Realizacija vizije GCE: Pristup i aktivnosti

Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) prehodnih 5. godina rukovodila se i,  2015. godine usvojenom, vizijom kojom je usmeravala svoj rad na vlade da preduzmu akcije neophodne da bi se  garantovao kvalitet  pravičnog obrazovanja za sve, tokom celog života, a kroz efikasno i odgovorno pružanje usluga javnog obrazovanja. 

Ključni pristup GCE za postizanje ove vizije će uključivati jačanje Kampanje kao vitalnog, efikasnog, demokratskog pokreta civilnog društva.  GCE će i dalje biti jedinstvena, ne samo u obrazovnom sektoru, već u bilo kojem sektoru, po obimu i prirodi svog članstva,  okupljaće nezavisne koalicije civilnog društva iz celog sveta sa regionalnim i globalnim savezima i nevladinim organizacijama.

Pokret GCE će nastojati da pojača i produbljuje ovu prirodu, kao prioritetnu uz zadržavanje sledećih karakteristika: Raznolikost glasova unutar članstva u celini i unutar koalicija članica, uključujući učenike, roditelje, nastavnike i one koji su najviše isključeni iz obrazovanja i demokratska struktura koja će osigurati njihovu zastupljenost, vrednujući različitost u kontekstu kolektivnog i koordinisanog delovanja;  Jake veze između nacionalnog, regionalnog i globalnog nivoa, uključujući oba načina povezivanja između stvarnosti zajednice i rasprava i odluka o globalnoj politici;  Solidarnost među članstvom, što omogućava kolektivni rad i prekogranične saveze;  Saradnje i sinergije između članova koji rade na istim lokacijama ili na istim pitanjima;  Veliki kapacitet i verodostojnost u prioritetnim pitanjima i pristupu zagovaranju;  Sposobnost mobilizacije članova u javnosti, dajući prednost širokoj mobilizaciji građana i civilnog društva u zemljama članicama nad razmeštanjem istaknutih pojedinaca u globalnim prostorima;  Kulture učenja i razmene;  Prepoznavanja različitosti u kontekstu i sposobnostima članova da učestvuju u političkom dijalogu i preduzimanju akcija za njihovo rešavanje; i  Dovoljno održivo finansiranje za garantovanje nezavisnosti.

U smislu kako ćemo raditi zajedno kao pokret, to će uključivati sledeće akcije:  Uspostavljanje zajednica prakse u vezi sa našim fokusnim pitanjima, radi podrške članstvu u učenju, razmeni i razvoju ekspertize. One  će biti formirane na osnovu interesovanja i traženja regionalne i jezičke raznolikosti;   Redovno razmenjivanje informacija od strane članova, preko Sekretarijata i preko platformi podržanih od GCE, radi izgradnje zajedničke baze znanja u okviru našeg pokreta kako bi se podržala naša pojedinačna i kolektivna aktivnost. GCE će upravljati protokom komunikacija na svih svojih pet zvaničnih jezika; i  Dopunjavanje članstva kako bi kooptirali sve zainteresovane strane u obrazovanju, posebno one koji su trenutno u članstvu nedovoljno zastupljeni.  

Nedoumice: Ko će u junu zbog ocene morati u školu?

Izmene pravilnika olakšale su ocenjivanje tokom nastave na daljinu, ali time nisu rešene sve dileme nastavnika i roditelja. Redakciji Danas-a u prethodnom periodu javljali su se čitaoci koji pitaju da li nastavnik ima pravo da traži da u junu svi đaci dođu u školu na ispitivanje ili da rade kontrolne i pismene zadatke, kao i da li će sigurno svaki učenik dobiti šansu da u junu popravi ocenu ili samo onaj koga nastavnik bude pozvao. Nedoumice imaju i neki nastavnici, pre svega kako da ocene đake koji tokom onlajn nastave nisu ništa radili i kako će se zaključivati ocene deci koja su u prvom polugodištu ostala neocenjena.

Na ova pitanja nadležni iz Ministarstva prosvete ni posle više molbi nisu odgovorili našoj redakciji, a Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da ni nastavnici nemaju precizne odgovore jer sem izmene Pravilnika o ocenjivanju u jednom članu, Ministarstvo školama nije slalo dodatna pojašnjenja u vezi sa ocenjivanjem. Zaključke na neka od pomenutih pitanja nastavnici ne donose na osnovu jasnih uputstava, već, kako ističe Markov, na osnovu onoga što čuju u medijima. – Ako je suditi po onome što je ministar rekao zaključak je da nastavnik ima pravo da ne upiše nijednu ocenu tokom trajanja nastave na daljinu. Jer ako ministar kaže da nastavnik koji sumnja u nekog učenika da prepisuje ili mu je ocena znatno viša od proseka, može da ga pozove u junu u školu da odgovara, onda hipotetički može da sumnja u sve đake. Rečenicu koja je promenjena u pravilniku da učenik u polugodištu može imati i manje od četiri ocene, tumačim da ne mora imati nijednu ocenu u drugom polugodištu i da mogu da izvedem zaključnu na osnovu onih iz prvog polugodišta – kaže za Danas  Markov.

Na pitanje da li je fer da nastavnik ne nađe nijedan način da oceni učenike tokom nastave na daljnu već da im najavljuje „rešetanje“ u junu u školi, Markov smatra da nije i ne veruje da će to dešavati. Dodaje da su nastavnici imali dovoljno vremena da upišu bar po jednu ocenu za aktivnosti tokom onlajn nastave i da je većina to i uradila. – U ovom periodu treba da se vrednuju trud, zalaganje, koliko su učenici bili odgovorni i redovni u izvršavanju obaveza, ali teško da će sve ocene biti objektivne. Na dve onlajn pismene provere znanja koje sam zadao svojim učenicima, svi imaju po dve trećine tačnih odgovora – ilustruje Markov svoje zapažanje.

Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, ističe za Danas da nastavnici nemaju načina da se uvere u to koliko su učenici samostalno izvršavali zadatke i navodi primer svog đaka koji je „jedva dolazio do dvojke, a sada šalje radove koji se graniče sa izuzetnošću“. – Ja sam mu dao peticu, ali ću nju, kad budem izvodio zaključnu, da saberem sa svim ocenama iz prvog polugodišta, da podelim s ukupnim brojem ocena i tako dođem do proseka. Bez obzira što se može posumnjati u integritet njegovih radova, on ih je slao na vreme i za to je dobio ocenu. Zašto bih ga zvao u junu da dođe da odgovara? Pravilnik o ocenjivanju mi je dao pravo da učeniku za ovaj period nastave na daljinu dam jednu ocenu, bez obzira što je slao pet ili sedam radova. Četiri ocene iz prvog polugodišta i ova jedna tokom nastave na daljnu je dovoljno da se izvede zaključna koja nije nerazumna. Preporučujem i kolegama da tako postupe, ako imaju ovakve slučajeve – navodi za Danas  Jevtić i dodaje da nastavnici nekim učenicima mogu da daju i veći broj ocena tokom nastave na daljinu ako smatraju da su ih zaslužili.

Da odgovaraju u prostorijama škole u junu će, kaže, pozvati samo đake koji u prethodnom periodu objektivno nisu imali uslove da prate nastavu i rade zadatke, kao i pojedince koji su se „izvlačili“. I za njih će važiti isto pravilo pri izvođenju zaključne ocene – sabiraće se sve ocene iz prvog polugodišta i jedna data u junu. Jevtić napominje da škola podrazumeva kontinuitet i da „ne može sve što je u školi rađeno do marta da zavisi od jednog odgovaranja u junu“. On smatra da je izmena Pravilnika o ocenjivanju dobro rešenje, jer, kako kaže, „da je ostalo po starom morali bismo da izmišljamo četiri ocene što bi bilo vrlo problematično“. – Na koji način će biti ocenjivani učenici koji su na polugodištu ostali neocenjeni je enigma za sve nas. Pretpostavljam da će morati da dođu u junu da odgovaraju – navodi Aleksandar Markov i dodaje da i sam ima nekoliko takvih učenika od kojih je tražio da strogo poštuju sve što obaveze tokom nastave na daljinu, ali da, što se tiče ocenjivanja gradiva iz prvog polugodišta, čeka uputstvo. Jevtić takođe misli da će takva deca najverovatnije morati da dođu u junu u školu da odgovaraju. Ukazuje da i dalje postoji opcija da učenik bude pozvan na razredni ispit. – Imate teoretsku mogućnost da učenik nije radio ništa tokom perioda nastave na daljinu, da nema zaključenu ocenu na kraju prvog polugodišta i da se ne pojavi u junu. U obavezi ste da takvom učeniku omogućite da polaže razredni ispit, koji može da se održi u junu, a može i u avgustu – ističe Jevtić.

Prigovor na ocenu

I pitanje Danas-a upućeno Ministarstvu na koji način roditelji mogu da podnesu prigovor na ocene date tokom nastave na daljinu je ostao bez odgovora. Aleksandar Markov kaže da su već počele žalbe nekih roditelja na to što ocene deci nisu obrazložene. On veruje da će, kako se školska godina bliži kraju, biti sve više žalbi, ali kaže da ne zna da li nastavnici mogu da se pozovu na činjenicu da nisu dobili jasna i precizna uputstva Ministarstva, ako inspekcija „obori“ neku ocenu.

 (Ne)objektivne ocene

Piše: Redakcijski komentar*

Kako obezbediti da ocenjivanje tokom onlajn nastave bude validno i objektivno jedna je od ključnih dilema o kojoj nadležni ne samo da nisu hteli otvoreno da govore već uporno ubeđuju javnost da u tom domenu nema nikakvih problema. U tom pravcu ide i najnovija izjava resornog ministra da se „surevnjivost većine da će đaci varati tokom onlajn nastave i probe mature ispostavila neosnovanom“.

Ministar je kazao da su „postignuti manje-više očekivani rezultati i da su deca pošteno radila“, ne precizirajući na osnovu čega je došao do takvog zaključka ako su rezultati na probnoj maloj maturi bili značajno viši nego inače. Ako su, kako tvrde nadležni, rezultati probne mature neuporedivi jer je ova rađena u drugačijim okolnostima, ko ih je terao da izvode neutemeljene ocene i da se pritom ljute na one koji u validnost rezultata opravdano sumnjaju?

Naravno da nisu sva deca varala na probnom testu, niti tokom trajanja nastave na daljinu, ali je više nego jasno da su, čak i oni koji u normalnim okolnostima ne „hvataju prečice“, iskoristili priliku da dođu do većih ocena bez mnogo učenja. Dakle, ništa neobično i neočekivano. Rekli bismo racionalan odgovor đaka na stvarnost koja ih okružuje. Sigurno je da su se neka deca „probudila“ jer su ih roditelji koji su radili od kuće nadgledali, ali je sigurno i to da su mnogi roditelji na sebe preuzeli đačke obaveze ne bi li im deca dobila što bolje ocene.

Ni to nije neobično ako se ima u vidu da je najvećem broju đaka i njihovih roditelja mnogo više stalo do ocena nego do znanja. Ali neće biti da je pozitivno to što su roditelji radili umesto dece jer se tobože u redovnim okolnostima ne bave mnogo njihovom školom i da je korisno što su đaci prepisivali pošto su se potrudili da pronađu odgovore u udžbenicima.

Niko nije rekao da su ocene date tokom nastave na daljinu jedine i najvažnije. Naravno da će se pri zaključivanju gledati cela školska godina. Sigurno je i da je ocenjivanje problematično i u normalnim okolnostima. Ali sve to ne amnestira odgovorne što su, umesto da pomognu nastavnicima i daju im konkretne smernice, slali uopštena uputstva koja često nisu bila primenjiva. I što je još važnije, nisu odgovorili na ključno pitanje: kako obezbediti da u uslovima nastave na daljinu đaci bilo šta nauče i da ne izađu iz drugog polugodišta sa velikim „rupama“ u znanju.

*Danas, 13. maja 2020.

Maturski panoi srednjoškolaca u centru Novog Sada

Odlukom gradonačelnika Miloša Vučevića Grad Novi Sad će maturantima srednjih škola i ove godine obezbediti prostor u centru grada za izlaganje panoa. Panoi će biti izloženi od 28. maja 2020. godine u Ulici kralja Aleksandra. Grad Novi Sad raspolaže ograničenim brojem mesta (63) na kojima bi mogli biti izloženi maturski panoi. Molbe se mogu slati do 28. maja 2020. godine, odnosno do popune slobodnih mesta, na mejl adresu protokol@novisad.rs, a obavezno je tom prilikom navesti naziv škole i kontakt telefon. Molbu za isticanje panoa podnosi predstavnik odeljenja maturanata.

Propisani su određeni uslovi kako bi se na postojećem prostoru mogao izložiti što veći broj panoa, a to su: 1. Dimenzije panoa: maksimalna visina 120cm i maksimalna širina 75cm i 2. Pano mora biti odštampan na foreksu. Takođe, kao i prethodne godine, pozivaju se svi zakupci lokala u centru grada da odgovore na inicijativu gradonačelnika, i da izađu u susret maturantima time što će im omogućiti postavljanje panoa u izlozima bez nadoknade.

Pokrajinsko priznanje “Milutin Milanković” Biljani Škrbić

Dobitnik Pokrajinskog priznanja u oblasti umetnosti “Pavle Jovanović” za 2019. godinu jeste dramska umetnica Mira Banjac, a Pokrajinskog priznanja u oblasti nauke “Milutin Milanković” prof. dr Biljana Škrbić, odlučila je jednoglasno Komisija za dodelu pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja.  Prof. Biljanu Škrbić, koja je redovni profesor na Tehnološkom fakultetu od 1996. godine, za doprinos ugledu i prepoznatljivosti te visokoobrazovne ustanove i Univerziteta u Novom Sadu na međunarodnom nivou, prvenstveno iz oblasti interdisciplinarnog pristupa zaštiti životne sredine i analizi zagađujućih jedinjenja, za priznanje u oblasti nauke “Milutin Milanković” predložili su prof. dr Lidija Jevrić i prof. dr Gordana Ćetković.

Prof. dr Biljana Škrbić je, kako je istaknuto u obrazloženju, ostvarila izuzetne doprinose u nauci. Vodeći je istraživač na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu s najvećom naučnom produkcijom. Kao rukovodilac većeg broja međunarodnih i bilateralnih projekata, ali i član upravljačkih odbora međunarodnih konzorcijuma, uspostavila je značajnu saradnju između matičnog fakulteta i mnogih prestižnih visokoškolskih ustanova i naučnoistraživačkih instituta u svetu, promovišući tehnološke nauke na međunarodnom nivou.

Na predlog Komisije, kojom je predsedavao profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Nenad Krstić, u skladu sa Naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru, Pokrajinska vlada je na današnjoj sednici donela odluku da se pokrajinska priznanja u oblasti nauke i umetnosti dodele na Svečanoj akademiji 25. novembra 2020. godine, kada će biti dodeljena pokrajinska priznanja iz oblasti kulture, obrazovanja, privrede, sporta i ravnopravnosti polova, kao i Nagrada Autonomne pokrajine Vojvodine “Mihajlo Pupin”.

Vremeplov: Rođen Anri Barbi

Francuski pisac Anri Barbi, propovednik radničke solidarnosti rođen je na današnji dan 16. maja 1873.  godine. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu “Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata, čime je snažno uticao na pisce antiratnih romana u Evropi. Ostala dela: romani “Pakao”, “Svetlost”, zbirka pesama “Tugovanke”.

Vremeplov: Rođen Rastko Petrović

Na današnji dan 16. maja 1898. godine rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao preko vrleti današnje Albanije, potom je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj službi. Radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama “Otkrovenje” smatra se jednom od ključnih u srpskoj poeziji između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu “Dan šesti”. Ostala dela: roman “Burleska gospodina Peruna boga groma”, lirska proza “Ljudi govore”, putopis “Afrika”.

Vremeplov: Rođena Desanka Maksimović

  Srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođena je na današnji dan 16. maja 1898. godine. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama “Pesme”, “Zeleni vitez”, “Pesnik i zavičaj”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Tražim pomilovanje”, “Nemam više vremena”, “Pesme iz Norveške”, “Letopis Perunovih potomaka”, “Ničija zemlja”, “Slovo o ljubavi”, priče “Ludilo srca”, romani “Otvoren prozor”, “Ne zaboraviti”, dečji roman “Pradevojčica”, zbirka bajki i proze u stihu “Oraščići palčići”, putopis “Snimci iz Švajcarske”.

Vremeplov: Umro Irvin Šo

Na današnji dan 16. maja 1984. godine umro je američki pisac Irvin Šo, čija se proza odlikuje snaznom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom. Borio se u Drugom svetskom ratu kao američki vojnik u Evropi i Africi. Dela: romani “Mladi lavovi”, “Lusi Kraun”, “Dve sedmice u drugom gradu”, “Glasovi letnjeg dana”, “Prosjak i lopov”, “Bogataš i siromah”, “Hleb na vodama”, “Veče u Vizantiji”, “Vrh brda”, zbirke pripovedaka “Mornar sa Bremena”, “Dobrodošli u grad”, “Mešovito društvo”, “Ljubav u mračnoj ulici”, “Pet decenija”, “Bog je bio ovde, ali je otišao ranije”, “Šaputanja u Bedlamu”, drame “Sahraniti mrtve”, “Opsada”, “Ljubazni ljudi”, “Povlačenje u zadovoljstvo”, “Sinovi i vojnici”, “Ubica”, putopis “U društvu delfina”.

Vremeplov: Umro Frederik Hopkins

 Engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima, koji je s holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom 1929. godine podelio Nobelovu nagradu za medicinu umro je na današnji dan 16. maja 1947. godine. Izučavao je značaj vitamina u ishrani laboratorijskih životinja i zaključio da su oni neophodni za normalan rast i razvoj organizma. Takođe je izolovao glutation i pokazao njegov veliki značaj u ćelijskoj okcidaciji i aminokiselinu triptofan. Dokazao je i da je pigment krila nekih leptira derivat mokraćne kiseline i da neke ekskretorne supstance služe kao boje u životinjskom carstvu.

Vremeplov: Bukureštanski mir

Na današnji dan 16. maja 1812. godine počeli su pregovori posle šestogodišnjeg Rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da Turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o autonomiji, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak.

Vremeplov: Utopio Vladislav Petković Dis

U Jonskom moru kod Krfa utopio se na današnji dan 16. maja 1917. godine  srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio (“Mi čekamo cara”,”Tamnica”, “Nirvana”, “Možda spava”).

Vremeplov: Alber Londr

Na današnji dan 16. maja 1932 godine poginuo je je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Bio je izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na problematiku koju su drugi izbegavali. Osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: “Zemlja abonosa”, “Belo roblje”, “Biribi”, “Teror na Balkanu”, “Put u Buenos Aires”.

Vremeplov: Koordinacioni odbor nezavisnih sindikata

Na današnji dan 17. maja 1997. god. formiran je Koordinacioni odbor nezavisnih sindikata. Na zajedničkom sastanku predstavnika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, GSPRS „Nezavisnost“, Asocijacije prosvetnih radnika opština Pančeva i Kovina, Foruma beogradskih gimnazija, Foruma srednjih stručnih škola Beograda i Foruma osnovnih škola Beograda, a u prisustvu predstavnika Foruma roditelja, razmatrana je aktuelna situacija u školstvu i predlog da se stupi u generalni štrajk 26.05.1997.god. do ispunjenja zahteva.

Iz ovog Koordinacionog odbora kasnije nastaće Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS). Danas su USPRS napustili svi osnivači i trenutno su kolektivni  članovi u Sindikatu radnika u prosveti Srbije (SRPS) – sindikatu koji su osnovali NSPRV i SOB.

Vremeplov: U Španiji ukinute crkvene škole

U Španiji je na današnji dan 17. maja 1903. godine nacionalizovana imovina crkve i ukinute crkvene škole.

Vremeplov: Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije

Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije obeležava se 17. maja, na dan kada je 1990. godine homoseksualnost uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije.

Vremeplov: Ukinuta rasna segregacija u školskom sistemu SAD

Na današnji dan 1954. godine Vrhovni sud SAD osporio je pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude “odvojeno ali jednako”, čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

Vremeplov: Poginuo Kraljević Marko

U bici na Rovinama poginuo je, na današnji dan 17. maja 1395. godine, Kraljević Marko,  u sklopu turskih vazalnih jedinica u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. godine u Maričkoj bici protiv Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo da nema, ali ga je epska poezija idealizovala kao uzor junaštva, viteštva i čestitosti i kao zaštitnika nejakih.

Elem, poslije očeve smrti „mladi kralј“ Marko krunisan je za kralјa i savladara cara Uroša. Nedugo nakon toga ugašena je dinastija Nemanjića Uroševom smrću 2. ili 4. decembra, čime je Marko formalno postao kralј srpske države. Srpski velikaši, međutim, nisu ni pomišlјali da ga priznaju za svog vrhovnog gospodara, pri čemu je njihov separatizam još više porastao. Pogibijom dva brata i uništenjem njihove vojske Mrnjavčevići su ostali bez stvarne moći, te su okolni oblasni gospodari prigrabili znatne delove teritorije koju je Marko nasledio od svog oca. Do 1372. Đurađ I Balšić zauzeo je Prizren i Peć, a knez Lazar Hrebelјanović Prištinu. Do 1377. Vuk Branković osvojio je Skoplјe, a vlastelin albanskog porekla župan Andrija Gropa osamostalio se u Ohridu. Moguće je da je ovaj drugi ostao vazal Marku kao što je bio i Vukašinu. Gropin zet bio je Markov srodnik Ostoja Rajaković od plemena Ugarčića iz Travunije. On je verovatno bio jedan od srpskih plemića iz Zahumlјa i Travunije kojima je car Dušan dodelio zemlјe u novoosvojenim područjima Makedonije.

Jedini značajni grad koji je Marko zadržao bio je Prilep. Tako je kralј Marko u stvarnosti postao samo jedan od oblasnih gospodara, vladar relativno male teritorije u zapadnoj Makedoniji, koja se na severu prostirala do Šar-planine i Skoplјa, na istoku do Vardara i Crne Reke, a na zapadu do Ohrida. Nije jasno gde su bile južne granice ove teritorije. Marko nije sam vladao ni u ovoj oblasti, jer ju je delio sa mlađim bratom Andrijašem, koji je držao vlast nad jednom podoblašću u njoj. Nјihova majka kralјica Alјena zamonašila se nakon Vukašinove pogibije, uzevši monaško ime Jelisaveta, ali je tokom nekoliko godina nakon 1371. bila Andrijašev savladar. Najmlađi brat Dmitar boravio je na teritoriji kojom je upravlјao Andrijaš. Imali su još jednog brata koji se zvao Ivaniš, međutim o njemu je sačuvano veoma malo podataka. Nejasno je kada je tačno Marko postao turski vazal, ali to se najverovatnije nije desilo odmah nakon Maričke bitke

Vremeplov: Rođen Edvard Džener

Engleski lekar Edvard Džener rođen je na današnji dan 17. maja 1749. Pronašao je vakcinu protiv velikih boginja, čime je utemeljio modernu imunologiju. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada u maju 1796. uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka. Njegova vakcina ubrzo je u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.

Vremeplov: Umro Botičeli

Na današnji dan 17. maja 1510. godine umro je italijanski slikar Sandro Botičeli, koji je radio religiozne i alegorijske kompozicije, posebno je poznat po likovima Bogorodice s malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i uznemiren, likovi idealizovani, a celokupno delo prožeto je melanholijom i lirskim raspoloženjem. Dela: “Poklonjenje kraljeva”, “Proleće”, “Rođenje Venere”, ilustracije za “Božanstvenu komediju” Dantea Aligijerija.

Gde si Šarčeviću: Nakon pohvala Nedića, u on line nastavi, pohvale i čistoći jezika u NDH

NDH je vodila brigu o čistoći i pravilnoj javnoj upotrebi hrvatskog jezika, deo je lekcije o istoriji hrvatskog jezika emitovanoj u nastavi online u okviru programa na hrvatskom Radiotelevizije Vojvodine. Međutim, snimak spornog časa je uklonjen sa YouTube-a nakon što se pojavio na društvenim mrežama. Kolegijum RTV navodi da oni nisu odgovorni za sadržaj koji je emitovan, jer su instrukcije od emitovanju nastave dobili od Ministarstva prosvete. “Smatramo da je čas koji je emitovan 11. maja, za učenike 8. razreda na hrvatskom jeziku, s pravom izazvao gnev javnosti, u delu u kome se pominje istorija hrvatskog jezika u vreme NDH i naglašavamo da su podaci i način na koji su izneti apsolutno u suprotnosti sa programskom i uređivačkom politikom Radio televizije Vojvodina”, navodi se u saopštenju menadžmenta i kolegijuma RTV i ističe da ta kuća ne može uticati na izbor i sadržaj iz udžbenika, za šta su odgovorne druge institucije.

U okviru lekcije navedeno je i da se tokom NDH “vodila briga o čistoći i pravilnoj javnoj upotrebi hrvatskog jezika i pravopisa“, te da su “uklanjane iz hrvatskog jezika nepotrebne reči stranog porekla, posebno srbizmi, a stvarane su nove reči“. U lekciji se takođe navodi da su u Kraljevini SHS težnje tadašnjih jezikoslovaca bile “poistovetiti hrvatski i srpski jezik, kao i da se vlast trudila da nameće srpske reči i da je u službenoj komunikaciji  prevladavao srpki jezik”.

Kada je u pitanju posleratna Jugoslavija, u lekciji je navedeno da je, iako su jezici i pisma bili ravnopravni, “u SFRJ jačala politika unitarizma, a upravo je jezik postao sredstvo sprovođenja te politike”. Takođe, navedeno je da je Novosadskim književnim dogovorom iz 1954. godine “nametnuta upotreba oba pisma (latinice i ćirilice) i isticanje složenog imena srpskohrvatski, odnosno hrvatskosrpski“. Dodaje se i da se “u službenoj komunikaciji sve više počinje govoriti srpskim jezikom“.

RTV: Nismo odgovorni, postupali po nalogu Ministarstva prosvete

Objašnjavajući kako je sporna lekcija stigla na njihov probram,  iz Radio televizije Vojvodina saopštavaju da su oni provodili precizno dogovoreni plan emitovanja školske nastave na jezicima nacionalnih manjina, a na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, te da nikako nisu odgovorna za sadržaj tog programa. U saopštenju se dodaje da je 18. marta elektronskom poštom na adresu RTV-a stigao dopis od Ministarstva prosvete u kojem se od RTV traži da: obezbedi snimanje časova koje Ministarstvo priprema u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kako bi učenici koji pohađaju nastavu na hrvatskom, slovačkom, mađarskom, rusinskom i rumunskom jeziku imali nastavu maternjeg jezika od prvog do četvrtog ili od petog do osmog razreda. “Od Ministarstva smo takođe dobili imena i kontakt telefone nastavnika, kao i koordinatora iz Nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa utvrđenim mestom i terminima snimanja. RTV je, kao javni medijski servis, koji emituje program na navedenim jezicima odmah pristupila ovom poslu u uslovima vanrednog stanja”, zaključuje se u saopštenju.

Inspekcija: Savet Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta nelegalan

Pravoslavno bogoslovski fakultet ima rok do početka juna da izvesti Univerzitet u Beogradu da li je sproveo proceduru izbora članova Saveta Fakulteta u skladu sa propisima. To je 13. maja rečeno na sednici Senata UB, nakon što je rektorka Ivanka Popović obavestila članove ovog tela da je prosvetna inspekcija „nepobitno utvrdila da izbor članova Saveta PBF nije bio u skladu sa važećim Statutom Fakulteta“. Popović je rekla da izveštaj prosvetne inspekcije još nije zaključen i najpre predložila da PBF do 27. maja (kada je zakazana naredna sednica Senata) izvesti Univerzitet šta je preduzeo da „dovede rad svog Saveta u regularne tokove“. Međutim, taj rok je produžen do početka juna na molbu dekana PBF Zorana Rankovića, koji inače prisustvuje sednicama Senata kao gost jer mu mandat nije verifikovan.

Popović: Nikoga ne prisiljavamo da bude deo Univerziteta

Rektorka je rekla da Univerzitet u Beogradu u međuvremenu neće razmatrati nikakve zahteve sa PBF, napominjući da se trenutno ne potpisuju diplome i napomenula da ubuduće neće biti razmatrani ni izbori u zvanja, niti doktorske disertacije „dok ne dođe do odgovarajućeg poštovanja univerzitetskih propisa“. Popović je naglasila da je Univerzitet u Beogradu dobrovoljna organizacija u koju su sve članice ušle dobrovoljno i sa spremnošću da prihvataju univerzitetske propise, te da nikoga ne prisiljavaju da bude deo Univerziteta i da radi ono što ne želi. – Univerzitetski Odbor za statutarna pitanja je utvrdio da je Statut PBF jednim delom neusklađen sa Statutom UB i bilo je dogovoreno da će se osnovati radna grupa koja bi prevazišla taj problem na dogovorni, konstruktivan i tolerantan način. Ali uslov za to je bio da se reguliše situacija sa Savetom PBF. Pošto se to još nije desilo predlažem da uprava Univerziteta u Beogradu uputi PBF dopis sa otvorenim pitanjem da li je reč o nesporazumu ili PBF ne vidi sebe u sastavu UB ako nije spreman da se povinuje pravilima koje Univerzitet ima. Ovo pitanje moramo da otvorimo jer je stanje koje sada imamo neodrživo i nije korektno prema drugim članicama univerziteta. Mi ovu priču ne možemo gurati pod tepih. Moramo da imamo jasne odnose između svih članica i svih članica sa Rektoratom – poručila je Popović.

Dekan PBF: Rok za izjašnjenje PBF produžiti bar do početka juna

Iako o ovoj temi nije bila predviđena diskusija za reč se javio dekan PBF Zoran Ranković koji je kazao da nisu dobili nikakvu informaciju prosvetne inspekcije. On je dodao da je inspekcija na Fakultetu bila 5. marta, da je pregledala svu dokumentaciju i da je prema usmenoj informaciji koju je dobio „sve bilo kako je potrebno“, ali da im nije dostavljen zapisnik. Ranković je rekao da je postupak prekinut zbog uvođenja vanrednog stanja, napominjući da su planirali da ovo pitanje narednih dana pokrenu kod Ministarstva prosvete. Zamolio je da se rok za izjašnjenje PBF produži bar do početka juna da bi se ovo pitanje rešilo na obostrano zadovoljstvo, jer kako je naveo, PBF sebe vidi u okviru univerzitetske zajednice Beograda i Srbije.

Senat UB: Uz poštovanje sanitarno-higijenskih mera

Najveći deo  sednice Senata Univerziteta u Beogradu  je bio posvećen početku rada fakulteta, koji je najavljen od 15. maja. Fakultetima su upućene smernice za poštovanje sanitarno-higijenskih mera koje će biti dopunjene. Svi koji borave na fakultetu moraće da imaju  masku i rukavice, a na ispitima će se poštovati razmak između studenata od dva metra. Rečeno je i da od 1. juna studenti koji dolaze iz Severne Makedonije, Crne Gore, BiH i Albanije neće biti obavezni da urade PSR test da bi mogli da uđu u Srbiju. Prorektor za nastavu Petar Bulat je kazao da se razmatra mogućnost da prijavljivanje kandidata koji će konkurisati za upis na fakultete bude elektronski.

Direktor Studentskog centra „Beograd“ Goran Minić je rekao da se u prvom trenutku očekuje dolazak između 3.000 do 3.500 studenata u studentske domove koji se sutra otvaraju i radiće i preko vikenda. Radiće i osam, od ukupno 14 studentskih restorana. Do kraja nedelje očekuje se odluka Ministarstva prosvete na zahtev Konferencije univerziteta Srbije da se produže rokovi za akreditaciju.

Uhapšeni osumnjičeni za posedovanje maloletničke pornografije

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u nastavku akcije “Armagedon” uhapsili su 12. maja M. S. (1989) i M. J. (1976) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Pretresom stanova i prostorija koje koriste, policija je kod M. S. pronašla mobilne telefone sa eksplicitnim fotografijama i video-zapisima maloletnika koje je razmenjivao putem Vibera, dok je od M. J. oduzela hard-diskove na kojima su bili tragovi pristupanja sadržajima nastalim iskorišćavanjem maloletnih lica u pornografske svrhe.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.