovaj mladić je imao veliki ugrušak krvi u glavnoj arteriji. Brza dijagnoza i hirurško vađenje ugruška pomoću katetera spasili su pacijenta.

Lekari koji leče pacijente sa korona virusom primećuju čitav niz sindroma, uključujući krvne ugruške svih veličina u telu, otkazivanje bubrega, upalu srca i imune komplikacije. “Jedna stvar koja frustrira je da se ova bolest manifestuje na mnogo različitih načina”, rekao je dr Skot Brakenridž, docent u timu za hiruršku medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Floridi. U nekim slučajevima korona virus ima ozbiljne posledice na disanje, a u drugima se čini da dovodi do zastoja organa u više sistema.

Iako je reč o respiratornom virusu, jasno je da on kod pojedinih ljudi pogađa celo telo i izgleda direktno napada i neke organe. Jedno od pitanja koje stručnjake najviše brine je napad KOVID-19 na obloge krvnih sudova, što uzrokuje neprirodno zgrušavanje krvi. Čini se da virus stvara lokalni upalni odgovor koji vodi ka nekim od ovih tromboza. Drugi timovi lekara prijavili su neobične moždane udare kod mlađih pacijenata, kao i plućne embolije, što je medicinski naziv za krvne ugruške u plućima.

Jedan od najopasnijih sindroma koji bi mogao biti povezan sa KOVID-19 je “pedijatrijski inflamatorni sindrom”. Grad Njujork je prijavio 52 takva slučaja, izjavio je u utorak gradonačelnik Bil de Blazio, a ministarstvo zdravlja saopštilo je da u tom kontekstu istražuje 100 slučajeva. Sindrom karakterišu uporna groznica, upala, loša funkcija jednog ili više organa i drugi simptomi koji podsećaju na šok, kaže grupa pedijatara. U nekim geografskim oblastima primećeni su i slučajevi Kavasakijeve bolesti kod dece, rekla je reumatolog iz dečije bolnice u Bostonu dr Mari Bet Son.

Kavasakijeva bolest uključuje upalu u zidovima arterija srednje veličine i može oštetiti srce, a moguće je da je uzrokuje odgovor imunološkog sistema poznat kao oluja citokina, kažu lekari. “Imuni sistem preterano reaguje na virus i pošto su ovo zapaljenska oboljenja, prekomerna reakcija može izazvati Kavasakijevu bolest”, rekao je dr Glen Budnik, pedijatar u Nju Džersiju. Moguće je čak da antitela koja deca stvaraju na KOVID-19 stvaraju imunu reakciju u telu, smatraju pojedini lekari. Još jedan simptom korona virusa je zbunjujući, ali manje zabrinjava, a reč je o tome da pacijenti prijavljuju crvenu ili ljubičastu boju i oticanje nožnih prstiju.

Pušači u dvostruko većem riziku od teških oblika korone

Pušači i bivši pušači, uključujući korisnike e-cigareta, su u skoro dvostruko većem riziku da dobiju težak oblik Kovid-19 od nepušača, pokazuje istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Francisku. “Pušenje je povezano sa znatno većim rizikom od napredovanja Kovid-19”, izjavio je profesor medicine Stanton Glanc, prenosi CNN. Radovi objavljeni u Kini, Južnoj Koreji i SAD pokazuju da je oko 30 odsto pacijenata koji su bili pušači razvilo teže oblike Covid-19, u poređenju sa 17,6 odsto nepušača.

Autori su ukazali da pušenje i upotreba e-cigareta povećavaju rizik i ozbiljnost plućnih infekcija zbog oštećenja gornjih disajnih puteva i smanjena funkcije pluća. Oni su pozvali zdravstvene radnike da na listu koraka potrebnih za suzbijanje pandemije stave i prestanak pušenja i založili ažurnije prikupljanje podataka o pušačima i korisnicima e-cigareta, kako bi se videlo koliko su u riziku da obole od korona virusa.

Pol Makartni napisao knjigu za decu “Hej, Batadeko”

Pred čitaoce širom naše zemlje nedavno je stigla nova dečja knjiga “Hej, Batadeko”, a osim uzbudljive priče, čudesnih junaka i ilustracija, zanimljivo je da ju je napisao slavni Pol Makartni koji je u intervjuu za BBC otkrio kako je došao na tu ideju. Nekadašnji član čuvenog sastava Bitlsi danas je deka osmoro unuka – šest dečaka i dve devojčice, sa kojima provodi mnogo vremena u stvaranju muzike, plesanju i gledanju fudbala, a upravo je taj divan odnos s njima, kako je kazao, bio inspiracija za knjigu “Hej, Batadeko”. “Sve je krenulo od nadimka koji su mi dali unuci. Mnogo mi se svidelo što me zovu Batadeka, pa sam tako počeo da maštam i da izmišljam priče o junaku koji se baš tako zove, a koga sam zamislio kao simpatičnog i pomalo ekscentričnog dekicu hipika, sa sedom bradom i repićem, šeširom i leptir-mašnom, koji svuda nosi i svoj kompas, kako bi sa unucima mogao da leti na krilima mašte”, kazao je čuveni muzičar. Kako je dalje otkrio, Batadeka ne liči na njega, jer on nije magičan, ali ipak mu je poklonio jednu svoju crtu – obojica zabavljaju unuke sviranjem gitare. Mada živimo u doba video-igara, kompjutera i interneta, Makartni veruje da još uvek ima mesta i za staro dobro čitanje i pričanje priča deci, makar pred spavanje. Tako on uspavljuje svoje unuke, a magični i vrtoglavi doživljaji koje je oživeo u ovoj knjizi neće oduševiti samo najmlađe čitaoce već i celu porodicu. Knjiga “Hej, Batadeko” je u prodaji u knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari i na sajtu.

About the Author

admin